Hokej na ledu u Srbiji
Hokej na ledu u Srbiji se pojavljuje još tridesetih godina dvadesetog veka.
Istorija
urediPočeci
urediNa sadašnjoj teritoriji Srbije hokej je počeo da se igra nakon što su doneseni rekviziti za bendi iz Švedske. Tadašnja Kraljevina Srbija je na kongresu Međunarodne hokejaške federacije koji se 1911. održavao u Berlinu, postala član internacionalnog hokejaškog saveza (LIHG).
Hokej na ledu demonstriran je u Beogradu 1934. godine. Pioniri su bili sportisti Hrišćanske zajednice mladih ljudi i BASK-a, koji je radio na osnivanju sekcije. Dnevni list Politika je 1936. godine ovako opisala hokej na ledu:
UZBUDLjIVA IGA HOKEJ NA LEDU, SPORT KOJI BEOGRAD NE POZNAJE:Mnogo je sportova koji Beogrđani ne poznju. Neki bi svakako oduševili našu publiku. U takve spada i hokej na ledu. Mi nemamo leda koji bi duže trajao i koji bi omogućio gajenje ovog interesantnog sporta kojim se oduševljavaju gledaoci u inostrnstvu. U hokeju je glavni cilj dati gol. Samo se ovde ne upotrebljava lopta, već kotur od crne gume koji je veoma tvrd i može opasno da povredi. Taj kotur igrači teraju naročitim drvenim palicama, gurajući ga po ledu, trudeći se da golmanu koji obično zaklanja celu kapiju ipak proteraju kotur u gol. Igralište je led, tvrd i dobro uglačan. Igrači su na klizaljkama („šlitšugama“ i moraju da budu dobro uvijeni.
Beogradski teniski klub je 1938. godine polivanjem 6 svojih terena napravio prvo hokejaško igralište po međunarodnim standardima i na tom igralištu su održane prve dve zvanične hokejaške utakmice u Srbiji.[1] Prvi hokejaški turnir u Beogradu održan po međunarodnim pravilima održan je 1940. godine. Srpski klizački savez je osnovan 4. februara 1940. u Beogradu i činilo ga je 6 klubova, koji nisu bila pravi hokejaški klubovi, već zapravo sekcije drugih sportskih klubova. Po dva kluba su bila iz Beograda (Beogradski teniski klub i Beogradski Bob klub) i Palića (Palićki sport klub i Tenis klub Palić) i po jedan iz Novog Sada (Tenis klub Novi Sad) i Starog Bečeja (Sportsko društvo Slavija).[2]
U Novom Sadu prva utakmica je odigrana 14. januara 1940. godine između Starog Bečeja i Novosadskog klizačkog kluba, koji je bio sekcija Teniskog kluba Novi Sad. Pobedeli su Bečejci sa 7:2 (3:0,3:2,1:0).[3]
Prvenstvo Jugoslavije je prvi put održano 1939. godine i prve dve sezone u njemu su učestvovali samo klubovi iz Zagreba i Ljubljane. U trećoj sezoni počeo je da se takmiči i prvi klub sa teritorije Srbije, hokejaški klub Palić. Prvenstvo je te sezone održano kao dvodnevni turnir, 1. i 2. februara u Ljubljani. Palić je poražen u oba meča, od Varaždina sa 7:0 i od domaće Ilirije 13:1.[4]
Hokej u Srbiji nakon Drugog svetskog rata
urediNakon Drugog svetskog rata osnivaju se novi klubovi. Godine 1945. osnovan je i subotički Spartak, iste godine osnovana je i Hokejaški klub Crvena zvezda, koja je opremu nasledila od hokejaške sekcije Beogradkog teniskog kluba. Dve godine kasnije osnovan je Partizan. Jedan broj igrača koji je napustio 1954. godine Partizan osnovao je HK Tašmajdan.
