Hatišerif iz 1829. godine

Hatišerif iz 1829. godine predstavlja važan korak u uspostavljanju autonomije Kneževine Srbije u odnosu na Osmansko carstvo. Prvi je od tri (ili četiri, računajući i Turski ustav) hatišerifa koje je sultan izdao Srbima. Sultan je Prvim hatišerifom obećao Srbima ostvarivanje privilegija iznetih u Odvojenom aktu 1826. godine. Na potpisivanje hatišerifa sultan je prisiljen Jedrenskim mirom sklopljenim sa Rusijom nakon poraza u poslednjem ratu. Akt je objavljen na skupštini u januaru 1830. godine.

Uvod

Temelji novovekovne srpske države udareni su Prvim (1804—1813) i Drugim (1815—1817) ustankom. U tadašnjoj borbi srpskog naroda protiv Osmanskog carstva nalazimo osnovne elemente srpske državnosti novog doba. Posebnu grupu izvora, koji su poslužili kao pravna osnova za stvaranje autonomne Kneževine Srbije, čine rusko-turski mirovni ugovori iz dvadesetih i tridesetih godina 19. veka. Prvi od njih jeste Bukureški mir, prvi međunarodni dokument u kome se spominju Srbi. Osmom tačkom Srbija je postala privilegovana oblast Turskog carstva stekavši status pravnog lica. Veliki korak ka izgradnji autonomije jeste i izdavanje osam fermana 1815. i 1816. godine kojima su Srbi dobili amnestiju od sultana (zbog učešća u Drugom srpskom ustanku) i razne povlastice. U Odvojenom aktu iz 1826. godine Srbi su Porti predstavili želje naroda. One su se odnosile na nezavisnost unutrašnje uprave, slobodu vere, objedinjavanje svih dažbina prema Carstvu u jednu, sloboda trgovine, podizanja škola, bolnica, štamparija i sl. Dana 7. oktobra iste godine Akermanskom konvencijom zaključenom sa Rusijom, Porta se obavezala da u roku od 18 meseci reši srpsko pitanje u skladu sa Odvojenim aktom (5. tačka konvencije).

Ruski uticaj

Kršenje Akermanske konvencije dovelo je do izbijanja novog Rusko-turskog rata koji se završio Jedrenskim mirom, nepovoljnim po Turke. Svemoćan uticaj ruskog dvora nad Turskom osećao se u šestom članu mirovnog sporazuma koji je obavezao portu da u roku od mesec dana sa najvećom tačnošću ispuni odredbe Odvojenog akta i pete tačke Akermanske konvencije. Uz to, ona je dužna da Srbiji vrati šest otrgnutih nahija "i na taj način osigura zauvek mir i blagostanje tog vernog i pokornog naroda". Izdati hatišerif Porta je dužna da službeno predstavi ruskom dvoru. Srbija je tako postala ruska štićenica.

Odredbe

Primorana odredbama Jedrenskog mira Porta je izdala Srbima prvi hatišerif (18/30. septembar 1829 godina). Naslovljen na beogradskog vezira i beogradskog molu (što je ljutilo kneza Miloša koji je pomišljao i da ga odbije) , prvi hatišerif nije sadržao ništa novo. U njemu je sultan potvrdio sve odredbe rusko-turskih sporazuma koji se odnose na Srbe (8. tačka Bukureškog mira, 5. tačka Akermanske konvencije i Odvojeni akt, 6. tačka Jedrenskog mira). Sultan je svečano potpisao ferman davajući mu tako snagu najvišeg zvaničnog akta — hatišerifa. Njime nisu potvrđena prava koja je srpski narod neprestano zahtevao od 1815. godine već su samo svečano obeležene privilegije koje će Srbi uskoro moći da uživaju. Hatišerif je faktički predstavljao obećanje sultana Srbima da će ostvariti srpske zahteve u pogledu autonomije.

Objavljivanje

Hatišerif je stigao u Kragujevac 11. decembra 1829. godine. Potom ga je Miloš uputio u Beograd veziru koji ga je primio 13. decembra iz ruku Alekse Simića. Prevodiocima je zadao mnogo muka. Pročitan je na skupštini u Kragujevcu januara 1830. godine pošto ga je beogradski vezir prethodno objavio u Beogradu i potom njegove kopije razaslalo u gradove i varoši Srbije. Knez Miloš je bio svestan njegovog značaja. Na skupštini je, između ostalog, izjavio:

Velika je i višestvena razlika između sadašnjeg i ondašnjeg stanja našeg. Do sada je stanje naše drugo bilo, a od sada sa ovim drugačije postaje. Do sada smo bili bezuslovni podanici samovlasja turskog i robovi, a sad postajemo samobitnim narodom kog prava sultan, hatišerifom svojim, pred celim svetom toržestveno priznaje, i koji ćemo o poleznim samo po nas ugovorima od prestola njegovog zavisiti. Sad postajemo ravnima ostalim blagoobraženim i srećnim narodima hristijanskih država.

Pitanje srpske autonomije biće u potpunosti rešeno hatišerifima iz 1830. i 1833. godine.

Vidi još

Literatura

Stojančević, Vladimir (1971). Južnoslovenski narodi u Osmanskom carstvu od Jedrenskog mira 1829. do Pariskog kongresa 1856. godine. Beograd: Izdavačko-štamparsko preduzeće PTT.
Kneževina Srbija (1830—1839) — Radoš Ljušić, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 1986. godina, p. 3, 4, 5