Četvrti saziv Narodne skupštine Republike Srbije

Četvrti saziv Narodne skupštine Srbije konstituisan je 3. decembra 1997. godine.

Poslanici u ovaj saziv izabrani su na redovnim izborima održanim 21. septembra 1997. godine.

Rad skupštine

uredi

Skupština o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji

uredi

Tokom 1998, Skupština je u više navrata raspravljala o aktuelnoj bezbednosnoj i socijalno-ekonomskoj situaciji na Kosovu i Metohiji i albanskom separatizmu. Raspisan je i referendum radi izjašnjavanja građana Srbije da li prihvataju učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji. Blizu 95% građana, od 5.297.776 izašlih na referendum, odgovorilo je sa „ne”.

Narodna skupština je početkom februara 1999, najoštrije osudila pretnje NATO pakta Jugoslaviji. Isto je učinila i 23. marta posle razgovora državne delegacije u Rambujeu i Parizu. Dan kasnije, 24. marta 1999, snage NATO pakta izvršile su agresiju na Jugoslaviju.

Za vreme ratnog stanja, Skupština Srbije održala je jednu sednicu, 3. juna 1999. godine. Na njoj je donela odluku o usvajanju dokumenta za postizanje mira koji su doneli najviši predstavnici Evropske unije i Rusije, predsednik Republike Finske Marti Ahtisari i specijalni izaslanik predsednika Ruske federacije Borisa Jeljcina Viktor Černomirdin.[1]

Nov izborni zakon i raspisivanje vanrednih izbora

uredi

Posle događaja od 5. oktobra 2000, kada je zvanično potvrđena pobeda dr Vojislava Koštunice nad Slobodanom Miloševićem na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Skupština Srbije donela je 9. oktobra 2000. godine Zakon o izboru narodnih poslanika. Po njemu, cela Srbija je jedna izborna jedinica. Izborna lista mogla je biti potvrđena kad je svojim potpisom podrži najmanje 10.000 birača.

Dvadesetpetog oktobra 2000, predsednik Republike Milan Milutinović, doneo je odluku o raspuštanju Narodne skupštine Republike Srbije, izabrane 21. septembra 1997. godine. Obrazovana je privremena vlada sa Milomirom Minićem na čelu.[1]

Raspodela mandata

uredi
 

  SRS  (82)


  Koalicija Vojvodina  (4)


  SVM  (4)

  Koalicija lista za Sandžak  (3)

  Demokratska koalicija Preševo Bujanovac  (1)

Prvi saziv čini 250 narodnih poslanika, a izborne liste imaju sledeći broj mandata:

Izborna lista Mandata
Socijalistička partija Srbije-Jugoslovenska levica-Nova demokratija 110
Srpska radikalna stranka 82
Srpski pokret obnove 45
Koalicija Vojvodina 4
Demokratska alternativa 1
  Savez vojvođanskih Mađara 4
  Koalicija lista za Sandžak 3
  Demokratska koalicija Preševo Bujanovac 1
  - lista nacionalne manjine

Za predsednika Skupštine ponovo je izabran Dragan Tomić a za predsednika vlade Mirko Marjanović po drugi put.[2]

Vidi još

uredi

Reference

uredi

Spoljašnje veze

uredi