Википедија

Deep Purple

енглеска хард рок група

Deep Purple (transkr. Dip perpl, IPA: /diːp ˈpɜː.pᵊl/) engleska je hard rok grupa. Smatraju se pionirima i rodonačelnicima hevi metala zajedno sa grupama Led zepelin i Blek sabat, iako grupa sebe nikad nije smatrala pravim i autentičnim hevi metal bendom. Grupa je dobila ime po istoimenoj pesmi Pitera de Rouza, a do danas je prodala preko sto miliona albuma. Najpoznatija pesma grupe je Smoke on the Water sa albuma Machine Head.[traži se izvor]

Deep Purple
Deep Purple 2004. godine
Muzički rad
Aktivni period1968—1976. 1984—danas
Osnivanje1968 (Ujedinjeno Kraljevstvo)
Žanr
Izdavačka kućaEdel Rekords
Članovi
Sadašnji članoviIjan Gilan
Sajmon Mekbrajd
Rodžer Glaver
Ijan Pejs
Don Eri
Bivši članoviStivi Mors
Ostalo
Veb-sajtdeeppurple.com
Diskografija
Abandon
(1998) 		Bananas
(2003) 		Turning To Crime
(2021)

Grupa je promenila više postava, a imala je osmogodišnju pauzu u radu i dva ponovna okupljanja. Komercijalno najuspešnija postava grupe bila je druga po redu: Ijan Gilan, Riči Blekmor, Džon Lord, Rodžer Glaver i Ijan Pejs.[1]

Istorija uredi

Okupljanje (1967—1968) uredi

Godine 1967, na predlog Krisa Kertisa, bivšeg bubnjara grupe Serčers, u grupu koju je on nazvao „Raundabauts“ (na srpskom „Vrteška“), uključili su se Džon Lord na „hamond“ orguljama, Riči Blekmor kao glavna gitara, na bas-gitari Nik Simper, pevač Rod Evans i na bubnjevima Ijan Pejs iz grupe Mejz (eng. Maze). Kasnije su, na predlog Ričija Blekmora, promenili naziv u Deep Purple.[2]

Proboj (1968—1970) uredi

U oktobru 1968. grupa je postigla uspeh sa obradom pesme „Hush“, koja je dostigla 4. mesto na top-listama u Sjedinjenim Državama. Pesma je bila uzeta sa njihovog debi albuma Shades of Deep Purple i pozvali su ih da budu predgrupa grupi Krim na njihovoj oproštajnoj turneji.

Svoj drugi album The Book of Taliesyn su izdali u Americi, da bi se poklopio sa njihovom turnejom, iako su ga izdali u rodnoj Ujedinjenom Kraljevstvu tek posle godinu dana. Sledeće, 1969. godine, su izdali treći album Deep Purple, na kom su se čuli i gudači i drveni duvački instrumenti u jednoj pesmi (April). Primećeno je nekoliko uticaja, pre svega grupe Vanila fadž i Lordovih klasičnih prethodnika Baha i Nikolaja Rimski-Korsakova.

Posle ova tri albuma i velikih turneja po SAD, njihova američka diskografska kuća Tetragrammaton je bankrotirala, ostavljajući grupu bez para i sa nesigurnom budućnošću. Vrativši se u Englesku 1969, snimili su singl Emmaretta, nazvan po jednoj od glumica mjuzikla Kosa, koju je Rod Evans pokušavao da zavede, pre nego što su on i Simper bili otpušteni iz benda.

Grupa je pronašla pevača Ijana Gilana iz grupe Episode Six, koja je izdala nekoliko singlova, ali bez nekog većeg komercijalnog uspeha. Bubnjar Episode Six, Majk Andervud, stari Blekmorov drug je upoznao Gilana sa ostatkom grupe, a basista Rodžer Glaver je ispomagao bend tokom nekoliko proba. Kada su ostali članovi grupe uspeli da ubede Glovera da se u potpunosti pridruži grupi, to je konačno uništilo Episode Six, zbog čega je Andervud dobio kompleks krivice koji je trajao gotovo deceniju, dok ga Gilan nije regrutovao za jedan od njegovih post-Parpl bendova.

Tako je nastala najpoznatija postava grupe, „Broj 2“. Njihov prvi singl je bio Hallelujah, koji se nije dobro pokazao.

Posle Koncerta za grupu i orkestar, trodelnog epskog dela koje je komponovao Džon Lord, dobili su preko potrebnog publiciteta. Koncert je izveden uživo u Rojal Albert Holu u decembru 1969, zajedno sa Kraljevskim filharmonijskim orkestrom, kojim je dirigovao Malkom Arnold. To je bila jedna od prvih saradnji rok grupe i orkestra.

