Čudsko-pskovsko jezero
Čudsko-pskovsko jezero (est. Peipsi-Pihkva järv, rus. Чудско-Псковское озеро), ponegde poznato i kao Pejpus (nem. Peipussee), jezerska je akvatorija u istočnoj Evropi,[1] na granici između Estonije na zapadu i Rusije na istoku (odnosno ruskih oblasti Lenjingradske i Pskovske). Sa površinom od 3.555 km², to je četvrta najveća jezerska površina u Evropi.[2][3] Jezera pripadaju basenu Finskog zaliva Baltičkog mora sa kojim su povezana svojom jedinom otokom, rekom Narvom.
| Čudsko-pskovsko jezero | |
|---|---|
 Satelitski snimak jezerskog sistema | |
| Koordinate | 58° 40′ 36″ S; 27° 29′ 30″ I / 58.676667° S; 27.491667° I 58° 40′ 36″ S; 27° 29′ 30″ I / 58.676667° S; 27.491667° I |
| Tip | reliktno jezero |
| Pritoke | Emajigi, Vihandu, Velikaja |
| Otoke | Narva |
| Zemlje basena |  Estonija Rusija |
| Maks. širina | 50 km |
| Površina | 3.555 km2 |
| Pros. dubina | 7,1 m |
| Maks. dubina | 15,3 m |
| Zapremina | 25 km3 |
| Dužina obale1 | 520 km |
| Nad. visina | 30 m |
| Ostrva | 29 ostrva (površine 25,8 km²) |
  Čudsko-pskovsko jezero | |
| Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi | |
| 1 Shore length is not a well-defined measure. | |
Čudsko-pskovski jezerski sistem čine tri međusobno povezana jezera:
- Čudsko jezero na severu (est. Peipsi järv, rus. Чудское озеро) čini 73% akvatorije;[4][5]
- Toplo jezero u centralnom delu (est. Lämmijärv, rus. Тёплое озеро) čini 7% akvatorije[6] i
- Pskovsko jezero u južnom delu (rus. Псковское озеро, est. Pihkva järv) sa 20% akvatorije.[7][8]
Godine 1242. na ovom jezeru se odigrala Bitka na ledu između Tevtonskih vitezova sa jedne i Novgorodske kneževine predvođene Aleksandrom Nevskim sa druge strane.
Fizičko-geografske karakteristike
urediAkvatorija Čudsko-pskovskog jezera predstavlja relikt nekadašnje znatno prostranije akvatorije ledničkog porekla. Tokom paleozoika, pre nekih 300 do 400 miliona godina, cela teritorija savremenog basena Finskog zaliva bila je pod morem, a dokazi za tu maritimnu fazu su možne naslage marinskih sedimenata debljine do 200 metara. Savremeni reljef i basen formiran je pod uticajem ledničkog procesa tokom poslednje Valdajske glacijacije pre 12.000 godina. Povlačenjem lednika formirano je Litorinovo more čija površina je bila za 7 do 9 metara iznad nivoa današnjeg Baltičkog mora, a njegovim postepenim povlačenjem forimrana je savremena akvatorija Čudsko-pskovskog jezera.
Obale, reljef dna i hidrografija
urediAkvatorija Čudsko-pskovskog jezera obuhvata područje površine 3.555 km² i po tom parametru nalazi se na četvrtom mestu u Evropi (posle Ladoge, Onjege i Venerna). Ukupna dužina obala je 520 kilometara, dok je površina slivnog područja 47.800 km². Ukupna zapremina je oko 25 km³, a maksimalna dubina do 15 metara (prosečna dubina je oko 7,1 metar). Površina jezera leži na nadmorskoj visini od 30 metara (pro prosečnom vodostaju).
Iako je jezero svoju savremenu formu dobilo pod uticajem ledničkih sila, njegove obale su dosta ravne i niske, sa veoma malim stepenom razuđenosti. Obale su uglavnom niske, sa moćnim naslagama treseta, iza kojih se nalaze niske priobalne ravnice, često zamočvarene i podložne plavljenju. Tokom prolećnog povodnja bude poplavljeno gotovo 1.000 km² niskog priobalnog područja.[9] Nešto više i razuđenije su jedino zapadne obale južnog Pskovskog jezera kod sela Krasnaja Gorka i na tom području se duž obala nalaze peščane dine i bređuljci obrasli borovim šumama. Na peskovite obale nastavlja se pojas izrazito plitke vode širine 200 do 300 metara.[10]
Reljef dna je dosta jednoličan i gotovo ravan, a dno se blago izdiže idući ka obalama. Uglavnom je prekriveno slojevima gline, a mestimično i sitnozrnastim pescima.[11] Najdublji deo se nalazi u centralnom delu Toplog jezera, na oko 300 metara od obale, gde se obala strmo spušta do maksimalnih 15,3 metara dubine.
