Hotel Zaher
Hotel Zaher (nem. Hotel Sacher) je luksuzni hotel sa pet zvezdica u Beču. Nalazi se u samom centru grada, okrenut prema Bečkoj državnoj operi u Prvom bečkom okrugu. Poznat je po specijalitetu kuće, Zaher torti, čokoladnoj torti sa filom od kajsije. U hotelu se nalazi i umetnička galerija, sa delima iz 19. veka. Hotel se nalazi u blizini nekadašnje rezidencije Antonija Vivaldija.
| Hotel Zaher | |
 | |
Informacije
| |
|---|---|
| Status |  Pet zvezdica [1]
|
| Sagrađena | 1876 |
Kompanije
| |
| Konstruktor | Eduard Zaher |
| Vlasnik | Porodica Girtler |
| Upravljanje | Sacher Hotels Betriebsgesellschaft mbH |
| Adresa | Philharmonikerstraße 4, A-1010 Wien Beč, Austrija |
| Veb-sajt | https://www.sacher.com/de/wien/ |
Istorija uredi
Hotel je 1876. godine podigao na mestu srušenog Teatra am Karntnertor (nem. Theater am Kärntnertor) ugostitelj i dobavljač Austrougarskog dvora Eduard Zaher (1843–1892). Njegov otac, poslastičar Franc Zaher (1816–1907), postao je poznat po svojoj Zaher torti, koju je navodno napravio za prijem kod austrijskog državnog kancelara Klemensa fon Meterniha 1832. Eduard Zaher je prvo bio šegrt u poslastičarnici Demel, da bi 1873. godine otvorio svoj prvi restoran u centralnoj bečkoj ulici Kerntner štrase.
Godine 1880. Eduard se oženio Anom Zaher rođenom Fuhs (1859–1930), koja je postala generalni direktor hotela nakon njegove smrti. Ana je brzo stekla reputaciju i zbog svojih veština i ekscentričnosti; nikada nije viđena bez svojih francuskih buldoga i cigareta. Pod njenom upravom, Hotel Zaher je postao jedan od najboljih hotela na svetu, gde će se sastajati aristokratija i diplomate. Međutim, nakon Prvog svetskog rata, Ana Zaher je insistirala na reputaciji hotela više klase pa je uskraćivala usluge gostima nearistokratskog porekla, a u isto vreme, nudila je gostoprimstvo osiromašenim aristokratama. Takav vid odnosa prema klijentima doveo je posao u finansijske probleme,[2] i na kraju do bankrota i promene vlasništva 1930-ih.[3]
Godine 1934. hotelski posao preuzima porodica Girtler pod imenom kompanije "Eduard Zaher GmbH & Co OHG" (nem. Eduard Sacher GmbH & Co OHG), a zgradu hotela su temeljito renovirali.[4] Po završetku Drugog svetskog rata, Austriju okupiranu od saveznika, kao i Nemačku, sile pobednice podelile su na četiri zone. Beč je, kao i Berlin, takođe bio podeljen na četiri zone. Tokom okupacije, Britanci su koristili teško oštećeni Hotel Zaher kao svoje sedište. Hotel se pojavljuje u filmu Treći čovek Kerola Rida, pošto je scenarista Grejem Grin bio redovan gost u hotelskom baru dok je pripremao svoj scenario. Dana 4. avgusta 1947. u podrumu hotela eksplodirale su dve bombe u koferima. Odgovornost za bombaški napad preuzela je teroristička grupa Irgun.[5] [6]
Od 1989. godine porodica Girtler poseduje i bivši hotel Osterajhišer Hof (nem. Österreichischer Hof, u prevodu: Austrijsko dvorište), u Salcburgu, koga su renovirali i otvorili pod novim imenom Hotel Zaher Salcburg. Hotel Zaher u Beču je 2005/06. godine dodao još jedan sprat sa prostranim spa centrom na svom krovu.[7]
Značajni gosti uredi
Među poznatim gostima tokom decenija bili su ne samo car Franc Jozef već i kralj Edvard VIII i Valis Simpson, kraljica Elizabeta II i princ Filip, princ Renije III od Monaka i Grejs Keli, predsednik Džon F. Kenedi i mnogi drugi. Budući da je u blizini opere, hotel Zaher je takođe bio popularan među umetnicima kao što su Herbert fon Karajan, Leonard Bernštajn, Leo Slezak, Plasido Domingo, Hoze Kareras i Rudolf Nurejev.
