Википедија

Hepatitis

запаљенска болест јетре

Hepatitis je zapaljenjska bolest tkiva jetre.[3] Neki ljudi nemaju simptome dok se kod drugih javlja žutica, povraćanje, slab apetit, bolovi u stomaku i dijareja.[1][2] Hepatitis može biti kratkoročna (akutna) i dugoročna (hronična) bolest.[5][1] Akutni hepatitis može da prođe sam od sebe, nekad može da pređe u hronični hepatitis ili u retkim slučajevima u akutno otkazivanje jetre.[6] Hronični hepatitis vremenom može izazvati cirozu jetre, otkazivanje jetre i rak jetre.[3][7]

Hepatitis
Specijalnostiinfektologija, gastroenterologija
Simptomižutica, slab apetit, bolovi u stomaku[1][2]
Komplikacijeciroza jetre, otkazivanje jetre, rak jetre[3]
Trajanjeakutna ili hronična[1]
Uzrocivirusi, alkohol, toksini, autoimuna[2][3]
Prevencijavakcinacija (za virusni hepatitis)[2]
Lečenjelekovi, transplantacija jetre[1][4]
Frekvencija> 500 miliona[3]
Smrtnost> milion godišnje[3]

Najčešći uzrok su virusi zatim alkoholizam, određeni lekovi, toksini i autoimune bolesti,[2][3] i nealkoholični steatohepatitis (NASH).[8] Postoji pet virusnih hepatitisa i to su: hepatitis A, hepatitis B, hepatitis C, hepatitis D i hepatitis E.[9][3] Hepatitis A i E se prenose zagađenom vodom i hranom,[3] hepatitis B seksualni putem, takođe sa majke na bebu tokom trudnoće ili porođaja.[3] Hepatitis B i C se prenose i preko zaražene krvi (kod narkomana kao posledica deljenja istog šprica).[3] Hepatitis D jedino može zaraziti ljude već zaražene hepatitisom B.[3]

Hepatitis A, B i D se sprečavaju imunizacijom.[2] Lekovi se mogu koristiti za lečenje hroničnog virusnog hepatitisa.[1] Antivirusni lekovi se preporučuju kod svih sa hroničnim hepatitisom C, osim onih sa uslovima koji ograničavaju njihov životni vek.[10] Ne postoji specifičan tretman za NASH; međutim, preporučuju se fizička aktivnost, zdrava ishrana i gubitak težine.[8] Autoimunski hepatitis može se lečiti lekovima za suzbijanje imunskog sistema.[11] Transplantacija jetre može biti opcija kod akutnog i hroničnog zatajivanja jetre.[4]

Tokom 2015. godine širom sveta hepatitis A se javio kod oko 114 miliona ljudi, hronični hepatitis B pogodio je oko 343 miliona ljudi, a hronični hepatitis C oko 142 miliona ljudi.[12] U Sjedinjenim Državama NASH pogađa oko 11 miliona ljudi, a alkoholni hepatitis pogađa oko 5 miliona ljudi.[8][13] Hepatitis dovodi do više od milion smrtnih slučajeva godišnje, od kojih većina dolazi indirektno od ožiljaka jetre ili raka jetre.[3][14] U Sjedinjenim Državama, procenjuje se da se hepatitis A javlja kod oko 2500 ljudi godišnje i da rezultira sa oko 75 smrtnih slučajeva.[15] Reč je izvedena iz grčke reči hêpar (ἧπαρ), što znači „jetra” i -itis (-ῖτις), što znači „upala”.[16]

Znaci i simptomi

uredi
 
Oči osobe obolele od žutice

Hepatitis ima širok spektar prezentacija u rasponu od potpunog nedostatka simptoma do teškog zatajenja jetre.[17][18][19] Akutni oblik hepatitisa, uglavnom uzrokovan virusnom infekcijom, karakterišu konstitutivni simptomi koji se su tipično samoograničavajući.[17][18] Hronični hepatitis se pojavljuje na sličan način, ali može da manifestuje znake i simptome specifične za disfunkciju jetre sa dugogodišnjom upalom i oštećenjem organa..[19][20]

Akutni hepatitis

uredi

Akutni virusni hepatitis sledi tri različite faze:

  1. Početna prodromalna faza (prethodeći simptomi) uključuje nespecifične i gripu slične simptome uobičajene za mnoge akutne virusne infekcije. Oni uključuju umor, mučninu, povraćanje, loš apetit, bolove u zglobovima i glavobolju.[17][18] Groznica je prisutna najčešće kod hepatitisa A i E.[17] Kasno u ovoj fazi ljudi mogu imati simptome specifične za jetru, uključujući holuriju (tamni urin) i stolicu boje gline.[17][18]
  2. Žutilo kože i beonjača očiju prate prodrom nakon otprilike 1-2 nedelje i mogu trajati do 4 nedelje.[17][18] Nespecifični simptomi koji se vide u prodromalne faze obično bivaju razrešeni do ovog stupnja, mada kod ljudi dolazi do razvoja uvećane jetre, i bolova u gornjem desnom delu trbuhu ili nelagode.[17] 10–20% ljudi takođe doživljava uvećanu slezinu, dok neki doživljavaju i blagi nehotični gubitak telesne težine.[17][19]
  3. Fazu oporavka karakteriše razrešavanje kliničkih simptoma hepatitisa sa trajnim povišenjem laboratorijskih vrednosti jetre i potencijalno trajno uvećanje jetre.[17] Svi slučajevi hepatitisa A i E bivaju potpuno rešeni nakon 1-2 meseca.[17] Većina slučajeva hepatitisa B takođe je samoograničavajuća i biva razrešena tokom 3-4 meseca. Mala slučajeva hepatitisa C biva potpuno izlečen.[17]

