Хиљаду чудесних сунаца (roman)

Hiljadu čudesnih sunaca (engl. A Thousand Splendid Suns) je drugi po redu roman američko-avganistanskog pisca Haleda Hoseinija, objavljen nakon njegovog debitantskog bestselera Lovaca na zmajeve. Ovaj roman je u maju 2007. godine objavila američka izdavačka kuća Riverhed Buks (engl. Riverhead Books), koja predstavlja ogranak svetski poznate britanske izdavačke kuće Pingivin Grup (engl. Penguin Group), dok je u Srbiji prevod ovog romana publicirala izdavačka kuća Laguna 2008. godine. Roman je na srpski jezik preveo Nikola Pajvančić.

Hiljadu čudesnih sunaca
Lagunino izdanje iz 2008. godine
Orig. naslov	A Thousand Splendid Suns
Autor	Haled Hoseini
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	roman drama
Izdavanje
Izdavač	Laguna
Datum	22. maj 2007.
Broj stranica	368
Tip medija	meki povez
Prevod
Prevodilac	Nikola Pajvančić
Datum izdavanja	2008.
Klasifikacija
ISBN ?	9788674368770
ISBN ? orig.	978-1-59448-950-1
Hronologija
Prethodnik	Lovac na zmajeve
Naslednik	A planine odjeknuše Molitva moru
Podaci preuzeto sa [1]. Moguće razlike među izdavačima.

Knjiga prati životnu priču dve Avganistanke - Mariam i Laile. Mariam je vanbračno dete koje tokom svog detinjstva pati od stigme svog rođenja, a kasnije i od zlostavljanja sa kojim se susreće tokom svog braka sa trideset godina starijim mužem Rašidom. Laila, rođena je generaciju kasnije i tokom svoje mladosti živela je privilegovano, ali njen život se drastično menja kada spletom nesrećnih okolnosti biva primorana da se uda za Rašida, Mariaminog supruga.

Haled Hoesini je naveo da ovaj roman smatra pričom ,,majke i ćerke", za razliku od priče koju je ispričao u svojoj prvoj knjizi, navodeći da je ona ,,priča oca i sina". I u ovoj knjizi pisac se bavi porodičnim aspektom likova i nekim drugim temama, kao i u svojim prethodnim radovima, ali sada je fokus usmeren ka razvoju ženskih likova i njihovom položaju i ulogama u avganistanskom društvu.

Po objavljivanju, roman je dobio pozitivne kritike od strane Kirkjuz Rivjuza, Pablišers Viklija, Lajbreri Džurnala i Buklista i ostao je na listi najprodavanijih Njujork Tajms bestselera tokom petnaest nedelja nakon objavljivanja. Tokom prve nedelje, prodato je preko milion primeraka romana, a filmska produkcijska kuća Kolumbija Pikčers je 2007. godine kupila filmska prava, kako bi knjigu adaptirala na filmskom platnu. Prva pozorišna adaptacija knjige premijerno je izvedena 1. februara 2017. u Američkom pozorišnom konzervatorijumu u San Francisku, u Kaliforniji.

Stvaranje romana

Naslov romana

U jednom od svojih intervjua, pisac je objavio da je ideju za naslovljavanje ovog romana pronašao u engleskom prevodu pesme Kabul persijskog pesnika Saiba Tabrizija. Ova pesma datira još iz sedamnaestog veka, a prevela ju je na engleski jezik Žozefina Dejvis. Kako je u tom intervjuu objasnio, tražio je pesme o Kabulu, da bi ih upotrebio u sceni gde jedan od likova žaleći, napušta svoj voljeni grad. Kada je naišao na ovu pesmu, ubrzo je shvatio da bi poslednji stih mogao da iskoristi i za kreiranje naslova romana, a ne samo kao inspiraciju za scenu.

,,Kabul"

Kabul

,,Svaka ulica Kabula očarava ljudsko oko,

Kroz njegove čaršije prolaze karavani iz Egipta,

Ne bi mogli da se izbroje meseci koji trepere nad njegovim krovovima,

I hiljadu čudesnih sunaca koja se kriju iza njegovih zidova."