Do 1953. godine su korišćena zaleđena teniska igrališta, kada je te godine otvoreno prvo klizalište u Beogradu, tačnije na Tašmajdanu.[1] U Subotici je 25. decembra 1969. otvoren stadion za zimske sportove sa veštačkim ledom kapaciteta 4.000 mesta. Prva veštačka ledena površina u Novom Sadu je otvorena 1972. godine.[2]
Dvadesedevetog septembra 1949. održana je skupština Saveza kllizačkih sportova Jugoslavije, a godinu dana kasnije i Savez klizačkih sportova Srbije. Sedište saveza Jugoslavije je 1952 prebačeno u Ljubljanu.
Takmičenja
urediPrva savezna liga Jugoslavije u hokeju na ledu
urediPrvenstvo Jugoslavije je prvi put održano 1939. godine i prve dve sezone u njemu su učestvovali samo klubovi iz Zagreba i Ljubljane. U trećoj sezoni počeo je da se takmiči i prvi klub sa teritorije Srbije, hokejaški klub Palić. Prvenstvo je te sezone održano kao dvodnevni turnir, 1. i 2. februara u Ljubljani. Palić je poražen u oba meča, od Varaždina sa 7:0 i od domaće Ilirije 13:1.[4]
Tokom rata prvenstva nisu igrana. Prvo posleratno prvenstvo, održano je 1947. u Ljubljani po turnirskom sistemu u periodu od 24. do 26. januara, uz učešće četiri ekipe, osvojila je ekipa zagrebačke Mladosti. Osim Mladosti, učestvovali su i slovenački Triglav i dva srpska kluba Spartak i Crvena zvezda koji su osvojili 3 i 4. mesto. Drugo posleratno prvenstvo Jugoslavije, je kao i prvo odigrano u Ljubljani opet po turnirskom sistemu. Prvenstvo je odigrano kao trodnevni turnir koji se održano od 26. do 29. februara 1948. uz učestvovanje šest klubova. Klubovi-učesnici bili su podeljeni u dve grupe, a prvak A grupe, Partizan dobio je titulu državnog prvaka. Spartak je bio prvi u grupi B i u ukupnom plsamanu zauzeo 4. poziciju. Godine 1949. je odigrano treće prvenstvo koje je kao i prva dva odigrano u Ljubljani opet po turnirskom sistemu. Prvenstvo je odigrano kao četvorodnevni turnir koji se održano od 25. do 28. februara 1949.. Primenjen je isti sistem kao u prethodnoj godini, s tim što se takmičilo 9 klubova podeljenih u tri grupe. Zamiljivo je da su svi učesnici A grupe imali po jednu pobedu i poraz, a svi su osvojili po 2 boda. Prvaka je odlučila bolja gol-razlika. Sa gol razlikom prvenstvo je osvojila Mladost (9:7), drugi je bio Partizan (6:5), a treća Ljubljana (3:6). Od srpskih klubova, Spartak je bio drugi u grupi B, a Beograd drugi u grupi C.[5][6]
Sledeće godine prvenstvo nije igrano, da bi počevši od 1951 pa do 1955. godine usledila dominacija Partizana koji je pet puta uzastopno bio pravak Jugoslavije. Crno-beli su u tom periodu pobedilu u 19 uzastopnih utakmice sa gol razlikom 142:23. Partizan je prvenstvo 1953. godine završio bez primljenog gola (23:0). Sastav Partizana je u tom periodu bila reprezentacija u malom. Igrali su dr Zlatko Kovačević, Milan Jovanović, Nikola Stanimirović, Luce Žitnik, Gentar Ladocki, Josip Brelić, Alfred David, Boris Renaud, Mićo Dušanović i Blažo Piperski.[7][8] U tom periodu su se tkmičili i drugi srpski klubovi Spartak (1953, 1954) Beograd (1953) i Crvena zvezda (1955).[5][6] Nakon pet godina dominacije Partizana, 1956, prvenstvo je osvojio Zagreb, a beogradski klubovi Partizan i Crvena zvezda osvojili su 4. i 5. mesto.[5][6]
Od 1957 pa do 1985. godine usledila je dominacija slovenačkih klubova, Jesenica koji su 20 puta bili prvaci i Olimpije koja je 8 puta bila najbolja. u tom periodu u najvišem rangu jugoslovenskog hokeja igrali su sa više ili manje uspeha igrali i klubovi iz Srbije: Partizan, Crvena zvezda, Tašmajdan, OHK Beograd, Spartak i Vojvodina.
