Википедија

L.A. Noire

неоноарска детективска видео-игра

L.A. Noire (IPA: /ˈnwɑːr/; č. „el-ej noar”) neonoarska je detektivska akcijsko-avanturistička video-igra koju je razvio Tim bondaj i izdao Rokstar gejms. Prvobitno je objavljena za platforme PlayStation 3 i Xbox 360, 17. maja 2011. godine; verzija za Windows izašla je kasnije, 8. novembra 2011. godine.[6][7] L.A. Noire je igra smeštena u Los Anđeles godine 1947, a igrača — koji kontroliše policajca odnosno detektiva Policije Los Anđelesa (LAPD) — izaziva da reši niz slučajeva širom pet uprava policije Grada anđela.[7] Igrači moraju istraživati prestupe zakona tražeći dokaze na mestu zločina, a potom prateći tragove i ispitujući osumnjičene rešiti slučaj; uspeh igrača u ovim aktivnostima utiče na tok istrage, a samim tim i konačni uspeh za koji se dobija ocena (od jedne do pet zvezdica).

L.A. Noire
Boksart igre
Developer(i)Tim bondaj[a]
Izdavač(i)Rokstar gejms
Distributer(i)Tejk-tu interaktiv
Pogon(i)Havok (+ Mošonsken)
Platforme
Izlazak
17. maj 2011.
  • PS3, Xbox 360
    SA 17. maj 2011.[2]
    AUS 19. maj 2011.[3]
    EU 20. maj 2011.[4]
  • Microsoft Windows
    SA 8. novembar 2011.
    EU 11. novembar 2011.[5]
    AUS 11. novembar 2011.
Žanr(ovi)akcijsko-avanturistički
detektivski, neonoar
Modifikacijesingl-plejer
Režiser(i)Brendan Maknamara
Producent(i)Nareš Hirani
Džoš Nidlman
Dizajner(i)Aleks Karlajl
Programer(i)Franta Fulin
UmetniciČi Kin Čan
Ben Brudnel
PisciBrendan Maknamara
Kompozitor(i)Endru Hejl
Sajmon Hejl
SpecifikacijeMin./prep. specifikacije:
OS:
Windows XP SP 3,
Windows Vista SP 1,
Windows 7
CPU:
2.2 GHz Intel Dual Core ili
2.4 GHz AMD Dual Core
RAM:
2 GB
GPU:
Nvidia GeForce 8600 GT ili
ATI Radeon HD 3000
VRAM:
512 MB
Način kontroletastatura, miš, džojstik
Veb-sajtrockstargames/lanoire Izmenite ovo na Vikipodacima

Igra se u velikoj meri oslanja na svojstva i estetske elemente film noara (stilistički crno-beli filmovi koji su postali popularni četrdesetih i pedesetih godina 20. veka i koji dele sličan vizuelni stil i temu, uključujući kriminal i moralnu nedoumicu), a inspiraciju za slučajeve koje igrač rešava dobija i iz slučajeva kriminala iz stvarnog života — zasnovano na onome što su mediji Los Anđelesa objavljivali 1947. godine.[8] Igra koristi karakterističnu paletu boja, a kako bi se u potpunosti ispoštovao naziv odnosno filmski noar dostupna je opcija da se igra u crno-belom okruženju. Različiti i veoma brojni elementi radnje odnose se na glavne teme detektivskih i mafijaških priča; najbolji primeri su filmovi Goli grad (engl. The Naked City), Kineska četvrt (engl. Chinatown),[9] Nedodirljivi (engl. The Untouchables), Crna Dalija (engl. The Black Dahlia) i Poverljivo iz L.A. (engl. L.A. Confidential).

L.A. Noire je prepoznatljiv po korišćenju Dept analisisove novorazvijene tehnologije „Mošonsken” (engl. MotionScan), gde se glumci koji igraju likove u igri sa 32 kamere snimaju iz različitih smerova kako bi se uhvatili izrazi lica te drugi pokreti tela iz svakog ugla i tako postigla što veća realističnost.[10][11] Tehnologija se koristi kao glavno sredstvo koje omogućava sprovođenje uspešnog ispitivanja/saslušavanja svedoka, zato što igrači moraju obratiti pažnju na reakcije osumnjičenih posle postavljenog pitanja da bi odredili da li govore istinu, ne govore dovoljno ili pak lažu. L.A. Noire je bila prva video-igra predstavljena na Filmskom festivalu „Trajbeka” (engl. Tribeca Film Festival).[12][13] Nakon izdavanja, igra je dobila veliko priznanje za napretke u pripovedanju i tehnologiji animacije lica. Do februara 2012. godine, i računarska i konzolska verzija dostigla je ukupnu isporuku[b] od skoro 5 miliona kopija.[14][15]

Igranje uredi

L.A. Noire je akcijsko-avanturistička neonoarska kriminalistička igra koja se igra iz perspektive trećeg lica (engl. third-person perspective/shooter). Igrači rešavaju slučajeve (engl. cases) — linearni scenariji sa postavljenim ciljevima — kako bi napredovali kroz glavnu priču igre. Takođe je dostupan mod u kom se igračima omogućava fri-rom otvorenog sveta. U ovom modu, igrači mogu da se uključe u opcione aktivnosti odnosno da rešavaju slučajeve uličnog kriminala, pronalaze skrivene automobile, otkrivaju nove znamenitosti grada i sl.;[16] u virtuelnom svetu mogu da se posete razna gradska obeležja, od kojih je svako zasnovano na stvarnim spomenicima iz Los Anđelesa ’40-ih.

Radnja igrice se odvija u gradu Los Anđelesu, u godini 1947, a igračima je u ruke data kontrola nad policajcem/detektivom/istražiteljem Anđeoske policije po imenu Kol Felps.[17][18] Igra počinje sa Felpsom i njegovim prvim partnerom Ralfom Danom, koji u uniformi patroldžije od policijskog dispečera (KGPL,[v] č. „kej-dži-pi-el”) prima obaveštenje o intervenciji koda II,[g] posle čega usleđuje istraživanje mesta zločina i praćenjem tragova uspešno rešavanje prve i najlakše intervencije junaka Felpsa.[20] Nakon ovog slučaja, igra automatski učitava sledeće slučajeve, a kako ih Felps rešava radnja se razvija i sve više zapliće; u toku ove karijere, Felps napreduje kroz policijske upravne biroe (odeljenja, deskovi), od kojih je najniži onaj početni, patrolni (engl. Patrol Desk) odnosno saobraćajni (engl. Traffic Desk), posle kog slede odeljenja za ubistva (engl. Homicide Desk), poroke i narkotike (engl. Vice Desk) te podmetanje požara (engl. Arson Desk). Svaki desk daje igraču novog partnera, koji sa Felpsom sarađuje na pojedinom slučaju; izbor je u zavisnosti od tipa prekršaja, a Felps ima mogućnost da traži savet od svog partnera kada ne zna šta dalje, da ga zamoli da vozi umesto njega ako ne želi da bude za volanom itd. Posle uspešnog rešavanja slučaja koji je dodeljen Felpsu i njegovom partneru, igrač dobija izveštaj o uspešnosti u rešavanju tog slučaja, pri čemu se u obzir uzima broj pronađenih dokaza, broj pravilno sprovedenih ispitivanja odnosno procena pri ispitivanjima i saslušavanjima svedoka, ali i način na koji Felps deluje u spoljnom svetu (na primer, kao negativna vrednost na konačni saldo dodaje se svaki udes napravljen pri vožnji ili svako nasrtanje na nevine prolaznike i građane, o čemu se daje izveštaj u tri aspekta: šteta na vozilima, povrede i šteta pričinjena gradu); na kraju se daje finalna ocena, u rasponu od jedne do pet zvezdica. U nekim od slučajeva, kada igrači traže dokaze mogu da pronađu i novine; pored čitanja dela priče sa naslovnice novina, takođe je moguće pristupiti kratkom filmu u kom se pokriva deo priče iz igre ili pruža flešbek do događaja iz rata kojih se priseća glavni junak igre). Pri kraju poslednjeg deska, igrači prestaju da upravljaju Kolom Felpsom, a u ruke im se daje kontrola nad privatnim istražiteljem Džekom Kelsoom, koji do kraja igre — između ostalog — koristi kao igrački lik, uglavnom zato što je Felps suspendovan usled nepropisnog ljubavnog odnosa sa jednom od osoba od važnosti za slučaj (Elsa Liktman). Iako je različitog izgleda i ličnosti, Kelso se kontroliše identično kao i njegov prijatelj Felps.