Jezero se odlikuje visokim stepenom protoka vode, i na godišnjem nivou ukupan protok jednak je polovini zapremine jezera.[9]
| Vodni bilans | Zapremina | |
|---|---|---|
| Dotok vode | Padavine | 560 mm (1,9 km³) |
| Površinske i podzemne vode | 3.150 mm (11,2 km³) | |
| Gubitak vode | Oticanje putem vodotoka | 3.390 mm (12 km³) |
| Isparavanje | 320 mm (1,1 km³) |
Čudsko-pskovsko jezero je slatkovodno. Odlikuje ga niska stopa mineralizacije i dosta mala prozračnost (od svega 2,5 metara) koja je posledica visoke količine raznih nanosa koje u jezero donose njegove pritoke, ali i intenzivnijeg razvoja planktona. Kretanje vode u jezeru je uglavnom dosta sporo i u najvećem delu godine uzrokovano je radom vetra sa prosečnim brzinama 5—9 cm/s. Tokom prolećnih poplava nešto je intezivnije kretanje jezerske vode u smeru jug-sever.[11]
Zbog dosta male dubine jezerska voda se brzo zagreva, ali se jednako tako i brzo hladi. Tokom leta jezerska voda dostiže maksimalnih 25—26 °C u priobalnom delu, odnosno 22 °C na otvorenim vodama. Krajem novembra i početkom decembra stvara se ledeni pokrivač koji se prvo javlja na krajnjem jugu, a potom se širi ka severu akvatorije. Led počinje da se topi krajem aprila i početkom maja.[9]
 |
 |
 |
 |
Basen jezera i ostrva
uredi
Područje Pskovsko-čudskog jezera pripada basenu Finskog zaliva Baltičkog mora, aka jezerima se odvodnjava područje površine oko 47.800 km². U jezera se uliva oko 30 reka, a dve najveće i po pritoku vode najznačajnije reke su Velikaja (dužina toka 430 km) koja se na krajnjem jugu uliva u Pskovsko jezero, i Emajigi (dužina toka 218 km) koja se uliva u Čudsko jezero. Značajnije pritoke su još i Želča (107 km), Čerma (48 km), Gdovka (23 km), Čjornaja (57 km). Jedina otoka je reka Narva koja ističe iz severnog dela Čudskog jezera i teče ka Finskom zalivu.
Na jezerima se nalazi 29 ostrva ukupne površine od 25,8 km², te još oko 40 manjih ostrva u delti reke Velikaje na krajnjem jugu Pskovskog jezera. Ostrva su dosta niska i zamočvarena i iznad nivoa jezera izdižu se u visini od svega 1–2 metra (maksimalno do 4,5 m). Mnoga od ostrva tokom poplava budu u celosti prekrivena vodom. Najveća ostrva su Pijrisar (površine 7,39 km²), Kolpina (11,2 km²) i Kamenka (6,2 km²). U centralnom delu Pskovskog jezera nalazi se arhipelag Talapska ostrva koji čine tri manja ostrva ukupne površine 1,54 km².
Živi svet i ekologija
urediPriobalno područje i obale jezera obrasle su sa 54 različite vrste vodenih biljaka među kojima su najraširenije trska, iđirot, ševar. Plutajuće biljke u priobalju su retke i čine ih svega tri vrste: Sagittaria, Nuphar lutea i Persicaria amphibia.[12] Močvare u priobalnom pojasu su značajna hranilišta za labudove, patke i guske tokom njihovih migracija sa Belog ka Baltičkom moru.[13] Najraširenije riblje vrste su evropski grgeč, deverika, bodorka, Coregonus autumnalis, Osmerus eperlanus.
Ekološka slika jezera i njihove okoline je na zadovoljavajućem nivou, vode se uglavnom klasifikuju u grupu čistih (I i II stepen), izuzev u području oko ušća reka Vihande i Piuze gde je zbog povišenog sadržaja fosfata voda svrstana u treću kategoriju.
Najveći ekološki problemi jezera su povećan stepena eutrofikacije[14][15][16][17][18] uzrokovane intenzivnijim razmonočavanjem modrozelenih algi.
Reference
uredi- ^ Lake Peipus. Encyclopædia Britannica online
- ^ Čudsko-Pskovskoe ozero, Great Soviet Encyclopedia
- ^ Russian lakes with area of more than 350 km². (GIF table). Retrieved on 2012-01-21.
- ^ „Poverhnostnыe vodnыe obъektы”. priroda.pskov.ru (na jeziku: ruski). Komitet po prirodnыm resursam i эkologii Pskovskoй oblasti.