Dominaciju slovenačkih klubova prekinuo je Partizan pre svega zahvaljujući igračima koji nisu bili iz Srbije. Najveći broj igrača bio je iz Slovenije, golman Dominik Lomovšek, igrači Ignac Kavec, Blaž Lomovšek, Dušan Lepša, Tomaž Lepša, Andrej Vidmar i Matjaž Ogrin. Pored njih igrali su i kanađanin Frensis Matičuk, kao i igrači iz Čehoslovačke Vladimir Bednaž, Vladimir Kostka i Otokar Železni. Pored inostranih igrača igrali su Bojan Milovanović koji je kao kapiten predvodio ovu generaciju, Lazar Dunda, Goran Obradović, Andrej Jovanović, Miloš Piperski, Bojan Bertuš, Rade Milanović, Boško Šutić, Predrag Bodrožić... Kao trener ekipu je predvodio Pavel Kavčič.[8] Nakon regularnog dela Partizan je zauzeo prvo mesto sa dva boda više od Jesenica pa su ova dva kluba odigrala finale u tri dobijena meča. Prvi meč u Beogradu je dobio Partizan sa 4:2, a zatim su trijumfovali i u Jesenicama rezultatom 6:3. U trećem meču u Beogradu su trijumfovali Jeseničani sa 3:2 i tako smanjili rezultat na 2-1 u pobedama. Ipak u četvrom meču u Dvorani Podmežakla nakon velike borbe u kojem je pobednik odlučen nakon penala, slavili su crno beli i osvojili sedmu titulu prvaka države.[9]
Sledeće sezone ponovo su igrali isti klubovi, ali su ovog puta bili uspešniji Jeseničani, koju su ubrzo osvojili i naredno prvenstvo. Poslednja tri prvenstva pre raspada Jugoslavije osvojio je zagrebački Medveščak.[10]
Hokejaška liga SR Jugoslavije i Srbije i Crne Gore
urediNakon raspada SFRJ počelo je da se održava takmičenje pod nazivom Hokejaška liga SR Jugoslavije. U ovoj ligi koja se pod ovim nazivom igrala od 1991. do 2003. takmičili su se samo klubovi iz Srbije, jer u Crnoj Gori nije postojao nijedan hokejaški klub. Ukupno je odigrano dvanaest sezona prvenstva SR Jugoslavije u kojima je Vojvodina bila šampion šest puta, Crvena zvezda četiri puta i Partizan dva puta.[11]
Posle promene imena države u Srbija i Crna Gora, i liga je promenila ime. Suštinski to ništa nije bitno menjalo, jer su i dalje klubovi bili samo iz Srbije. Liga je ukupno imala tri sezone a prestala je da postoji 2006. nakon rastavljanja Srbije i Crne Gore. Tokom trajanja lige Srbije i Crne Gore po jednu titulu osvojili su Vojvodina, Crvena zvezda i Partizan.[12]
Hokejaška liga Srbije
urediHokejaška liga Srbije je najviše i jedino hokejaško takmičenje u Srbiji, u organizaciji Hokejaškog saveza Srbije. Igra se od raspada državne zajednice Srbije i Crne Gore 2006. godine. Ukupno je do sada odigrano sedam sezona prvenstva Srbije u kojima je Partizan svih sedam puta bio šampion. Sistem takmičenja nije konstantan i stalno se menja zavisno od broja klubova koji učestvuju u takmičenju.
