Četvorodnevna bitka

Četvorodnevna bitka je bila pomorska bitka tokom Drugog anglo-holandskog pomorskog rata. Trajala je od 1. do 4, juna 1666. godine po julijanksom ili starom kalendaru koji je u to vreme korišten u Engleskoj (11. do 14. juna po sadašnjem kalendaru) u blizini flemanske i engleske obale.

Četvorodnevna bitka
Deo Drugog anglo-holandskog pomorskog rata
Van Soest, Four Days Battle.jpg
Vreme:14. jun 1666
Mesto:{{{lokacija}}}
Sukobljene strane
 Nizozemska republika  Engleska

Događaji pred bitku i obostrane pripremeUredi

U Drugom anglo-holandskom pomorskom ratu Nizozemska republika je, posle poraza u bici kod Loustofta 1665. g. napregla sve svoje snage i opremila snažnu flotu. Holandija je pripremila nove brodove, obučila posadu, a admiral de Rojter je druge admirale upoznao sa svojim taktičkim namerama.

Početkom 1666. godine Holandiji su se pridružile i Francuska i Danska. Zbog svojih posebnih interesa, francuska flota nije se uopšte angažovala u ratu, a Danska se ograničila samo na zatvaranje Baltičkom mora. Admiral de Rojter je 10. juna - skoro mesec dana ranije nego što su Englezi mislili da je moguće - isplovio sa flotom da potraži Engleze. Francuska pod Lujem XIV je 1666. objavila rat Engleskoj. Time je Nizozemska republika dobila jakog saveznika. No francuske trupe su bile brojne i jake na kopnu, ali je francuska mornarica još daleko zaostajala za vodećim flotama toga doba.

Ugrožena ofanzivnim savezom Nizozemske republike, Francuske i Danske, Engleska je takođe pojačala pomorske snage, tako da su krajem maja 1666. godine obe strane bile pripremljene za predstojeći sukob. Englezi su imali 72 linijska broda sa po više od 40 topova i osam a 30 do 40 topova, a Holanđani 71 linijski brod sa po više od 40 topova i 13 brodova sa po 30 do 40 topova; obe strane raspolagale su sa još nekoliko brandera i više manjih ratnih brodova. Odnos topova linijskih brodova bio je 4651 prema 4460, a posada 21909 prema 31085 u korist Holanđana.

Engleskom flotom, koja je bila podeljna u tri eskadre sa po tri divizije, komandovali su zajednički princ Rupert od Rajne i Džordž Monk, koji su ujedno komandovali i centrom engleskog borbenog poretka; zapovednik prethodnice bio je admiral Džordž Ejskju engl. Sir George Ayscue), a zaštitinicom je komandovao admiral Tomas Tedeman.

I holandska flota je bila podeljena u tri eskadre sa po tri divizije. Centrom je komandovao admiral Mihil de Rojter, ujedno i zapovednik flote, prethodnicom, admiral Kornelis Evertsen Stariji, a zaštitnicom admiral Kornelis Tromp.

Francuska je Holanđanima poslala u pomoć 30 ratnih brodova što je imalo veliki uticaj na tok događaja. Naime, Engleska je bila obaveštana da iz Frnacuske plovi eskadra od 30 brodova. Ta je eskadra bila još daleko, no kralj Čarls II je naredio admiralu Monku da odmah odvoji 20 brodova i da ih pod komandom princa Rupert od Rajne pošalje protiv frnacuske esakdre sa zadatkom da onemogući njeno spajanje sa holandskom flotom.

Engleska flota je bila oslabljena usled pomenutog odvajanja dela brodova koji je trebalo da zaustave Frnacuze. Najispravnije bi bilo da je engleska flota u tim okolnostima bila celokupna, još pre dolaska frnacuskih snaga napala holandsku flotu, a onda - u slučaju pobede - napala i francusku eskadru. S obzirom da su engleski brodovi bili veći i jače naoružani, sa takvom strategijom imali bi dosta izgleda na uspeh. No, ta prilika je intervencijom kralja Čarlsa II bila propuštena.

Prvi danUredi

Koncentracija holandske flote bila je dovršena 5. juna 1666. godine a ratni savet održan na brodu „Sedam Provincija“ admiral de Rojter je svoje admirale - viceadmirala van Nesa, Kornelis Trompa, de Frisa i Kornelis Evertsena Starijeg - je završio rečima: „Sudbina Holandije zavisi od ishoda bitke koja predstoji!“.