Inspiracija za roman

Deca Kabula

Žena sa burkom u Kabulu

Kada su ga upitali šta ga je to navelo da napiše roman o dve Avganistanke, odgovorio je da je već neko vreme razmišljao o tome da napiše priču o ženama u Avganistanu, nakon što je završio pisanje svog debitantskog romana - Lovca na zmajeve, u kome dominiraju muški likovi. Putovanje u Kabul 2003. godine i prilika da avganistansko društvo vidi iz malo drugačijeg ugla - žene odevene u burke, koje sede na uglovima ulica sa njihovo petoro, šestoro dece i decu koja u odrpanoj odeći trče i igraju se po ulicama, navelo ga je da napiše ovaj roman. Prikaz ovih ljudi, koji iz dana u dan mole za promenu i bolju sutrašnjicu, kao i slušanje njihovih životnih priča bilo je veoma potresno za njega i navelo ga je na razmišljanje kako su uopšte došli do te tačke u životu. Upravo su mu se iz tih priča o otporu i preživljavanju avganistanskih žena i njihovom kolektivnom duhu javila nadahnuća za kreiranje likova Mariam i Laile.

Haled Hoseini

Pisanje romana

Pisac je jednom prilikom otkrio da mu je pisanje ovog romana na neki način bilo znatno teže i izazovnije od pisanja njegovog prvog romana, baš zato što ga je publika dobro prihvatila i jer ga u trenutku izdavanja svog prvog romana "niko nije očekivao". Njegov drugi roman je znatno ,,ambiciozniji" od prvog upravo zbog većeg broja likova, dvostrukog fokusa na dva glavna ženska lika Mariam i Lailu i višegeneracijski period od skoro četrdeset pet godina (od šezdesetih godina dvadesetog veka, pa sve do početka novog milenijuma). Kako je u jednom intervjuu izjavio: ,,Kada sam počeo da je pišem, kako se priča ubrzavala i kada sam se našao uronjen u svet Mariam i Laile, ova strepnja je sama od sebe nestala. Priča u razvoju me je zarobila i omogućila mi je da se uklopim u pozadinsku buku i nastavim sa poslom naseljavanja sveta koji sam u ovoj knjizi stvarao." U ovom trenutku, likovi su počeli da žive svoj život i postali su vrlo stvarni za njega. Takođe, izjavio je da je napisanu knjigu dodatno prepravljao pet puta pre nego što ju je zvanično završio. Puštanje romana u prodaju prvi put je najavljeno u oktobru 2006. godine, a opisan je kao priča o ,,porodici, prijateljstvu, veri i spasenju u ljubavi".

Radnja

Devojčica Mariam je vanbračno dete i živi na periferiji grada Herata sa svojom ogorčenom majkom Nanom. Džalil, Mariamin otac, je biznismen koji poseduje bioskop i živi u Heratu sa svoje tri žene i devetoro dece, dok njegova ćerka, odbačena, provodi dane svoga života u maloj kolibi sa svojom majkom izvan grada. Nana i Džalil su u lošim odnosima, on mu zamera zbog lošeg ponašanja prema njoj i varljivog odnosa prema Mariam. On svoju ćerku posećuje svakoga četvrtka. Na svoj petnaesti rođendan, Mariam želi da je otac odvede da vidi Pinokija u njegovom bioskopu, nasuprot molbama njene majke da ne ide. Džalil obećava da će joj ispuniti tu želju. Kada on ne dođe po nju, ona beži od svoje kuće i putuje do njegove kuće u Heratu i spava napolju na ulici, nakon što Džalilov vratar odbija da je pusti unutra, tvrdeći da je Džalil zauzet. Kasnije, kada ona uleti u kuću i ugleda oca, Džalil naređuje svom šoferu da vozi je kući. Po povratku kući, Mariam otkriva da je njena majka izvršila samoubistvo iz straha da ju je ćerka napustila. Nemajući gde da ode, Mariam se vraća u grad kod svog oca da bi živela u Džalilovoj kući. To teško pada venčanim njegovim suprugama i one ga ubrzo nagovaraju da ugovori brak svojoj ćerci i da se Mariam uda za Rašida, obućara iz Kabula, koji je trideset godina stariji od nje. Mariam se opire, ali ubrzo biva prisiljena da stupi u brak i da se nakon udaje odseli u Kabul sa Rašidom. U početku, Rašid je bio vrlo ljubazan prema njoj i puštao ju je da se prilagodi novom, bračnom životu. Međutim, kako je Mariam više puta zatrudnela i pobacila, njihova veza se iz dana u dan sve više kvari, a on postaje sve ćudljiviji i nasilniji zbog njene nemogućnosti da mu rodi sina.

