Šesta crnogorska udarna brigada

Šesta crnogorska narodnooslobodilačka udarna brigada formirana je 14. novembra 1943. kod mesta Drijenak u blizini Kolašina. Prilikom formiranja u njen sastav su ušli udarni bataljoni iz Durmitorskog, Nikšićkog, Zetskog, Lovćenskog i Komskog partizanskog odreda. Imala je 4 bataljona sa 530 boraca. Bila je u sastavu Treće divizije do februara 1944, kada je ušla u Primorsku operativnu grupu Drugog udarnog korpusa.

Šesta crnogorska brigada
Jugoslovenska partizanska zastava
Postojanje14. novembar 1943.
Mesto formiranja:
Drijenak, kod Kolašina
Formacija4 bataljona
Jačina530 vojnika i oficira
DeoNarodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
Angažovanje
OdlikovanjaOrden zasluga za narod
Orden bratstva i jedinstva
Komandanti
KomandantVeljko Žižić

Borbeni put brigade

uredi

Dva bataljona brigade su 6. decembra očistila od četnika Prekobrđa i Kuče i proterala ih u Podgoricu; sredinom decembra 1943. brigada je u rejonu sela Pavino Polje, Kovren učestvovala u razbijanju delova nemačke 1. brdske divizije, četnika i muslimanske milicije, koji su nastojali da prodru iz Sandžaka ka Mojkovcu. U januaru 1944. čistila je područje Kolašina od četnika, a krajem meseca je prebačena u rajon Nikšić, Vilusi, Grahovo.

U sastavu Primorske operativne grupe od februara do polovine avgusta uspešno je dejstvovala duž komunikacija Nikšić–Grahovo, Nikšić–Danilovgrad i CetinjePodgorica, napadala nemačke transporte i zajedno s Drugom dalmatinskom brigadom vodila čete i ogorčene borbe oko Grahova, Čeva i Nikšića. U Durmitorskoj operaciji, u drugoj polovini avgusta, sprečavala je prodor nemačkih snaga od Nikšića ka Šavniku dok nije evakuisano 1059 ranjenika 2. i 12. korpusa, 6. proleterske divizije s aerodroma Brezna, a 1. septembra je u protivnapadu, posle jednodnevne oštre borbe, nanela poraz jednom kombinovanom nemačkom bataljonu i oslobodila Gornje Polje, uništivši mu oko dve čete. U toj borbi poginulo je 138 nemačkih vojnika i 27 italijanskih fašista, a zarobljeno je 138 nemačkih vojnika i 27 italijanskih fašista. Brigada je imala 7 poginulih i 23 ranjena borca.

Brigada je posle dužih borbi oslobodila 18. septembra Nikšić, a zatim se prebacila na prostor Danilovgrada, učestvovala delom snaga u oslobođenju Grahova 21. oktobra, a krajem tog meseca i u oslobođenju Crmnice i Virpazara. Naročito teške borbe vodila je u drugoj polovini novembra u rejonu Cetinja i Danilovgrada. U neprekidnim dvanaestodnevnim borbama, od 14. do 26. novembra, nanela je, u sadejstvu s ostalim crnogorskim jedinicama, težak poraz glavnini nemačke 181. divizije, koja je bezuspešno pokušala da se iz Danilovgrada probije ka Nikšiću. Za primerno junašstvo i izdržljivost u tim borbama, 1. decembra 1944. bila je pohvaljena od vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita.

U drugoj polovini decembra 1944. na odseku Kolašin, Mojkovac napadala je odstupajuće kolone nemačkog 21. korpusa, razbila četničke ostatke na pravcu Mojkovac–Pljevlja, izbila na Drinu i 6. januara 1945. oslobodila Foču. U drugoj polovini januara prebačena je na Kosovo i Metohiju, gde je učestvovala u čišćenju te oblasti od balista i ostalih kvislinških snaga.

Odlikovana je Ordenom zasluga za narod i Ordenom bratstva i jedinstva.

Literatura

uredi