10. juna de Rojter je otplovio prema sidrištu Daunsu, pred Dilom, na ulazu u Doverska vrata, tražeći dodir sa engleskom flotom. Primvši u međuvremenu netačno obaveštenje o približavanju francuske flote, Čarls II je naredio princu Rupertu da joj krene u susret sa prethodnicom. Tako oslabljena flota otplovila je 10. juna, takođe u Dauns. Sa 58 brodova admiral Monk je bio znatno slabiji od Holanđana. De Rojter se noću između 10. i 11. juna usidrio između Denkerka i Daunsa, nekoliko kolometara od engleske flote. Odlučivši da iskoristi svoj položaj u preivetrini - duvao je jak jugozapadni vetar - Monk je 11. juna posle 09:00 časova prešao u napad. Ne očekujući napad zbog protivničkog položaja u odnosu na vetar i more, Holanđani nisu digli sidra. Pri podilaženjeu Engleza bili su prisiljeni da preseku sidrene konope. Pod uticajem vetra, holandske eskadre zatekle su se u poretku stepena sa zaštitinicom u privetrini. Jedreći prema Holanđanima, admiral Monk je prošao van dometa vatra njihove prethodnice i centra, i oko podneva stupio je u borbu sa zaštitinicom ispravno shvativši da protiv sebe punu snagu holandske flote, pa zbog znatnih udaljenosti i zbog suprotnog vetra ostatak flote neće moći na vreme da pritekene u pomoć svojoj zaštitinici. Iako je svega 35 engleskih brodova dobro održavalo stroj i poredak, dok su ostali zaostali, Monk je bio jači, jer su Holanđani tek postepeno stupali u borbu, zbog čega su izgubili jedan ili dva broda i pretrpeli teška ošećenja. Oko 16:00 časova Englezi su zbog blizine plićaka kod Denkerka izvršili istovremeni postupni okret po eskadrama, što je uradio i admiral Tromp. Prethodnica Engleza, koja je ovim manevrom dospela na začelje pretrpela je teške gubitke u žestokim dvobojima sa protivničkim centrom. Zahvaljujući položaju u zavetrini, Holanđani su iskoristili svu moć artiljerije centra i prethodnice, koja je kasnije stupila u borbu.

Bitka je ušla u drugu fazu i postala je žešća, ali je stanje sada bilo teže za Engleze. Premoć holandske flote počela je da dolazi do izražaja. Uspelo im je da jurišem osvoje engleski linijki brod "Sviftšor" (engl. HMS Swiftsure (1621)); u toj je borbi na palubi brada poginuo je engleski viceadmiral Berkli. Posebno je bio težak položaj linijskog broda "Henri"(engl. HMS Henry (1656)), na kome je bio viceadmiral Herman (engl. Herman). Tu se vodila požrtvovana i bezpoštedna borba. Na brod je već jurišalo nekoliko holandskih brodova. Jedra i jarboli bili su mu u plamenu i delovalo je da će taj intenzitet vatre da uništi brod. Herman je morao da odvoji deo posade koji je hrabro pokušavao da se obračuna sa požarom tako što su sekirama odvajali upaljene komade drveta i bacali ih u more. Ostali mornari su nastavili da se bore protiv očigledno nadmoćnijih Holanđana. Skoro polovina topova engleskog broda bila je već onesposobljena, ali preostali su i dalje pucali. Svojom posledljom salvom linijski brod "Henri" je pogodio admirlaski brod holandske zaštitnice na kome je poginuo admiral Kornelis Evertsen Stariji.

U pometnji koji je usled toga nastala na holandskoj strani viceadmiral Herman je uspeo da izvede svoj zapaljeni, razoren i izrešetan brod iz bitke.

Obe su strane upotrebile i brandere. Bitka je bila prekinuta padom mraka. Među poginulima na holandskoj strani bio je i admiral Evertsen Stariji.

Drugi danUredi

Sledećeg dana, 12. juna flote su jedrile u protivkursevima pri umerenom jugozapadnom vetru; 44 engleska broda u uređenom poretku, prema 75 holandskih brodova u rastegnutoj i neurednoj koloni. Admiral Tromp je sa svojom eskadrom oko podneva samovoljno okrenuo prema privertini Engleza. Time se jučerešnja bitka skoro momentalno nastavila.

Dva admiralaska broda holandske prethodnice, a nešto kasnije i brodovi centra, okrenuli su se u međuvremenu od Engleza, što je izazvalo nered u holandskom poretku. Skoro potpuno izolovan, admiral Tromp je pretrpeo teške gubitke, ali ga je spasio admiral de Rojter, ugrozivši engleski poredak iz privetrine. Pošto su izvršili postupni okret, Englezi su se ponovo približili Holanđanima, čija je flota sada bila u potpunom neredu. Admiral Monk je prošao pored Holanđana na većem odstojanju, ne tražeći odlučnu borbu, što je de Rojteru omogućilo da sredi flotu. Prošavši još dva puta pored holandskih snaga, Monk je odjedrio prema zapadu čak i ne pokušavši da iskoristi slabost protivnika. Obe strane su izgubile tri do četiri broda ali su oštećenja engleskih brodova bila teža. Pošto je prethodno naredio da se spale tri teško oštećena broda, admiral Monk je obrazovao poredak vrste od manje oštećenih brodova da bi zaštitio povlačenje ostalih svojih snaga.