U međuvremenu, mlađa devojčica Laila odrasta u susednoj kući u Kabulu. Bliska je sa svojim ocem, učiteljem dobrog srca, ali zabrinuta za svoju majku, koja je depresivna i ne reaguje na okolinu nakon što su joj dva sina poginula u vojsci. Laila je bliska prijateljica Tariku, komšijskom dečaku, ali kako oni odrastaju, drugi ljudi su sve više protiv njihovog prijateljstva. Uprkos tome, među njima se javlja tajna romansa. Kada Avganistan uđe u rat i Kabul biva bombardiran raketnim napadima, Tarikova porodica odlučuje da napusti grad, a emotivni oproštaj između njega i Laile kulminira njihovim vođenjem ljubavi. Lailina porodica na kraju takođe odlučuje da napusti grad i dok se oni pripremaju za odlazak raketa uništava njihovu kuću, ubijajući njene roditelje i teško povređujući Lailu. Nakon toga, brigu o njoj preuzimaju Rašid i Mariam.

Dok se Laila oporavlja od povreda, Rašid pokazuje veliko interesovanje za nju, na šta se Mariam zgrožava. Laila biva obaveštena da su Tarik i njegova porodica umrli na izlasku iz grada. Otkrivši da je trudna sa Tarikovim detetom, Laila pristaje da se uda za Rašida kako bi zaštitila sebe i bebu. Rađa ćerku Azizu, koju Rašid odbija i zanemaruje zbog toga što je devojčica. Ljubomorna na Lailu i Rašidov odnos pre njoj, Mariam u početku biva veoma hladna prema Laili, ali postepeno se u Mariam budi majčinski instinkt i ona pokušava da zaštiti Lailu od Rašidovog zlostavljanja nje i bebe. Njih dve postaju baš bliske i veruju jedna drugoj, smišljajući plan kako da pobegnu od Rašida i napuste Kabul, ali su ubrzo u svom pokušaju bivaju uhvaćene. Rašid ih obe pretukao, zaključao u dve odvojene sobe i lišio ih vode i hrane, što je skoro ubilo malu Azizu.

Nekoliko godina kasnije, talibani se uzdižu na vlast i nameću oštra pravila avganistanskom stanovništvu, ozbiljno umanjujući ženska prava i slobodu. Laila je zatrudnela sa Rašidom. Laila je primorana da se porodi bez anestezije i lekova, u ženskoj bolnici u kojoj nema zaliha. Ona rađa Rašidu sina Zalmaija. Mariam i Laila se bore sa odgajanjem malog Zalmaija, dok Rašid počinje da voli i favorizuje stariju Azizu. Vlada suša, a uslovi za život u Kabulu postaju loši. Rašidova obućarska radnja propada i on je primoran da se zaposli i radi neke druge poslove. Nemajući dovoljno uslova za život, on šalje Azizu u sirotište, a Laila biva više puta pretučena od strane talibana, kada su je uhvatili samu napolju dok je pokušavala da poseti svoju ćerku u sirotištu.