 
Pri ispitivanju svedoka i osumnjičenih, igrač ima tri opcije: ili da veruje u ono što osoba govori, ili da sumnja odnosno traži još informacija od osobe, ili da optuži osobu da laže

Igra spaja elemente istraživanja sa kratkim akcijskim sekvencama, uključujući potere, borbe, pucnjave i ispitivanja.[17] Igrači koriste borbu prsa-u-prsa i različita vatrena oružja za suočavanje sa neprijateljima, a mogu da hodaju, trče, skaču i koriste vozila za navigaciju svetom. U borbi je moguće koristiti automatsko ciljanje i sisteme skrivanja kao pomoć pri borbi sa neprijateljima. Kada je jedan od virtuelnih likova povređen, njegovo zdravlje se postepeno povraća na prvobitno stanje. Oružje može da se koristi isključivo u odabranim prilikama, kao što su obračuni vatrenim oružjem; napadi na građane oružjem, dakle, nisu mogući. Pri vožnji automobila, igrač ima priliku da koristi samo dve perspektive/kamere, što je takođe primetan nedostatak. Moguće je preskočiti vožnje do lokacija od važnosti pozivajući partnera za vožnju; kada Felps odabere neprikladno vozilo (kao što je veliki kamion, dostavno vozilo ili vatrogasna/ambulantna kola), njegov partner daje sarkastičan komentar u kom mu poručuje da bi trebalo da se voze u jednom od policijskih ili drugih običnih vozila (koristeći značku moguće je „posuditi” vozilo od građana, što se ne računa kao minus za remećenje javnog reda i mira). Felps od svog partnera može uvek da traži pomoć pri navigaciji, posle čega će mu ovaj reći da li da na sledećoj raskrsnici nastavi pravo, skrene levo ili skrene desno. Ako Felps pravi nered divljačkom vožnjom, partner mu takođe daje sarkastične komentare i upozorava ga da vozi normalno, a i sami građani se žale ukoliko ih Felps povredi. Pri prolasku pored stanovnika, oni s poštovanjem daju pozitivne komentare o agentu Felpsu pominjući neke od slučajeva koje je rešio. Pored slučajeva glavne priče u igri kojih je ukupno 21, moguće je: učestvovati u rešavanju slučaja na kom se vrši nevezanih 40 opcionih sporednih istraga uličnog kriminala (engl. Street Crimes), videti 30 gradskih znamenitosti (engl. Landmarks), pronaći 50 filmskih kalema (engl. Film Reels), voziti u u galeriji po pronalasku na pregled dostupnih 95 vrsta vozila (engl. Vehicles), pročitati 13 različitih izdanja najzastupljenijeg štampanog medija (engl. Newspapers), u toku istraga otkriti preko 300 dokaza, penjati se kroz 20 nivoa iskustva, te dobiti i do 50 priznanja za različita postignuća. U interfejsu su dostupne kompletne statistike o ovim elementima igre, kao i mnogim drugim korisnim podacima namenjenim za samoprocenu.

Osumnjičeni i svedoci u slučajevima mogu da se ispituju kako bi se prikupile informacije; kada onaj kog se intervjuiše odgovara, igrač može da odabere jednu od tri mogućnosti: da veruje osobi koju ispituje u slučaju ako je zadovoljan njegovim/njenim odgovorom i želi da ta osoba nastavi sa pružanjem korisnih činjenica (opcija engl. Truth), da iskritikuje osobu koju ispituje iskazujući nezadovoljstvo dobijenim odgovorom jer ispitanik ili skriva nešto ili jednostavno zna nešto korisno ali to ne želi reći (opcija engl. Doubt), te da optuži osobu koju ispituje da laže jer ima jedan dokaz kojim može da podupre tu svoju optužbu uprkos nezadovoljstvu koje ispitanik iskazuje jer nešto očigledno taji (opcija engl. Lie). Kada Felps (ili Kelso) optuži svog ispitanika da laže, neophodno je da u svojoj crnoj teci odabere jedan od dokaza koje je do tada pronašao kako bi osobi dao do znanja da je njegova optužba osnovana. Od optužbe se može odustati ako se igrač uveri da nema adekvatnog dokaza koji će podržati agentovu tvrdnju, posle čega se lik koji intervjuiše izvinjava ispitaniku jednim od nekolicine nasumično generisanih izgovora. Kada igrač odabere pravilno prvu ili drugu ili treću opciju sa validnim dokazom kao argumentom, pitanje u crnoj teci se precrtava, pored stavlja kvačica i na prikladnu stranicu dodaju novi dokazi; ako se napravi pogrešan odabir, pitanje u crnoj teci se precrtava, pored stavlja iksić i na prikladnu stranicu ne dodaju novi dokazi. Pri ispitivanju dva osumnjičena lica u policijskoj stanici, igrač mora na osnovu prikupljenih dokaza u toku cele istrage, uključujući i ispitivanje tih osumnjičenih, da odluči koga će poslati iza rešetaka; optuživanje pogrešne osobe utiče na reakcije komandira i finalni rejting uspešnosti istrage. Igrač ima opciju da preskoči neke od akcijskih sekvenci i nastavi putovanje kroz „prelazak” igre, i to nakon trećeg omašivanja.[21] Na samom početku prikazuje se dvominutni uvodni video, a posle toga automatski počinje prva istraga; nije moguće odabrati težinski nivo igre, već samo u podešavanjima odabrati da li igrač želi da mu se svi dokazi eksplicitno prikažu ili ne i sl. Fri-rom mod po imenu „Ulice El-Eja” (engl. The Streets of L.A.) otključava se tek po prelasku svih slučajeva na jednom od policijskih odeljenja, osim za patrolno. U ovom modu, igrač i njegov partner mogu da slobodno lutaju ulicama Grada anđela; pri tome se pruža mogućnost ponovnog rešavanja ili rešavanja preostalih slučajeva uličnog kriminala, otkrivanje i posećivanje glavnih obeležja grada Los Anđelesa, pronalaženje skrivenih vozila označenih na uvek dostupnoj mapi, otkrivanje različitih bedževa odnosno znački, penjanje po nekim zgradama ili jednostavno vozikanje gradom i slušanje radio-programa koji se u stvarnosti emitovao davne 1947. godine u Velikoj narandži.

Radnja uredi

Vidi još: Spisak likova igre L.A. Noire

Po završetku Drugog svetskog rata, Kol Felps (Aron Staton) — nagrađivani veteran Pacifičke kampanje, pripadnik Marinskog korpusa Sjedinjenih Država — vraća se u Los Anđeles (Kalifornija, SAD), da bi tu živeo sa svojom porodicom i radio kao patroldžija u Policiji Los Anđelesa. Radeći sa svojim partnerom-patroldžijom Ralfom Danom (Rodni Skot), Felps rešava slučaj ubistva te time oduševljava svoje nadređene, koji ga potom unapređuju u policijskog detektiva. Radeći rame-uz-rame sa Stefanom Bekauskim (Šon Makgauan) kao saobraćajac, a potom sa Finbarom „Rastijem” Galovejom (Majkl Makgrejdi) na ubistvima, Felps stiče zavidnu reputaciju za rešavanje teških sličajeva što ga na kraju vodi do višeg policijskog odeljenja — poroci i narkotici. Tokom svoje službe, on se zaljubljuje u nemačku laundž pevačicu Elsu Liktman (Erika Hejnac) sa kojom ubrzo upada u aferu. Još uvek njemu nepoznat, Roj Erl (Adam Dž. Harington) — njegov partner na porocima i korumpirani policajac — koristi ovu informaciju da bi pomogao nekoliko uticajnih ličnosti u gradu, uključujuću šefa policije, prikrivajući veliki skandal tako što u zamenu za mesto u sindikatu poznatom pod imenom „Fond za ponovni razvoj predgrađa” (engl. The Suburban Redevelopment Fund) — programu za razvoj i obnovu koji gradi kuće za veterane-povratnike iz Drugog svetskog rata — Felpsa načini medijskim žrtvenim jarcem. Kada se ova preljuba otkrije javnosti, Felps biva osramoćen i nečasno otpušten iz policije, dok njegova supruga odlučuje da je njen brak sa čovekom koji ima ljubavnicu završen.