Hepatitis izazvan lekovima i autoimunski hepatitis mogu biti vrlo slični akutnom virusnom hepatitisu, sa malim varijacijama simptoma u zavisnosti od uzroka.[21][22] Slučajevi hepatitisa izazvanih lekovima mogu se manifestirati sistemskim znacima alergijske reakcije, uključujući osip, vrućicu, serozitis (upala membrane koje odvajaju izvesne organe), povišeni eozinofili (vrsta belih krvnih zrnaca) i suzbijanje aktivnosti koštane srži.[21]

Fulminantni hepatitis

uredi

Fulminantni hepatitis, ili masovna smrt ćelija jetre, je retka i po život opasna komplikacija akutnog hepatitisa koja se može javiti u slučajevima hepatitisa B, D i E, pored lekovima izazvanog i autoimunskog hepatitisa.[17][21][22] Komplikacija se češće javlja u slučajevima koinfekcije hepatitisom B i D u stopi od 2–20% i kod trudnica sa hepatitisom E u stopi od 15–20% slučajeva.[17][18] Pored znakova akutnog hepatitisa, ljudi mogu pokazati i znakove koagulopatije (abnormalne studije koagulacije sa lakom pojavom modrica i krvarenjem) i encefalopatije (konfuzija, dezorijentacija i pospanost).[17][18] Smrtnost usled fulminantnog hepatitisa je obično rezultat različitih komplikacija uključujući cerebralni edem, gastrointestinalno krvarenje, sepsu, respiratornu insuficijenciju ili otkazivanje bubrega.[17]

Hronični hepatitis

uredi

Akutni slučajevi hepatitisa mogu da budu adekvatno rešeni u roku od šest meseci. Kada se hepatitis nastavi duže od šest meseci, to se naziva hroničnim hepatitisom.[23] Hronični hepatitis je često asimptomatski u ranoj fazi i otkriva se samo laboratorijskim studijama jetre u svrhu skrininga ili procene nespecifičnih simptoma.[19][20] Kako zapaljenje napreduje, pacijenti mogu razviti konstitucijske simptome slične akutnom hepatitisu, uključujući umor, mučninu, povraćanje, loš apetit i bol u zglobovima.[20] Žutica se takođe može javiti, ali mnogo kasnije u procesu bolesti i tipično je znak uznapredovale bolesti.[20] Hronični hepatitis ometa hormonske funkcije jetre što može dovesti do akni, hirzutizma (nenormalan rast kose) i amenoreje (izostanak menstruacije) kod žena.[20] Ekstenzivno oštećenje i ožiljci na jetri tokom vremena definišu cirozu, stanje u kome je sposobnost jetre da funkcioniše trajno ometana.[19] To dovodi do žutice, gubitka težine, koagulopatije, ascitesa (sakupljanje trbušne tečnosti) i perifernog edema (otoka nogu).[20] Ciroza može dovesti do drugih komplikacija opasnih po život, kao što su hepatična encefalopatija, varikoza jednjaka, hepatorenalni sindrom i rak jetre.[19]

Uzroci

uredi

Uzroci hepatitisa mogu se podeliti u sledeće glavne kategorije: infektivni, metabolički, ishemijski, autoimuni, genetski i drugi. Infektivni agensi uključuju viruse, bakterije i parazite. Metabolički uzroci uključuju lekove na recept, toksine (pre svega alkohol) i nealkoholnu masnu bolest jetre. Autoimunski i genetski uzroci hepatitisa uključuju genetske predispozicije i imaju tendenciju da utiču na karakteristične populacije.[24]

Infektivni

uredi

Virusni hepatitis

uredi
Glavni članak: Virusni hepatitis

Virusni hepatitis je najčešći tip hepatitisa širom sveta, posebno u Aziji i Africi.[25] Virusni hepatitis izaziva pet različitih virusa (hepatitis A, B, C, D i E).[17] Hepatitis A i hepatitis E se ponašaju slično: oba se prenose fekalno-oralnim putem, češći su u zemljama u razvoju i predstavljaju samoograničavajuće bolesti koje ne dovode do hroničnog hepatitisa.[17][26][27]

Hepatitis B, hepatitis C i hepatitis D se prenose kada su krv ili mukozne membrane izložene inficiranoj krvi i telesnim tečnostima, kao što su sperma i vaginalni sekret.[17] Virusne čestice su takođe pronađene u pljuvački i majčinom mleku. Ljubljenje, deljenje pribora i dojenje ne dovode do prenošenja bolesti osim ako se ove tečnosti ne unose u otvorene rane ili posekotine.[28] Mnoge porodice koje nemaju ispravnu vodu za piće ili žive u nehigijenskim domovima zaražene su hepatitisom, jer se pljuvačka i kapljice krvi često prenose kroz vodu, a bolesti koje se prenose krvlju se brzo šire u nehigijenskim uslovima.[29]