Jednog dana, Tarik se vraća, pojavljuje u kući i ponovo se sastaje sa Lajlom, koja ubrzo shvata da je Rašid unajmio muškarca da je lažno obavesti o Tarikovoj smrti, kako bi pristala da se uda za njega. Kada se Rašid vrati kući s posla, mali Zalmai mu kaže da su imali posetioca. Sumnjajići na vezu Laile i Tarika, Rašid je divljački pretukao Lailu. On pokušava da je zadavi, ali Mariam interveniše, upliće se u borbu i ubija ga lopatom, govoreći Laili i Tariku da beže. Nakon toga, ona priznaje da je ubila Rašida kako bi skrenula pažnju sa njih dvoje i biva javno pogubljena. Laila i Tarik odlaze u Pakistan sa Azizom i Zalmaijem, a dane provode radeći u gostinjskoj kući u Mureu, letnjem utočištu.

Nakon pada talibana, Laila i Tarik se vraćaju kući u Avganistan. Na svom putu, zastaju u selu u kojem je Mariam odgajana i otkrivaju paket koji je Mariamin otac ostavio za nju: video-traku na kojoj je film Pinokio, malu vreću novca i pismo. Laila čita pismo i otkriva da je Džalil zažalio što je poslao Mariam daleko i udao je za drugog čoveka, što se nije borio za nju. Laila i Tarik se vraćaju u Kabul i koriste novac za popravak sirotišta u kojem je Aziza boravila i u njemu Laila počinje da radi kao učiteljica. Ona ubrzo zatrudni sa svojim trećim detetom, i ako je to dete bude devojčica, zavetuje se da će joj dati ime Mariam.

Likovi

• Mariam pripada etničkoj grupi Tadžika i rođena je u Heratu 1959. godine. Ona je vanbračno dete Džalila i Nane. Tokom celog svoga detinjstva trpi sramotu zbog okolnosti u kojoj je rođena. U jednom od svojih intervjua, pisac je njen lik opisao kao:,,Ključna reč koja opisuje Mariam je izolovanost u svakom smislu te reči. Ona je žena koja je odvojena od svakodnevnih normi ljudskog postojanja. Zaista, jedino što ona želi je da bude u vezi sa drugim ljudskim bićem". Uprkos tome što je prvobitno zamerala Laili, ona joj postaje prijateljica i zamena za izgubljenu majku. Među njima se javlja poverenje jer dele zajedničku muku udaje za nasilnog i psihološki impozantnog Rašida.

• Laila takođe pripada etničkoj grupi Tadžikistanaca i ona je rođena 1978. godine u Hakimu i Faribi. Ona je lepa i inteligentna devojčica koja potiče iz porodice fakultetski obrazovanog nastavnika. Poredeži je sa Mariam, pisac navodi da je Laila imala mnogo ispunjeniji odnos sa ocem, momcima i prijateljem iz detinjstva Tarikom. Očekivala je da će završiti školu i ispuniti neke svoje lične ciljeve u životu. On je kroz Mariamin i Lailin život prikazao dve veoma različite predstave žena. Njen život postaje vezan za Mariamin kada se ona udaje i postaje druga supruga Rašida, Mariaminog supruga. Ovo prvobitno privlači nezadovoljstvo Mariam, koja se oseća povređenom jer je njena teritorija ugrožena. Uprkos tome, Laila postaje njena ćerka, koju Mariam nikada nije mogla da ima, i među njima se javlja razumevanje i poštovanje, kao i želja za borbom i pružanjem otpora protiv zlostavljanja sa kojima se oboje suočavaju tokom braka. Pred kraj romana, ona postaje učiteljica u sirotištu u kojem je Aziza boravila.

• Rašid pripada etničkoj grupi Paštuna. On je obućar i glavni antagonista u romanu. Oženio je Mariam kroz dogovor sa Džalilom, njenim ocem, a kasnije i Lajlu, kada joj je porodica poginula. Rašid godinama uznemirava i muči svoje žene. Nakon mnogo godina trpljenja porodičnog nasilja, Mariam je ubila Rašida lopatom tokom jedne nasilne borbe. Pisac je izjavio da se nadao da će stvoriti višeslojni lik u Rašidu, rekavši:,,Rašid je oličenje patrijarhalnog, plemenskog karaktera. Pišući ga, nisam želeo da ga napišem kao potpunog negativca. On je prekorna osoba, ali postoje trenuci u kojima se vidi njegova humanosti, poput njegove ljubavi prema sinu. Kao inspiraciju za ovaj lik prisetio je se susreta sa Avganistancem pre četiri godine; čovek je imao vrlo slatku, podređenu ženu, koju još nije obavestio da planira da se ponovo venča.