Pre nego što mu je snižen čin na istraživanje podmetnutih požara, Felps je otkrio kako je nekoliko marinaca njegove bivše jedinice bilo prodavalo morfinske sirete (engl. morphine syrettes) ukradene sa broda SS Kulridž (engl. SS Coolridge) koji ih je dovezao kući; kasnije se ispostavilo da je većinu ovih marinaca pogubila mafija koju predvodi Miki Koen (Patrik Fišler), koji je kontrolisao trgovinu drogom i zamerio se najjačoj konkurenciji; većem delu ukradene droge gubi se svaki trag do Felpsovog unazađenja. Dok je istraživao dva veoma sumnjiva požara sa svojim partnerom Heršelom Bigsom (Kit Sarabajka) na odelu požara, Felps uočava međusobnu povezanost ovih dvaju slučajeva te umešanost nedavnog projekta za stambenu obnovu, koji predvodi takođe sumnjiva kompanija „Eližan filds” (engl. Elysian Fields); međutim, Erl ga upozorava da će morati da odustane od bilo kakvog uplitanja u poslove tajkunskog graditelja stambenih naselja, Lilanda Monroa (Džon Nobl). Tražeći neophodnu pomoć u istrazi delovanja sumnjivih subjekata, Felps savetuje Elsu da odbije naizgled veoma povoljnu isplatu novca od životnog osiguranja da bi zainteresovao svog starog druga — Džeka Kelsoa (Gil Makini), sada istražitelja koji radi za pomoćnog okružnog tužioca —, nakon čega ubrzo saznaje da su Monro i njegov bivši poslodavac, vlasnik kompanije „Fajer en lajf” (engl. Fire & Life), uključeni u sindikat tj. „Fond za ponovni razvoj predgrađa”.

Kelso i Felps naposletku shvataju iz svojih istraga da je fond samo zavesa kojom se prikriva njegova prava namera — prevara Federalne vlade Sjedinjenih Država (engl. U.S. Federal Government). Sindikat koji vodi nekoliko lokalnih biznismena, velikodostojnika, kao i sam Monro i čak šef policije, saznao je za predloženu trasu auto-puta „Vitnal” koji prolazi Vilširskim distriktom grada; oni su, dakle, zajedno kupili tu zemlju i predvođeni Monroom odučili da tu grade nove zajednice tzv. „mečstik” kuća (engl. matchstick — „stabljika šibice [pogotovo drvene]”), dok je „Fajer en lajf” lažno tvrdio da je zemlja mnogo veće vrednosti nego što jeste, znajući kako će vlada za zemlju platiti koliko god je potrebno da bi došla do eksproprijacije (engl. eminent domain) koja prolazi preko iste. Dodatne istrage otkrivaju kako je Kortni Šeldon (Čad Todhanter), tvrdoglavi pripadnik korpusa bivše jedinice Felpsa i Kelsoa, bio uključen u kraću morfina; ostatak je dospeo u ruke njegovog mentora i popularnog psihologa Harlana Fontejna (Piter Blomkvist), koji ga je rasprodavao kako bi finansirao fond; Fontejn ubija Šeldona nakon saznanja da je ovaj počeo da ispituje planove sindikata. Posle obračuna vatrenim oružjem u Monroovoj rezidenciji, Kelso shvata da je sindikat koristio bivšeg operativca na plamenobacaču u jedinici Felpsa i Kelsoa da bi im pomogao u njihovim prljavim planovima. Ovog operativca, koji je bolovao od PTSP-ja i šizofrenije usled hotimičnog ubistva velikog broja civila po Felpsovom naređenju tokom bitke za Okinavu, nesvesno je manipulisao Fontejn da spaljuje kuće vlasnika koji su odbijali da iste prodaju sindikatu; on je na kraju potpuno poludeo jer je shvatio da je spalio kuću dok je cela porodica bila unutra, iako to zapravo nije želeo.

Pošto su saznali da je operativac Hogbum ubio Fontejna i kidnapovao Elsu, Felps i Kelso ga po velikom pljusku prate do tunela Los Anđelesa; unutra se probijaju kroz korumpirane policajce i bandite koji pokušavaju da ih zaustave od izlaganja obmane sindikata celom svetu. Kako bi im pomogao, pomoćnik okružnog tužioca dogovara sporazum sa šefom policije da njegove ilegalne aktivnosti ostanu ispod tepiha, u zamenu za svedočenje protiv drugih zavernika sindikata i obećanje da policijski službenici više neće ganjati Felpsa. Naposletku, par spasava Elsu, Felps beži sa njom do izlaza, a Kelso ubija Hogbuma kako bi ga rešio njegove mentalne agonije. Dok voda nadolazi, trojka se mučeći da pronađe izlaz iz tunela dovlači pred otvor gde su ljudi koji im pružaju ruke. Felps brzo pomaže volonterima da podignu Kelsoa kroz otvoreni šaht, ali shvatajući da neće moći da spase sebe — izgovara poslednje reči pozdrava i rastaje se sa svojim drugom; bujica ga odnosi u nepovrat... Kako je obmana razotkrivena, nekoliko članova Felpsovog tima okupljaju se na njegovoj sahrani; svako održava svoj govor u slavu preminulog policajca u službi, a Elsa ne mogavši više slušati Erlove reči ogorčena napušta ceremoniju. Bigs se priprema da je isprati i usput dobacuje Kelsou kako Felps nikad nije bio njegov prijatelj, s čim se Kelso slaže ali i dodaje kako nikad nije bio ni Felpsov neprijatelj.

Scena retrospekcije u samom epilogu otkriva da je Kelso znao za ukradeni morfin i upletenost Šeldona, nakon čega su oni i ostali marinci pronašli višak utovaren na brod na kom su se vraćali kući. Međutim, Kelso je odbio Šeldonov prljavi predlog da prodaju drogu zajedno sa ostalim marincima, govoreći mu kako će svi oni ukoliko se upuste u poslove sa profitiranjem od dilanja droge da izgube poštovanje i ugled koje jedan marinac mora da ima, tako pokrećući ostale zaplete i stvarajući kompletnu fabulu igre.

Razvoj uredi

Glavni članak: Razvoj igre L.A. Noire

Tim bondaj (engl. Team Bondi) počeo je da razvija L.A. Noire po svom osnivanju, 2004. godine.[22] U početku je planirano da igricu razvije Soni kompjuter entertejnment (engl. Sony Computer Entertainment), ali su izdavačka prava kasnije predana Rokstar gejmsu (engl. Rockstar Games), septembra 2006. godine.[23] Iako je Tim bondaj previdio razvoj, rad na igri je bio podeljen između Bondaja i više studija Rokstara smeštenih širom sveta. Za razliku od ostalih Rokstarovih igrica, koje pokreće njihov vlasnički Rokstar napredni gejm endžin (engl. Rockstar Advanced Game Engine), L.A. Noire koristi drugi endžin, koji uključuje kombinaciju hvatanja pokreta lica i animacijskog softvera.[24] Igrica je prepoznatljiva po tome što je prva na kojoj je primenjena tehnologija „Mošonsken” (engl. MotionScan), razvijena od strane Dept analisisa (engl. Depth Analysis). „Mošonsken” funkcioniše tako što snima pravog glumca sa 32 kamere u okruženju da bi uhvatila izraze lica iz svakog ugla, što rezultuje u veoma realističnoj rekreaciji ljudskog lica. Ova tehnologija se najviše koristi za pokretanje programa koji generiše izraze lica, pošto se od igrača traži da koriste reakcije osumnjičenih na postavljena pitanja i prosude da li lažu ili ne.[25] Procene analitičara dovele su do toga da kombinacija budžeta razvoja i marketinga igre pređe neverovatnih 50 miliona dolara, što ovu igru čini jednom od najskupljih ikad napravljenih (nalazi se među prvih 50 na spisku).[26][d]

Igrica je smeštena u 1947. godinu u Los Anđeles, a otvoreni svet modelovan je upravo u skladu s tim. Da bi se oblikovao grad, developeri su koristili snimke iz vazduha koje je napravio fotograf Robert Spens.[27] Tim je takođe koristio fotografije da bi dizajnirao uzorke saobraćajnica i trase javnog prevoza, kao i lokacije i stanje građevina.[27] Nastojeći da rekonstruiše tačan model Los Anđelesa iz 1947. godine, tim je koristio i neke umetničke licence, kao što je uključivanje izgleda filmskog seta za D. V. Grifitovu Netrpeljivost (engl. Intolerance); set je u stvarnosti nestao 1919. godine.[28] Pored stvaranja virtuelne video-replike grada onakvog kakav je bio 1947. godine, svi slučajevi u igri na kojima su developeri radili inspirisani su nekim delom zločinima iz stvarnog života o kojima su gradski mediji izveštavali tokom ove godine. Svaki od slučajeva u igri sadržava najmanje nekoliko elemenata onoga što se zaista desilo i o čemu je pisano u novinskim člancima tog vremena, a jedan od slučajeva za koji su developeri pronašli inspiraciju je „Ubistvo sa crvenim karminom” (engl. Red Lipstick Murder). Slučaj dodeljen agentima u odeljenju za ubistva baziran je na činjenicama i elementima koji su pomenuti u stvarnim člancima o stvarnom zločinu, nerešenom ubistvu Džin Frenč, žene koja je pronađena mrtva u poptuno istom stanju kao i žrtva predstavljena u video-igri, uključujući i MO upotrebljen na žrtvi, državu u kojoj je telo ostavljeno, poruku napisanu karminom pronađenu na mrtvom telu i to da je prvi osumnjičeni bio muž žrtve, s tim da se slučaj u igri razlikuje po tome što je zatvoren od strane glavnog protagoniste i što nije postao izgubljen slučaj kako se tim istražitelja bližio kraju istrage.[8]

