Horapolon
Horapolon (od Horus i Apolon, Ὡραπόλλων) je ličnost za koju se veruje da je pisac traktata o egipatskim hijeroglifima koji je poznat po grčkom prevodu iz 5. veka pod nazivom Hijeroglifika (ΙΕΡΟΓΛΥΦΙΚΑ, Hieroglyphica).
Horapolon
urediHorapolona pominje vizantijska enciklopedija Suda kao jednog od poslednjih predvodnika staroegipatskog sveštenstva. Tvrdi se da je radio u školi u Menoutisu blizu Aleksandrije, za vreme vladavine cara Zenona (474—491). Horapolon je morao da beži jer je optužen da je spremao pobunu protiv hrišćana. Tada su uništeni njegovi hramovi Izis i Ozirisa. Horapolon je kasnije zatočen i prisiljen da pređe u hrišćanstvo. Postojao je još jedan, raniji, Horapolon, za koga Suda tvrdi da je bio lingvista iz Fanebutisa, u vreme cara Teodosija II (408—450). Delo Hijeroglifika su mu pripisali komentatori iz 16. veka, iako postoje i mišljenja da je autor sam Horus ili neki faraon.
Hijeroglifika
urediTekst Hijeroglifike se sastoji iz dve knjige, sa ukupno 189 objašnjenja egipatskih hijeroglifa. Tekst je pronađen 1419. na ostrvu Andros, odakle ga je Kristoforo Buondelmonti preneo u Firencu. Ovaj tekst je postao izuzetno popularan među humanistima do kraja 15. veka. Prvo štampano izanje pojavilo se 1505, posle čega se pojavio niz narednih izdanja i prevoda. Sumnje u autentičnost Hijeroglifike su se pojavile u 18. veku. Moderna egiptologija smatra da je barem prva knjiga bazirana na stvarnom poznavanju hijeroglifa, iako je u delu primetan uticaj baroknog simbolizma i teoloških spekulacija. To bi mogao biti poslednji značajniji zapis staroegipatskih teologa iz 5. veka.
U doba helenizma, a i kasnije, hijeroglifi su shvatani kao magično, simbolično i ideografsko pismo.
Druga knjiga Hijeroglifike se bavi simbolizmom životinja i alegorijama. To su priče nasleđene od Aristotela, Elijana, Plinija Starijeg i Artemidorusa, i verovatno ih je u delo uneo grčki prevodilac.