Dana 31. marta 1969. Džon Lenon i Joko Ono održali su dobro posećenu konferenciju za štampu u hotelu Zaher.
U popularnoj kulturi uredi
Ana Zaher i njen hotel su obeleženi u romanu Denisa Vitlija iz 1950. o izbijanju Prvog svetskog rata, Drugi pečat. Nastupajući kao ona sama, Ana igra izmišljenu ulogu u događajima u junu/julu 1914. u Beču, pomažući junaku knjige vojvodi de Rihlou u nekoliko tačaka.
Hotel je takođe stekao slavu u nemačkom govornom području zahvaljujući filmu Hotel Zaher iz 1939. godine, kao i popularnoj austrijskoj TV seriji Halo – Hotel Zaher… Portir!, sa Fricom Ekartom u glavnoj ulozi. Romi Šnajder je odsela u hotelu Zaher tokom snimanja Sisi 1955. godine.
Reference uredi
- ^ „Five star hotels in Vienna, Austria”. visitingvienna.com. Pristupljeno 2020-12-18.
- ^ Matthias, str. 22
- ^ Campbell and Cotter, p. 33.
- ^ „THE SACHER FAMILY”. www.sacher.com. Pristupljeno 2020-12-18.
- ^ "Irgun Boasts of Alps Blast", The New York Times, August 19, 1947
- ^ "Two Bombs Explode in a Vienna Hotel", The New York Times, August 5, 1947
- ^ „ALU-FENSTER - Im Zeichen der Qualität - Objektberichte Tourismus - Hotel Sacher Wien”. www.alufenster.at. Pristupljeno 2022-09-28.
Dodatna literatura uredi
- Ernst Hagen: Hotel Sacher. In deinen Betten schlief Österreich. Zsolnay, Wien 1976, ISBN 978-355-2-028-272
- Ingrid Haslinger: Kunde – Kaiser. Die Geschichte der ehemaligen k. u. k. Hoflieferanten. Schroll, Wien 1996. ISBN 3-85202-129-4..
- János Kalmár, Mella Waldstein: K.u.K. Hoflieferanten Wiens. Stocker, Graz 2001. ISBN 3-7020-0935-3. str. 10–15.
- Monika Kellermann: Das große Sacher-Backbuch. Mehlspeisen, Torten und Gebäck. Seehamer-Verlag, Weyarn 1994, ISBN 978-392-9-626-285
- Franz Maier-Bruck: Das große Sacher-Kochbuch. Die österreichische Küche. Seehamer-Verlag, Weyarn 1994. ISBN 978-392-9-626-278.
- Leo Mazakarini: Das Hotel Sacher zu Wien. Gräfe und Unzer, München 1977. ISBN 978-385-3-688-236.
- Emil Seeliger: Hotel Sacher. Weltgeschichte beim Souper. Verlag Schaffer, Berlin 1942
- Wilhelm Fraenkel: Etablissement Eduard Sacher in Wien.: Allgemeine Bauzeitung, Jahrgang 1877 (Online bei ANNO).
- Andreas Augustin: Hotel Sacher – Wien (Deutsch), Verlag: The Most Famous Hotels in the World, ISBN 978-3-900692-25-4.
- Campbell, Dennis and Cotter, Susan (1997). Unfair trading practices. Kluwer Law International. ISBN 90-411-0721-5.
- Matthias, Bettina (2006). The hotel as setting in early twentieth-century German and Austrian literature. Harvard University Press. ISBN 1-57113-321-6.