Hepatitis B i C se mogu manifestovati akutno ili hronično.[17] Hepatitis D je defektni virus koji zahteva replikaciju hepatitisa B i nalazi se samo kod koinfekcije hepatitisom B.[17] Kod odraslih, infekcija hepatitisom B je najčešće samoograničavajuća, pri čemu manje od 5% napreduje u hronično stanje, a 20 do 30% hronično inficiranih razvije cirozu ili rak jetre.[30] Infekcija kod novorođenčadi i dece često dovodi do hronične infekcije.[30]

Za razliku od hepatitisa B, većina slučajeva hepatitisa C dovodi do hronične infekcije.[31] Hepatitis C je drugi najčešći uzrok ciroze u SAD (drugi posle alkoholnog hepatitisa).[32] Tokom 1970-ih i 1980-ih, transfuzije krvi bile su glavni faktor u širenju virusa hepatitisa C.[31] Od kada je 1992. počeo široki skrining krvnih proizvoda na hepatitis C, rizik od dobijanja hepatitisa C transfuzijom krvi je smanjen sa približno 10% u 1970-im na 1 od 2 miliona trenutno.[17]

Parazitski hepatitis

uredi
 
Echinococcus granulosus

Paraziti takođe mogu da inficiraju jetru i aktiviraju imuni odgovor, što rezultira simptomima akutnog hepatitisa sa povećanim IgE u serumu (iako je hronični hepatitis moguć sa hroničnim infekcijama).[33] Od protozoa, Trypanosoma cruzi, Leishmania vrste, Plasmodium vrste koje izazivaju malariju mogu izazvati upalu jetre.[33] Još jedna protozoa, Entamoeba histolytica, izaziva hepatitis sa izrazitim apscesima jetre.[33]

Od crva, sestod Echinococcus granulosus, poznata i kao pseća trakavica, inficira jetru i formira karakteristične hepatične hidatidne ciste.[33] Jetreni metilji Fasciola hepatica i Clonorchis sinensis žive u žučnim kanalima i izazivaju progresivni hepatitis i fibrozu jetre.[33]

Bakterijski hepatitis

uredi

Bakterijska infekcija jetre obično dovodi do piogenih apscesa jetre, akutnog hepatitisa ili granulomatozne (ili hronične) bolesti jetre.[34] Piogeni apscesi obično uključuju enterične bakterije kao što su Escherichia coli i Klebsiella pneumoniae i sastoje se od više tipova bakterija do 50% vremena.[34] Akutni hepatitis izazivaju Neisseria meningitidis, Neisseria gonorrhoeae, Bartonella henselae, Borrelia burgdorferi, vrste salmonele, brucele i kampilobakter.[34] Hronični ili granulomatozni hepatitis se vidi sa infekcijom vrsta mikobakterija, Tropheryma whipplei, Treponema pallidum, Coxiella burnetii i vrsta rikecija.[34]

Metabolički

uredi

Alkoholni hepatitis

uredi
Glavni članak: Alkoholni hepatitis

Prekomerna konzumacija alkohola je značajan uzrok hepatitisa i najčešći je uzrok ciroze u SAD.[32] Alkoholni hepatitis je u spektru alkoholnog oboljenja jetre. Ovo se kreće prema težini i reverzibilnosti od alkoholne steatoze (najmanje teška, najreverzibilnija), alkoholnog hepatitisa, ciroze i raka jetre (najteža forma, najmanje reverzibilna).[32] Hepatitis se obično razvija tokom višegodišnjeg izlaganja alkoholu, javlja se kod 10 do 20% alkoholičara.[35] Najvažniji faktori rizika za nastanak alkoholnog hepatitisa su količina i trajanje konzumacije alkohola.[35] Dugotrajno konzumiranje alkohola sa preko 80 grama alkohola dnevno kod muškaraca i 40 grama dnevno kod žena povezano je sa razvojem alkoholnog hepatitisa (1 pivo ili 4 unce vina je ekvivalentno 12 g alkohola).[32] Alkoholni hepatitis može varirati od asimptomatske hepatomegalije (uvećana jetra) do simptoma akutnog ili hroničnog hepatitisa do otkazivanja jetre.[32]

Toksični i lekovima izazvan hepatitis

uredi

Mnogi hemijski agensi, uključujući lekove, industrijske toksine, i biljne i dijetetske suplemente, mogu izazvati hepatitis.[36][37] Spektar oštećenja jetre izazvanih lekovima varira od akutnog hepatitisa preko hroničnog hepatitisa do akutne insuficijencije jetre.[36] Toksini i lekovi mogu izazvati povrede jetre kroz različite mehanizme, uključujući direktno oštećenje ćelija, poremećaj ćelijskog metabolizma i izazivanje strukturnih promena.[38] Neki lekovi kao što je paracetamol pokazuju predvidljivo oštećenje jetre zavisno od doze, dok drugi, kao što je izoniazid, izazivaju idiosinkratične i nepredvidive reakcije koje se razlikuju od osobe do osobe.[36] Postoje velike varijacije u mehanizmima oštećenja jetre i periodu latencije od izlaganja do razvoja kliničke bolesti.[32]

