Пепца Кардељ
Пепца Кардељ (рођ. Мачек; Задоброва, код Цеља, 20. фебруар 1914 — Љубљана, 15. април 1990) била је учесница Народноослободилачке борбе и друштвено-политичка радница СР Словеније.
| пепца кардељ | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
 Пепца Кардељ, Зденка Кидрич и Вида Томшич | ||||||
| Датум рођења | 20. фебруар 1914. | |||||
| Место рођења | Задоброва, код Цеља Аустроугарска | |||||
| Датум смрти | 15. април 1990. (76 год.) | |||||
| Место смрти | Љубљана,  СР Словенија СФР Југославија | |||||
| Супруг | Едвард Кардељ | |||||
| Професија | политичар | |||||
| Чланица КПЈ од | 1935. | |||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије | |||||
| Чин | потпуковник у резреви | |||||
| Одликовања |
| |||||
БиографијаУреди
Рођена је 20. фебруара 1914. године у селу Задоброва, код Цеља. Њен рођени брат је био Иван Мачек Матија, високи државни и партијски функционер СР Словеније.[1]
У чланство Комунистичке партије Словеније примљена је 1935, а 1937. године је постала члан Централоног комитета.[1]
У првим устаничким данима 1941. године учествовала је у раду Освободилне фронте, али је децембра 1941. године ухпшена, заједно са Тонетом и Видом Томшич и Михом Маринком. У затвору је остала све до капитулације Италије, септембра 1943. године.[1]
Имала је чин резервног потпуковника ЈНА.[1]
Била је у браку са Едвардом Кардељем, високим државним и партијским функционером СФР Југославије, са којим је имала сина Борута, који је био песник.
Умрла је 15. априла 1990. године у Љубљани од последица срчаног удара. У периоду након смрти спекулисало се да је извршила самоубиство.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуге за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем и др.[1]
РеференцеУреди
ЛитератураУреди
- Војна енциклопедија (том четврти). Београд 1972. година.