Шумска сова
Šumska sova (lat. Strix aluco) vrsta je ptica koja pripada redu sova (Strigiformes) i porodici pravih sova (Strigidae). Pripada srednje velikim sovama, telo je dužine od 40 do 46 cm i raspon krila od 90 do 105 cm. Ova zbijena sova smeđeg ili sivog perja lovi plen uglavnom noću. Ima krupne crne oči i nema ušne ćube. Šumska sova je stanarica i uglavnom naseljava stare lišćarske i mešovite šume, ali i ljudska naselja i parkove.[2] Ne nalazi se na IUCN crvenoj listi i po kriterijumima u poslednjih deset godina one su procenjene kao „najmanja briga“. Ipak u Srbiji je šumska sova na listi strogo zaštićenih vrsta ptica, s obzirom na to da je većina šuma mlada pa nema dovoljno starih stabala sa dupljama u kojima se one gnezde.[3]
| Šumska sova | |
|---|---|
| |
| Strix aluco | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Strigiformes |
| Porodica: | Strigidae |
| Rod: | Strix |
| Vrsta: | S. aluco
|
| Binomno ime | |
| Strix aluco | |
| |
| Rasprostranjenje šumske sove u svetu | |
| Sinonimi | |
|
Strix stridula Linnaeus, 1758 | |
Opis vrste uredi
,_%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D1%91%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BA.jpg)
Šumska sova je snažna ptica, mase od 400 do 800 g. Ženke su veće i masivnije od mužjaka kao i kod ostalih vrsta sova. Mužjaci su dužine 40–43,5 cm, sa rasponom krila 90–95 cm i mase 410–550 g, a ženke dužine tela 43,5–46,0 cm, raspona krila 94–105 cm i mase 410–800 g.[4] Ova srednje velika sova sa relativno krupnom okruglom glavom, je kestenasto-smeđe boje ili svetlosmeđe sa sivom nijansom umesto tamnosmeđe, prošarana je tamnim uzdužnim prugama. Jedinke srednjeg uzrasta imaju različite nijanse žuto-smeđe, tamnožute, braon ili braon boje sa sivim nijansama, pa je ova vrsta na engleskom jeziku poznata kao „Euroazijska žutosmeđa sova“ (engl. Eurasian Tawny Owl). Gornji delovi tela su tamnije boje, smeđe ili kestenaste, dok su donji delovi tela (grudi i stomak) svetlije nijanse, prljavo bele ili kremaste boje. Bogato su isprugani riđim ili tamnobraon prugama naročito na grudima, dok je rep kratak. Na glavi nema „uške“ — uzdignuto perje koje podseća na uši, odnosno ima upadljiv pernati okvir oko očiju (facijalni disk). Kljun je svetložute boje, a noge su dobro operjale. Poznata je po svom oglašavanju: „huu-hu-hu“, koje se ponavlja u razmaku od svake tri sekunde.
Vid i sluh uredi
Oči su joj velike, smeštene su na prednjoj strani glave i imaju dobar noćni vid. Za razliku od većine sova koje imaju žutu ili narandžastu boju očiju, šumska sova ima tamne beonjače.[5] Sluh je izuzetno dobro razvijen. Sovine uši su smeštene levo i desno od očiju u obliku malih otvora koji su zaštićeni perjem i nisu na istoj visini, jedno je više, a drugo niže u odnosu na oči. Baš ta asimetričnost ušiju daje im trodimenzionalnost zvuka. Sluh im je vrlo osetljiv tako da svoj plen mogu locirati i u potpunoj tami.
Način života uredi
Dan provodi dremajući uz stablo ili u nekoj šupljoj grani, po zalasku sunca kreće u lov. Šumska sova leti sa malo zamaha zaobljenim krilima. Kao i većina sova, u letu je tiha zahvaljujući mekim perima. Ova vrsta je neustrašiva što se tiče odbrane gnezda i mladunčadi, i uljeza napada svojim oštrim kandžama. Tada mogu biti napadnuti psi, mačke i ljudi. Prosečan životni vek šumskih sova je 5 godina, ali su poznati slučajevi životnog veka od 18 godina u divljini, I od 27 godina u zatvoreništvu.
