Википедија

Cerera (patuljasta planeta)

патуљаста планета у појасу астероида
(preusmereno sa 1 Церера)

Za pojam iz rimske mitologije pogledajte stranicu Cerera (boginja).

Cerera (ili Ceres, manje pravilna ali često korišćena varijanta; oznaka manjih planeta 1 Cerera; simbol ⚳)[9] najmanja je patuljasta planeta u Sunčevom sistemu i jedina u glavnom asteroidnom pojasu. Otkrio ju je Đuzepe Pjaci 1. januara 1801. godine, a ime je dobila po Cereri, rimskoj boginji zemljoradnje.

1 Cerera ⚳[1]
Cerera snimljena sondom Zora, 2015.[a]
Otkriće A
Pronalazač Đuzepe Pjaci
Datum 1. januara 1801.
Prethodno označavanje (B) A899 OF; 1943 XB
Kategorija osnovni pojas
(familija Cerera)
Orbitalni parametri C
Epoha 14. jul 2004. (julijanski dan 2453200,5)
Ekscentricitet (e) 0,080[2]
Velika poluosa (a) 413 949 Gm
(2,767 AJ)
Perihel (q) 380 890 Gm
(2,546 AJ)
Afel (Q) 447 008 Gm
(2,988 AJ)
Orbitalni period (P) 1681,243dana
(4,60 godina)
Srednja orbitalna brzina 17,91 km/s[3]
Inklinacija (i) 10,581°[4]
Longituda uzlaznog čvora (Ω) 80,464°[5]
Parametar
perihela (ω) 		73,947°
Srednja anomalija (M) 0,744°
Fizičke karakteristike
Veličina 959,2×932,6 km[2]
Masa 9,445×1020 kg
Gustina 2,05 g/cm³
Površinska gravitacija 0,26 m/s2[6][7]
Druga kosmička brzina 0,51 km/s
Period rotacije 0,3781 dana
Spektralna klasa asteroidi G-klase[8]
Apsolutna veličina 3,34
Albedo 0,113
Srednja površinska temperatura ~167°K
uredi

Sa prečnikom od oko 950 km, Cerera je najveće i najmasivnije telo u asteroidnom pojasu, i sadrži otprilike trećinu ukupne mase pojasa.[10] Nedavna istraživanja su pokazala da je planeta sfernog oblika, za razliku od manjih tela sa slabijom gravitacijom. Površina Cerere je verovatno načinjena od leda i raznih hidratnih materijala, kao što su karbonati i glina. Čini se da Cerera ima stenovito jezgro i ledeni omotač. Cerera možda sadrži okean ispunjen tečnom vodom, što je čini metom sadašnjih potraga za vanzemaljskim životom. Planeta može biti okružena razređenom atmosferom koja sadrži vodenu paru.

Cererina vizuelna magnituda se kreće od 6,7 do 9,3, pa i kada je najsjajnija ona je previše slabog sjaja da bi se videla golim okom. Nasa je 27. septembra 2007. lansirala misiju Zora, koja ima cilj da istraži asteroide Vestu i Cereru. NASA-ina robotska svemirska letelica Don ušla je u orbitu oko Cerere 6. marta 2015.[11][12][13]

Otkriće uredi

Italijanski astronom Đuzepe Pjaci otkrio je Cereru 1. januara 1801. sasvim slučajno, dok je tražio zvezdu Majer 87. Pjaci nije uspeo pronaći zvezdu (kasnije se ispostavilo da je katalog s kojim je Pjaci tada radio imao grešku), ali zato je u blizini pronašao tačkasti objekt koji je polako klizio nebom. Pjaci je prvobitno pomislio da je pronašao novu kometu.

