Википедија

Nissan

Nisan (jap. 日産自動車株式会社, translit. Nissan Jidōsha Kabushiki-gaisha, engl. Nissan Motor Co., Ltd.) je japanski multinacionalni proizvođač automobila sa sedištem u Jokohami. Nisan je 2012. godine bio drugi proizvođač automobila u Japanu sa 4,8 miliona jedinica, nakon Tojote sa 10,1 miliona jedinica, a šesti u svetu.[7] Nisan je vodeća japanska marka u Kini, Rusiji i Meksiku.[8] Takođe, Nisan proizvodi i luksuzne automobile pod brendom Infiniti.

Nissan
TipJavna KK
Simbol
IndustrijaAutomobilska industrija
Osnovana26. decembar 1933. god.; pre 90 godina (1933-12-26) (pod Nisan grupom)[1][2]
SedišteNiši-ku Jokohama, Japan (Zvanično registrovano u Kanagava-ku, Jokohama, Prefektura Kanagava)
PodručjaŠirom sveta
Ključni ljudi
  • Jasuši Kimura (Predsednik odbora)
  • Makoto Učida (Predsednik i CEO)
Proizvod(i)Automobili, luksuzna vozila, komercijalna vozila, brodski motori, viljuškari
ProizvodnjaRast 5,556,241 jedinica (2016)[3]
PrihodRast ¥11,95 trilion (FY2017)[4]
ZaradaPad ¥574,7 bilion (FY2017)[4]
Neto zaradaRast ¥746,9 bilion (FY2017)[4]
AktivaRast ¥18,74 bilion (FY2017)[4]
Akcijski kapitalRast ¥5,38 trilion (FY2017)[4]
VlasnikReno (43,4%)[5]
Zaposlenih138,910 (FY2017)[6]
Filijala
Podružnice
Spisak
Vebsajtwww.nissan-global.com/EN/index.html

Od 1999. godine, Nisan je bio član Saveza Reno–Nisan-Micubiši (Micubiši se pridružio 2016. godine), partnerstva između japanskog Nisana, japanske kompanije Micubiši Motors i francuskog Renoa. Od 2013. godine, Reno ima 43,4% glasova u Nisanu, dok Nisan ima 15% glasačkog udela u Renou. Od oktobra 2016. nadalje, Nisan ima 34% kontrolnog udela u Micubiši Motorsu.[9]

U 2014. godini, Nisan je bio najveći proizvođač automobila u Severnoj Americi.[10]

U januaru 2018. godine, direktor Nisana Hiroto Sajkava objavio je da će sva vozila Infiniti lansirana od 2021. godine biti hibridna ili potpuno električna vozila.[11]

Istorijat uredi

Osnivanje i rane godine uredi

Počeci Nisan vozila datiraju još od 1914. godine, kada je proizveden prvi automobil sa 10 konja i dva cilindra. Vozilo je bilo pod brendom DAT po početnim slovima imena osnivača firme Kwaishinsha Motor Car Works – Kenjiro Den, Rokuro Aoyama i Meitaro Takeuchi. 1925. godine kompanija menja naziv u DAT Motorcar Co. i osim proizvodnje automobila, započinje i proizvodnju kamiona. 1926. DAT Motorcar Co. se spaja sa kompanijom iz Osake Jitsuyo Motors, takođe velikim proizvođačem kamiona u Japanu. Rezultat tog spajanja je novonastala kompanija DAT Automobile Manufacturing Co., Ltd..

 
Nisan kaškaj I generacija

Jošisuke Aikava (jap. Yoshisuke Aikawa) vlasnik kompanije Nihon Sangyo, 1931. godine kupio je kontrolni paket deonica DAT Motorsa. Aikava je 1928. godine osnovao holding kompaniju Nihon Sangyo. Naziv Nissan nastao je tokom 1930-ih kao skraćenica kompanije Nihon Sangyo. Tokom tog vremena Nisan se bavio poslovima vezanim za livnicu kao i proizvodnju automobilskih delova. Tek 1933. godine Nisan odlukom prvog predsednika kompanije, Jošisukea Aikave započinje s proizvodnjom automobila, kada kompaniju Tobata Casting zaduženu za proizvodnju automobilskih delova, a koja je u Nisanovom vlasništvu, spaja s DAT Motorsom.