Treći danUredi

Tokom 13. juna admiral Monk je jedrio ka zapadu da bi se sjedinio sa snagama princa Ruperta. Goneći ga, Holanđani su rasturili svoj poredak. No, baš u tom trenutku sreća napušta Engleze. Zastavni brod admirala ser Džordža Eskjua komandanta treće engleske eskadre „Prins Rojal“ (engl. HMS „Prince Royal“ (1610)), nasukao se na plićak usred otvorenog mora. Pokazalo se da je veličina engleskih brodova njihova loša strana, jer bi se zbog velikog gaza nasukavali na plićake preko kojih su holandski brodovi prelazili. Nasukani brod ubrzo je opkolilo nekoliko holandskih brodova i on je bio prinuđen da se preda admiralau Trompu koji se na njegovu palubu iskrcao sa broda „Gouda“. Holanđanim aj epošlo za rukom da „Prins Rojal“ oslobode sa plićaka ali s obzirom da mu kormilo bilo veoam teško oštećeno nisi mogli ni da pokušaju da ga odvuku do neke svoje luke. Videvši da se engleska flota približava admiral de Rojter je naredio da se „Prins Rojal“ spali kako ga Englezi ne bi povratili. Time su se borbe tog dana okončale.

Četvrti danUredi

Pošto su se snage admirala Monka i princa Ruperta sjedinile, bitka biva nastavljena pri jakom jugozapadnom vetru 14. juna.

U bitku su toga dana Holanđani uveli 64, a Englezi 60 linijskih brodova, od kojih su 23 bila neoštećena. Kolone su plovile u paralelnim kursevima - Holanđani u privetrini, na najkraćem mogućem odstojanju, tako da su se krstovi brodova ponekada dodirivali. Ubrzo se obostrani poredak rasturio. Goneći grupu engleskih brodova, admiral Ert van Nes se sa oko 14 brodova odvojio od centra, a Tromp je zaostao. Sa preostalih 35 brodova de Rojter se žilavo borio sa protivničkom glavninom snaga. Uspevši da sredi svoju eskadru, admiral Tromp je zajedno sa van Nesom udario na Engleze iz zavertine. Tokom oštrog sukoba koji se rasplamsao, brod admirala van Nesa je bio teško oštećen i sa pokidanim konopcima i jedrima bio je nošen talasima kroz engleski raspored izložen sve većim oštećenjima. Tada je de Rojter naredio opšti napad i prodor u protivnički poredak. U žestokoj borbi, uz upotrebu brandera, i pored opasnosti da oba holandska admirala budu otsedečena i uništena, sjajnom de Rojterovom odlukom Englezi su bili razbijeni i samo su pojedinačno uspevali da se izvuku iz bitke i da oko 19:00 časova prikupe dvadesetak brodova. Izgubili su ih 10 do 12, a mnogi su se i odovojili od flote. Pošto je u međuvremenu vetar ojačao, a magla razdvojila protivnike, Holanđani nisu bili u stanju da do kraja iskoriste svoj uspeh. Englezi su izgubili 21 brodova i oko 8000 ljudi - od tog ih je 3000 bilo zarobljeno na devet brodova. Holađani su izgubili sedam brodova i između 2000 i 3000 mrtvih i ranjenih. I preostali brodovi obe strane morali su da budu poslati u luke na temeljne popravke.

Bio je to najteži poraz koji je ikada na otvorenom moru pretrpela jedna engleska flota, a holandska flote je uz najveće napore uspela da ostvari potpunu pobedu.

ZaključakUredi

Po anagažovanim snagama, žestini i upornosti kojom je vođena, Četvorodnevna bitka spada u najveće i najčuvenije pomorske bitke u epohi brodova na jedra. Pokazala je da pri tadašnjem stanju artiljerije topovski dvoboji dugih linija ne mogu odlučiti bitku, nego samo bliska borba ili proboj. Zastavni brod admirala de Rojtera sa velikim jarbolnim nastavkom izgubio je admiralsku zastavu i dugo vremena je bio nesposoban za manevar. Admiral Tromp je morao dva puta da menja svoj brod jer su oba bila potpuno izrešetana topovskim zrnima, ali je svojim drskim samovoljnim i netaktičkim držanjem više puta dovodio u opasnost ishod bitke. No, de Rojter je uspevao da ga izvuče iz opasnosti, da borbeni liniju opet uspostavi i ponovo preuzme čvrsto u ruke vođenje džinovske flote. Mnogi istoričari pomorskih ratovanja osnovano pretpostavljaju da bi ishod bitke bio potpuno drugačiji da Englezi nisu podelili svoje snage na dva dela i da su od početka na poprištu imali celokupne snage. Time ne bi dozvolili Holanđanima da ih tuku po delovima.

LiteraturaUredi

  • Vojna enciklopedija, Četvorodnevna bitka, 11-14. VI 1666.
  • Prikril, Boris (1985). Tri tisuće godina pomorskog ratovanja. Opatija: Otokar Keršovani. 
  • Kriston I. Arčer, Džon R. Feris, Holger H. Hervig i Timoti H. E. Travers, Svetska istorija ratovanja, Alexandria Press, Beograd, 2006.
  • Fridrih fon Kohenhauzen, Veliki vojskovođi, Geca Kon A. D. Beograd, 1937.