Mnoge vrste lekova mogu izazvati povredu jetre, uključujući analgetik paracetamol; antibiotike kao što su izoniazid, nitrofurantoin, amoksicilin-klavulanat, eritromicin i trimetoprim-sulfametoksazol; antikonvulzante kao što su valproat i fenitoin; statine za snižavanje holesterola; steroide kao što su oralni kontraceptivi i anabolički steroidi; i visokoaktivnu antiretrovirusnu terapiju koja se koristi u lečenju HIV/AIDS-a.[32] Od njih, amoksicilin-klavulanat je najčešći uzrok povreda jetre izazvanih lekovima, a toksičnost paracetamola najčešći uzrok akutnog zatajenja jetre u Sjedinjenim Državama i Evropi.[36]

Biljni lekovi i dijetetski suplementi su još jedan važan uzrok hepatitisa; ovo su najčešći uzroci hepatitisa izazvanog lekovima u Koreji.[39] Mreža za povrede jetre izazvane lekovima[40] sa sedištem u Sjedinjenim Državama povezala je više od 16% slučajeva hepatotoksičnosti sa biljnim i dijetetskim suplementima.[41] U Sjedinjenim Državama, biljni i dijetetski suplementi – za razliku od farmaceutskih lekova – nisu regulisani od strane Uprave za hranu i lekove.[41] Nacionalni instituti za zdravlje održavaju LiverTox bazu podataka za potrošače[42] u kojoj se prate sva poznata jedinjenja koja se izdaju na recept i bez recepta povezana sa povredom jetre.[43]

Do izlaganja drugim hepatotoksinima može doći slučajno ili namerno kroz gutanje, udisanje i apsorpciju kožom. Industrijski toksin ugljen-tetrahlorid i divlja gljiva Amanita phalloides su drugi poznati hepatotoksini.[36][37][44]

Nealkoholna masna bolest jetre

uredi
Glavni članak: Nealkoholna masna bolest jetre

Nealkoholni hepatitis je u okviru spektra nealkoholne bolesti jetre (NALD), koja se kreće po težini i reverzibilnosti od nealkoholne bolesti masne jetre (NAFLD) do nealkoholnog steatohepatitisa (NASH) do ciroze do raka jetre, slično spektru alkoholnih bolesti jetre.[45]

Nealkoholna bolest jetre se javlja kod ljudi sa malo ili nimalo upotrebe alkohola, i umesto toga je snažno povezana sa metaboličkim sindromom, gojaznošću, insulinskom rezistencijom i dijabetesom, i hipertrigliceridemijom.[32] Vremenom, nealkoholna masna bolest jetre može napredovati u nealkoholni steatohepatitis, koji dodatno uključuje odumiranje ćelija jetre, upalu jetre i moguću fibrozu.[32] Faktori koji ubrzavaju progresiju od NAFLD do NASH su gojaznost, starija životno doba, neafroamerička etnička pripadnost, ženski pol, dijabetes melitus, hipertenzija, viši nivo ALT ili AST, viši odnos AST/ALT, nizak broj trombocita i stišanj ultrazvučne steatoze.[46][32]

U ranim stadijumima (kao kod NAFLD i ranog NASH), većina pacijenata je asimptomatska ili ima blagi bol u desnom gornjem kvadrantu, a dijagnoza su mogući abnormalni testovi funkcije jetre.[32] Kako bolest napreduje, mogu se razviti simptomi tipični za hronični hepatitis.[47] Dok snimanje može pokazati masnu jetru, samo biopsija jetre može demonstrirati upalu i fibrozu karakterističnu za NASH.[48] Udeo od 9 do 25% pacijenata sa NASH razvije cirozu.[32] NASHje prepoznat kao treći najčešći uzrok bolesti jetre u Sjedinjenim Državama.[47]

Autoimunski hepatitis

uredi
Glavni članak: Autoimunski hepatitis

Autoimunski hepatitis je hronična bolest uzrokovana abnormalnim imunološkim odgovorom na ćelije jetre.[49] Smatra se da bolest ima genetsku predispoziciju, jer je povezana sa određenim ljudskim antigenima leukocita uključenim u imunski odgovor.[50] Kao i kod drugih autoimunih bolesti, cirkulišuća autoantitela mogu biti prisutna i od pomoći u dijagnozi.[51] Auto-antitela pronađena kod pacijenata sa autoimunskim hepatitisom uključuju osetljiva, ali manje specifična antinukleusna antitela (ANA), antitela glatkih mišića (SMA) i atipična perinuklearna antineutrofilna citoplazmatska antitela (p-ANCA).[51] Druga autoantitela koja su ređa, ali specifičnija za autoimunski hepatitis su antitela protiv mikrozoma bubrega jetre 1 (LKM1) i rastvorljivog antigena jetre (SLA).[51] Autoimunski hepatitis takođe može biti izazvan lekovima (kao što su nitrofurantoin, hidralazin i metildopa), nakon transplantacije jetre ili virusima (kao što su hepatitis A, Epštajn-Barov virus ili boginje).[32]