 
Originalni (gore) i konačni (dole) logo; prvi je logo osmislio Tim bondaj, ali ga je Rokstar naknadno redizajnirao[29]

Posle tajanstvenog procesa audicije, Aron Staton i Gil Makini odabrani su da oslikaju protagoniste Kola Felpsa i Džeka Kelsoa, redom.[30] Njihovi performansi snimljeni su uglavnom koristeći tehnologiju za hvatanje pokreta (engl. motion capture technology).[31]

Tim bondaj svoj prvi projekat objavljuje oktobra 2003. godine, za „Soni platformu sledeće generacije”. Maknamara godinu posle objavljuje da je projekat u potpunosti finansirao Soni kompjuter entertejnment Amerika.[22] Ime za igricu nije otkriveno sve do 2005. godine, kada je izdato saopštenje da će L.A. Noire biti ekskluzivno pušten u prodaju za PlayStation 3.[32] Septembra 2006. godine objavljeno je da će se Rokstar gejms pobrinuti za izdavanje igrice.[23] Debitantski trejler izašao je novembra 2010. godine, popraćen videom o zakulisnom razvoju igrice objavljenim sledećeg meseca.[33] Igrica je probila svoj prvi zakazani datum izlaska 2008. godine, kada objavljivanje biva prolongirano do septembra 2010. godine u cilju omogućavanja dodatnih finih radova.[34] Ovaj rok je kasnije otkazan za prvu polovinu 2011. godine,[35] a potom tačnije određen kada se objavljuje precizniji datum — mart 2011. godine.[36] Konačni datum izlaska, 17. maj 2011. godine, potvrđen je nešto kasnije.[2] Da bi omogućio preliminarnu prodaju igre, Rokstar je sarađivao sa nekoliko prodavnica koje pružaju ovakve usluge narudžbina odnosno pretprodajne bonuse.[37]

Muzička produkcija uredi

Glavni članak: Muzika igre L.A. Noire

L.A. Noire sadržava originalni album. Album igre obuhvata sve elemente, a najznačajnije je upozoravanje igrača o određenim aspektima pri prelaženju i rešavanju slučajeva (primer je muzika koja signalizuje da je agent veoma blizu pojedinog dokaza, koji može a i ne mora da bude koristan). Kao i ostale igre koje je izdao Rokstar, L.A. Noire takođe sadržava licencirane muzičke numere, koje korisnik čuje preko radija u automobilu kada vozi jedan od dvaju glavnih junaka. Preko trideset pesama umetnika kao što su Bili Holidej, Luj Armstrong i Ela Ficdžerald može da se čuje i igrici. Da bi uspešno inkorporisao numere, tim je angažovao Endrua Hejla i Sajmona Hejla, kao i Vudija Džeksona, koji su prethodno sarađivali sa timom na stvaranju igre Red Dead Redemption (2010).[38] Snimljen u Abi roud studiosu (engl. Abbey Road Studios), album je inspirisan orkestarskim numerama iz filmova četrdesetih godina 20. veka.[39] Kao dodatak na originalni album i licencirane numere, igra takođe sadrži originalne snimke pevača i pevačica da bi se dobio autentičan zvuk koji odgovara muzičkom identitetu iz tog vremena. Kada je Ril tjuzdej veldu (engl. The Real Tuesday Weld) naručeno komponovanje originalnih kompozicija, oni su tražili vokale koji bi „evocirali period”, u konačnici se odlučivši za Nemicu Klaudiju Briken. Snimaju se tri originalne [nanovo komponovane] vokalne numere: [Uvek ubijam] Stvari koje volim (engl. [I Always Kill] The Things I Love), Kriva (engl. Guilty) i Spaljena pesma (engl. Torched Song).[40]

Album igrice je na dodeli Bafte 2012. godine osvojio nagradu za Najbolji originalni album u kategoriji video-igara.[41]

Dodatni sadržaj uredi

Nekoliko posebnih slučajeva, kolekcionarskih predmeta i izazova za igru, nekoliko meseci po puštanju u prodaju izašlo je kao sadržaj za preuzimanje (engl. DLC).[42] „Goli grad” (engl. The Naked City) kao samostalan slučaj u odelu poroka objavljen je 31. maja 2011. godine, a njegova radnja oko ubistva depresivne manekenke koja je sa svojim menadžerom i još nekoliko ljudi bila uključena u krađe nakita od zvanica na zabavama koje je organizovala žena njenog psihijatra postigla je veoma velik uspeh i interesovanje.[43] Slučaj je zasnovan na istoimenom filmu iz 1948. godine, režisera Džulsa Dasina.[44] „Omaška jezika” (engl. A Slip of the Tongue) izlazi 31. maja 2011. godine i predstavlja slučaj sa saobraćajnog odeljenja čija se radnja fokusira na automobilsku krađu.[45] „Galvanostegija Nikolson” (engl. Nicholson Electroplating) slučaj je odeljenja za podmetnute požare koji je izašao 21. juna 2011. godine, baziran na stvarnoj eksploziji iz 1947. godine, kada je u vazduh dignuta kompanija „Galvanostegija O’Konor” (engl. O'Connor Electro-Plating).[46] „Ludost marihuane” (engl. Reefer Madness) u prodaju se pušta 12. jula 2011. godine i predstavlja slučaj sa odeljenja poroka koji detektive vodi do otkrivanja dodatnih zavera oko ilegalnih operacija sa cigaretama marihuane.[47] „Konzulov automobil” (engl. The Consul's Car) izašao je 26. jula 2011. kao slučaj za saobraćajce i prati krađu automobila; prvobitno objavljen isključivo za severnoameričke verzije PlayStationa 3, kasnije je postao dostupan za kupovinu i u Evropi; u konačnici izlazi i „Kompletno izdanje” (engl. The Complete Edition).[48] Svi predmeti koji su značajni u igri, prvo kao deo sadržaja preliminarne narudžbe, posle toga — 31. maja 2011. godine — postaju dostupni i u formi sadržaja za preuzimanje: paket uključuje dva odela, „Broderik” (engl. The Broderick) i „Šarpšuter” (engl. The Sharpshooter); dva vatrena oružja, niklovani pištolj (engl. Nickel Plated Pistol) i čikaški klavir automat (engl. Chicago Piano Gun); te izazov sakupljanja znački (engl. The Badge Pursuit Challenge), gde se od igrača traži da sakupe sve značke razbacane po virtuelnom okruženju.[49]

Rokstar je 28. septembra 2011. godine konačno izdao saopštenje o objavljivanju verzije za lični računar, sa podnaslovom „Kompletno izdanje” (engl. The Complete Edition); ova verzija objavljena je 8. novembra 2011. godine. Sadržavala je ceo sadržaj za preuzimanje iz originalnih verzija. Poboljšanja uključuju preraspoređivanje kontrola na tastaturi i omogućavanje bolje kontrole džojstikom, povećanu verodostojnost, grafički napredak i podršku za stereoskopski 3D.[50] „Kompletno izdanje” nedugo posle toga postalo je dostupno i za konzole, a ni piratskih verzija nije manjkalo.[51]