Prvo izdanje Hokejaške lige Srbije krenulo je 20. oktobra 2006. godine. U ligi se takmičilo pet klubova. Najbolji tim u ligaškom delu sezone bila je ekipa Partizana sa 24 boda iz 16 utakmica, koliko je imala i drugoplasirana Vojvodina. Prvi šampion Hokejaške lige Srbije postao je Partizan pobedivši u finalu plej-ofa Vojvodinu sa 2:0 u pobedama.[13] Drugo izdanje Hokejaške lige Srbije krenulo je 12. oktobra 2007. utakmicom između Beostara i Vojvodina koju je Beostar dobio sa 4:1. U ligi se kao i prošle godine takmičilo pet klubova. Najbolji tim u ligaškom delu sezone bila je ekipa Partizana sa 53 boda iz 24 utakmica. Šampion Hokejaške lige Srbije po drugi put postao je Partizan pobedivši u finalu plej-ofa Novi Sad sa 3:0 u pobedama.[14]
U trećoj sezoni u ligi se kao i prošle godine takmičilo pet klubova. Najbolji tim u ligaškom delu sezone bila je ekipa Partizana sa 43 boda iz 16 utakmica. Šampion Hokejaške lige Srbije treći put za redom postao je Partizan pobedivši u finalu plej-ofa Vojvodinu sa 2:1 u pobedama.[15] U četvrtoj sezoni u ligi se u odnosu na prošlu godine takmičilo četiri kluba. Iz lige su istupili Novi Sad i Beostar, a ligi se priključio Spartak iz Subotice. Najbolji klub u ligaškom delu sezone bila je ekipa Spartaka koja je osvojila 24 boda iz 8 utakmica. Partizan u ligaškom delu nije nastupio zbog obaveza u Slohokej ligi plasirao direktno u finale. Spartak je odbio da igra finale, pa je Partizan postao prvak službenim rezultatom 2:0 u pobedama.[16]
Peto izdanje Hokejaške lige Srbije krenulo je 19. novembra 2010. utakmicom između Vojvodina i Crvene zvezde koju je Crvena zvezda dobila sa 6:4. U ligi se kao i prošle godine takmičilo tri kluba, dok se Partizan zbog obaveza u Slohokej ligi plasirao direktno u superfinale. Najbolji klub u ligaškom delu sezone bila je ekipa Spartaka koja je osvojila 13 boda iz 8 utakmica. Šampion Hokejaške lige Srbije peti put za redom postao je Partizan pobedivši u finalu plej-ofa Crvenu zvezde sa 2:0 u pobedama.[17] U šestom izdanju Hokejaške lige Srbije trebalo je da učestvuju četiri kluba dok bi se Partizan kao peti klub zbog takmičenja u Slohokej ligi priključio ligi tek u plej-ofu. Zbog neispunjavanja uslova za takmičenje ekipe Crvene zvezde, Vojvodine i Spartaka odlukom Saveza hokeja na ledu Srbije diskvalifikovane su iz takmičenja. Zbog toga je odlučeno je da Superfinale igraju Partizan kao učesnik Slohokej lige i Vitez kao jedini klub koji je ispunio zadate uslove. Trijumfom od 2:0 u pobedama Partizan je postao i šesti put uzastopno šampion Hokejaške lige Srbije.[18]
.jpg)
Sedmo izdanje Hokejaške lige Srbije krenulo je 26. oktobra 2012. godine utakmicom između Partizana i Viteza koju je Partizan dobio sa 12:5. U ligi se u odnosu na prošlu sezonu takmičilo šest kluba. Ove godine Partizan se nije takmičio u regionalnoj ligi, pa je celu sezonu odigrao u ligi Srbije. Najbolji klub u ligaškom delu sezone bila je ekipa Partizana koja je zabeležila 10 pobeda iz isto toliko utakmica. Nakon regularnog dela, zbog kako je Savez hokeja na ledu Srbije naveo nedostatka termina odigravanja utakmica i kako bi se obezbedile pripreme Reprezentacije Srbije odlučeno je da se ne igra plej-of, pa je tako šampion postao Partizan kao prvi posle regularnog dela sezone.[19]
Regionalne lige
urediBalkanska liga
urediInterliga
urediPanonska liga
urediSlohokej liga
urediKlubovi
urediAktivni klubovi
urediPartizan
urediHokejaški klub kao deo JSD Partizan osnovan je 1948. godine, a na njihovom prvom nastupu na državnom prvenstvu su osvojili svoju prvu titulu. Prvenstvo je odigrano kao trodnevni turnir koji je održan od 26. do 29. februara 1948. godine. Partizan je titulu prvaka osvojio pobedom nad Enotnostom iz Ljubljane i Tekstilcem iz Varaždina.[7][8]
Partizan je osvojio ukupno 20 titula šampiona države, 3 kupa, dva puta je bio prvak Slohokej lige i jednom je osvojio Balkansku ligu što ga čini najtrofejnijim klubom u Srbiji.