Autoimunski hepatitis se može pojaviti bilo gde u okviru spektra, od asimptomatskog preko akutnog ili hroničnog hepatitisa do fulminantne insuficijencije jetre.[32] Pacijenti su asimptomatski 25–34% vremena, a na dijagnozu se sumnja na osnovu abnormalnih testova funkcije jetre.[51] Neke studije pokazuju da između 25% i 75% slučajeva ima znakove i simptome akutnog hepatitisa.[32][52] Kao i kod drugih autoimunskih bolesti, autoimunski hepatitis obično pogađa mlade žene (iako može da utiče na pacijente bilo kog pola i bilo kog uzrasta), a pacijenti mogu da ispolje klasične znake i simptome autoimunosti kao što su umor, anemija, anoreksija, amenoreja, akne, artritis, pleuritis, tiroiditis, ulcerozni kolitis, nefritis i makulopapulozni osip.[32] Autoimunski hepatitis povećava rizik od ciroze, a rizik od raka jetre se povećava za oko 1% za svaku godinu bolesti.[32]

Mnogi ljudi sa autoimunskim hepatitisom imaju druge autoimunske bolesti.[53] Autoimunski hepatitis se razlikuje od drugih autoimunskih bolesti jetre, primarne bilijarne ciroze i primarnog skleroznog holangitisa, koji takođe mogu dovesti do ožiljaka, fibroze i ciroze jetre.[32][51]

Genetski

uredi

Genetski uzroci hepatitisa uključuju nedostatak alfa-1-antitripsina, hemohromatozu i Vilsonovu bolest.[32] U nedostatku alfa-1-antitripsina, kodominantna mutacija u genu za alfa-1-antitripsin dovodi do abnormalne akumulacije mutantnog AAT proteina unutar ćelija jetre, što dovodi do oboljenja jetre.[54] Hemohromatoza i Vilsonova bolest su obe autozomno recesivne bolesti koje uključuju abnormalno skladištenje minerala.[32] Kod hemohromatoze, višak gvožđa se akumulira na više mesta u telu, uključujući jetru, što može dovesti do ciroze.[32] Kod Vilsonove bolesti, višak bakra se akumulira u jetri i mozgu, izazivajući cirozu i demenciju.[32]

Kada je jetra zahvaćena, nedostatak alfa-1-antitripsina i Vilsonova bolest imaju tendenciju da se manifestuju kao hepatitis u neonatalnom periodu ili u detinjstvu.[32] Hemohromatoza se obično javlja u odraslom dobu, sa početkom kliničke bolesti obično nakon 50. godine.[32]

Ishemijski hepatitis

uredi
Glavni članak: Ishemijski hepatitis

Ishemijski hepatitis (takođe poznat kao šok jetre) nastaje usled smanjenog dotoka krvi u jetru kao kod šoka, srčane insuficijencije ili vaskularne insuficijencije.[55] Stanje je najčešće povezano sa srčanom insuficijencijom, ali može biti uzrokovano šokom ili sepsom. Testiranje krvi osobe sa ishemijskim hepatitisom će pokazati veoma visoke nivoe enzima transaminaza (AST i ALT). Stanje se obično rešava ako se osnovni uzrok uspešno leči. Ishemijski hepatitis retko izaziva trajno oštećenje jetre.[56]

Ostalo

uredi
Glavni članak: Neonatalni hepatitis

Hepatitis se takođe može javiti kod novorođenčadi i može se pripisati različitim uzrocima, od kojih se neki obično ne vide kod odraslih.[57] Kongenitalna ili perinatalna infekcija virusima hepatitisa, toksoplazmom, rubeolom, citomegalovirusom i sifilisom može izazvati neonatalni hepatitis.[57] Strukturne abnormalnosti kao što su bilijarna atrezija i holedohalne ciste mogu dovesti do holestatskog oštećenja jetre što dovodi do neonatalnog hepatitisa.[57] Metaboličke bolesti kao što su poremećaji skladištenja glikogena i lizozomalni poremećaji skladištenja su takođe uključeni.[57] Hepatitis novorođenčadi može biti idiopatski i u takvim slučajevima biopsija često pokazuje velike multinuklearne ćelije u tkivu jetre.[58] Ova bolest se naziva hepatitisom gigantskih ćelija i može biti povezana sa virusnom infekcijom, autoimunskim poremećajima i toksičnošću lekova.[59][60]