Kritika uredi

Kritički prijem
Ocene agregatora
AgregatorOcena
GameRankings(PS3) 88%[52]
(X360) 88%[53]
(PC) 82%[54]
Metacritic(PS3) 89/100[55]
(X360) 89/100[56]
(PC) 83/100[57]
Ocene recenzenata
PublikacijaOcena
1UP.comA[58]
Edge8/10[59]
Eurogamer8/10[60]
Famitsu39/40[61]
Game Informer8,75/10[62]
GamePro     [63]
GamesMaster92%[55]
GameSpot9/10[17]
GameSpy     [65]
GamesRadar9/10[64]
GameTrailers9,1/10[16]
GameZone8,5/10[66]
Giant Bomb     [67]
IGN8,5/10[68]
Joystiq     [69]
OPM (US)9/10[55]
OXM (US)8/10[56]
PSM39,3/10[55]
X-Play     [70]
The Guardian     [71]
Ocene ruskih recenzenata
PublikacijaOcena
Absolute Games66/100[72]
PlayGround.ru8,9/10[73]
Igromaniя7,5/10[75]
Strana igr9,0/10[74]
Nagrade
PublikacijaNagrada
BAFTA Video Game Awards 2012
Best Original Score[41]
GameTrailersBest New IP[76]
GameSpotBest Atmosphere[77]
Eurogamer11th Best Game of the Year[78]

L.A. Noire je dobio generalno poželjan odziv po svom izlasku. Od Metakritika je dobio 89 poena od 100 za PlayStation 3 i Xbox 360[55][56] te sveukupnu ocenu od 83 procenta za računarsku verziju.[57] GejmRankings ocenio je PlayStation 3 verziju sa 88%,[52] Xbox 360 verziju sa takođe 88%[53] te računarsku verziju nešto manjom ocenom — 82%.[54] L.A. Noire je dobio veoma pozitivne kritike za napretke koji su postignuti u polju naracije i tehnologije za animaciju lica.[79]

Prvu recenziju objavio je britanski list Gardijan, koji je igru nagradio maksimalnom ocenom i napisao sledeće: „Još od kad se otkrilo kako sastaviti piksele tako da se dobije nešto prepoznatljivije od vanzemaljaca, industrija igara je sanjala o stvaranju nečega što će biti iznad sveg ostalog — igrice koju je nemoguće razlikovati od filma, osim toga što možete kontrolisati glavnog lika. Sa L.A. Noire, možda je upravo, naposletku, pronađeno otelovljenje tog specifičnog svetog grala.”[71]

Aj-Dži-En je igri dao 8,5 bodova od 10, sa sledećom izjavom: „L.A. Noire možda neće dosegnuti emocionalne visine igre kao što je Heavy Rain, ali je nešto što svako mora da isproba. Doseže visoko i skoro uspeva u brilijantnom novom tipu naracije u video-igri.”[68] GejmTrejlers je ocenio igru sa 9,1 od 10, zaključujući ovo: „L.A. Noire vas oslobađa okova, ispusti nešto pare usled ponavljanja, ali na kraju dan učini uspešnim zahvaljujući svojoj suptilnosti, obraćanju pažnje na detalje i zadivljujućoj interakciji likova.”[16] Kerolin Petit iz Gejmspota nagradila je igricu sa 9 od 10 bodova, konstatujući da „apsorbujuće istrage i opojni smisao za stil L.A. Noire čine nezaboravnim putovanjem kroz gadnu stranu Grada anđela”.[17] Gejmzoun daje igrici 8,5 bodova od 10 sa sledećim obrazloženjem: „Priča je intrigantna, iako malo spora u početku. L.A. Noire koristi old-skul pristup prema svojoj naraciji. To je mnogo sporiji pristup, sličan onom u starijim filmovima, sa ogromnim naglaskom na detalje. Upravo obraćanje pažnje na detalje postavlja L.A. Noire u drugi koš u odnosu na ostale igre i čini ga ugodnim za igranje.”[66]

Edž je pohvalio tehnologiju kojom su kreirana lica i istakao da dok nema drugih velikih aspekata igre koji već nisu bili urađeni negde drugo još bolje, činjenica da je Tim bondaj spojio zajedno toliko širok raspon žanrova igrica kao što je stiski, atmosferski i kohezivni manir predstavlja postignuće koje je samo nekolicina developera uspela da ostvari.[59] Džojstik je igrici dao ocenu 9, navodeći da „L.A. Noire možda nije uvek ’zabavan’ u tradicionalnom smislu, ali takođe nije ni ’samo zabava’, tako da je rezultat ove aspiracije nešto što niko ko vodi računa o video-igrama ne bi trebalo da propusti”.[69]

Zvanični PlayStation magazin dao je ocenu 9 od 10 i napisao sledeće: „Na mnogo načina, L.A. Noire je sličan Ej-Em-Sijevim serijama... Sporo je (iz)građen, ali kada se ’otkačio’ nismo mogli da se zasitimo dovoljno ove provokativne avanture, sa njenim neodoljivim likovima i inovativnim igranjem. Nije savršena, ali takođe ne liči ni na šta drugo sa PS3 trenutno.”[55] Zvanični Xbox magazin dao je ocenu 8 od 10 i zaključio svoju recenziju sledećim rečima: „Da, manjkav je, ali L.A. Noire je pravcati detektivski krimi[nalistički] triler — istinski dašak svežeg vazduha koji ceni naraciju i priču iznad sveg ostalog u vremenu kada sekvence akcije sa scenarijem i onlajn ’detmeč’ upravljaju svime. To je najbliža stvar koju Xbox ima u odnosu na PlayStationovu jedinstvenu avanturu Heavy Rain.”[56] GejmsMaster dao je igrici ocenu od 92 procenta i zaključio kako je L.A. Noire „Rokstarov najzreliji rad na razvijanju zabavne igre sa otvorenim svetom, u život donesene sa neverovatnom tehnologijom”.[55]

Pored generalno pozitivnog odziva, neki kritičari misle da igra ima previše bespotrebnih stvari u slučajevima i da je igraču u ruke dato premalo kontrole[68] što u nekim momentima zasigurno igru čini smarajućom.[80] Iako je Van-ap igrici dao maksimalnu ocenu, upozorio je na postojanje nekih predugih scena koje se prikazuju u toku igre, što u mnogim igračima može da izazove osećaj gubitka kontrole nad akcijom koju bi upravo igrač trebalo da pokreće lično.[58]

Kao odgovor na negativne kritike u kojima se za tela likova govori da su beživotna, uprkos tome što je igrica koristila hvatanje pokreta, režiser i scenarista igre Brendan Maknamara u intervjuu za Jurogejmer rekao je sledeće: „Ljudi su govorili da su ljudi mrtvi od vrata nadole. To je zato što smo svu ovu animaciju imali u predelu vrata i svu ovu animaciju u predelu lica, a odeća se ne kreće. Kada dođete do nivoa kada ljudi zapravo mogu da vide taj nivo realističnosti, tada ljudi očekuju da vide odeću koja će se pomerati i ostatak tela u pokretu na način koji mi ne možemo replicirati u video-igrama.” U istom intervjuu, Maknamara je takođe odgovorio na pitanja o tome zašto Felps ponekad odgovara agresivnim tonom pri dijalogu tokom scena ispitivanja osumnjičenih ili svedoka. „Smešno je. Mnogo ljudi kaže da se Aron pretvara u psihopatu. Kada smo originalno napisali igricu, [reakcije na] pitanja koja ste postavljali bila su ’privolevanje’, ’prisiljavanje’ i ’laž’. Reč je zapravo bila o prisiljavanju zato što je to bio nešto agresivniji odgovor. To je način na koji smo to snimili. Ali kada je igra izašla, pisalo je ’istina’, ’sumnja’ i ’laž’. Svako uvek kaže kako je Aron na drugom pitanju psihopata. Tako da, to nije njegova krivica.”[81]

Na dodeli nagrade Bafta za video-igre 2012. godine, igrica L.A. Noire je pobedila u kategoriji za Najbolji originalni album,[41] a bila je nominovana i u sedam drugih kategorija.[82]

Prodaja uredi

Na dan izlaska igre u SAD, akcije u Tejk-tu interaktivu — roditeljskoj kompaniji Rokstar gejmsa — skočile su za 7,75% taj dan; ovo je bila maksimalna vrednost u poslednje tri godine rada kompanije. Skok je pripisan pozitivnim recenzijama koje je tada primao L.A. Noire.[83] U poslednjim dostupnim izveštajima iz februara 2012. godine, igrica je isporučena u skoro 5 miliona kopija.[15]

Prema En-Pi-Di grupu, L.A. Noire je bila najprodavanija igra u Sjedinjenim Državama maja 2011. godine,[84] sa 899.000 kopija za PlayStation 3 i Xbox 360.[85]

