Četvrta vlada Nikole Hristića
Četvrta vlada Nikole Hristića je bila vlada Kraljevine Srbije od 27. oktobra 1894. do 7. jula 1895.
| Datum osnivanja | 27. oktobar 1894. |
|---|---|
| Prethodne administracije | |
| Rasformirano | 7. jul 1895. |
| Zamenjena sa administracijom | |
| Sedište | Kraljevina Srbija |
| Predsednik ministarskog saveta |
Istorija uredi
Za vreme Aleksandrovog odsustva zbog zvaničnih poseta u inostranstvu, Milan se na sopstvenu inicijativu obratio liberalima i predložio im da sastave kabinet. Proba je trebalo da pokaže ko je uticajniji – otac ili sin. Odgovor pokazuje formiranje Hristićeve vlade (27. oktobar 1894.) i potiskivanje liberala. Hristićevu vladu činili su umereni naprednjaci i jedan umereni radikal. Četvrta vlada Nikole Hristića može se svrstati u red neutralnih vlada. Milan je 7. decembra napustio Srbiju. Aleksandar je sve više preuzimao kormilo države. Na ručku u dvoru povodom krsne slave kralj je razgovarao sa predsednikom Državnog saveta, Stojanom Novakovićem koji je tada praktično bio na čelu Napredne stranke. Po kraljevom naređenju, Milutin Garašanin je otišao u Pariz kao srpski poslanik. Kralj ga je uklonio kao prepreku za sporazum sa naprednjacima. Kraljeva naklonost ka naprednjacima može se shvatiti i Ristićevom izajvom kojom osuđuje politiku dvora.
Milan je boravio u inostranstvu 4 meseca. Kralj se ozbiljno nosio mišlju da pomiri oca i majku kako bi svojoj dinastiji povratio ugled. Bilo mu je jasno da će morati posetiti oboje. Kraljev put u Pariz (kod Milana) bio je neočekivan. Vlast je ostavio Hristićevoj vladi, do svog povratka u zemlju. Kraljevi razgovori sa ocem u Parizu nisu poznati. Dok je boravio u Parizu, potpisao je ukaz kojim su raspisani izbori za 19. april. Ristić je okupljao opoziciju sve tri stranke u želji da obori Hristićevu neutralnu vladu. Hristićevo uklanjanje svih partijskih činovnika ujedinilo je tri stranke u borbi protiv trenutne vlade. Kralj je pomišljao na državni udar ukoliko izbori ne budu u korist vlade. Na kraljevu sreću, to se nije dogodilo. Radikali su izjavili da će se uzdržati od učešća, ali su promenili odluku po Pašićevim instrukcijama. Izgreda na izborima nije bilo. Naprednjaci su odneli preko 150 poslaničkih mesta.
Naprednjaci su bili podeljeni na one iz prestonice i one iz unutrašnjosti. Prvi su bili „evropejci“ i liberali, a drugi su sebe predstavljali kao nacionalne oslobodioce i po političkom ubeđenju konzervativce (umereni). Kralj se oslanjao na umerene naprednjake. Sprečavao je kontakte naprednjaka sa Milutinom Garašaninom. Cepa se i liberalna stranka, usled sukoba Ristića i mitropolita Mihaila. Skupština (koja se sastala u Nišu 25. aprila) je imala zadatke da odobri državni udar iz 1894. godine. Drugo pitanje bilo je da odobri strani zajam koji bi sprečio finansijsku propast zemlje. Skupština je ukinula zakon o zabrani povratka kraljevih roditelja u zemlju. Pripremala se promena vlade, jer je Hristić bio Natalijin lični neprijatelj.
Natalija je dočekana u Beogradu 10. maja 1895. godine. Svoje izjave da neće uzimati učešća u političkom životu zemlje izgleda da je brzo zaboravila. Svoga sina okružila je devojkama čime mu je odvraćala pažnju. Kraljica je dočekana od strane velikog broja ljudi, na šta je kralj Aleksandar bio veoma ponosan. Kraljičin dolazak označio je kraj Hristićeve vlade. Novu vladu sastavio je Stojan Novaković. Kralj se tako vratio stranačkim vladama.
Članovi vlade uredi
| Funkcija | Slika | Ime i prezime | Detalji |
|---|---|---|---|
| Predsednik ministarskog saveta i ministar unutrašnjih dela |
|
Nikola Hristić | |
| Ministar inostranih dela | 
|
Milan M. Bogićević | |
| Ministar pravde | 
|
Mihailo K. Đorđević | do 20.3/1.4. 1895. |
| Đorđe Stefanović | |||
| Ministar finansija | 
|
Vukašin J. Petrović | do 22.4/4.5. 1895. |
|
Stevan Zdravković | zastupnik, do 1/13.5. 1895. | |
|
Stevan D. Popović | ||
| Ministar prosvete i crkvenih dela |
|
Mihailo K. Đorđević | zastupnik, do 23.10/4.11. 1894. |
|
Ljubomir Klerić | ||
| Ministar vojni | 
|
Milovan S. Pavlović | |
| Ministar građevina |
|
Stevan Zdravković | |
| Ministar narodne privrede | 
|
Sima Lozanić |
Reference uredi
Izvori uredi
- Suzana Rajić, Aleksandar Obrenović, vladar na prelazu vekova, sukobljeni svetovi, Beograd 2014.