Hronologija SFRJ april 1990.
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku aprila meseca 1990. godine.
.svg)
| ← mart | Hronologija SFRJ tokom 1990. | maj → | |||||||||||||||||||||||||||
| N | P | U | S | Č | P | S | N | P | U | S | Č | P | S | N | P | U | S | Č | P | S | N | P | U | S | Č | P | S | N | P |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Događaji uredi
3. april uredi
- Pripadnici Združenog odreda milicije Saveznog sekretarijata unutrašnjih poslova (SSUP) iz SR Hrvatske napustili SAP Kosovo (pre njih, ovo su početkom februara učinili milicioneri iz Slovenije).
8. april uredi
- Na teritoriji Republike Slovenije održani prvi višestranački parlamentarni izbori (tada su održani izbori za Društveno-političko veće Skupštine i prvi krug predsedničkih izbora, dok su izbori za Veće udruženog rada održani 12. aprila). Na izborima je od 1.491.471 birača glasalo 83,5%. Najveći broj glasova osvojila je opoziciona koalicija stranaka — DEMOS, koja je osvojila 54,8% glasova odnosno 47 poslaničkih mesta; rezultat preostalih parlamentarnih strana bio je sledeći: Savez komunista Slovenije-Stranka demokratskih reformi (reformisani Savez komunista Slovenije) — 14 mandata, Savez socijalističke omladine Slovenije — 12 mandata i Socijalistička stranka Slovenije (reformisani Socijalistički savez radnog naroda Slovenije) — 5 mandata. Nova Vlada Slovenije na čijem čelu se nalazio Alojz Peterle formirana je 16. maja.
11. april uredi
- U Beogradu, na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) umro Petar Šimić (1932—1990), admiral JNA, član Predsedništva CK SKJ i predsednik Konferencije SKJ za JNA.[1] Preminuo je od posledica moždanog udara, koji je doživeo 7. aprila na sastanaku kod načelnika Generalštaba Blagoja Adžića, na kome se raspravljalo o političkoj krizi u zemlji.[2]
12. april uredi
- Na teritoriji Republike Slovenije održani izbori za Veće udruženog rada Skupštine Slovenije.
15. april uredi
- U Ljubljani preminula Pepca Kardelj (1914—1990), učesnica Narodnooslobodilačke borbe i supruga nekadašnjeg visokog slovenačkog i jugoslovenskog funkcionera Edvarda Kardelja.
16. april uredi
- Republički sekretarijat unutrašnjih poslova (RSUP) SR Srbije preuzeo od Saveznog SUP-a sve poslove javne i državne bezbednosti na teritoriji SAP Kosova. Pre toga, Savezni SUP na Kosovu su napustili pripadnici iz Slovenije i Hrvatske.
18. april uredi
- Predsedništvo SFRJ ukinulo vanredno stanje na teritoriji SAP Kosova i amnestiralo 108 političkih zatvorenika, od kojih su njih 103 bili Albanci.
19. april uredi
- U Sarajevu održan XII kongres Saveza socijalističke omladine Bosne i Hercegovine (SSOBiH), kom je prisustvovalo 367 delegata i 65 gostiju. Na Kongresu je usvojen politički manifest kojim je praktično formirana nova partija — Savez socijalističke omladine-Demokratski savez Bosne i Hercegovine. Partija je kasnije promenila naziv u Liberalno demokratska strana Bosne i Hercegovine.
21. april uredi
- Iz zatvora u Staroj Gradiški, u skladu sa amnestijom Predsedništva SFRJ, pušten pisac Adem Demaći, koji se u zatvoru nalazio od 1975. zbog optužbi za albanski nacionalizam, pre toga, zbog istih optužbi robijao je u periodima 1958—1961. i 1964—1974. godina.
22. april uredi
- Na teritoriji Republike Slovenije održan drugi krug predsedničkih izbora na kojima je pobedio Milan Kučan, kandidat Saveza komunista Slovenije-Stranke demokratskih reformi (reformisani Savez komunista Slovenije), osvojivši 58,5% glasova, dok je njegov protiv kandidat Jože Pučnik, kandidat opozicione koalicije DEMOS, osvojio 41,4% glasova. Na dužnost predsednika Predsedništva Republike Slovenije, Milan Kučan, dotadašnji član Predsedništva CK SK Slovenije i njegov predsednik (od maja 1986. do decembra 1989) stupio je 10. maja.[3]
- Na teritoriji Socijalističke Republike Hrvatske, 22. i 23. aprila, održani prvi višestranački parlamentarni izbori (izbori za Društveno-političko veće i Veće opština održani su u nedelju 22, a izbori za Veće udruženog rada u ponedeljak 23. aprila). Na izborima je najveći broj glasova osvojila opoziciona Hrvatska demokratska zajednica, koja je osvojila 57,58% glasova, odnosno 205 poslaničkih mesta; rezultat preostalih parlamentarnih strana bio je sledeći: Savez komunista Hrvatske-Stranka demokratskih promjena (reformisani Savez komunista Hrvatske) — 96 mandata, Koalicija narodnog sporazuma — 21 mandat i ostale stranke 23 mandata. Novi Sabor sastao se 30. maja, kada je izabrana i nova Vlada Hrvatske, na čijem se čelu nalazio Stjepan Mesić.[4]
24. april uredi
- Iz zatvora u Titovoj Mitrovici, u skladu sa amnestijom Predsedništva SFRJ, pušten Azem Vlasi, bivši član Pokrajinskog komiteta SK Kosova i još 14 lica, radnika i rukovodilaca rudnika „Trepča“, koji su oslobođeni optužbe za „kontrarevolucionarno delovanje”, odnosno za organizovanje štrajka u Starom trgu 21. februara 1989. (uhapšeni su 1. marta 1989).[5]
Reference uredi
- ^ „Jučer u Beogradu: Umro admiral Petar Šimić”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 12. 4. 1990. str. 3.
- ^ „Zbog naglog izljeva krvi u mozak: Operiran general Šimić”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 9. 4. 1990. str. 32.
- ^ „Predsedniške volitve 1990 - 2007”. rtvslo.si. n.d.
- ^ „IZBORI ZA ZASTUPNIKE U HRVATSKI SABOR (22.04.1990.)”. izbori.hr. Slobodna Dalmacija. n.d.
- ^ „Na licu mjesta: Kad se Vlasi vraća kući”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 29. 4. 1990. str. 48.
Literatura uredi
- Hronologija 1990—1995. Banja Luka: Dokumentacioni centar Republike Srpske. 2002. COBISS.SR 71272457
- Moderna srpska država 1804—2004 hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
- Bilić, Ivan (2005). „Kronologija raspada SFRJ i stvaranje Republike Hrvatske do 15. siječnja 1992.”. National security and the future. Zagreb: St. George Association / Udruga sv. Jurja. VI: 73—184.