Pjaci je nakon otkrića pratio Cereru do 11. februara 1801, kada je morao da obustavi rad zbog bolesti. Kako Pjaci nikome nije rekao za svoje otkriće, Cerera je, tokom konjunkcije (prolaska pored Sunca gledano sa Zemlje), izgubljena. Da bi ponovno pronašli asteroid, matematičar Karl Fridrih Gaus je razvio metodu računanja orbite iz tri posmatranja, što je bilo dovoljno da ga Franc Haver fon Zah i Hajnrih Olbers kasnije ponovno pronađu.

Johan Elert Bode je verovao da je Cerera „planeta koji nedostaje“ između Marsa i Jupitera u njegovom modelu Sunčevog sistema. Međutim, Cerera se pokazala manjom od očekivanja, premalom da bi joj se vidio disk u teleskopu, pa je Vilhelm Heršel skovao naziv asteroid (zvezdolik) za ovu novu klasu objekata.

Ime uredi

Pjaci je prvobitno predložio ime Ceres Ferdinandea (italijanski, Cerere Ferdinandea) za ovo telo, po mitološkoj figuri Cereri (Rimskoj boginji biljaka) i Kralju Ferdinandu od Dve Sicilije.[14][15] „Ferdinandea” nije bilo prihvatljivo drugim nacijama u svetu, tako da je odbačeno. Cerera se kratkovremeno u Nemačkoj zvala Hera.[16] U Grčkoj se naziva Δήμητρα (Demetra), po grčkom ekvivalentu boginje Cerere; u engleskom govornom području, Demetra je naziv asteroida (1108 Demetra). Zbog retkog korištenja, ne postoji konsenzus o ispravnom korištenju prideva, ali se najčešće koriste cererski i cererin. Astronomski simbol je srp ( ), sličan Venerinom simbolu ( ) koji je simbol ženskog pola i Venerinog ogledala.[15][17] Element Cerijum je dobio naziv po Cereri.[18] Element paladijum je prvobitno bio nazvan po Cereri, ali je njegov pronalazač promenio ime nakon što je cerijum dobio svoje ime. Paladijum je dobio ime po asteroidu 2 Palas.[19]

Orbita i dimenzije uredi

 
Poređenje dimenzija Meseca (veliki krug) i prvih 10 asteroida

Cerera je najveći poznati asteroid u asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera. No, Cerera ipak nije najveći asteroid, jer su u Kojperovom pojasu otkrivena mnoga tela veća od Cerere, uključujući Iksion, Kvavar, Orkus, nedavno otkriveni UB313 i Sedna.

Cerera je jedini objekat u asteroidnom pojasu koji je dovoljno velik da ga vlastita gravitacija dovede u približno sferni oblik. Drugi veliki asteroidi asteroidnog pojasa, kao npr. Junona i Vesta su izrazito nesferični.

Masa Cerere je 9,45±0,04 × 1020 kg, što je još uvek samo 4% mase Meseca. Postoje indicije da je površina Cerere dovoljno topla da podrži postojanje slabe atmosfere, te da se na površini može naći i inje.

Cerera je ujedno i glavni asteroid u asteroidnoj familiji Cerera.

Istraživanja Cerere uredi

 
Snimak Cerere kamerom letelice Zora, 19. februar 2015. godine[20][21]

Okultacija jedne zvezde Cererom 13. novembra 1984, posmatrana je iz Meksika, Floride i s Kariba.

Svemirski teleskop Habl snimio je Cereru 2001. godine. Iako su slike relativno niske rezolucije, pokazuju da je asteroid sfernog oblika. Na slici se razlučuje i tamna mrlja, za koju se pretpostavlja da je krater, koji je nazvan Pjaci.

Cerera je tokom 2004. posmatrana i pomoću teleskopa Kek. Uz pomoć adaptivne optike, postignuta je rezolucija od 50 km po pikselu, čime su nadmašeni rezultati Habla. Na ovim se slikama razlučuju 2 velika tamna područja, za koje se veruje da su udarni krateri. Veća mrlja ima nešto svetlije središte. Krater Pjaci nije bio vidljiv na slikama Keka.

