Španska korida u Beogradu
Španska korida u Beogradu bila je prva klasična španska korida održana van Pirinejskog poluostrva. Održanana je na stadionu Tašmajdan, trajala je od 2. do 3. oktobra 1971. godine, a organizovalo ju je preduzeće „Zadrugar”. Prema pisanju jugoslovenskih medija, koridi je prisustvovalo oko 4.500 ljudi.
 Na omotu stoji datum početka 17. septembar, ali je korida ipak održana 2. i 3. oktobra 1971. | |
| Datum | 2. — 3. oktobra 1971. |
|---|---|
| Dvorana | Stadion Tašmajdan |
| Lokacija | Beograd  SFRJ |
| Organizator(i) | preduzeće „Zadrugar” Beograd |
Pripreme i organizacija
urediKako se bližio dan koride, pripreme na stadionu Tašmajdan su bile sve intezivnije, pa je on pretvoren u arenu. Na rubnim delovima terena postavljena je drvena ograda, centralni deo je posut zemljom, dok su na bočnim delovima zidova prolaza, kroz koji su bikove izvodili, namontirane daske.[1]
Kako bikovi ne bi nasrtali na svoje odraze u ogledalima kojima je ceo tunel bio obložen, napravljena je improvizovana konstrukcija na koju su zakucane letve.[1]
Iz Galicije u Beograd stiglo je dvanaest bikova koji su bili smešteni na Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”, a došli su isplaniranom trasom.[1] Ispitano je da li je bilo stočnih bolesti u poslednjih pola godine na putu kojim su bikovi prevoženi, kako bi se izbegla bilo kakva vrsta rizika.[2] Voda i hrana bikovima su davana na odrađenim stanicama, a dobijali su redovno i vitaminske injekcije.[3]
Održavanje koride u Beogradu najavljivano je na naslovnim stranama jugoslovenskih novinina, kao i putem letaka koji su bili izlepljeni po ulicama sa natpisom „Prva klasična korida van Španije”. Smatra se da je ova manifestacija bila ozbiljan organizacioni i marketinški poduhvat.[1]
U medijima je dospela informacija stotinama hiljada proneverenih dinara, a ulaznice koje su koštale između 100 i 200 dinara, smatrane su preskupim.[1] Preduzeće Montenegro promet, koje je organizovalo koridu završilo je na sudu, pa je organizaciju preuzelo preduzeće „Zadrugar”.[1]
Borba sa bikovima na beogradskom Tašu trebala je da se održi 17. i 18. septembra, ali je odložena navodno zbog vremenskih neprilika.[4] Društvo za zaštitu životinja je protestvovalo i nazivalo koridu „klanicom bikova”, te tražilo da se ona zabrani. S ozbirom da je zbog loših vremenskih prilika korida odložena, zaštitinici životinja su produžili svoj protest. Tadašnji upravnik SRC Tašmajdan, Dimitrije Kovačević oštro je reagovao protiv onih koji su se protivili koridi i istakao „da svi oni koji se bune treba da donesu uverenje da su vegetarijanci”.[1]
Korida je trajala od 2. do 3. oktobra 1971.[5] Prema pisanju jugoslovenskih medija, koridi je prisustvovalo oko 4.500 ljudi.[2]
Održavanje koride
urediOtvorena je 2. oktobra 1971. u 15:30 i trajala i naredni dan. Otvaranje koride prethodila je svečana parada učesnika uz muziku španskog orkestra sa tribine. Pred okupljenu publiku ušetala je toreadorska trojka : Robert Pilas, Alfred Konde i Luis Migel Domingin, koji je bio veteran koride i zvezda manifestacije, a mediji su pisali da su na tribine stadiona Tašmajdan mnogi upravo došli zbog njega.[5]
Pred sam početak spiker je publici pružio osnovne informacije o koridi i uputio ih kada treba da uzviknu „ole”, što je ponovio i tokom događaja.[5]
Domingin je otvorio koridu i već kod prve borbe umalo stradao, jer se okliznuo. Ranjeni bik ga je rogom uhvatio za nogu i počeo da baca unaokolo, a u pomoć su mu pritekli ostali učesnici, pa je prošao sa lakšim povredama. Nakon lekarskog pregleda, vratio se i usmrtio bika ubodom mača u glavu. Nakon toga Domingin je imao još jednu borbu, a onda ga je na mestu matadora zamenio devetnaestogodišnji Roberto Pilas.[5]
Tada mladi torero borio se sa dva bika, a u nekoliko navrata je i klečao pred njima, pokazujući tako sopstvenu nadmoć nad životinjom, što je prema svedočenjima pobralo simpatije dela publike. Nakon toga, na teren je izašao Alfredo Konte, koji na konju vodio samo jednu borbu.[5] Identičnu predstavu na istom mestu, Španci su preredili i sledećeg dana.
Nakon završetka borbe, ubijene bikove sa krvavog terena izvlačili su domaći konji, a prema navodima Večernjih novosti, Beograđani su negodovali i zvižducima dokazivali da su ipak veliki prijatelji životinja. U monografiji Tašmajdanske priče navodi se da su Domingina izveli u Skadarliju i da je na meniju bio jedan od ubijenih bikova ispečen na ražnju, a da je on pre povratka u domovinu od srpskih domaćina za uspomenu dobio gusle.[6]
Prema pisanju prisutnih medija, publika je bila zapanjena, a deo nje i zgrožen, te je većinom navijala za bika u trenucima kada su na teren izašli pikadori. Bikovi su bili usporeni i probodeni, što se nije dopalo publici koja nije navikla na takve stvari i to im nije izgledalo kao poštena borba.[5] U medijima su naveli da većina ljudi koji su tada bili prisutni na stadionu Tašmajdan nije nikada ranije prisustovala koridi.[7]
U vreme održavanja koride u Beogradu je boravio veliki broj holivudskih ličnosti kao što su Ričard Barton, Liz Tejlor, Kirk Daglas, Lorens Olivije i mnogi drugi.[5]
Reference
uredi- ^ a b v g d đ e „Jugoslavija i borbe s bikovima: Pola veka od beogradske koride, kada je poklič „ole, ole“ zamenio tajac”. bbc.com. 3. 10. 2021.
- ^ a b „Beogradske priče: Na Tašu se orilo ole!”. Večernje novosti. 26. 11. 2015.
- ^ „Španska korida gostovala na Tašmajdanu prvi put van Španije”. beogradskevesti.info. 11. 12. 2017.
- ^ „Španska korida gostovala na Tašu”. Blic. 7. 3. 2010.
- ^ a b v g d đ e „Korida na Tašmajdanu – kako su Beograđani klicali "ole", a žalili bika”. Radio televizija Srbije. 14. 1. 2020.
- ^ „Ovim događajem se nijedna država u Evropi do tog trenutka, sem Španije, nije mogla pohvaliti”. lepotesrbije.alo.rs. Pristupljeno 19. 12. 2022.
- ^ „Korida na Tašmajdanu: Španija po prvi put van sebe”. 011info.com. Pristupljeno 19. 12. 2022.
Spoljašnje veze
uredi- Korida u Beogradu na sajtu Jutjub