Spartak Subotica
urediKlub je osnovan 1945, a prvu zvaničnu utakmicu je odigrao 1947. godine. Izgradnja veštačkog leda, od 1969. je pomogla razvoju kluba. Klub je igrao u Prvoj ligi Jugoslavije, a nakon raspada SFRJ u prvenstvu Srbije. Međutim, klub nije igrao svaku sezonu zbog raznih problema, nedovoljnog broja igrača i finansijskih problema. Godine 2009. osvojili su Kup Srbije.
Vitez
urediKlub je osnovan 2001. godine i uglavnom je radio sa mlađim selekcijama. Od 2011. klub se takmiči i u seniorskoj konkurenciji. U prvoj takmičarskoj sezoni klub se plasirao u finale, gde je poražen sa 2-0 u pobedama od Partizana.
Sledeće sezone Vitez je ponovo osvojio drugo mesto završivši regularni deo sa 22 boda (7 pobeda, 1 meč izgubljen nakon produžetaka i dva poraza). Ove sezone plej-of nije igran. U ovoj sezoni Vitez je debitovao u evropskim takmičenjima u Kontinentalnom kupu. U prvoj rundi, u grupi A koja je održana u rumunskom gradu Mijerkureja Čuk, Vitez je zauzeo 3 mesto pobedivši Makabi Metulu iz Izraela sa 15:0, a izgubili su od turskog Baškent Jildizlarija 6:1 i domaćina Čikserede 6:0.
Beostar
urediBeostar je osnovan 2006. godine. Klub nije imao mnogo uspeha, jer je u sve tri sezone koliko je učestvovao u Hokejaškoj ligi Srbije zauzimao poslednje peto mesto.
Od 2009. godine Beostar je prestao da se takmiči u seniorskoj konkurenciji i posvetio se radu sa mlađim kategorijama, da bi se od sezone 2013/14 ponovo počeo takmičiti u Hokejaškoj ligi Srbije.
NS Stars
urediBivši klubovi
urediCrvena zvezda
urediKlizačko hokejaški klub Crvena zvezda je srpski hokejaški klub iz Beograda. Klub je deo sportskog društva Crvena zvezda i osnovan je 1946. godine. Do 1960. godine, hokejaši Crvene zvezde redovno učestvuju u domaćim takmičenjima uz prosečne rezultate. Hokejaši su prvi trofej osvojili u Kupu 1980. godine. u Zagrebu protiv domaće ekipe Mladosti. U sezoni 1991/92. podignut je prvi šampionski pehar a osvojen je i Kup. Sledeće godine hokejaši su opet najbolji dok su 1996. ponovo prigrlili duplu krunu. Nakon toga su još dva puta bili prvaci države, 1997 i 2005. godine. Od 2013. godine se ne takmiče u seniorskoj konkurenciji.
Vojvodina
urediHokejaški klub Vojvodina je srpski hokejaški klub iz Novog Sada. Klub je deo sportskog društva Vojvodina i osnovan je 1957. godine. Sedam puta bio prvak države, a 2009. je osvojio regionalnu Panonsku ligu. 24. marta 2009. u velikom požaru su izgorele prostorije kluba u hali SPENS, kada je takođe izgorela kompletna oprema kluba. Zbog nastale štete Vojvodina je morala da se povuče iz finala plej-ofa, pa je HK Partizan osvojio titulu.[20] Od 2012. godine se ne takmiče u seniorskoj konkurenciji.
Novi Sad
urediNovi Sad je osnovan 1998. godine. Klub je dva puta igrao u finalu Hokejaške lige Srbije. Prvi put u sezoni 1998/99, kada je izgubio od Vojvodine rezultatom 2:0 u pobedama, a drugi put u sezoni 2007/08, kada je poražen od Partizana 3:0 u pobedama. Pored Hokejaške lige Srbije, klub se takmičio i dve godine u Panonskoj ligi. Hokejaški klub Novi Sad je prestao da postoji 2009. godine.
