Hekata
Hekata (antgrč. Ἑκάτη [Hekátē], lat. Hecate), boginja antičke grčke religije. Najčešće je prikazana sa bakljama, ili kako drži baklje, ključeve i zmije.
Hekata je boginja magije, veštičarstva i noći. Simboli povezani sa njom su: mlad mesec, raskršća, psi, prolazi i vrata, podzemlje, svetlost (Hekata vodi duše umrlih kroz podzemlje), duhovi i kućni prag. Hekata se u staroj Grčkoj poštovala kao boginja koja pomaže izgubljenim putnicima, marginalnim grupama i napuštenima, ženama u toku porođaja, deci, kao boginja magije, okeana i podzemlja, ona koja ljude uči o lekovitom i otrovnom bilju.
Hekata ima mnoge epitete kao retko koje božanstvo iz tog perioda. Ovo pre svega govori o tome koliko je bila poštovana i kakve su joj moći pripisivane.
Ona je jedina kćerka Titana Persa i Titanke Asterije.
Hekata je u početku predstavljana sa jednim telom. Najraniji izvor je mala statua iz 6. veka, na kojoj ona nema nikakve simbole koji su povezani sa njom. Kasnije ona dobija svoj novi oblik u kome ima tri tijela i tri glave - lavlju, pseću i kobilju. U noćima bez mjesečine luta po putevima i može se prizvati na raskršćima.
Veruje se da je Hekata pomogla Zevsu da oslobodi Demetrinu (Demetra je jedna od Zevsovih ljubavnica) ćerku Persefonu iz Hadovog zarobljeništva.
Sam Zevs toliko poštuje Hekatu da joj nikada nije osporio neka ranija prava - mogla je da dariva smrtnike i da od njih uzima šta je željela.
Nimfe pratilje Hekate zovu se Lampade.
Po nekim pričama, Hekata je u stvari bila Ifigenija kćerka Agamemnona i Klitemnestre, koja je umesto da bude žrtvovana boginji Artemidi postala boginja, a umesto nje je žrtvovan jelen. Mada se smatra da to ipak nije istina, jer nema konkretnih razloga da ona, smrtnica postane boginja i to izuzetno poštovana.[1]
Epiteti
urediPostoji bar stotinu epiteta vezanih za Hekatu.
Apotropaia (Ἀποτρόπαιά, ona koja odbija loše/štiti)
Chthonia (Χθωνία, od zemlje/podzemlja)
Enodia (Ἐννοδία, od puta)
Klêidouchos (Κλειδοῦχος, koja drži ključeve)
Kourotrophos (Κουροτρόφος, zaštitnica dece)
Krokopeplos (Κροκόπεπλος, obučena u odore boje šafrana)
Phosphoros, Lampadephoros (Φωσφόρος, Λαμπαδηφόρος, ona koja donosi svetlost - ekvivalent: lucifera)
Propolos (Πρόπολος, ona koja vodi/kompanjon)
Propulaia/Propylaia (Προπύλαια, ona pred kapijama)
Soteria (Σωτηρία, spasiteljica)
Trimorphe (Τρίμορφε, trostruka/sa 3 lica)
Triodia/Trioditis (Τριοδία, Τριοδίτης, ona koja pohodi raskršća)
Mnogi se koriste i danas u modernom veštičarstvu.
Izvori
uredi- ^ FINK, Gerhard: Stari Grci, Klet, 2009.