Hose de Espronseda

Hose de Espronseda (šp. José de Espronceda; Almendraleho, 25. mart 1808 — Madrid, 23. maj 1842) je bio španski pesnik, jedan od najistaknutijih predstavnika španskog romantizma.

Hose de Espronseda
Hose de Espronseda
Lični podaci
Puno ime	Hose de Espronseda
Datum rođenja	(1808-03-25)25. mart 1808.
Mesto rođenja	Almendraleho, Španija
Datum smrti	23. maj 1842.(1842-05-23) (34 god.)
Mesto smrti	Madrid, Španija

Biografija

Hose de Espronseda je rođen u španskom gradu Almendralehu 1808. godine. Studirao je na Fakultetu Svetog Matea u Madridu. On i njegovi prijatelji Ventura de la Vega i Patrisio de la Eskosura osnovali su tajno društvo Numatinos (1823 — 1825) kako bi osvetili smrt Rafaela del Riega. Nakon što su ga prijatelji izdali 1825. proteran je u jedan manastir blizu Gvadalahare gde je proveo pet godina. Posle toga je putovao u Portugal, Belgiju, Holandiju, Francusku i Englesku - gde se zaljubio u Terezu, kćerku liberalnog pukovnika u izgnanstvu Epifanija Manče. Učestvovao je u talasu revolucija 1830. godine. Nedugo nakon toga Tereza se po zapovesti svoga oca udala za trgovca Giljerma de Amoa; uprkos tome ponovo su se sreli u Parizu 1833. godine odakle su se, zajedno sa drugim liberalima, vratili u Španiju zahvaljujući amnestiji proglašenoj zbog smrti kralja Fernanda VII iste godine. Tereza se 1838. godine oprostila od Espronsede i nedugo zatim umrla.

Od tog trenutka Espronseda se posvetio politici i novinarstu. Godine 1841. imenovan je za sekretara španskog konzula u Hagu, a nedugo zatim izabran je za zastupnika naprednjaka u Almeriji. Godine 1842. izabran je za poslanika u Generalnom Kortesu ispred Naprednjačke partije. Iste godine umro je od difterije, neposredno pred venčanje sa Bernardom de Beruetom.

Delo

Tokom boravka u manastiru i na ohrabrivanje Alberta Lista, seviljanskog erudite i pesnika, započeo je pisanje epske pesme „Pelej“ ("El Pelayo") koju je ostavio nedovršenom. Kasnije je napisao istorijsku novelu „Sančo Saldanja ili Španac od Kueljara“ ("Sancho Saldaña o el castellano de Cuéllar"). Godine 1840. napisao je jedan tom Poezija koji je imao veliki uspeh i uticaj. Teme ove zbirke su zadovoljstvo, sloboda, ljubav, razočaranje, smrt, otadžbina, tuga, sumnja, društvena pobuna, itd.

Espronseda se smatra pesnikom španskog romantizma zbog svog bajronovskog temperamenta. U njegovoj poeziji je prisutan uticaj Lorda Bajrona, pre svega u dvema najdužim narativnim poemama: Student iz Salamanke (El estudiante de Salamanca) - na temu donžuanovskog zavođenja - koja se smatra najboljom pesmom 19. veka u žanru romatičarske legende i nedovršena Đavolji svet (El Diablo Mundo, 1841), heterogena filozofska poema u kojoj se čovek opisuje kao nevino prirodno biće koje pati zbog društvene stvarnosti i njenih zala. Ona sadrži poznatu „Pesmu Terezi“ ("Canto a Teresa"), posvećenu njegovoj ljubavnici Terezi Manči, koja se smatra jednom od najlepših ljubavnih elegija. Takođe je napisao veliki broj kratkih pesama sakupljenih pod nazivom Pesme (Canciones), među kojima se kao najpoznatija ističe „Gusareva pesma“ ("Canción del pirata"); takođe se ističu „Kod Harife na pijanci“ ("A Jarifa en una orgía"), „Dželat“ ("El verdugo"), „Prosjak“ ("El mendigo"), „Sužanj smrti“ ("El reo de muerte") i „Kozačka pesma“ ("Canción del cosaco"). Sve ove pesme su nadahnute ljudima marginalizovanim i otuđenim od društva i sa njima se po prvi put pojavljuje jasno uobličena socijalna tema u španskoj lirici.

Spoljašnje veze

• Kompletno delo Hoesa Espronsede na Virtualnoj biblioteci Migel de Servantes (jezik: španski)