L.A. Noire postaje najprodavanija igra i u Ujedinjenom Kraljevstvu te „najbrže prodajuća nova intelektualna svojina” u ovoj državi[86][87] (igra je držala rekord sve do izlaska Watch Dogs, 2014. godine).[88] Na vrhu tabele u UK L.A. Noire se zadržao tri nedelje.[89] U Australiji, prodavnice video-igrica u velikim gradovima objavljivale su da će igra nestati sa tržišta u roku od jedne nedelje.[90] L.A. Noire je u Japanu debitovao 4—10. jula i prodao ukupno 71.057 jedinica za PlayStation 3 i Xbox 360; PlayStation 3 verzija popela se na vrh tabele, sa ukupno prodatih 58.436 jedinica, dok je Xbox 360 rasprodao 12.621 jedinicu.[91][92]

Mogući nastavak uredi

Maknamara je 22. maja 2011. godine izjavio da bi nastavak na L.A. Noire zahtevao manje od pet godina za razvoj pošto tehnologija već postoji. Takođe je rekao kako razmišljaju o korišćenju „Mošonsken” tehnologije za snimanje celog tela a ne samo lica.[93][94] Iste nedelje, na konferenciji za pozivanje investitora, izvršni direktor Tejk-tu interaktiva Straus Zelnik rekao je da je L.A. Noire bio „veoma uspešno izdanje” i da „postoji razlog zašto verovati da je L.A. Noire druga jaka franšiza za ovu kompaniju”. Ponovio je da kompanija „vidi L.A. Noire kao snažnu novu franšizu”.[95]

Tokom investitorskog poziva novembra 2011. godine, Zelnik je ponovo istakao važnost ove igrice za Tejk-tu, izjavivši da je igra „postala važna franšiza za kompaniju”. Rekao je kako je igra bila „najuspešnije novo izdanje” za Tejk-tu u protekloj fiskalnoj godini i da je postala ključno svojstvo u portfoliju izveštaja za tu godinu.[96] Novembra 2011. godine objavljeno je da bi sledeća igra Maknamare trebalo da nosi ime Whore of the Orient (srp. dosl. „kurva Orijenta”), a igra se opisivala kao „jedna od najvećih neispričanih priča 20. veka”. Trebalo je da je izda Kej-Em-Em studios (engl. KMM Studios),[97] ali je juna 2016. godine potvrđeno otkazivanje celog projekta.[98]

Rokstar gejms je 13. februara 2012. godine odgovorio na brojna pitanja fanova o igricama koje ova kompanija proizvodi, uključujući i pitanja vezano za budućnost franšize L.A. Noire. Rokstar je izjavio da „uzima u obzir ono što bi budućnost mogla da čuva za L.A. Noire kao seriju”, dodajući kako se oni „ne zaleću uvek u pravljenje nastavaka”. Takođe su objavili da se dodatni sadržaji za preuzimanje ili drugi dodatni sadržaji za trenutno izdanje neće razvijati.[99] Marta 2013. godine, jedan od glavnih članova Tejk-tu interaktiv tima Karl Saltof otkrio je kako kompanija ima veoma mnogo neobjavljenih naslova u razvoju i pomenuo da je franšiza L.A. Noire važna za kompaniju.[100]

Vidi još uredi

Napomene uredi

  1. ^ Razvoju igrice je takođe doprineo Rokstar nort, Rokstar lids, Rokstar San Dijego, Rokstar Nju Ingland, Rokstar En-Vaj-Si i Rokstar Linkoln; da bi igrica bila podržana i na računaru, pobrinuo se Rokstar lids.[1]
  2. ^ Tačni iznosi za slobodnu prodaju su retki. Većina izdavača objavljuje iznose „isporuke” (engl. "shipped" figures) i iznose „rasprodaje” (engl. "sold-in" figures), koji pokazuju količinu diskova dopremljenih u prodavnice za prodaju i ne predstavlja iznos stvarno prodatih ili ilegalno kopiranih diskova.
  3. ^ Federalna komisija za komunikacije (engl. Federal Communications Commission) odredila je ime KGPL za dispečera preko kog su policijska vozila Los Anđelesa primala pozive na intervencije za hitne slučajeve te druga obaveštenja, a koristio se generalno za komunikaciju sa dispečerskom centralom (stvarna lokacija je bio Rejdio Hil u Eližan Parku, jugoistočno od Dodžer Stejdiuma). Pozivni znak nije nikakav akronim, a 1949. godine je promenjen u KMA367. Danas se KJC625 koristi kao primarni pozivni kod policijskog dispečera. Felps je imao priliku da da pozitivan odgovor na poziv na intervenciju (ulični kriminal) ili pak da ignoriše ovaj poziv. Po završetku glavnih slučajeva, u fri-romu igrač može da reši preostale slučajeve uličnog kriminala, koji predstavljaju drugi najvažniji aspekat „prelaženja” igre.[19]
  4. ^ Postoje četiri nivoa preko kojih se razlikuje hitnost intervencije na koju KGPL poziva:
    •   I — Ovaj kod se ne koristi u igri, a Policija Los Anđelesa koristi ga da obavesti jedinicu o pozivu koji je emitovan ali se na njega ne očekuje odgovor; ovo nije kod koji zahteva odziv.
    •  II — Rutinski poziv na intervenciju bez sirene, kao što je sumnjiva aktivnost, koji nije toliko hitan.
    • III — Poziv na hitnu intervenciju sa sirenom, kao što je pucnjava koja će gotovo uvek biti prijavljenja ovim kodom.
    • IV — Na kraju, kada je odgovor na poziv pozitivan i slučaj rešen, jedna od jedinica (ona koja je intervenisala) odaslaće izveštaj do dispečera sa opisom trenutne situacije; prijavljuje se kratko stanje i da li je ambulanta ili mrtvozornik neophodan na mestu zločina. Ovaj kod označava razrešen slučaj i dispečer saznaje da dodatna asistencija nije potrebna.[19]
  5. ^ Reporter Bi-Bi-Si njuza Kev Gejgan procenio je da je budžet namenjen razvoju igre prelazio brojku od 50 miliona dolara.[26]