 
Nisan almera II generacija

1934. Jošisuke Aikava je razdvojio Tobata Casting i registrovao je kao novu podružnicu koju je nazvao Nissan Motors. Deoničari nove kompanije nisu bili oduševljeni perspektivom automobilske industrije u Japanu i zbog toga je Aikava kupio sve deonice Tobata Castinga u junu 1934. Kako bi kupio te deonice, koristio je kapital Nihon Sangyo. Od tada je Nisan motors postao vlasništvo Nisan grupacije.[12]

Period od 1945. do 1999. uredi

Tokom Drugog svetskog rata proizvodnja je obustavljena, ali je ubrzo posle rata obnovljena, novembra 1945. 1952. godine Nisan je počeo da proizvodi Datsun automobile po licenci britanskog Austin Motor i 1958. pokrenuo uspešno širenje na tržište SAD. Ovde je Nisan tokom vremena izgradio veoma jaku poziciju, a zahvaljujući pouzdanosti i ekonomičnosti svojih malih automobila, konstantno je povećavana prodaja. 1960. je prekinuta saradnja sa Austin Motor. Sedamdesetih godina, položaj je još više ojačao zahvaljujući izuzetno uspešnom sportskom modelu Datsun Fairlady, koji je u kratkom vremenu postao najprodavaniji sportski automobil u svetu.

 
Nisan nout II generacija

Nisan je 1962. počeo da osvaja Evropu, kada je otvorio svoju prvu centralnu kancelariju u Briselu, u Belgiji. Početkom sedamdesetih godina je objedinio svoje brendove koje je prodavao na svetskim tržištima, i počeo da prodaje automobile pod imenom Nisan.

Nisan nastoji da razvije proizvodnju automobila u oblastima gde ih prodaje. Koristi lokalne stručnjake, lokalne komponente a po potrebama i zahtevima lokalnog tržišta. Od svih japanskih proizvođača Nisan je prvi investirao u evropski program. Prvi korak je bila saradnja sa firmom Motor Iberica SA iz Španije, koja je 1983. rezultirala zajedničkom produkcijom vozila Nisan patrol.

1984. godine Nisan je proširio poslovanje u Evropi i nikao je novi razvojni i proizvodni pogon u Sanderlandu u Ujedinjenom Kraljevstvu. Dve godine kasnije je firma Nisan motors proizvela svoje prvo vozilo Nisan blubrd. U to vreme, prodajna mreža dilera i servisa je pokrila gotovo sve evropske zemlje.

Drugačiji mentalitet Evropljana je vodio Nisan ka uspostavljanju novog razvojno tehnološkog centra u Sanderlandu. 1989. godine Nisan je preselio Evropsku centralnu kancelariju u Amsterdam, u Holandiju, a deset godina kasnije nikao je novi savez sa francuskim proizvođačem Renoom, kada se kancelarija seli u Pariz. Ali u Amsterdamu ima i dalje pristanište i skladište, koje je u stanju da primi i do 35.000 vozila. Odatle Nisan snabdeva svoje kupce na različitim tržištima širom Evrope. U Amsterdamu je i centralno sladište rezervnih delova.

Glavni evropski Nisan modeli (primera, almera, mikra, kaškaj) se proizvode u Sanderlandu u Ujedinjenom Kraljevstvu. O produktivnosti lokalne produkcije najbolje govori dugogodišnja nagrada fabrici u Sanderlandu kao najproduktivnijoj u proizvodnji automobila u celoj Evropi, koja daleko odstupa od svoje konkurencije.[13]

Savez sa Renoom uredi

Nakon što se Nisan 1999. suočio s ozbiljnim finansijskim problemima, kompanija je ušla u poslovno savezništvo sa francuskim Renoom. 27. marta 1999. potpisan je sporazum kojim je stvorena Reno–Nisan alijansa, prvi oblik takve vrste saradnje između japanskog i francuskog proizvođača automobila. Iste godine Reno je imenovao Karlosa Gosna za generalnog direktora alijanse. Nakon Gosnove rekonstrukcije Nissan Motor Company postaje samostalan kada izlazi iz Nisan grupacije. Saradnja ovih kompanija je evoluirala tokom godina tako da Reno danas ima 43,4% Nisanovih deonica, a japanski proizvođač 15% deonica Renoa, koje Nisanu ne daju pravo glasa ili zastupnika u odboru Renoa zbog francuskih zakonskih ograničenja.[14]

Prvi automobil Reno-Nisan alijanse bio je Nisan primera iz 2001. godine, koji sa lagunom iz 2000. deli istu platformu. Nakon toga nastavljena je tehnička saradnja, pa Nisanovi modeli mikra, note i versa imaju isti mehanički dizajn kao Reno klio.