NASA je u septembru 2007. prema asteroidima Cerera i Vesta lansirala letelicu Zora. Ona je prvi deo misije provela u orbiti oko Veste, koju je napustila u septembru 2012. i nakon dugog puta 6. marta 2015. stigla u orbitu oko Cerere.[22][23][24]

Geologija uredi

Cerera je najveći asteroid u pojasu asteroida. Klasifikovana je kao C-tip ili ugljenični asteroid[25]. Oblik je spljošteni sferoid, sa ekvatorskim prečnikom 8% većim od prečnika na polovima.[26] Merenja sonde Zora pokazala su da ima težinu 9.39×10^20 kilograma i prosečan obim 939.4 kilomatara. To joj daje gustinu od 2,16 grama po centimetru kubnom, što sugeriše da je oko jedna četvrtina njene mase led vode.[26]

Napomene uredi

  1. ^ Fotografija snimljena instrumentom uokvirujuća kamera (engl. Framing Camera - FC) na svemirskoj letelici Don 2. maja 2015. godine, tokom „rotacione karakterizacije“ orbite, 13,642 km (8,477 mi) iznad planete Cerere. U centru i desno pri centru vidljive su dve svetle tačke, što je fenomen čest na Cereri, u kraterima Okso i Haulani. Planina Ahuna Mons je takođe vidljiva na slici, viđena desno od dna.