Taš
urediTaš je osnovan 1995. godine. U Hokejaškoj ligi Jugoslavije takmičio se u periodu od 1996-1998. U sezoni 1996/97 osvojio je četvrto mesto, a isti plasman je ostvaren i sledeće sezone. Zbog problema sa ledom u Ledenoj dvorani Pionir, kao i svi beogradski klubovi i Taš se nije takmičio naredne dve sezone.
U sezoni 2000/01, klub se vratio takmičenju i osvojio je treće mesto. Međutim nakon ove sezone klub je prestao da se takmiči u seniorskoj konkurenciji.
Reprezentacija
urediReprezentacija SFR Jugoslavije
uredi
Reprezentacija Jugoslavije predstavljala je selekcije hokejaša iz Kraljevine Jugoslavije (1934-1941) i SFRJ (1946-1992). Nasledila ju je Hokejaška reprezentacija Savezne Republike Jugoslavije.
Premijernu utakmicu Jugoslavija je odigrala protiv Holandije, 1939. godine na turniru u Bukureštu i pobedila je sa 4:2. Najteži poraz Jugoslavija je doživela od Čehoslovačke 1939. godine rezultatom 24:0. Najveću pobedu ostvarili su protiv Belgije 1987. godine kada su pobedili rezultatom 28:1.
Na Olimpijskim igrama su igrali 5 puta, a najbolji plasman su ostvarili 1964. kada su osvojili 9. mesto. Na svetskom prvenstvu su igrali 29 puta, a nabolji plasman su ostvarili 1974 kada su osvojili 8. mesto.
Najviše nastupa imao je Edo Hafner koji je odigrao 203 meča za reprezentaciju. Najefikasniji igrač sa ukupno 202 poena je Zvone Šuvak.
Reprezentacija SR Jugoslavije i Srbije i Crne Gore
urediReprezentacija Srbije
uredi.jpg)
Reprezentacija Srbije je naslednica reprezentacija SR Jugoslavije i Srbije i Crne Gore.
Trenutno se nalazi na 31. mestu na rang listi svetske hokejaške fedracije.
Učestvovala je na osam Svetska hokejaška prvenstva, od toga sedam prvenstva u Diviziji II (treći rang takmičenja) i jedanput u Diviziji I (drugi rang takmičenja). Takođe su učestvovali dva puta u kvalifikacijama za nastup na Zimskim olimpijskim igrama, 2010 u Vankuveru i 2014 u Sočiju.
Najviše nastupa na svetskim prvenstvima i kvalifikacija za olimpijske igre ostvario je Miloš Babić koji je za Srbiju odigrao 42 utakmice. Najefikasniji igrač sa ukupno 43 poena je Marko Kovačević, a isti igrač je i najbolji strelac sa 26 postignutih golova.
Dvorane i tereni
urediStadion Tašmajdan
urediStadion Tašmajdan je stadion sa više namena u Beogradu, a nalazi se u sastavu SRC Tašmajdan. Gradnja je počela 1952, a svečano je otvoren 24. januara 1954. godine, a izgrađen je na mestu nekadašnjeg kamenoloma, po kome je i dobio ime: od turskih reči taš (kamen) i majdan (kop, rudnik). Kapacitet stadiona je 10.000 mesta, a u sklopu njega postoje dve sale i teretana, najviše se koristi za mali fudbal, odbojku, košarku, rukomet, kao i za razne koncerte i kulturno-zabavne manifestacije.[21]
Stadion se u zimskim mesecima od 1953. do 1977. (do otvaranja ledene dvorane Pionir 1978) najviše koristio za hokej na ledu, pa je tu 1954, 1955. i 1957. održano prvenstvo Jugoslavije u hokeju na ledu (turnirski sistem), a bio je domaći teren za beogradske klubove Partizan, Crvenu zvezdu, OHK Beograd, Tašmajdan i Avalu.[22]
Stadion malih sportova u Subotici
urediStadion malih sportova u Subotici je otvoreno klizalište u Subotici. Koristi ga hokejaški klub Spartak.
