Hipas iz Metaponta

Hipas od Metaponta (stgrč. Ιππασος ο Μεταποντινος Ιππασος ο Μεταποντινος, 574. - 522. p. n. e.) - starogrčki pitagorejski filozof, matematičar, teoretičar muzike. Jamblih, u svom eseju „O opštoj matematičkoj nauci“, izveštava da matematička linija pitagorejske škole možda nije potekla od samog Pitagore, već od Hipasa.

Hipas iz Metaponta
Lični podaci
Datum rođenja	574.
Datum smrti	522.
Filozofski rad
Škola filozofije	Pitagorejska škola
Uticaji od	Pitagora

Život i učenje

Hipas je zaslužan za otkriće postojanja nesamerljivih segmenata. Nije poznato da li su to bile dijagonala i stranica kvadrata ili dijagonala i stranica pravilnog petougla.

Legenda, koju su kasniji autori preneli u različitim verzijama, sugeriše da je Hipas ili ubijen, ili izbačen iz Pitagorine škole – opet, ili zato što je pisanim putem širio Pitagorino učenje, ili za činjenica da je neupućenima otkrio konstrukciju dodekaedra u eseju „O iracionalnim linijama“, ili za razotkrivanje doktrine nesamerljivosti i iracionalnosti. Autentičnost ove legende ne može se proveriti.

Hipas je poznat i kao istraživač matematičkih osnova muzike. Prema jednom gledištu, eksperimentišući sa različitim debljinama bronzanih diskova, on je izveo glavne saglasnosti. Prema drugoj, rasprostranjenoj verziji, otkriće numeričkih odnosa za konsonancije pripada lično Pitagori. Boetije izveštava („Osnove muzike” II, 19) da je Hipas (zajedno sa Eubulidom) dodao dve „složene” sazvučja (kvart, kvinta, oktava) već poznata tri „jednostavna” saglasnika (duodecimus i kuindecimus), a takođe je izgradio hijerarhijska klasifikacija svih konsonancija, počevši od odgovarajućih numeričkih odnosa.

Hipas je, prema Diogenu Laertiju, učio da je Univerzum jedan, večno pokretljiv i konačan. Verovao je da je vatra početak svega. Verovao je da se duša sastoji od vatre[. Rekao je da je vreme promene u Kosmosu određeno, odnosno da je priznao determinizam.