Reference uredi

  1. ^ Schmadel, Lutz (2003). Dictionary of minor planet names (5th izd.). Germany: Springer. str. 15. ISBN 978-3-540-00238-3. 
  2. ^ a b „1 Ceres”. JPL Small-Body Database Browser. Pristupljeno 8. 9. 2019. 
  3. ^ „AstDyS-2 Ceres Synthetic Proper Orbital Elements”. Department of Mathematics, University of Pisa, Italy. Arhivirano iz originala 5. 10. 2011. g. Pristupljeno 1. 10. 2011. 
  4. ^ „The MeanPlane (Invariable plane) of the Solar System passing through the barycenter”. 3. 4. 2009. Arhivirano iz originala 14. 5. 2009. g. Pristupljeno 10. 4. 2009.  (produced with Solex 10 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. decembar 2008) written by Aldo Vitagliano; see also Invariable plane)
  5. ^ „Asteroid Ceres P_constants (PcK) SPICE kernel file”. Pristupljeno 8. 9. 2019. 
  6. ^ Mao, X.; McKinnon, W. B. (2018). „Faster paleospin and deep-seated uncompensated mass as possible explanations for Ceres' present-day shape and gravity”. Icarus. 299: 430—442. Bibcode:2018Icar..299..430M. doi:10.1016/j.icarus.2017.08.033. 
  7. ^ Konopliv, A.S.; Park, R.S.; Vaughan, A.T.; Bills, B.G.; Asmar, S.W.; Ermakov, A.I.; Rambaux, N.; Raymond, C.A.; Castillo-Rogez, J.C.; Russell, C.T.; Smith, D.E.; Zuber, M.T. (2018). „The Ceres gravity field, spin pole, rotation period and orbit from the Dawn radiometric tracking and optical data”. Icarus. 299: 411—429. Bibcode:2018Icar..299..411K. doi:10.1016/j.icarus.2017.08.005. 
  8. ^ Rivkin, A. S.; Volquardsen, E. L.; Clark, B. E. (2006). „The surface composition of Ceres: Discovery of carbonates and iron-rich clays” (PDF). Icarus. 185 (2): 563—567. Bibcode:2006Icar..185..563R. doi:10.1016/j.icarus.2006.08.022. Pristupljeno 8. 12. 2007. 
  9. ^ JPL/NASA (2015-04-22). „What is a Dwarf Planet?”. Jet Propulsion Laboratory. Pristupljeno 2022-01-19. 
  10. ^ Stankiewicz, Rick (20. 2. 2015). „A visit to the asteroid belt”. Peterborough Examiner. Arhivirano iz originala 18. 5. 2016. g. Pristupljeno 29. 5. 2015. 
  11. ^ Landau, Elizabeth; Brown, Dwayne (6. 3. 2015). „NASA Spacecraft Becomes First to Orbit a Dwarf Planet”. Jet Propulsion Laboratory. Pristupljeno 6. 3. 2015. 
  12. ^ „Dawn Spacecraft Begins Approach to Dwarf Planet Ceres”. NASA. Pristupljeno 29. 12. 2014. 
  13. ^ Rayman, Marc (6. 3. 2015). „Dawn Journal: Ceres Orbit Insertion!”. The Planetary Society. Pristupljeno 6. 3. 2015. 
  14. ^ Hoskin, Michael (26. 6. 1992). „Bodes' Law and the Discovery of Ceres”. Observatorio Astronomico di Palermo "Giuseppe S. Vaiana". Pristupljeno 5. 6. 2007. 
  15. ^ a b Forbes, Eric G. (1971). „Gauss and the Discovery of Ceres”. Journal for the History of Astronomy. 2 (3): 195—199. Bibcode:1971JHA.....2..195F. S2CID 125888612. doi:10.1177/002182867100200305. 
  16. ^ Foderà Serio, G.; Manara, A.; Sicoli, P. (2002). „Giuseppe Piazzi and the Discovery of Ceres”. Ur.: W. F. Bottke Jr.; A. Cellino; P. Paolicchi; R. P. Binzel. Asteroids III (PDF). Tucson, Arizona: University of Arizona Press. str. 17—24. Pristupljeno 25. 6. 2009. 
  17. ^ Gould, B. A. (1852). „On the symbolic notation of the asteroids”. Astronomical Journal. 2 (34): 80. Bibcode:1852AJ......2...80G. doi:10.1086/100212. Pristupljeno 5. 6. 2007. 
  18. ^ Staff. „Cerium: historical information”. Adaptive Optics. Pristupljeno 27. 4. 2007. 
  19. ^ „Amalgamator Features 2003: 200 Years Ago”. 2003-10-30. Arhivirano iz originala 7. 2. 2006. g. Pristupljeno 21. 8. 2006. 
  20. ^ Landau, Elizabeth (19. 01. 2015). „Dawn Delivers New Image of Ceres”. NASA. Pristupljeno 19. 01. 2015. 
  21. ^ Chang, Kenneth (19. 01. 2015). „NASA Spacecraft Get a Closer Look at Dwarf Planets Pluto and Ceres”. New York Times. Pristupljeno 19. 01. 2015. 
  22. ^ Dwayne Brown (6. mart 2015). „NASA Spacecraft Becomes First to Orbit a Dwarf Planet”. NASA. Arhivirano iz originala 17. apr 2016. g. Pristupljeno 6. mart 2015.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |archive-date= (pomoć)
  23. ^ Chris Gebhardt (6. mart 2015). „Dawn completes historic arrival at Ceres”. Nasaspaceflight.com. Pristupljeno 6. mart 2015. 
  24. ^ Mike Wall (6. mart 2015). „NASA Dawn Probe Enters Orbit Around Dwarf Planet Ceres, a Historic First”. Space.com. Pristupljeno 6. mart 2015. 
  25. ^ Rivkin, A.S.; Volquardsen, E.L.; Clark, B.E. (2006). „The surface composition of Ceres: Discovery of carbonates and iron-rich clays”. Icarus. 185 (2): 563—567. Bibcode:2006Icar..185..563R. doi:10.1016/j.icarus.2006.08.022. 
  26. ^ a b "JPL Small-Body Database Browser: 1 Ceres". JPL Solar System Dynamics. Archived from the original on 9 June 2021. Retrieved 26 September 2021.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Церера_(патуљаста_планета)&oldid=27553005”