Pepca Kardelj
Jožefa Pepca Kardelj (rođ. Maček; Zadobrova, kod Ljubljane, 20. februar 1914 — Ljubljana, 15. april 1990) bila je učesnica Narodnooslobodilačke borbe i društveno-politička radnica SR Slovenije.
| pepca kardelj | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Pepca Kardelj, Zdenka Kidrič i Vida Tomšič | |||||||
| Lični podaci | |||||||
| Ime pri rođenju | Jožefa Maček | ||||||
| Datum rođenja | 20. februar 1914. | ||||||
| Mesto rođenja | Zadobrova, kod Ljubljane, Austrougarska | ||||||
| Datum smrti | 15. april 1990. (76 god.) | ||||||
| Mesto smrti | Ljubljana, SR Slovenija, SFR Jugoslavija | ||||||
| Profesija | društveno-politička radnica | ||||||
| Porodica | |||||||
| Supružnik | Edvard Kardelj | ||||||
| Delovanje | |||||||
| Član KPJ od | 1935. | ||||||
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba | ||||||
| Služba | NOV i PO Jugoslavije | ||||||
| Čin | potpukovnik u rezrevi | ||||||
| Odlikovanja |
| ||||||
Biografija
urediRođena je 20. februara 1914. u selu Zadobrova, kod Ljubljane. Završila je osnovnu školu i nižu gimnaziju. Njen rođeni brat Ivan Maček (1908–1993) se kao mladi tesarski radnik priključio revolucionarnom radničkom pokretu i 1931. postao član ilegalne Komunističke partije (KPJ). Ovo je značajno uticalo na nju da se i ona priključi komunističkom revolucionrnom pokretu i januara 1935. postane član KPJ.[1] [2][3]
Na Osnivačkom kongresu Komunističke partije Slovenije 17. aprila 1937. bila je jedina žena. Tada je izabrana za člana prvog Centralnog komiteta KPS, čiji je sekretar bio Franc Leskošek.[2][3]
Nakon okupacije Jugoslavije, 1941. aktivno je učestvovala u organizovanju Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP) i radu Olobodilačkog fronta Slovenije (OF). Decembra 1941. godine uhpšena je sa grupom komunista, među kojima su bili – Miha Marinko, Tone i Vida Tomšič. Posle dužeg mučenja u italijanskoj policiji, zajedno sa uhapšenima je predata Gestapou, ali ih je on dva meseca kasnije vratio Italijanima. Vojni sud u Ljubljani je 16. maja 1942. na porcesu protiv Toneta Tomšiča, koga je osudio na smrt, Pepcu osudio na 18 godina zatvora.[2][3]
U zatvoru je ostala sve do kapitulacije Kraljevine Italije, septembra 1943. godine. Tada je sa drugim političkim zatvorenicima iz Jugoslavije dovedena u logor anglo-američke vojne uprave u Karbonari, kod Barija. Ovde je ostala do januara 1944. kada se vratila u Sloveniju, gde je radila u Centralnom komitetu KP Slovenije.[2][3]
Nakon Drugog svetskog rata bavila se društveno-političkim radom i bila aktivna u društvenim organizacijama. Kao supruga visokog državno-partijskog funkcionera učestvovala je u raznim protokolarnih dužnostima prilikom inostranih poseta i prilikom dočeka stranih gostiju. Dugi niz godina bila je predsednica Saveznog odbora Porodica i domaćinstvo. Bila je član Centealnog komiteta SK Slovenije (birana na Prvom, Drugom, Trećem i Četvrtom kongresu), Izvršnog odbora Saveznog odbora SSRN Slovenije, član Centralnog veća Saveza sindikata Jugoslavije, Glavnog odbora SUBNOR Jugoslavije i Saveta federacije. Birana je za poslanika Narodne skupštine FNRJ i Narodne skupštine NR Slovenije. Imala je čin rezervnog potpukovnika JNA.[1][4][2][3]
Od 1939. bila je u braku sa Edvardom Kardeljem (1910–1979), komunističkim revolucionarem i posle rata visokim državnim i partijskim funkcionerom SFR Jugoslavije. Imali su ćerku Veru i sina Boruta (1941–1971), koji je bio pesnik.[1]
Umrla je 15. aprila 1990. u Ljubljani od posledica srčanog udara. Njena smrt dogodila se između prvog i drugog kruga prvih višepartijskih izbora u Sloveniji (8. i 22. april), zbog čega je bila predmet raznih kontroverzi. U javnosti se spekulisalo da je izvršila samoubistvo, a studentski list Tribun nekoliko nedelja pre njene smrti (26. marta) objavio je njeno navodno pismo pod nazivom Narodno pomirenje sad, u kome je kritikovala komunistički režim, kao i rukovodstvo reformisanog Saveza komunista Slovenije.[5][6][7]
Sahranjena je na groblju Žale u Ljubljani.[8]
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden narodnog oslobođenja, Orden zasluge za narod sa zlatnom zvezdom, Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem i dr.[1][2]
Reference
uredi- ^ a b v g Ko je ko 1957, str. 308.
- ^ a b v g d đ Vojna enciklopedija 4 1972, str. 240.
- ^ a b v g d Leksikon NOR 1 1980, str. 475.
- ^ Ko je ko 1970, str. 446.
- ^ „Tribun broj 5 od 26. marta 1990.”. dlib.si. 26. 03. 1990.
- ^ „Lažno pismo: razkrita je enigma smrti Pepce Kardelj”. reporter.si. 21. 01. 2018.
- ^ „Zakaj je skrivnostno umrla Pepca Kardelj? Je povedala preveč?”. vfokusu.com. 06. 01. 2021.
- ^ „Slovenski grobovi: Kardelj Pepca”. najdigrob.sij. n.d.
Literatura
uredi- Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957. COBISS.SR 4864263
- Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031
- Vojna enciklopedija tom IV. Beograd. 1972. COBISS.SR 42776071
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom I. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49291527
