Hašiš
Hašiš (od arap. حشيش [ḥashīsh], bukvalno „trava”) je droga koja se dobija iz biljke indijske konoplje i sadrži iste aktivne sastojke, prvenstveno tetrahidrokanabinol (THC), samo u većoj koncentraciji. U islamskoj i indijskoj kulturi, hašiš se naziva kif, bhang ili kharas. Hašiš uglavnom je samo mehanički izdvojena smola konoplje i oko deset puta je jači od marihuane.[1]
Iako je hašiš ilegalan, i ne postoje zvanični podaci o njegovoj proizvodnji, smatra se da su najveći proizvođači: Avganistan, Pakistan, Nepal, Maroko, Egipat i Indija.
Hašiš je najrasprostranjeniji u Evropi, Severnoj Africi i delovima Azije. Jedan od razloga za njegovu upotrebu u Evropi je činjenica da je hašiš znatno kompaktniji i da se lakše švercuje nego marihuana.
Izgled uredi
Na tržište hašiš dolazi u takozvanim pogačama ili u tablama koje podsećaju na smeđi hleb ili na table čokolade. Pločice i ponekad kuglice su različitih boja i veličina. Boja mu zavisi od zemlje porekla: zelena-turski, tamnosmeđa-pakistanski, crna-avganistanski, crvena-libanski. Hašiš je u čvrstom stanju, ali pri zagrevanju omekšava, postaje nalik na plastelin. Ulični nazivi su haš, šit.[1]
Hemijski sastav uredi
Dobija se preradom smole (skupljanje, sušenje, oblikovanje) biljaka konoplje. Smola biljke pripremljena za upotrebu sadrži 40-45% aktivnog sastojka. Sadržaj njegove aktivne supstance je čak deset i više puta jači nego kod marihuane. Glavni sastojak u kanabisu (pored još 400 drugih sastojaka) je jedinjenje THC (delta-9-tetrahidrokanabinol). Membrane određenih nervnih ćelija sadrže proteinske receptore koji vezuju THC koji se apsorbuje u masnom tkivu u različitim organima. Nakon unos, THC uzrokuje seriju ćelijskih reakcija koje menjaju stanje svesti. Za proizvodnju jednog kilograma hašiša potrebno je preko 280 kilograma marihuane.[1]
Način upotrebe uredi
Hašiš se, kao i marihuana, puši, a za pušenje hašiša korisnici koriste posebno izrađene lulice, koje ili sami izrađuju od različitih materijala ili koriste obične lule produženog kamiša. Upotrebljava se pušenjem, ali može da se unosi i oralno kao hrana (najčešće kao haš kolačići).[1] Od hašiša se takođe dobija medeno hašiš ulje.
Efekti uredi
Hašiš je jača i skuplja droga od marihuane, a delovanje im je slično. Hašiš, kao i druge takozvane lakše droge, deluje zavisno od strukture ličnosti, ambijenta, očekivanja i sl.[1]
Marihuana je najblaže i najslabije halucinogeno sredstvo. Efekat se primećuje nakon nekoliko udahnutih dimova, dostižući maksimum nakon 15-30 minuta. Delovanje jedne ispušene cigarete traje dva do tri sata. Popijena ili pojedena, marihuana ispoljava efekat nakon pola sata sa dužinom trajanja tri do šest sati.
Nekada delovanje liči na početne efekte alkoholnog pijanstva. Aktivni sastojak droge, THC, koji se nakon ulaska u telo, prenosi krvotokom, vezuje se za kanabinoidne receptore u mozgu. Najveća koncentracija ovih receptora je prisutna u delovima mozga zaduženih za pamćenje, razmišljanje, koncentraciju, percepciju, osećaj zadovoljstva, koordinaciju pokreta. Zato se javljaju problemi u kratkotrajnom pamćenju, smanjena sposobnost koncentracije i učenja, promenjena percepcija stvarnosti i to naročito vremena (osoba ima utisak da vreme protiče sporije), povišenje senzibiliteta - naročito kada se radi o bojama, ukusu i muzici, zatim poremećaji ravnoteže i koordinacije pokreta, a pri uzimanju većih količina kanabisa može doći i do snažnih halucinacija. Rad srca je ubrzan, krvni pritisak povišen. Javlja se sušenje usta, oči su crvene sa proširenim zenicama.
Što se tiče uticaja na raspoloženje i ponašanje, konzumiranje marihuane izaziva euforiju sa hiperaktivnošću, pojačanom govorljivošću, osećajem bezbrižnosti uz bezrazložno smejanje, ali isto tako može izazvati anksioznost i napade panike, a halucinacije mogu biti izrazito neugodne i zastrašujuće.
Nakon završetka delovanja korisnik pada u stanje pospanosti. Nakon prestanka efekata može se javiti amotivacijski sindrom - nedostatak bilo kakvog interesa i motivacije. Tolerancija na ove droge se ne razvija. Pri dužem uzimanju javlja se umerena psihička zavisnost, a kod korisnika dolazi do gubitka inicijative, neaktivnosti, nesanice ili redukovane dužine spavanja. Prisutna je nebriga za spoljni izgled, ličnu higijenu i odevanje, a rasuđivanje i pamćenje je delimično oštećeno.
Onaj ko redovno puši ima respiratorne probleme slične onima koje imaju pušači duvana: svakodnevno kašljanje i iskašljavanje šlajma, simptome hroničnog bronhitisa i česte prehlade. Osim prisustva THC-a, količina katrana koji udahnu pušači marihuane i nivo ugljen-monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veći nego kod pušača duvana. Dugotrajno pušenje hašiša izaziva oštećenje ili uništenje plućnog tkiva što dovodi do abnormalne funkcije pluća, kao i do emfizema i raka pluća i disajnih puteva.
Upotreba marihuane izaziva ubrzani rad srca i povišen krvni pritisak. Najnovija otkrića ukazuju da pušenje hašiša ili marihuane i istovremeno intravenozno uzimanje kokaina prouzrokuju preopterećenje kardiovaskularnog sistema. Dugotrajna upotreba hašiša stvara promene u mozgu slične onima koje stvara dugotrajno konzumiranje većine drugih droga.
Neki pušači hašiša tvrde da hašiš za razliku od marihuane proizvodi laganu letargiju, opuštenost i želju za mirovanjem. Neki konzumenti tvrde da ih hašiš navodi na „filozofiranje”. S druge strane postoji teorija koja glasi da pod delovanjem hašiša na površinu izbijaju prave osobine čoveka. Odnosno, „ako si prirodno veseo čovek, droga te razveseljava, a ako si prirodno tužan, onda te baca u melanholiju”.
Reference uredi
Literatura uredi
- Robert Connell Clarke. Hashish!. ISBN 978-0-929349-05-3.
- Artificial Paradises by Charles Baudelaire; first edition 1860
- The Hasheesh Eater by Fitz Hugh Ludlow; first edition 1857
- Indoor Marijuana Horticulture, by Jorge Cervantes, ISBN 978-1-878823-29-8; 2001, reprinted 2005
- Starkes, Michael (1977). „6 "Extraction of THC and Preparation of Hash Oil"”. Marijuana Potency. Berkeley, California: And/Or Press. стр. 111–122. ISBN 978-0-915904-27-3.
