Šibica
Šibica se koristi kao alat za pravljenje vatre u kontrolisanim uslovima. Ona predstavlja prenosiv i lak način za stvaranje vatre. Današnja šibica je napravljena od komada drveta ili čvrstog papira. Jedan kraj je obložen materijalom najčešće fosforom koji može biti potpaljen trenjem tog materijala o za to pogodnu površinu. Postoji više hemijskih reakcija uz pomoć kojih se može napraviti vatra i toplota, ali šibica je pored toga relativno nov izum. [1] [2]
Istorija razvoja šibica uredi
Šibice u XIX veku uredi
Iako je vatra stara koliko i čovek, šibice i njihova jednostavnost postoje od 1827. godine. Engleski lekar Džon Voker je prodavao vrh šibe premazan sumporom, nazvan kongreves (engl. Congreves). Te prve šibice su predstavljale vid eksploziva i bile su opasnost za korisnike.[2][3] On nije patentirao svoji izum, ali ga je pokazivao ljudima. Samjuel Džons je video jednu njegovu prezentaciju posle koje je počeo da proizvodi te, kako ih je on nazvao, Lucifere. Posle toga ih je prodavao na tržištima južnih i zapadnih teritorija Sjedinjenih Američkih Država. Bile su poznate što su posle upotrebe ostavljale jak miris vatrometa.[4]
Džošua Pusej, advokat iz Filadelfije, je prva osoba kojoj je pripisano korišćenje kutije za šibice. Postavio je površinu za paljenje šibica sa unutrašnje strane, čime bi se sve šibice upalile odjednom. Zajedno sa šibicama koje je napravio za ličnu upotrebu, on je predao prava na patent Dajmond Meč korporaciji 1896. godine za 4.000 dolara. On je prvu kutiju za šibice najverovatnije napravio od kartonskog materijala, isečenog kancelarijskim makazama. Pusej je svoj izum nazvao fleksibles (engl. flexibles). Međutim, ne postoje podaci o broju šibica koje su se nalazile u kutiji. Po nekim navodima bilo ih je 20, a po drugim 50.[3] Posle kupovine patenta, kompanija je površinu za paljenje šibica postavila sa spoljne strane kutije.[1]
Najstarija poznata reklama na kutiji za šibice potiče iz 1895. godine. Na njoj je bila reklama sa pozdravima od Mendelsonske opere. Opera je kupila oko sto kutija šibica, na kojima bi članovi opere crtali i pisali poruke.[3]
Šibice u XX veku uredi
1910. godine kompanija Dajmond Meč je patentirala prvu šibicu koja na sebi nije imala sumpor, nego je koristila fosfor. Godinu dana kasnije, američki predsednik Vilijam Taft je zatražio od Dajmond Meča da preda svoj patenat, zbog dobrobiti čovečanstva. Oni su to i uradili 28. januara 1911. godine. Posle toga, američki kongres je postavio nerealno visoke takse za proizvodnju fosfornih šibica. [1][2]
Posle Drugog svetskog rata proizvodnja šibica je bila u stabilnom porastu. Prodavac šibica nije mogao samo da prehrani svoju porodicu, već i da im obezbedi stvari koje su se smatrale luskuznim posle rata. Fabrike šibica su se razvijale i ostvarivale velike profite. Popularnost šibica je sve vreme kroz istoriju pratila popularnost cigareta. Međutim, ovaj razvoj je trajao samo do trenutka kada se saznalo da je rak pretnja za svakog pušača. [5]
Današnje šibice i njihova upotreba uredi
butanski upaljači su u većem delu sveta uglavnom zamenili šibice, ali i pored toga, šibice se i dalje proizvode i koriste. Na primer, kompanija Dajmond Meč napravi više od 12 milijardi šibica godišnje. U Sjedinjenim Američkim Državama se godišnje upotrebi oko 500 milijardi šibica. [1]
Zanimljivosti uredi
Kada su se šibice pojavile u Srbiji, uobičajen naziv za nju u govoru bio je mašina.
Reference uredi
- ^ a b v g History of Chemical Matches - Chemistry of Making Fire Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jul 2011), Pristupljeno 30. 4. 2013.
- ^ a b v The History of Matches - inventors.about.com Arhivirano 2012-12-08 na sajtu Archive.today, Pristupljeno 30. 4. 2013.
- ^ a b v History of Matches - The First 100 Years - AMCC Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. april 2012), Pristupljeno 30. 4. 2013.
- ^ Tekst veze Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. oktobar 2016), dodatni tekst.
- ^ History of Matches - The War Years & Beyond Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. april 2012), Pristupljeno 30. 4. 2013.