• Tarik takođe pripada etničkoj Paštuna i rođen je 1976. godine. On je dečak je koji je sa Lailom odrastao u Kabulu. U petoj godini izgubio je nogu od nagazne mine. Provodeći dosta vremena zajedno, oni na kraju evoluiraju od najboljih prijatelja do ljubavnika, a nakon decenije razdvojenosti venčaju se i čekaju dete do kraja romana.

• Nana je Mariamina majka i bivša sluškinja u Džalilovoj kući. Mariam je rođena kao rezultat afere između Nane i Džalila. Džalilovo favorizovanje svojih suprugama i zakonite dece ostavlja Nanu u očajanju i ona biva ogorčena prema Džalilu. Ona se obesi kada Mariam nakon što uvidi da je Mariam na svoj petnaesti rođendan pobegla i otputovala u Kabul, u Džalilovu kuću, verujući da ju je ćerka napustila zauvek.

• Džalil je Mariamin otac, imućan čovek, koji je imao tri žene pre nego što je postao otac Mariam. On udaje Mariam za Rašida nakon Nanine smrti, ali kasnije se kaje što ju je poslao i o tome piše u pismu, koje pronalaze Laila i Tarik nakon Mariamine smrti. Umire 1987. godine.

• Hakim je Lailin otac. On je fakultetski obrazovan čovek i učitelj. Poginuo je u eksploziji rakete zajedno sa svojom suprugom Faribom.

• Fariba je Lailina majka. U prvom delu romana, tokom njenog kratkog sastanka sa Mariam, prikazana je vesela žena, ali njena sreća biva narušena kad njena dva sina, Ahmad i Nur, odu od kuće da bi ratovali i kasnije poginu u ratu. Gotovo sve vreme provodi u krevetu oplakujući svoje sinove, sve dok mudžahedini ne pobede. Kasnije je poginula u eksploziji rakete zajedno sa svojim suprugom Hakimom.

• Aziza je rođena u proleće 1993. godine. Ona je Lailina i Tarikova ćerka, začeta kada je Laila imala četrnaest godina. Kada do Laile stigne vest o Tarikovoj navodnoj smrti, kako bi sakrila nelegitimnost deteta i obezbedila sebi bolji život, Laila odlučuje da se uda za Rašida i postane njegova druga supruga. Azizino rođenje označava početak Lailinog pada u očima prethodno joj naklonjenog Rašida i početak prijateljstva između Mariam i Laile.

• Zalmai je rođen u septembru 1997. godine. On je Lailin i Rašidov sin. Rašid, brinući o njemu i poklanjajući mu veliku količinu pažnje, idealizuje ga uprkos zlostavljanju njegove majke i Mariam. Zalmai ostaje nesvestan činjenice da je Mariam ubila Rašida i neprekidno pita Lailu o njemu, koja ga laže govoreći da je jednostavno otišao na neko vreme. On u početku krivi Tarika za misteriozni nestanak njegovog oca, ali ga vremenom prihvata kao očinsku figuru.

Adaptacija

Prava na ekranizaciju ovog romana kupila je američka filmska produkcijska kuća Kolumbija Pikčers. Reditelj Stiven Zailian je napisao scenario po ovoj knjizi 2009. godine, a planirano je da ga Skot Rudin producira. U maju 2013. je najavljeno da će film izaći 2015. godine, ali to još uvek nije realizovano.

Po ovoj knjizi napisana je pozorišna predstava, a adaptacija iste izvedena je u San Francisku, u Kaliforniji, 1. februara 2017. godine. Urađena je u koprodukciji sa Američkim pozorišnim konzervatorijumom i pozorištem Kalgari.