Hetman
Hetman (ukr. гетьман, rus. гетман) je titula najvišeg vojnog komandanta u Poljsko-litvanskoj uniji, i po važnosti dolazi odmah iza titule kralja. Tu titulu koristili su i kozaci u Ukrajini i Rusiji od 16. veka, a koristili su i husiti za vreme husitskih ratova u 15. veku.
Etimologija uredi
Postoji konsenzus da je poreklo od staronemačke reči hauptmann, (haupt glavni mann čovek) hauptman i od srednjoniskonemačkog hoed-man, a u poljskom etman od 14. i 15. veka. Hauptman je predstavljao oznaku čina od srednjovekovnih vremena, a značio je kapetana, iako je odgovarao današnjem generalu. Postoji još jedna teorija da je nemački hauptmann nastao od poljskog "Hetman/Hatman" ali to se smatra manje verovatnim.
Hetmani Poljske i Litvanije uredi
Prva titula hetmana u Poljskoj javlja se 1505. godine. Naziv hetman dobijao je vođa poljske vojske, a do 1581. titulu hetmana imao je samo tokom vojnog pohoda i ratova. Posle 1581, to je postala stalna titula u kraljevini Poljskoj i Poljsko-litvanskoj uniji. U svako vreme postojala su četiri hetmana, po dva za Poljsku i dva za Litvaniju. Jedan je bio veliki hetman, a drugi je bio zamenik. Titula se nije mogla oduzeti, sem u izuzetnim slučajevima izdajstva. Faktički je to značilo da je titula hetmana doživotna.
Hetmani su bili glavni vojni komandanti posle kralja. Nije ih plaćala kraljevska blagajna, a kralj ih nije mogao smeniti, tako da su bili nezavisni i mogli su voditi nezavisnu politiku. To je bilo dobro za državu, kada je kralj bio slab, a radilo se o hetmanu velikih sposobnosti. Međutim u suprotnim slučajevima bilo je jako loše, kao u slučaju Mikolaja Potockog 1648. godine.
Reforma iz 1776, ograničila je moć hetmana. Posle Treće podele Poljske 1795. ukinuti su hetmani.
Hetmani kod kozaka uredi
Pri kraju 16. veka, zapovednici zaporoških kozaka nazivani su atamani (Koševi ataman). Od 1572, hetman je bio zapovednik registrovane kozačke vojske Poljsko-litvanske unije. Od 1648. i početka pobune Bogdana Hmeljnickog, hetman je bio poglavar Ukrajine. Iako su bili birani, ukrajinski hetmani su imali veliku moć i delovali su kao poglavari kozačke države, njihovi glavni vojni zapovednici i glavni zakonodavci.
Nakon cepanja Ukrajine duž reke Dnjepar po poljsko-ruskom sporazumu u Andrusovu 1667, ukrajinski kozaci su postali poznati kao kozaci leve obale. U Ruskoj Imperiji, Katarina Velika je ukinula hetmane 1764. godine. Poslednji hetman kozačke vojske i time hetman Ukrajine bio je Kirilo Rozumovski, koji je vladao od 1751. do 1764. godine.
Za vreme Oktobarske revolucije i kasnije od 1917. do 1920, u Ukrajini se ponovo koristila titula hetmana. Početkom 1918. ukinuta je socijalistička skupština i Narodna Republika Ukrajina, i uz podršku Nemačke uspostavljen je hetmanat ili monarhija, na čelu sa Pavlom Skoropadskim kao hetmanom Ukrajine. Hetmanat je trajao do kraja 1918. godine.