Popularnost i raspad (1970—1976) uredi

 
Klasična postava (sleva nadesno): Lord, Glover, Gilan, Blekmor i Pejs (1971)

Ubrzo posle koncerta sa orkestrom, bend je intenzivno počeo sa turnejama i snimanjem albuma, i sledeće tri godine su imali malo odmora. Na prvom studijskom albumu tog perioda, Deep Purple in Rock (ime koje su namerno izabrali da bi se distancirali od klasično orijentisanog ranijeg albuma), imali su nekoliko glavnih koncertnih pesama, kao što su Speed King, Into The Fire i Child in Time. Takođe, bend je izdao singl Black Night koji je dostigao plasman u prvih deset u Britaniji. Blekmorovo i Lordovo mešanje gitare i orgulja, sa Gilanovim „vrištanjem“, postalo je prepoznatljivo rok fanovima u celoj Evropi.

Drugi album, mekši i progresivniji od prethodnog, Fireball (Gilanov omiljeni[traži se izvor]), su izdali u leto 1971. Sa njega su pesme Fireball i Strange Kind of Woman (koja nije bila na ploči, ali je bila snimljena na sesijama) izdate kao singlovi.

Nekoliko nedelja posle Fireballa, grupa je već svirala pesme planirane za sledeći album. Jedna pesma (kasnije imenovana Highway Star) je nastala u autobusu, dok su išli na svirku u Portsmut, kao odgovor na pitanje jednog novinara „Kako pišete pesme?“.[3] Tri meseca kasnije, otišli su u Švajcarsku da snime album Machine Head. Snimanje je trebalo da bude u mobilnoj jedinici za snimanje Rolingstonsa u kazinu u Montrou, ali je zbog požara koji je izbio za vreme svirke Frenka Zape i „Maders ov invenšon“ (Majke izuma) morali su da snimaju u hotelu Grand. Taj incident je poslužio članovima benda kao inspiracija za pesmu Smoke on the Water.

Nastavljajući tamo gde su prethodna dva albuma stala, Machine Head je postao jedan od najpoznatijih albuma druge postave, sadržavajući pesme koje su postale koncertni hitovi (kao npr. Highway Star, Space Truckin', Lazy i Smoke on the Water). Deep Purple je nastavio sa neprekidnim turnejama i snimanjem u tempu koji neće biti nadmašen sledećih trideset godina:[traži se izvor] Machine Head je bio njihov sedmi album za tri i po godine postojanja. U međuvremenu, grupa je imala četiri turneje po SAD u 1972, a u avgustu iste godine, posle turneje po Japanu izdali su uživo album Made in Japan. Iako je taj album bio prvobitno namenjen japanskom tržištu, njegovo svetsko izdanje je odmah postalo hit. Made in Japan je i danas jedan od najpopularnijih i najprodavanijih uživo albuma.[traži se izvor]

Klasična postava „Br. 2“ je nastavila sa radom i izdala još i album Who Do We Think We Are (1973), sa hit pesmom Woman from Tokyo, ali su unutrašnje tenzije i iscrpljenost uzimali sve većeg maha. Loši odnosi su kulminirali kad je Ijan Gilan napustio grupu posle druge japanske turneje u leto 1973, dok je Rodžer Glaver bio isteran zajedno sa njim. Njihova zamena su bili nepoznati pevač iz severoistočne Engleske, Dejvid Kaverdejl, i basista i prateći vokal Glen Hjuz. Ova nova postava je nastavila sa radom i uskoro 1974. izdala tvrđi bluz-rok album Burn, još jedno veoma uspešno izdanje za kojim je sledila svetska turneja, koja je počela koncertom u Beogradu.[4] Hjuz i Kaverdejl su dodali vokalne harmonije i fanki zvuk bendu, što je postalo očiglednije u sledećem albumu Stormbringer, izdatom krajem godine. Ipak, Blekmor je izrazio nezadovoljstvo albumom[5], i napustio bend u proleće 1975. da oformi svoj bend Rainbow, sa Ronijem Džejmsom Dijem iz benda Elf.

S Blekmorovim odlaskom, bend je morao da popuni jednu od najvećih praznina u svojoj istoriji. Uprkos tome, nezamenljivog “Čoveka u crnom” je zamenio američki gitarista Tomi Bolin.

Kao rezultat saradnje javio se album Come Taste the Band u oktobru 1975. Uprkos različitim ocenama, izvesno je da je ovaj album doneo ekstremniji fank zvuk u hard rok.[traži se izvor]

Oživljavanje sa Stivom Morsom (1994—2022) uredi

 
Dip Perplov gitarista Stivi Mors, 1999.