Stanište i ishrana uredi
Stanarica je i strogo teritorijalna vrsta. Nakon što mlada ptica jednom zauzme teritoriju, brani je i na njoj ostaje čitav svoj život. Nastanjuje šume, parkove i veće vrtove. Šumskoj sovi glavni vid ishrane čine mišoliki glodari, mada se hrani i sitnim pticama, gmizavcima, vodozemcima i insektima, a ume da ulovi i ribu.
Gnežđenje i razmnožavanje uredi
Par koji se vezao, brani svoju teritoriju celu godinu i održava je sa neznatnim promenama iz godine u godinu. Gnezdi se pretežno u napuštenim dupljama veverica, ali zauzima i napuštena gnezda svraka. Mesta za gnežđenje su joj, takođe, šuplja debla, kojih nažalost u prirodi ima sve manje zbog eksploatacije šuma. Takođe iz istog razloga, nedostatka prirodnih duplji za gnežđenje, mlade šume su loš dom, pa mnogi parovi šumskih sova u Srbiji imaju problem sa pronalaženjem odgovarajućih, bezbednih mesta za gnežđenje i odmor. Zato se ponekad gnezde na tlu, gde često postaju žrtve divljih svinja, kuna, lisica, pasa, zmija. Povremeno se gnezde i na tavanima kuća.
Leže od februara, a na severu i kasnije, ali nikad nakon sredine marta što je slučaj u Skandinaviji. U pologu obično ima 2-5 jaja. Ženka, leži na jajima 28-30 dana. Jaja su bele boje dimenzija oko 48 x 39 mm, i težine 39,0 g od koje je 7% masa ljuske.
Mladunci gnezdo napuštaju u dobi od 25-30 dana i tada se skrivaju na obližnjim granama, a za let su sposobni 10 dana kasnije. Roditelji brinu o mladuncima dva ili tri meseca posle njihvog izleganja. Mladunci se osamostaljuju u dobi od 15-17 nedelja, pa od avgusta do novembra teže da pronađu svoju teritoriju koju će naseliti. Ako ne uspeju da nađu odgovarajuću teritoriju uglavnom ginu od gladi. Tokom života ostaju zajedno sa svojim partnerom (monogamni odnos).
Rasprostranjenost uredi
Šumska sova je najčešća vrsta koja se može sresti u Srbiji u šumama sa još nekoliko vrsta sova, pretpostavlja se da se gnezdi oko 11.000 parova. Na vršačkim planinama koje su uglavnom prekrivene šumom, gde je takođe najzastupljenija vrsta u protekloj deceniji su prirodnjačko društvo „GEA“ i javno preduzeće „Varoš“ (staralac prirodnog dobra Vršačke planine) postavili su oko 100 kućica za šumsku i uralsku sovu, što se pokazalo vrlo uspešnim.[traži se izvor] Šumska sova je neravnomerno rasprostranjena od Evroazije, Velike Britanije i Iberijskog poluostrva do Koreje na istoku, a južno do Irana i Himalaja. Podvrsta S. a. mauritanica proširuje opseg rasprostranjenost vrste na severozapad Afrike. Ovo vrsta sove stanarice nije prisutna u Irskoj, a samo retki primeri se mogu sresti na Balearskim i Kanarskim ostrvima [6]. Šumska sova je uglavnom ravničarska (nizijska) ptica u hladnijim delovima njenog areala, ali neke vrste imaju staništa na visinama do 550 m u Škotskoj, 1,600 m na Alpima, 2.350 m u Turskoj i do 2.800 m u Burmi. Šumska sova je geografski rasprostranjena na površini od najmanje 10 miliona km² i ima veliku populaciju, koja broji oko 970,000-2.000.000 jedinki samo u Evropi. Trend rasta populacije nije pouzdano određen, ali postoje navodi da se ona povećava. Ova vrsta nije ugrožena, i navedena je kao poslednja briga jer ima široko rasprostranjenje.[7] Padovi populacije su se dogodili samo u Finskoj, Estoniji, Italiji i Albaniji.
