Huan Rulfo
Huan Karlos Perez Nepomuseno Rulfo Vizkaino[1] (šp. Juan Nepomuceno Carlos Pérez Rulfo Vizcaíno; Sajula, 16. maj 1917 — Meksiko Siti, 7. januar 1986) bio je meksički pisac, scenarista i fotograf. Rulfov ugled počiva na dve male knjige; El Llano en llamas, koja se sastavljena od sedamnaest kratkih priča objavljenih 1953. godine, te na knjizi Pedro Paramo, objavljenoj 1955. godine. Jedan je od najprestižnijih pisaca 20. veka, iako se ne ističe po broju napisanih dela. Takođe, Huan Rulfo i Horhe Luis Borhes proglašeni su za najistaknutije pisce tog perioda na španskom jeziku.
Huan Rulfo | |
---|---|
Lični podaci | |
Puno ime | Huan Karlos Perez Nepomuseno Rulfo Vizkaino |
Datum rođenja | 16. maj 1917. |
Mesto rođenja | Sajula, Meksiko |
Datum smrti | 7. januar 1986.68 god.) ( |
Mesto smrti | Meksiko Siti, Meksiko |
Književni rad | |
Najvažnija dela | Pedro Paramo |
Zvanični veb-sajt |
Biografija
urediRođen je 1917. godine u Sajuli, gradiću u državi Halisko, a detinjstvo je proveo u sirotištu u Gvadalahari. Njegov otac je ubijen 1923. godine, kao i mnogi članovi njegove porodice.[2]
Objavljivanjem zbirke kratkih priča, El Llano en llamas (1953), koje se bave životima poljoprivrednika u regionu Halisko u sušnim vremenima neprijateljski raspoložene prirode, postao je jedan od najslavnijih pisaca meksičke moderne. Godine 1955, objavio je roman Pedro Paramo, koji se bavi zabunom između sveta mrtvih i živih. Ovaj roman, koji je imao međunarodni uticaj i uspeh, posebno odražava fascinaciju meksičkog naroda smrću.
Od 1946. godine posvetio se fotografiji, u kojoj je, takođe, stvarao izuzetna dela. Radio je za kompaniju Gudrih-Euskadi od 1946. do 1952. godine kao trgovački putnik. Godine 1947, oženio je Klaru Anhelinu Aparisio Rejes, sa kojom je imao četvoro dece. Od 1954. do 1957. bio je saradnik i urednik Komisije Papaloapan u Nacionalnom institutu domorodaca u Meksiko Sitiju. Takođe, postoji više od 6.000 negativa njegovih fotografija u fondaciji „Huan Rulfo“.[3]
Huan Rulfo je bio jedan od najvećih latinoameričkih pisaca 20. veka, koji su pripadali književnom pokretu pod nazivom „magični realizam“. Samim tim, u njegovim delima postoji kombinacija realnosti i fantazije, čija radnja se odvija u latinoameričkom ambijentu, a likovi predstavljaju i odražavaju tipičnost mesta, te se sa svojim velikim društveno-kulturnim pitanjima prepliću sa svetom fantazije.
Interesantno, posle dve uspešne knjige, postepeno se udaljava od pisanja te počinje da radi za televiziju. Završio je karijeru kao direktor uredničkog tima Domorodačkog instituta Meksika (šp. Instituto Indigenista de México). Umro je u Meksiku 8. januara 1986. godine.[4]
Bibliografija
uredi- Un pedazo de noche, jedini preostali fragment romana El Hijo del desaliento
- La vida no es muy seria en sus cosas, (priča) (1945)
- El llano en llamas, (1953).
- Pedro Paramo, (1955).
- El gallo de oro, (1980).
Reference
uredi- ^ „Juan Nepomuceno Carlos Pérez Rulfo Vizcaíno | El oficio de historiar”. Arhivirano iz originala 15. 10. 2015. g. Pristupljeno 22. 10. 2012.
- ^ „Así era Juan Rulfo”. Pristupljeno 22. 10. 2012.
- ^ „Photographic Exhibition on Juan Rulfo Opens”. Pristupljeno 22. 10. 2012.
- ^ „La obra breve de Juan Rulfo, a 26 años de su muerte | Poblanerías en línea”. Pristupljeno 22. 10. 2012.
Literatura
uredi- Barrientos del Monte, Fernando (2007). Juan Rulfo. El regreso al paraíso. México: Editorial Universitaria. ISBN 9789702713142.
- Estrada, Julio (1990). El sonido en Rulfo. México: UNAM-IIE. ISBN 978-9683613301.
- López Mena, Sergio (1993). Los caminos de la creación en Juan Rulfo. México: UNAM. ISBN 978-968-36-3042-1.
- López Mena, Sergio (1998). Revisión crítica de la obra de Juan Rulfo (Selec izd.). México: Praxis. ISBN 978-9687646893.
- Vital Díaz, Alberto (2004). Noticias sobre Juan Rulfo. México: FCE. ISBN 978-968-5208-27-7.