Hronologija FNRJ i KPJ jul 1946.
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji (DFJ) i delovanje Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku jula meseca 1946. godine.
.svg)
 ← jun · Hronologija FNRJ i KPJ tokom 1946. godine · avgust →
|
7. jul uredi
- Predsednik Vlade FNRJ maršal Josip Broz Tito od 7. do 12. jula posetio više mesta zapadne Srbije — 7. jula je u Užicu prisustvovao proslavi petogodišnjice ustanka naroda Srbije, 8. jula je boravio u Čajetini, a potom je do 12. jula boravio na planini Zlatibor i posetio Novu Varoš.[1]
8. jul uredi
- Odlukom Gradskog narodnog odbora Užica doneta odluka kojom je povodom petogodišnjice početka Narodnooslobodilačke borbe naroda Jugoslavije gradu Užicu promenjen naziv u Titovo Užice (ovaj naziv grad je zadržao do 1992).[1]
9. jul uredi
12. jul uredi
- Predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito, od 12. do 19. jula, boravio u poseti NR Crnoj Gori, gde je 13. jula na Cetinju učestvovao na proslavi petogodišnjice Dana ustanka naroda Crne Gore i početka Trinaestojulskog ustanka. Od 16. do 19. jula, Tito je posetio Crnogorsko primorje — Petrovac na Moru, Bar, Budvu i Miločer.[1]
13. jul uredi
- U okviru proslave petogodišnjce Dana ustanka naroda Crne Gore i početka Trinaestojulskog ustanka, odlukom Vlade Narodne Republike Crne Gore gradu Podgorici promenjen naziv u Titograd, koji je postao glavni grad Narodne Republike Crne Gore (ovaj naziv grad je zadržao do aprila 1992).[1]
14. jul uredi
- U Prilepu uhapšen Metodije Andonov Čento, bivši predsednik Predsedništva Narodnog sobranja Makedonije. Vest o hapšenju javnosti je saopštena 31. jula, kada je saopšteno da je uhapšen „prilikom pokušaja bekstva u Grčku”.
17. jul uredi
- U Beogradu izvršena smrtna kazna nad devet lica osuđenih na tzv. „Beogradskom procesu“, među kojima su bili — Dragoljub Draža Mihailović (1893—1946), Dragomir Dragi Jovanović (1902—1946), Tanasije Dinić (1890—1946), Velibor Jonić (1892—1946), Kosta Mušicki (1897—1946) i Rade Radić (1890—1946).[3]
18. jul uredi
- Povodom desetogodišnjice vojnog puča generala Franka protiv republikanske vlade u Španiji (događaj kojim je otpočeo Španski građanski rat), u gradovima širom Jugoslavije održane demonstracije na kojima je traženo — skidanje Frankovog režima s vlasti, prekid odnosa svih zemalja članica Ujedinjenih nacija s Španijom i priznavanje Vlade Republike Španije u egzilu.
19. jul uredi
- Predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito, od 19. do 27. jula, boravio u poseti Dalmaciji. Najpre je do 22. jula boravio u Dubrovniku, a potom u Splitu.[1][3]
26. jul uredi
- U Beogradu, 26. i 27. jula, održano Drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine NR Srbije na kome su u sastav Skupštine ušli narodni poslanici Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine i Skupštine Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti. Skupština je potom usvojila Zakon o Ustavotvornoj skupštini NR Srbije i Zakon o izboru narodnih poslanika u Ustavotvornu skupštinu.[4]
27. jul uredi
- Predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito boravio u Titovoj Korenici, gde je učestvovao na proslavi petogodišnjice Dana ustanka naroda Hrvatske. Na mitingu na kome je govorio Tito prisustvovalo je oko 30.000 ljudi.[5]
- Sobranje NR Makedonije donelo Zakon o Ustavotvornom sobranju NR Makedonije, Zakon o izboru poslanika za Ustavotvorno sobranje NR Makedonije, Zakon o grbu NR Makedonije, Zakon o Ilindenskim penzijama i Zakon o proglašenju crkve svetog Spasa u Skoplju za kulturno-istorijski spomenik.[3]
29. jul uredi
- U Parizu otpočela Mirovna konferencija, na kojoj su Saveznici pregovarali o detaljima mirovnih ugovora s Italijom, Rumunijom, Mađarskom, Bugarskom i Finskom. Mirovni ugovor, dogovoren na Konferenciji, potpisan je tek 10. februara 1947. godine, a prema njegovim odredbama, Jugoslavija je na osnovu ratne reparacije dobila 300.000.000 američkih dolara (od Italije 125.000.000; od Mađarske 100.000.000 i od Bugarske 25.000.000). Takođe, odredbama mirovnog ugovora utvrđen je Statut Slobodne Teritorije Trsta.[5][3]
Reference uredi
- ^ a b v g d Hronologija Tito 1978, str. 108.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 33.
- ^ a b v g Hronologija 3 1980, str. 34.
- ^ Istorija Srbije 2004.
- ^ a b Hronologija Tito 1978, str. 109.
Literatura uredi
- Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
- Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