- ^ Я. Grigorьeva (2019-11-28). „Učastnik эkspedicii Georgiя Karaeva na Čudskoe ozero rasskazal, počemu na dne ozera nikogda ne naйdut rыcareй”. Peterburgskiй dnevnik. Pravitelьstvo Sankt-Peterburga. Pristupljeno 2019-12-02.
- ^ „Poverhnostnыe vodnыe obъektы”. priroda.pskov.ru (na jeziku: ruski). Komitet po prirodnыm resursam i эkologii Pskovskoй oblasti. Arhivirano iz originala 2020-12-11. g.
- ^ „Poverhnostnыe vodnыe obъektы”. priroda.pskov.ru (na jeziku: ruski). Komitet po prirodnыm resursam i эkologii Pskovskoй oblasti. Arhivirano iz originala 2020-12-11. g.
- ^ Pospelov E. M. Geografičeskie nazvaniя mira: Toponimičeskiй slovarь.— 2-e izd., stereotip.— M.: Russkie slovari, OOO «Izdatelьstvo Astrelь», OOO «Izdatelьstvo AST», 2001
- ^ a b v g Sokolov AA Hydrography of the USSR L.: Gidrometeoizdat, 1952
- ^ Tourist Encyclopedia. Peipsi-Pskov Lake Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јул 2017). Outdoors.ru. Retrieved on 2012-01-21.
- ^ a b study the situation of the ports on the Narva River Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. mart 2016). Arhiv.ivangorod.ru. Retrieved on 2012-01-21.
- ^ Fish and Lake Pskov region. Lakes. Pskovfish.ru. Retrieved on 2012-01-21.
- ^ Tourist portal. Svali.ru (2008-01-28). Retrieved on 2012-01-21.
- ^ Aczel, Miriam R. (2019). „What Is the Nitrogen Cycle and Why Is It Key to Life?”. Frontiers for Young Minds (na jeziku: engleski). 7. doi:10.3389/frym.2019.00041
.
- ^ Chapin, F. Stuart, III (2011). „Glossary”. Principles of terrestrial ecosystem ecology. P. A. Matson, Peter Morrison Vitousek, Melissa C. Chapin (2nd izd.). New York: Springer. ISBN 978-1-4419-9504-9. OCLC 755081405.
- ^ Wetzel, Robert (1975). Limnology. Philadelphia-London-Toronto: W.B. Saunders. str. 743. ISBN 0-7216-9240-0.
- ^ Elser, James J.; Bracken, Matthew E. S.; Cleland, Elsa E.; Gruner, Daniel S.; Harpole, W. Stanley; Hillebrand, Helmut; Ngai, Jacqueline T.; Seabloom, Eric W.; Shurin, Jonathan B.; Smith, Jennifer E. (2007). „Global analysis of nitrogen and phosphorus limitation of primary producers in freshwater, marine and terrestrial ecosystems”. Ecology Letters (na jeziku: engleski). 10 (12): 1135—1142. ISSN 1461-0248. PMID 17922835. S2CID 12083235. doi:10.1111/j.1461-0248.2007.01113.x. hdl:1903/7447 .
- ^ Le Moal, Morgane; Gascuel-Odoux, Chantal; Ménesguen, Alain; Souchon, Yves; Étrillard, Claire; Levain, Alix; Moatar, Florentina; Pannard, Alexandrine; Souchu, Philippe; Lefebvre, Alain; Pinay, Gilles (15. 2. 2019). „Eutrophication: A new wine in an old bottle?” (PDF). Science of the Total Environment. 651 (Pt 1): 1—11. Bibcode:2019ScTEn.651....1L. PMID 30223216. S2CID 52311511. doi:10.1016/j.scitotenv.2018.09.139. Arhivirano (PDF) iz originala 4. 3. 2022. g. Pristupljeno 4. 3. 2022.
Literatura
uredi- Rappoport P. A.; Stankevič Я. V.; Golunova I. K. (1966). Karaev, Georgiй Nikolaevič, ur. Ledovoe poboiщe 1242 g.: Trudы kompleksnoй эkspedicii po utočneniю mesta Ledovogo poboiщa. Arheologičeskoe obsledovanie vostočnogo poberežья Čudskogo ozera. Institut arheologii AN SSSR. Moskva: Nauka. Leningr. otd-nie. (Okončanie statьi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. mart 2021))
- Kazarinov M. V. „Na ozere Čudskom”. motorka.org. Pristupljeno 2019-01-17. // Katera i яhtы. — 1969. — № 2(18). — S. 62-67. „18-й nomer žurnala Katera i Яhtы”. old.katera.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2019-01-17.
- „Čudskoe ozero. Podrobnый očerk”. www.tourism.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2019-01-17.
- „Čudskoe ozero. Gidrografiя”. opriroda.ru (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 2014-09-03. g. Pristupljeno 2019-01-17.