Reference uredi

  1. ^ Team Bondi (17. 5. 2011). L.A. Noire. Windows. Rockstar Games. Level/area: Credits. 
  2. ^ a b Makuch, Eddie (24. 1. 2011). „L.A. Noire emerging from shadows May 17”. GameSpot. Arhivirano iz originala 1. 9. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  3. ^ „Asked & Answered: L.A. Noire Edition”. Rockstar Games. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  4. ^ Cullen, Johnny (24. 1. 2011). „L.A. Noire confirmed for May 20 in Europe”. VG247. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  5. ^ Sinclair, Brendan (28. 9. 2011). „L.A. Noire hits PC in November”. GameSpot. Arhivirano iz originala 1. 9. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  6. ^ „L.A. Noire No Longer PS3 Exclusive, Hitting Xbox 360”. Shacknews. 5. 2. 2010. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  7. ^ a b Thorsen, Ted (10. 2. 2010). „L.A. Noire due in Sept. for PS3, 360 – Report”. GameSpot. Arhivirano iz originala 1. 9. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  8. ^ a b „Real Life "Red Lipstick Murder" of 1947”. Rockstar Games. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  9. ^ „Rockstar Recommends: "Chinatown"”. Rockstar Games. 18. 2. 2011. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  10. ^ Narcisse, Evan (24. 11. 2010). „Why Rockstar's L.A. Noire Won't Be Another GTA or Red Dead – TIME.com”. Techland. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  11. ^ Alexander, Leigh (4. 3. 2010). „L.A. Noire Debuts New Animation Capture Solution From Depth Analysis”. Gamasutra. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  12. ^ „L.A. Noire honored as official selection of the 2011 Tribeca Film Festival”. VG247. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  13. ^ „2011 Film Guide | L.A. Noire”. TribecaFilm.com. Arhivirano iz originala 27. 3. 2012. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  14. ^ Dutton, Fred (19. 5. 2011). „L.A. Noire sales near 5 million mark”. Eurogamer. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  15. ^ a b „Take-Two Interactive Software, Investor Relations – Take-Two News Release”. Ir.take2games.com. Arhivirano iz originala 19. 9. 2018. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  16. ^ a b v „L.A. Noire Video Game, Review | Video Clip | Game Trailers & Videos”. GameTrailers.com. 16. 5. 2011. Arhivirano iz originala 15. 5. 2013. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. „'L.A. Noire floors you out of the gate, loses some steam due to repetition, but eventually wins the day thanks to its subtlety, attention to detail, and stunning character interaction.” 
  17. ^ a b v g Petit, Carolyn (16. 5. 2011). „L.A. Noire Review for Xbox 360”. GameSpot. Arhivirano iz originala 1. 9. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. „'L.A. Noire's absorbing investigations and intoxicating sense of style make it an unforgettable journey through the seamy side of the City of Angels.” 
  18. ^ „L.A. Noire”. Rockstar Games. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  19. ^ a b „L.A. Noire: KGPL”. lanoire.wikia.com. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  20. ^ „L.A. Noire”. Rockstar Games. Arhivirano iz originala 22. 07. 2015. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  21. ^ „L.A. Noire Lets Casual Players Skip The Hard Parts”. 26. 4. 2011. Arhivirano iz originala 20. 1. 2015. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  22. ^ a b Bramwell, Tom (20. 2. 2004). „Team Bondi – The First Interview”. Eurogamer. Arhivirano iz originala 10. 03. 2007. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  23. ^ a b Surette, Tim (20. 5. 2011). „Rockstar gets L.A. Noire”. GameSpot. Arhivirano iz originala 1. 9. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  24. ^ Helgeson, Matt (15. 2. 2010). „Exclusive New L.A. Noire Screens”. Game Informer. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  25. ^ Alexander, Leigh (4. 3. 2010). „L.A. Noire Debuts New Animation Capture Solution From Depth Analysis”. Gamasutra. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  26. ^ a b Geoghegan, Kevin (27. 5. 2011). „Will L.A. Noire change the game for actors”. BBC News. British Broadcasting Corporation. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  27. ^ a b Citizen, Jessica (18. 11. 2010). „L.A. Noire's version of Los Angeles is thanks to 1920s daredevil”. VG247. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  28. ^ R* Q (16. 5. 2011). „L.A. Noire's Los Angeles Landmarks”. Rockstar Games. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  29. ^ „The Emails Behind The Whistle Blowing at Team Bondi”. GamesIndustry.biz. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  30. ^ „Voice Cast – L.A. Noire”. Behind the Voice Actors. 17. 5. 2011. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  31. ^ R* Q (17. 10. 2011). „Interrogate the L.A. Noire Detectives Part Two: Your Questions Answered About Motion Capture, Prop Souvenirs, Disturbing Sequences & More”. Rockstar Games. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  32. ^ Surette, Tim (18. 7. 2005). „Team Bondi announces PS3 game”. GameSpot. Arhivirano iz originala 1. 9. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  33. ^ R* Q (16. 12. 2010). „Watch the New L.A. Noire Video "The Technology Behind Performance"”. Rockstar Games. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  34. ^ Helgeson, Matt (11. 11. 2010). „Rockstar Resets The Bar With Its Upcoming Crime Thriller – L.A. Noire”. Game Informer. Pristupljeno 1. 9. 2016. „fiscal 2008” 
  35. ^ Yin-Poole, Wesley (11. 11. 2010). „L.A. Noire out spring 2011”. Eurogamer. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  36. ^ Steinman, Gary (17. 1. 2011). „L.A. Noire Muscles Its Way Onto the Cover of PlayStation: The Official Magazine”. PlayStation Blog. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  37. ^ R* Q (24. 2. 2011). „Presenting Pre-Order Exclusive Unlockable Bonus Content when You Pre-Order L.A. Noire: Cases, Challenges, Suits & More”. Rockstar Games. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  38. ^ Citizen, Jessica (9. 5. 2011). „Rockstar reveals a pair of soundtracks for L.A. Noire”. VG247. Arhivirano iz originala 12. 5. 2011. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  39. ^ „L.A. Noire soundtracks to feature jazz standards and remixes”. The Independent. London. 11. 5. 2011. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  40. ^ „Features: In-Game Soundtrack”. Rockstar Games. Arhivirano iz originala 22. 07. 2011. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  41. ^ a b v „Video games Baftas 2012: Winners in full”. BBC News. 16. 3. 2012. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  42. ^ „Rockstar Games Announces New Downloadable Content Plans for Crime Thriller L.A. Noire”. Take-Two Interactive. 31. 5. 2011. Arhivirano iz originala 7. 4. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  43. ^ R* Q (3. 3. 2011). „Watch the All-New L.A. Noire Video for "The Naked City" Pre-Order Exclusive Vice Desk Case”. Rockstar Games. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  44. ^ „New Artwork in Honor of L.A. Noire: The Complete Edition, "The Naked City" – Rockstar Games”. Rockstar Games. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  45. ^ R* Q (31. 3. 2011). „Watch the New L.A. Noire "A Slip of the Tongue" Traffic Desk Preorder Bonus Case Video”. Rockstar Games. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  46. ^ R* Q (14. 6. 2011). „The Real Crimes Behind L.A. Noire Cases: "The Nicholson Electroplating Disaster"”. Rockstar Games. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  47. ^ R* Q (12. 7. 2011). „L.A. Noire "Reefer Madness" DLC Case Now Available for Download”. Rockstar Games. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  48. ^ R* Q (29. 7. 2011). „L.A. Noire "The Consul's Car" Traffic Bonus Case Now Available for Download Worldwide on PlayStation Network”. Rockstar Games. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  49. ^ R* Q (31. 5. 2011). „Announcing L.A. Noire Downloadable Content Details”. Rockstar Games. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  50. ^ R* Q (28. 9. 2011). „L.A. Noire: The Complete Edition Coming to PC this November”. Rockstar Games. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  51. ^ „L.A. Noire: The Complete Edition coming to consoles in November”. GamesRadar+. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  52. ^ a b „L.A. Noire for PlayStation 3”. GameRankings. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  53. ^ a b „L.A. Noire for Xbox 360”. GameRankings. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  54. ^ a b „L.A. Noire: The Complete Edition for PC”. GameRankings. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  55. ^ a b v g d đ e „L.A. Noire for PlayStation 3 Reviews, Ratings, Credits, and More at Metacritic”. Metacritic. Arhivirano iz originala 1. 9. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. „In many ways, L.A. Noire is similar to an AMC series... It's a slow build, but once hooked, we couldn't get enough of this provocative adventure, with its compelling characters and innovative gameplay. It's not perfect, but it's also unlike anything else on the PS3 right now.« • »L.A. Noire is Rockstar's most mature take on open-world fun to date, brought to life with incredible tech.” 
  56. ^ a b v g „L.A. Noire for Xbox 360 Reviews, Ratings, Credits, and More at Metacritic”. Metacritic. Arhivirano iz originala 1. 9. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. „Yes, it's flawed, but L.A. Noire is an honest-to-goodness detective crime thriller – a genuine breath of fresh air that values narrative and story above all else in an age where scripted action sequences and online deathmatch rule the day. It's the closest thing Xbox has to PlayStation's unique adventurer Heavy Rain.” 
  57. ^ a b „L.A. Noire: The Complete Edition for PC Reviews, Ratings, Credits, and More at Metacritic”. Metacritic. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  58. ^ a b „L.A. Noire Review”. 1UP.com. 16. 5. 2011. Arhivirano iz originala 8. 3. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. „Gamers who had soured on more 'cinematic' games like Heavy Rain or Metal Gear Solid 4 may get a little annoyed at the film-inspired cut-scenes in L.A. Noire. While most of the cinematics last only a minute or so, there're a lot of them. It eventually becomes more like watching an interactive movie, with the game only demanding that I hop in the car and drive to the next location in order to trigger another cut-scene.” 