Reference

uredi
  1. ^ a b v g d đ „Hepatitis”. MedlinePlus. Arhivirano iz originala 11. 11. 2016. g. Pristupljeno 10. 11. 2016. 
  2. ^ a b v g d đ „What is hepatitis?”. WHO. jul 2016. Arhivirano iz originala 7. 11. 2016. g. Pristupljeno 10. 11. 2016. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k l „Hepatitis”. NIAID. Arhivirano iz originala 4. 11. 2016. g. Pristupljeno 2. 11. 2016. 
  4. ^ a b „Liver Transplant”. NIDDK. april 2012. Arhivirano iz originala 11. 11. 2016. g. Pristupljeno 10. 11. 2016. 
  5. ^ „Hepatitis (Hepatitis A, B, and C) | ACG Patients”. patients.gi.org. Arhivirano iz originala 23. 2. 2017. g. 
  6. ^ Bernal W.; Wendon J. (2013). „Acute Liver Failure”. New England Journal of Medicine. 369 (26): 2525—2534. PMID 24369077. doi:10.1056/nejmra1208937. 
  7. ^ Gómez-Dominguez, E.; Mendoza, J.; García-Buey, L.; Trapero, M.; Gisbert, J. P.; Jones, E. A.; Moreno-Otero, R. (2008). „Transient elastography to assess hepatic fibrosis in primary biliary cirrhosis”. Alimentary Pharmacology & Therapeutics. 27 (5): 441—447. PMID 18081731. doi:10.1111/j.1365-2036.2007.03585.x. 
  8. ^ a b v „Fatty Liver Disease (Nonalcoholic Steatohepatitis)”. NIDDK. maj 2014. Arhivirano iz originala 11. 11. 2016. g. Pristupljeno 10. 11. 2016. 
  9. ^ „Esto es la hepatitis: Conócela, enfréntate a ella”. Infoterio Noticias | Ciencia y Tecnología (na jeziku: španski). Pristupljeno 2023-02-13. 
  10. ^ AASLD/IDSA HCV Guidance Panel (1. 9. 2015). „Hepatitis C guidance: AASLD-IDSA recommendations for testing, managing, and treating adults infected with hepatitis C virus”. Hepatology. 62 (3): 932—954. ISSN 1527-3350. PMID 26111063. doi:10.1002/hep.27950. 
  11. ^ „Autoimmune Hepatitis”. NIDDK. mart 2014. Arhivirano iz originala 11. 11. 2016. g. Pristupljeno 10. 11. 2016. 
  12. ^ Vos, Theo; Allen, Christine; Arora, Megha; Barber, Ryan M.; Bhutta, Zulfiqar A.; Brown, Alexandria; Carter, Austin; Casey, Daniel C.; Charlson, Fiona J.; Chen, Alan Z.; Coggeshall, Megan; Cornaby, Leslie; Dandona, Lalit; Dicker, Daniel J.; Dilegge, Tina; Erskine, Holly E.; Ferrari, Alize J.; Fitzmaurice, Christina; Fleming, Tom; Forouzanfar, Mohammad H.; Fullman, Nancy; Gething, Peter W.; Goldberg, Ellen M.; Graetz, Nicholas; Haagsma, Juanita A.; Hay, Simon I.; Johnson, Catherine O.; Kassebaum, Nicholas J.; Kawashima, Toana; et al. (oktobar 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. The Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577  . PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  13. ^ Basra, Sarpreet (2011). „Definition, epidemiology and magnitude of alcoholic hepatitis”. World Journal of Hepatology. 3 (5): 108—13. PMC 3124876  . PMID 21731902. doi:10.4254/wjh.v3.i5.108. 
  14. ^ Wang, Haidong; Naghavi, Mohsen; Allen, Christine; Barber, Ryan M.; Bhutta, Zulfiqar A.; Carter, Austin; Casey, Daniel C.; Charlson, Fiona J.; Chen, Alan Zian; Coates, Matthew M.; Coggeshall, Megan; Dandona, Lalit; Dicker, Daniel J.; Erskine, Holly E.; Ferrari, Alize J.; Fitzmaurice, Christina; Foreman, Kyle; Forouzanfar, Mohammad H.; Fraser, Maya S.; Fullman, Nancy; Gething, Peter W.; Goldberg, Ellen M.; Graetz, Nicholas; Haagsma, Juanita A.; Hay, Simon I.; Huynh, Chantal; Johnson, Catherine O.; Kassebaum, Nicholas J.; Kinfu, Yohannes; et al. (oktobar 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. The Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903  . PMID 27733281. doi:10.1016/S0140-6736(16)31012-1. 
  15. ^ „Statistics & Surveillance Division of Viral Hepatitis CDC”. CDC. Arhivirano iz originala 11. 11. 2016. g. Pristupljeno 10. 11. 2016. 
  16. ^ „Online Etymology Dictionary”. Etymonline.com. Arhivirano iz originala 20. 10. 2012. g. Pristupljeno 26. 8. 2012. 
  17. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s Dienstag, JL (2015). „Chapter 360: Acute Viral Hepatitis”. Ur.: Kasper, D; Fauci, A; Hauser, S; Longo, D; Jameson, J; Loscalzo, J. Harrison's Principles of Internal Medicine, 19e. New York, NY: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-180215-4. 
  18. ^ a b v g d đ e Rutherford, A; Dienstag, JL (2016). „Chapter 40: Viral Hepatitis”. Ur.: Greenberger, NJ; Blumberg, RS; Burakoff, R. CURRENT Diagnosis & Treatment: Gastroenterology, Hepatology, & Endoscopy, 3e. New York, NY: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-183772-9. 