Morseov dolazak revitalizirao je bend kreativno, a novi album iz 1996. pod nazivom Purpendicular je pokazao široku paletu muzičkih stilova, iako nikada nije napravio uspeh na Bilbordovoj lestvici 200 u SAD. Mark VII, ili postava VII, izbacuje novi živi album Live at The Olympia '96, 1997. godine. Uz obnovljenu set-listu na turneji, Deep Purple je imao uspešne turneje tokom ostatka 1990-ih, objavivši stilom žešći album Abandon 1998, te svirajući s obnovljenim entuzijazmom. Godine 1999,, Jon Lord, uz pomoć holandskog obožavatelja, koji je takođe bio muzikolog i kompozitor, Marca de Goeija, mukotrpno ponavlja Koncert za Grupu i orkestar, čiji je izvorni rezultat izgubljen. Izveden je još jednom u Rojal Albert Holu u septembru 1999, ovaj put s Londonskim simfonijskim orkestrom i Paul Mannom. Koncert je takođe sadržavao pjesme iz solo karijera svakog od članova benda, kao i kratki set, i događaj je obeležen na živom albumu Live at the Royal Albert Hall iz 2000. godine. 2001, boks set The Snowboard Series je pušten u prodaju uključujući koncerte sa Australijske turneje plus dva iz Tokija, Japan.

Zalazak karijere (2022—danas) uredi

Stivi Mors napušta bend u martu 2022. nakon što je njegovi ženi dijagonstikovan kancer. Bend nastavlja dalje sa Sajmonom Bekbrajdom[6].

Turneje uredi

 
Deep Purple tokom Rapture of the Deep turneje, septembra 2008. u Tel Avivu.

Deep Purple smatraju jednim od sastava koji ima najveću (najtežu) turografiju na svetu.[7][8][9] Od 1968. do danas (izuzimajući period 1976-1983 kada je grupa bila rasturena) oni nastavljaju sa turnejama širom sveta. U 2007. godini sastav dobija specijalnu nagradu za prodaju 150.000 ulaznica na turneji po Francuskoj u skoro 40 gradova..[10] In 2007, Rapture of the Deep turneja je u 2007 godini zauzela šesto mesto (u svim muzičkim žanrovima) turneja godine, na osnovu glasanja na Planet Rock radio stanici.[11] A Bigger Bang turneja Rolingstonsa je zauzela peto mesto sa samo 1% više glasova. Deep Purple je u maju 2008 izdao novi kompilacijski DVD boks uživo, Around the World Live. U februaru 2008, grupa je nastupila prvi put u moskovskom Kremlju [12] na lični zahtev Dimitrija Medvedeva koji je u to vreme smatran ekskluzivnim nastupom za Predsedništvo Rusije. Sastav je bio i deo zabave na svetskom prvenstvu u nordijskom skijanju 2009 u Liberecu u Češkoj.[13]

Članovi grupe uredi

Diskografija uredi

Glavni članak: Diskografija grupe Deep Purple

Studijski albumi uredi

Reference uredi

  1. ^ Trunk, Eddie (2011). Eddie Trunk's Essential Hard Rock and Heavy Metal. Abrams. str. 185. ISBN 978-1-61312-142-9. 
  2. ^ Thompson 2004, str. 35.
  3. ^ Thompson 2004, str. 119.
  4. ^ Thompson 2004, str. 174.
  5. ^ Thompson 2004, str. 174-176.
  6. ^ Blabbermouth (2022-09-16). „DEEP PURPLE Officially Welcomes Guitarist SIMON MCBRIDE As Permanent Member”. BLABBERMOUTH.NET (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-21. 
  7. ^ „The Highway Star — Fall tour of Germany”. Pristupljeno 1. 4. 2013. 
  8. ^ „The Highway Star — Pisco Sour under Peruvian skies”. Pristupljeno 1. 4. 2013. 
  9. ^ „The Deep Purple Live Index”. Pristupljeno 1. 4. 2013. 
  10. ^ „Deep Purple, 2007 Tour Reviews”. Pristupljeno 1. 4. 2013. 
  11. ^ „Of The Year”. Arhivirano iz originala 29. 12. 2019. g. Pristupljeno 07. 11. 2009. 
  12. ^ „Deep Purple perform for Russia's future president - Times Online”. Pristupljeno 1. 4. 2013. 
  13. ^ FIS Newsflash 215. January 21, 2009.
  14. ^ „Deep Purple Announces 'The Long Goodbye Tour'”. Blabbermouth.net. 2. 12. 2016. Pristupljeno 14. 10. 2019. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Deep Purple na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Deep_Purple&oldid=27703697”