  59. ^ a b „L.A. Noire Review | Edge Magazine”. Edge. 18. 5. 2011. Arhivirano iz originala 22. 5. 2011. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. „With the exception of its facial capture, there's no single aspect of Team Bondi's title that hasn't been done better elsewhere, but few developers have brought such a diffuse set of genres together so atmospherically, stylishly or cohesively.” 
  60. ^ Welsh, Oli (4. 5. 2011). „L.A. Noire Review – PlayStation 3, Page 1”. Eurogamer.net. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  61. ^ Staff (2. 7. 2011). „L.A. Noire Praised in Japan”. Famitsu. Playstation LifeStyle. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  62. ^ Helgeson, Matt (16. 5. 2011). „L.A. Noire Review: A Compelling Yet Flawed Epic That Fascinates – L.A. Noire – PlayStation 3”. GameInformer.com. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  63. ^ Herring, Will (16. 5. 2011). „L.A. Noire Review”. GamePro. Arhivirano iz originala 8. 6. 2011. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  64. ^ Reparaz, Mikel (16/17. 5. 2011). „L.A. Noire review, PS3 Reviews”. GamesRadar.com. Arhivirano iz originala 28. 7. 2011. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  65. ^ „GameSpy: L.A. Noire Review, Page 1”. Ps3.gamespy.com. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  66. ^ a b „L.A. Noire Review | GameZone.com”. Ps3.gamezone.com. Pristupljeno 1. 9. 2016. „The story is intriguing, albeit a little slow at first. L.A. Noire takes an old school approach toward its storytelling. It's a much slower approach, similar to older movies, with a heavy emphasis on detail. It is that attention to detail that sets L.A. Noire apart from other games and makes it enjoyable to play.” 
  67. ^ Brad, Shoemaker (17. 5. 2011). „L.A. Noire Review”. Giant Bomb. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  68. ^ a b v Goldstein, Hilary (16. 5. 2011). „L.A. Noire Review – PlayStation 3 Review at IGN”. IGN. Arhivirano iz originala 09. 08. 2012. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. „'L.A. Noire may not reach the emotional heights of a game like Heavy Rain, but it's something everyone must try out. It reaches high and almost succeeds as a brilliant new type of video game narrative.« • »I might think the guy's innocent, but except on rare occasions, I'm just going through the motions and have no control over the end result.'” 
  69. ^ a b McElroy, Justin (16. 5. 2011). „L.A. Noire review: Go with your gut”. Joystiq. Arhivirano iz originala 19. 7. 2011. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. „'L.A. Noire may not always be 'fun' in the traditional sense, but it's also unsatisfied with being 'merely fun', and the result of that aspiration is something that no one who cares about video games should miss.” 
  70. ^ Sessler, Adam (16. 5. 2011). „L.A. Noire Review for Xbox 360”. X-Play. G4tv. Arhivirano iz originala 09. 08. 2012. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  71. ^ a b Boxer, Steve (16. 5. 2011). „L.A. Noire – Review”. |The Guardian. London. Pristupljeno 1. 9. 2016. „Ever since it first worked out how to assemble pixels so that they resembled something more recognizable than aliens, the games industry has dreamed of creating one thing above all else – a game that is indistinguishable from a film, except that you can control the lead character. With L.A. Noire, it just might, finally, have found the embodiment of that particular holy grail.” 
  72. ^ Nomad (2011). „Obzor igrы L.A. Noire ot Absolute Games”. Absolute Games. Pristupljeno 2. 12. 2016. 
  73. ^ Astafew, Pavel (31. 3. 2011). „L.A. Noire. Tri diska Agatы Kristi”. PlayGround. Pristupljeno 2. 12. 2016. 
  74. ^ Korneev, Valeriй (1. 7. 2011). „Obzor L.A. Noire”. Strana Igr. Gameland.ru. Arhivirano iz originala 04. 05. 2013. g. Pristupljeno 2. 12. 2016. 
  75. ^ Яnovič, Ilья (27. 7. 2011). „L.A. Noire: Recenzii”. Igromaniя. Arhivirano iz originala 9. 8. 2012. g. Pristupljeno 2. 12. 2016. 
  76. ^ DeMaro, Rocco (20. 12. 2011). „GameTrailers Game Of The Year Awards 2011 Video Game, Best New IP | Video Clip | Game Trailers & Videos”. GameTrailers.com. Arhivirano iz originala 24. 6. 2014. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  77. ^ „Best Atmosphere – GameSpot's Best of 2011 Special Achievements”. GameSpot. 4. 1. 2012. Arhivirano iz originala 3. 2. 2012. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  78. ^ „Eurogamer Readers' Top 50 Games of 2011 • Articles”. Eurogamer.net. 1. 1. 2012. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  79. ^ „L.A. Noire Currently Tracking 40% Behind Red Dead Redemption”. IndustryGamers. 15. 6. 2011. Arhivirano iz originala 29. 8. 2011. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  80. ^ „L.A. Noire Review: A Compelling Yet Flawed Epic That Fascinates”. Game Informer. 16. 5. 2011. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. „At times, L.A. Noire is one of the most vivid, gripping game experiences I've had. Other times, it can be plain boring.” 
  81. ^ Yin, Wesley (9. 11. 2011). „McNamara: Why you thought L.A. Noire's characters were "dead from the neck down"”. Eurogamer.net. Pristupljeno 1. 9. 2016. „People were saying people were dead from the neck down. That's because we had all this animation in the neck and all this animation in the face, but the clothes don't move. Once you get to the level that people can actually see that level of realism, then people expect to see clothes moving and the rest of the body moving in a way we can't replicate in video games.« • »It's funny. A lot of people say Aaron turns into a psycho. When we originally wrote the game the questions you asked were 'coax', 'force' and 'lie'. It was actually force because it was a more aggressive answer. That's the way we recorded it. But when the game came out it was 'truth', 'doubt' or 'lie'. Everyone always says Aaron on the second question is a psycho. So that's not his fault.” 
  82. ^ „Arkham City, L.A. Noire lead BAFTA nominations”. GameSpot. 16. 2. 2012. Arhivirano iz originala 1. 9. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  83. ^ „L.A. Noire gives much-needed boost to Take-Two shares”. VG247. 18. 5. 2011. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  84. ^ Graft, Kris (13. 6. 2011). „NPD: May U.S. Retail Game Industry Sales Lowest Since Oct. '06”. Gamasutra. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  85. ^ Dutton, Fred. „L.A. Noire sales "below our estimate"”. Eurogamer. 
  86. ^ „UK charts: L.A. Noire becomes fastest-selling new IP ever”. VG247. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  87. ^ Sterling, Jim (23. 5. 2011). „58% of L.A. Noire sales on Xbox 360, 42% on PS3”. Destructoid. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  88. ^ Phillips, Tom (2. 6. 2014). „Watch Dogs is the biggest new IP launch in the UK ever”. Eurogamer.net. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  89. ^ Sliwinski, Alexander (6. 6. 2011). „L.A. Noire guilty of being UK sales winner for third week in a row”. Joystiq. Arhivirano iz originala 31. 1. 2015. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  90. ^ Ramadge, Andrew (24. 5. 2011). „Can't wait to go hunting for clues in L.A. Noire? You'll have to hunt around for a copy first”. News.com.au. Pristupljeno 1. 9. 2016. [mrtva veza]
  91. ^ Nunneley, Stephany (13. 7. 2011). „Japanese charts – L.A. Noire debuts, PSP hits the top once more”. VG247. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  92. ^ Ishaan (13. 7. 2011). „This Week In Sales: L.A. Noire Takes The Lead”. Siliconera. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  93. ^ Gaudiosi, John (22. 5. 2011). „Brendan McNamara Explains Why L.A. Noire 2 Won't Take as Long to Make”. GamerLive.TV. Arhivirano iz originala 1. 8. 2012. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  94. ^ Cullen, Johnny (23. 5. 2011). „McNamara: Future Team Bondi projects won't take five years to make”. VG247. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  95. ^ Cifaldi, Frank (24. 5. 2011). „News – Take-Two: L.A. Noire First Week 'Very Successful'”. Gamasutra. Pristupljeno 1. 9. 2016. „'L.A. Noire was a very successful release.« • »We have every reason to believe that L.A. Noire is another strong franchise for this company.« • »We do see L.A. Noire as a powerful new franchise.” 
  96. ^ Dutton, Fred (11. 8. 2011). „Take-Two: L.A. Noire "has become an important franchise"”. Eurogamer.net. Pristupljeno 1. 9. 2016. „The game has become an important franchise for the company.« • »The game was Take-Two's most successful new release in the past fiscal year and has become a key property in its portfolio.” 
  97. ^ Plunkett, Luke (28. 11. 2011). „The Whore of the Orient is the Next Game From L.A. Noire's Creator”. Kotaku. Arhivirano iz originala 14. 7. 2012. g. Pristupljeno 25. 5. 2017. „The Whore of the Orient is one of the great untold stories of the 20th century.” 
  98. ^ Chalk, Andy (24. 6. 2016). „Whore of the Orient, the spiritual successor to L.A. Noire, isn't going to happen”. PC Gamer. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  99. ^ „Asked & Answered: Max Payne 3 and More...”. Rockstar Games. 13. 2. 2012. Pristupljeno 1. 9. 2016. „We are considering what the future may hold for L.A. Noire as a series.« • »We don't always rush to make sequels.« • »No further DLC or additional content will be developed for the current edition.” 
  100. ^ Makuch, Eddie (7. 3. 2013). „Take-Two has 'extensive pipeline' of unannounced titles in development”. GameSpot. Arhivirano iz originala 1. 9. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. „'Grand Theft Auto parent publisher Take-Two Interactive has an "extensive pipeline of unannounced titles in development"...« • »Slatoff did not share any further information regarding these games, though he did call out the Red Dead, Mafia, Borderlands, L.A. Noire, and Max Payne franchises as being important to the company.” 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Vikicitat ima citate vezane za članak L.A. Noire.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=L.A._Noire&oldid=26963736”