Šesta crnogorska udarna brigada
Šesta crnogorska narodnooslobodilačka udarna brigada formirana je 14. novembra 1943. kod mesta Drijenak u blizini Kolašina. Prilikom formiranja u njen sastav su ušli udarni bataljoni iz Durmitorskog, Nikšićkog, Zetskog, Lovćenskog i Komskog partizanskog odreda. Imala je 4 bataljona sa 530 boraca. Bila je u sastavu Treće divizije do februara 1944, kada je ušla u Primorsku operativnu grupu Drugog udarnog korpusa.
| Šesta crnogorska brigada | |
|---|---|
.svg) Jugoslovenska partizanska zastava | |
| Postojanje | 14. novembar 1943. |
| Formacija | 4 bataljona |
| Jačina | 530 vojnika i oficira |
| Deo | Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije |
| Angažovanje | |
| Odlikovanja | Orden zasluga za narod Orden bratstva i jedinstva |
| Komandanti | |
| Komandant | Veljko Žižić |
Borbeni put brigade
urediDva bataljona brigade su 6. decembra očistila od četnika Prekobrđa i Kuče i proterala ih u Podgoricu; sredinom decembra 1943. brigada je u rejonu sela Pavino Polje, Kovren učestvovala u razbijanju delova nemačke 1. brdske divizije, četnika i muslimanske milicije, koji su nastojali da prodru iz Sandžaka ka Mojkovcu. U januaru 1944. čistila je područje Kolašina od četnika, a krajem meseca je prebačena u rajon Nikšić, Vilusi, Grahovo.
U sastavu Primorske operativne grupe od februara do polovine avgusta uspešno je dejstvovala duž komunikacija Nikšić–Grahovo, Nikšić–Danilovgrad i Cetinje–Podgorica, napadala nemačke transporte i zajedno s Drugom dalmatinskom brigadom vodila čete i ogorčene borbe oko Grahova, Čeva i Nikšića. U Durmitorskoj operaciji, u drugoj polovini avgusta, sprečavala je prodor nemačkih snaga od Nikšića ka Šavniku dok nije evakuisano 1059 ranjenika 2. i 12. korpusa, 6. proleterske divizije s aerodroma Brezna, a 1. septembra je u protivnapadu, posle jednodnevne oštre borbe, nanela poraz jednom kombinovanom nemačkom bataljonu i oslobodila Gornje Polje, uništivši mu oko dve čete. U toj borbi poginulo je 138 nemačkih vojnika i 27 italijanskih fašista, a zarobljeno je 138 nemačkih vojnika i 27 italijanskih fašista. Brigada je imala 7 poginulih i 23 ranjena borca.
Brigada je posle dužih borbi oslobodila 18. septembra Nikšić, a zatim se prebacila na prostor Danilovgrada, učestvovala delom snaga u oslobođenju Grahova 21. oktobra, a krajem tog meseca i u oslobođenju Crmnice i Virpazara. Naročito teške borbe vodila je u drugoj polovini novembra u rejonu Cetinja i Danilovgrada. U neprekidnim dvanaestodnevnim borbama, od 14. do 26. novembra, nanela je, u sadejstvu s ostalim crnogorskim jedinicama, težak poraz glavnini nemačke 181. divizije, koja je bezuspešno pokušala da se iz Danilovgrada probije ka Nikšiću. Za primerno junašstvo i izdržljivost u tim borbama, 1. decembra 1944. bila je pohvaljena od vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita.
U drugoj polovini decembra 1944. na odseku Kolašin, Mojkovac napadala je odstupajuće kolone nemačkog 21. korpusa, razbila četničke ostatke na pravcu Mojkovac–Pljevlja, izbila na Drinu i 6. januara 1945. oslobodila Foču. U drugoj polovini januara prebačena je na Kosovo i Metohiju, gde je učestvovala u čišćenju te oblasti od balista i ostalih kvislinških snaga.
Odlikovana je Ordenom zasluga za narod i Ordenom bratstva i jedinstva.
Literatura
uredi- ŠESTA CRNOGORSKA NARODNOOSLOBODILAČKA UDARNA BRIGADA - ZBORNIK SJEĆANjA. Titograd: NIO "Pobjeda". 1983.
- Vojna enciklopedija (knjiga deveta). Beograd 1975. godina.