Podvrste uredi
Šumska sova je tipičan predstavnik roda Strix, koji broji 13 vrsta, dok se u Evropi gnezde tri vrste iz ovog roda: šumska sova, Laponska sova i Uralska sova. Na spisku ispod su navedene podvrste vrste Strix aluco:
| Podvrsta, stručni naziv | Rasprostranjenost podvrste | Opisao |
|---|---|---|
| Strix aluco aluco | Severna i centralna Evropa | Linnaeus, 1758 |
| Strix aluco sylvatica | Zapadna Evropa uključujući V. Britaniju | Shaw, 1809 |
| Strix aluco nivicola | Nepal i deo Kine, južno Burma i Tajland | Blyth, 1845 |
| Strix aluco biddulphi | Pakistan, region Kašmira | Scully, 1881 |
| Strix aluco willkonskii | Palestina, sever Irana i Kavkaz | Menzbier, 1896 |
| Strix aluco mauritanica | Severozapad Afrike, od Maroka do Tunisa i Mauritanija | Witherby, 1905 |
| Strix aluco sanctinicolai | Zapad i severoistok Irana | Zarudny, 1905 |
| Strix aluco ma | Severoistok Kine i Koreja | H. L. Clark, 1907 |
| Strix aluco harmsi | Turkmenistan | Zarudny, 1911 |
| Strix aluco siberiae | Centralna Rusija od Urala do zapada Sibira | Dementiev, 1933 |
| Strix aluco yamadae | Tajvan | Yamashina, 1936 |
Galerija uredi
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ BirdLife International (2016). „Strix aluco”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2016: e.T22725469A86871093. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22725469A86871093.en
.
- ^ Simić, Dragan; Puzović, Slobodan (2008). Ptice Srbije i područja od međunarodnog značaja (PDF). Beograd: Liga za ornitološku akciju Srbije. ISBN 978-86-911303-0-5. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 12. 2009. g. Pristupljeno 11. 08. 2010.
- ^ Prilog I: Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva, Pristupljeno 30. 4. 2013.
- ^ Deane P. Lewis. „Eurasian Tawny Owl - Strix aluco” (na jeziku: engleski). OwlPages.com. Pristupljeno 13. avgust 2010.
- ^ Daliborka Stanković (2009). „Sve Sove Srbije”. Politikin zabavnik. Arhivirano iz originala 10. 01. 2011. g. Pristupljeno 10. avgust 2010.
- ^ Snow & Perrins 1998, str. 907–910.
- ^ BirdLife International 2009. „Strix aluco (Tawny Owl)” (na jeziku: engleski). In: IUCN 2010. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2010.2. Arhivirano iz originala 31. 12. 2009. g. Pristupljeno 12. avgust 2010.
Literatura uredi
- Simić, Dragan; Puzović, Slobodan (2008). Ptice Srbije i područja od međunarodnog značaja (PDF). Beograd: Liga za ornitološku akciju Srbije. ISBN 978-86-911303-0-5. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 12. 2009. g. Pristupljeno 11. 08. 2010.
- Snow, David; Perrins, Christopher M (1998). The Birds of the Western Palearctic concise edition (two volumes). Oxford: Oxford University Press. str. 907—910. ISBN 978-0-19-854099-1.
Spoljašnje veze uredi
Mediji na Ostavi
Podaci na Vikipodacima
Taksonomija na Vikivrstama- Dokumentarna serija „Gradske ptice“, epizoda „Šumska sova“ (jezik: srpski)
- Subotić, Nemanja. „Sujeverje ubija sove”. „Večernje novosti“ (www.novosti.rs). Pristupljeno 12. avgust 2010.
- Berić, Slavica. „Kućice za noćobdije”. „Politika onlajn“. Pristupljeno 13. avgust 2010.
- „Projekat - Šumska sova (Strix aluco)”. www.wild-serbia.com. Pristupljeno 12. avgust 2010.
- Loboda, Maja. „Šumska sova (Strix aluco)”. Rad učenika iz „Gimnazije Sombor“ (www.gimnazijaso.edu.rs). Pristupljeno 12. avgust 2010.
- Deane P. Lewis. „Eurasian Tawny Owl - Strix aluco” (na jeziku: engleski). OwlPages.com. Pristupljeno 13. avgust 2010.
- Vesna Tutiš. „Sove” (na jeziku: hrvatski). „Hrvatsko ornitološko društvo“. Arhivirano iz originala 17. 10. 2010. g. Pristupljeno 12. 8. 2010.
