Hinetazon (INN, naziv branda Hydromox) je tiazidni diuretik koji se koristi za lečenje hipertenzije.[1] Uobičajeni neželjeni efekti uključuju vrtoglavicu, suva usta, mučninu i nizak nivo kalijuma.

Kvinetazon
IUPAC ime
7-hloro-2-etil-4-okso-1,2,3,4-tetrahidrohinazolin-
6-sulfonamid
Klinički podaci
Prodajno imeAquamox, Hydromox, Idrokin
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Identifikatori
CAS broj73-49-4 DaY
ATC kodC03BA02 (WHO)
PubChemCID 6307
DrugBankDB01325 DaY
ChemSpider6068 DaY
KEGGC07342 DaY
ChEMBLCHEMBL1532 DaY
Hemijski podaci
FormulaC10H12ClN3O3S
Molarna masa289,739
  • CCC1NC(=O)C2=CC(=C(Cl)C=C2N1)S(N)(=O)=O
  • InChI=1S/C10H12ClN3O3S/c1-2-9-13-7-4-6(11)8(18(12,16)17)3-5(7)10(15)14-9/h3-4,9,13H,2H2,1H3,(H,14,15)(H2,12,16,17) DaY
  • Key:AGMMTXLNIQSRCG-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja251 °C (484 °F)

Osobine

uredi

Hinetazon je organsko jedinjenje, koje sadrži 10 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 289,739 Da.[2][3]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 3
Broj rotacionih veza 2
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 0,8
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -2,7
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 109,7

Reference

uredi
  1. ^ Sandler G (avgust 1964). „Quinethazone, a new oral diuretic”. British Medical Journal. 2 (5404): 288—92. PMC 1815620 . PMID 14160213. doi:10.1136/bmj.2.5404.288. 
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  uredi
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  uredi
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  uredi
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).