7. aprila 2010. godine Dajmler AG je za 3,1% udela u Nisanu i Renou dao 3,1% udela u vlastitoj kompaniji. Savezništvo s Dajmlerom je fokusirano na tehnologiji vezanoj za električne automobile, baterije i elektroniku.[15]

Krajem 2012. godine Reno-Nisan alijansa formira zajedničko preduzeće sa ruskim Russian Technologies (Alliance Rostec Auto BV) sa ciljem da preuzme većinski paket akcija AvtoVAZa, najvećeg proizvođača automobila i vlasnika najvećeg prodajnog brenda Ladu.[14]

Pogoni uredi

 
Lokacije Nisanovih pogona

Nisan ima proizvodne pogone širom sveta. Ti pogoni se nalaze u Japanu, Kini, Indiji, Vijetnamu, Indoneziji, Maleziji, Filipinima, Tajlandu, Tajvanu, Meksiku, Brazilu, Maroku, Egiptu, Keniji, Južnoj Africi, Španiji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Rusiji, SAD-u i Australiji.

Reference uredi

  1. ^ „Brief History of Nissan Motor Company”. Brief History of Nissan Motor Company. Arhivirano iz originala 9. 5. 2017. g. Pristupljeno 6. 4. 2017. 
  2. ^ „History of Nissan Motors”. National Science Museum of Japan. National Museum of Nature and Science, Tokyo. Pristupljeno 6. 4. 2017. 
  3. ^ „Nissan Production, Sales and Export Results for December 2016 and Calendar Year 2016”. Nissan. 30. 1. 2017. Pristupljeno 4. 3. 2017. 
  4. ^ a b v g d „Annual report 2018” (PDF). Nissan. 13. 5. 2018. Pristupljeno 13. 5. 2018. 
  5. ^ „Renault's Senard expects Nissan's new board to embrace alliance”. Reuters. Pristupljeno 23. 12. 2019. 
  6. ^ „Outline of company”. jun 2013. Arhivirano iz originala 15. 03. 2011. g. Pristupljeno 28. 1. 2013. 
  7. ^ „World Motor Vehicle Production – OICA correspondents survey – World Ranking of Manufacturers – Year 2013” (PDF). OICA. 2014. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 4. 2016. g. Pristupljeno 29. 1. 2015. 
  8. ^ „Message from CEO”. Nissan. Pristupljeno 29. 1. 2014. 
  9. ^ McLain, Sean (21. 10. 2016). „Nissan Formally Takes Controlling Stake in Mitsubishi Motors”. Wall Street Journal. Pristupljeno 23. 12. 2019. 
  10. ^ „Who makes the most cars in North America? Who has the largest auto factory in the U.S.? Don't be embarrassed, few get it right - DailyKanban”. 27. 2. 2015. 
  11. ^ Frost, Laurence; Tajitsu, Naomi (17. 1. 2018). „Nissan's Infiniti vehicles to go electric”. Reuters. US. Pristupljeno 10. 6. 2018. 
  12. ^ „History of Nissan” (na jeziku: engleski). nissan-global.com/history. Arhivirano iz originala 06. 10. 2011. g. Pristupljeno 12. 12. 2014. 
  13. ^ „Istorija Nisana” (na jeziku: srpski). cars.cz. Pristupljeno 12. 12. 2014. 
  14. ^ a b „Structure of the Alliance” (na jeziku: engleski). nissan-global.com. Arhivirano iz originala 08. 10. 2018. g. Pristupljeno 12. 12. 2014. 
  15. ^ „Daimler, Nissan and Renault announce three-way tie-up” (na jeziku: engleski). news.bbc.co.uk. Pristupljeno 12. 12. 2014. 

Spoljašnje veze uredi

 
Nissan na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nissan&oldid=26063077”