Stadion je izgrađen 1963. godine, dok su reflektori i led postavljeni šest godina kasnije. Kapacitet stadiona je 4.000 mesta.
U planu je bilo da se stadion pokrije, ali do toga nije došlo zbog toga što bi betonski nosači krova zahvatili prostor van stadiona. Ipak tokom 2013. godine najavljeno je da bi stadion trebalo da se pokrije i tako postane ledena dvorana kako bi se nesmetano igrale utakmice. Ovaj put radi se o lakoj konstrukciji, koja je mnogo jeftinija varijanta.[23]
Ledena dvorana Pionir
uredi
Ledena dvorana Pionir je sportska dvorana u Beogradu. U sklopu je Hale Pionir i sportskog sentra Tašmajdan. Hala je sagrađena 12. marta 1978. godine. Renovirana je 2001. godine. Površina hale je 6.000 m2, a ledena površina je 1800 m2. Ispod betona postavljeno je 21. kilometara cevi za zamrzavanje.
Ledena dvorana SPENS
urediLedena dvorana Pingvin
urediLedena dvorana Pingvin je ledena sportska dvorana na Novom Beogradu.
Kapacitet dvorane je 1.000 mesta. Od toga 600 mesta je za stajanje, 200 mesta za sedenje, kao i još dodatnih 200 mesta koji služe u slučaju potrebe.[24] Ledenu dvoranu koriste hokejaški klub Vitez i hokejaški klub Beostar.
Reference
uredi- ^ a b Razvoj sporta i fzičke kulture između dva rata, u Istroji Beograda Knjiga 3, u izdanju Odeljenja istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd (1974). str. 463.
- ^ a b Kratka istorija hokeja Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. maj 2013), Pristupljeno 11. 5. 2013.
- ^ istroija hokeja u Novom Sadu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. april 2014) na gentlemens hokej klub
- ^ a b Istorija hokeja na ledu u Subotici i na Paliću, Pristupljeno 17. 5. 2014.
- ^ a b v Enciklopedija fizičke kulture JLZ Zagreb 1977. tom 2 str 685.
- ^ a b v Jugoslovenski savez organizacija za fizičku kulturu: Almanah jugoslovenskog sporta 1943—1963 Sportska knjiga, Beograd 1964 str. 164
- ^ a b Enciklopedija fizičke kulture JLZ Zagreb 1977. tom 2 str. 685.
- ^ a b v Istorija Hokejaškog kluba Partizan Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. april 2012), Pristupljeno 29. 4. 2013.
- ^ Prvenstvo Jugolsavije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. јун 2012) на hokej.snt.cz
- ^ „YU državna prvenstva 1970 - 1991”. Архивирано из оригинала 16. 09. 2008. г. Приступљено 16. 09. 2008.
- ^ Резултати на hockeyarchives.info
- ^ Rezultati na hockeyarchives.info
- ^ Rezultati na hockeyarchives.info
- ^ Rezultati na hockeyarchives.info
- ^ Rezultati Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. april 2014) na hokej.rs
- ^ Rezultati Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. april 2014) na hokej.rs
- ^ Rezultati Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. april 2014) na hokej.rs
- ^ Rezultati Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. april 2014) na hokej.rs
- ^ Konačna tabela Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. april 2014) na sajtu HK Vitez
- ^ Izgorele prostorije HK Vojvodina, www.hokejsrbija.org Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. april 2009), Pristupljeno 29. 4. 2013.
- ^ „Istorijat”. www.tasmajdan.rs. Pristupljeno 22. 4. 2012.
- ^ „Kratka istorija hokeja u Jugoslaviji, www.hkpartizan.com”. Hkpartizan.com. Arhivirano iz originala 29. 05. 2013. g. Pristupljeno 22. 4. 2012.
- ^ Budući izgled malog stadiona na www.gradsubotica.co.rs
- ^ Ledena hala „Pingvin“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. oktobar 2011), Pristupljeno 10. 4. 2013.