  19. ^ a b v g d đ Khalili, M; Burman, B (2013). „Chapter 14: Liver Disease”. Ur.: Hammer, GD; McPhee, SJ. Pathophysiology of Disease: An Introduction to Clinical Medicine, 7e. McGraw-Hill. ISBN 978-1-25-925144-3. 
  20. ^ a b v g d đ Dienstag, JL (2015). „Chapter 362: Chronic Hepatitis”. Ur.: Kasper, D; Fauci, A; Hauser, S; Longo, D; Jameson, J; Loscalzo, J. Harrison's Principles of Internal Medicine, 19e. New York, NY: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-180215-4. 
  21. ^ a b v Fontana, Robert; Hayashi, Paul (1. 5. 2014). „Clinical Features, Diagnosis, and Natural History of Drug-Induced Liver Injury”. Seminars in Liver Disease (na jeziku: engleski). 34 (2): 134—144. PMID 24879979. doi:10.1055/s-0034-1375955. 
  22. ^ a b Manns, Michael P.; Lohse, Ansgar W.; Vergani, Diego (2015). „Autoimmune hepatitis – Update 2015”. Journal of Hepatology. 62 (1): S100—S111. PMID 25920079. doi:10.1016/j.jhep.2015.03.005. 
  23. ^ Munjal, Y. P.; Sharm, Surendra K. (2012). API Textbook of Medicine, Ninth Edition, Two Volume Set (na jeziku: engleski). JP Medical Ltd. str. 870. ISBN 9789350250747. Arhivirano iz originala 2017-09-10. g. 
  24. ^ Viêm gan tự miễn. Phần nội dung "Yếu tố nguy cơ mắc bệnh viêm gan tự miễn". Bệnh viện đa khoa quốc tế Vinmec. Truy cập 28/12/2023
  25. ^ World Health Organization. „Hepatitis”. World Health Organization. Arhivirano iz originala 2. 12. 2013. g. Pristupljeno 25. 11. 2013. 
  26. ^ „Hepatitis A Questions and Answers for the Public | Division of Viral Hepatitis | CDC”. www.cdc.gov. Arhivirano iz originala 2016-03-12. g. Pristupljeno 2016-03-14. 
  27. ^ „Hepatitis E”. World Health Organization (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2016-03-12. g. Pristupljeno 2016-03-14. 
  28. ^ Centers for Disease Control & Prevention (jun 2010). „When Someone Close to You Has Hepatitis” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 6. 3. 2016. g. Pristupljeno 14. 3. 2016. 
  29. ^ „Hepatitis A”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 07. 05. 2023. 
  30. ^ a b „Hepatitis B”. World Health Organization (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2014-11-09. g. Pristupljeno 2016-03-09. 
  31. ^ a b „Hepatitis C FAQs for the Public | Division of Viral Hepatitis | CDC”. www.cdc.gov. Arhivirano iz originala 2016-03-15. g. Pristupljeno 2016-03-14. 
  32. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u Friedman, Lawrence S. (2015). „Chapter 16: Liver, Biliary Tract, & Pancreas Disorders”. Ur.: Papadakis, M; McPhee, SJ; Rabow, MW. Current Medical Diagnosis & Treatment 2016 55e. McGraw Hill. ISBN 978-0071845090. 
  33. ^ a b v g d Harder, A; Mehlhorn, H (2008). „Diseases Caused by Adult Parasites or Their Distinct Life Cycle Stages”. Ur.: Weber, O; Protzer, U. Comparative Hepatitis . Birkhauser. str. 161–216. ISBN 978-3764385576. 
  34. ^ a b v g Wisplinghoff, H; Appleton, DL (2008). „Bacterial Infections of the Liver”. Ur.: Weber, O; Protzer, U. Comparative Hepatitis . Birkhauser. str. 143–160. ISBN 978-3764385576. 
  35. ^ a b Mailliard, ME; Sorrell, MF (2015). „Chapter 363: Alcoholic Liver Disease”. Ur.: Kasper, D; Fauci, A; Hauser, S; Longo, D; Jameson, J; Loscalzo, J. Harrison's Principles of Internal Medicine 19e. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-180215-4. 
  36. ^ a b v g d Lee, WM; Dienstag, JL (2015). „Chapter 361: Toxic and Drug-Induced Hepatitis”. Ur.: Kasper, D; Fauci, A; Hauser, S; Longo, D; Jameson, J; Loscalzo, J. Harrison's Principles of Internal Medicine 19e. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-180215-4. 
  37. ^ a b Malaguarnera, Giulia; Cataudella, E; Giordano, M; Nunnari, G; Chisari, G; Malaguarnera, M (2012). „Toxic hepatitis in occupational exposure to solvents”. World Journal of Gastroenterology. 18 (22): 2756—66. PMC 3374978  . PMID 22719183. doi:10.3748/wjg.v18.i22.2756  . 
  38. ^ Lee, William M. (31. 7. 2003). „Drug-Induced Hepatotoxicity”. New England Journal of Medicine. 349 (5): 474—485. PMID 12890847. doi:10.1056/NEJMra021844. 
  39. ^ Suk, Ki Tae; Kim, Dong Joon (2012). „Drug-induced liver injury: present and future”. Clinical and Molecular Hepatology. 18 (3): 249—57. PMC 3467427  . PMID 23091804. doi:10.3350/cmh.2012.18.3.249. 
  40. ^ Drug Induced Liver Injury Network
  41. ^ a b „Herbals_and_Dietary_Supplements”. livertox.nih.gov. Arhivirano iz originala 2016-05-08. g. Pristupljeno 2016-03-14. 
  42. ^ „LiverTox”. Arhivirano iz originala 24. 07. 2019. g. 
  43. ^ „NIH launches free database of drugs associated with liver injury”. National Institutes of Health (NIH) (na jeziku: engleski). 2015-09-30. Pristupljeno 2018-09-18. 
  44. ^ O'Mara SR, Gebreyes K (2011). „Chapter 83. Hepatic Disorders, Jaundice, and Hepatic Failure” (Online). Ur.: Cydulka RK, Meckler GD. Tintinalli's Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide. (7th izd.). New York: McGraw-Hill. Arhivirano iz originala 2. 12. 2013. g. Pristupljeno 26. 11. 2013. 
  45. ^ Abdelmalek, MF; Diehl AM (2015). „Chapter 364: Nonalcoholic Liver Diseases and Nonalcoholic Steatohepatitis”. Ur.: Kasper, D; Fauci, A; Hauser, S; Longo, D; Jameson, J; Loscalzo, J. Harrison's Principles of Internal Medicine 19e. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-180215-4. 
  46. ^ ultrasound steatosis score
  47. ^ a b National Digestive Diseases Information Clearinghouse (NDDIC). „Nonalcoholic Steatohepatitis”. National Digestive Diseases Information Clearinghouse (NDDIC). Arhivirano iz originala 2. 12. 2013. g. Pristupljeno 27. 11. 2013. 
  48. ^ Masuoka, Howard C.; Chalasani, Naga (april 2013). „Nonalcoholic fatty liver disease: an emerging threat to obese and diabetic individuals”. Annals of the New York Academy of Sciences. 1281 (1): 106—122. Bibcode:2013NYASA1281..106M. PMC 3646408  . PMID 23363012. doi:10.1111/nyas.12016. 
  49. ^ National Digestive Diseases Information Clearinghouse (NDDIC). „Autoimmune Hepatitis”. National Digestive Diseases Information Clearinghouse (NDDIC). Arhivirano iz originala 15. 9. 2010. g. Pristupljeno 27. 11. 2013. 
  50. ^ Teufel, Andreas; Galle, PR; Kanzler, S (2009). „Update on autoimmune hepatitis”. World Journal of Gastroenterology. 15 (9): 1035—41. PMC 2655176  . PMID 19266594. doi:10.3748/wjg.15.1035  . 
  51. ^ a b v g d Czaja, Albert J (2016). „Diagnosis and Management of Autoimmune Hepatitis: Current Status and Future Directions”. Gut and Liver. 10 (2): 177—203. PMC 4780448  . PMID 26934884. doi:10.5009/gnl15352. 
  52. ^ Czaja, Albert J. (2016-03-15). „Diagnosis and Management of Autoimmune Hepatitis: Current Status and Future Directions”. Gut and Liver. 10 (2): 177—203. ISSN 1976-2283. PMC 4780448  . PMID 26934884. doi:10.5009/gnl15352. 
  53. ^ Krawitt, Edward-L (2008). „Clinical features and management of autoimmune hepatitis”. World Journal of Gastroenterology. 14 (21): 3301—5. PMC 2716584  . PMID 18528927. doi:10.3748/wjg.14.3301  . 
  54. ^ Teckman, Jeffrey H. (2013-03-07). „Liver Disease in Alpha-1 Antitrypsin Deficiency: Current Understanding and Future Therapy”. COPD: Journal of Chronic Obstructive Pulmonary Disease. 10 (sup1): 35—43. ISSN 1541-2555. PMID 23527737. S2CID 35451941. doi:10.3109/15412555.2013.765839. 
  55. ^ Medline Plus (2012-08-10). „Hepatic ischemia”. National Library of Medicine. Arhivirano iz originala 8. 12. 2013. g. Pristupljeno 4. 12. 2013. 
  56. ^ Feldman, Friedman; Feldman, Brandt, ur. (2010). „Chapter 83 Vascular Diseases of the Liver” (Online). Sleisenger and Fordtran's Gastrointestinal and Liver Disease. Saunders. ISBN 978-1416061892. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 4. 12. 2013. 
  57. ^ a b v g Samyn, M; Mieli-Vergani, G (novembar 2015). „Liver and Biliary Disease in Infancy”. Medicine. 43 (11): 625—630. doi:10.1016/j.mpmed.2015.08.008. 
  58. ^ Roberts, Eve A. (01. 10. 2003). „Neonatal hepatitis syndrome”. Seminars in Neonatology. 8 (5): 357—374. ISSN 1084-2756. PMID 15001124. doi:10.1016/S1084-2756(03)00093-9. 
  59. ^ Sokol, Ronald J.; Narkewicz, Michael R. (21. 06. 2012). „Chapter 22: Liver & Pancreas”. Ur.: Hay, William W.; et al. Current diagnosis & treatment: pediatrics (21st izd.). New York: McGraw-Hill Medical. ISBN 978-0-07-177970-8. Arhivirano iz originala 10. 12. 2013. g. Pristupljeno 2. 12. 2013. 
  60. ^ Alexopoulou, Alexandra; Deutsch, Melanie; Ageletopoulou, Johanna; Delladetsima, Johanna K.; Marinos, Evangelos; Kapranos, Nikiforos; Dourakis, Spyros P. (maj 2003). „A fatal case of postinfantile giant cell hepatitis in a patient with chronic lymphocytic leukaemia”. European Journal of Gastroenterology & Hepatology. 15 (5): 551—555. PMID 12702915. doi:10.1097/01.meg.0000050026.34359.7c. 

Spoljašnje veze

uredi
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хепатитис&oldid=28294435”