Википедија

Poređenje orbitalnih sistema za lansiranje

списак на Викимедији

Ovo poređenje orbitalnih sistema za lansiranje navodi atribute svih pojedinačnih raketnih konfiguracija dizajniranih da dostignu orbitu. Prva lista sadrži rakete koje su operativne ili u razvoju od 2022. godine; druga lista uključuje sve penzionisane rakete. Za jednostavnu listu svih familija konvencionalnih lansera, pogledajte: Poređenje familija orbitalnih lansera. Za listu orbitalnih lansirnih sistema pretežno na čvrsto gorivo, pogledajte: Poređenje orbitalnih sistema za lansiranje na čvrsto gorivo.

Lansirna raketa Falcon Heavy iz kompanije SpaceX.

Pogon svemirske letelice[Napomena 1] je svaki metod koji se koristi za ubrzanje svemirskih letelica i veštačkih satelita. Konvencionalna raketa na čvrsto gorivo je raketa sa motorom koji koristi čvrsta goriva ( gorivo / oksidator ).[Napomena 2] Orbitalni sistemi za lansiranje su rakete i drugi sistemi koji mogu da postavljaju teret u ili izvan Zemljine orbite. Sve trenutne svemirske letelice koriste konvencionalne hemijske rakete ( bipropelent ili čvrsto gorivo) za lansiranje,[Napomena 3] iako su neki koristili motore koji rade uz pomoć vazduha u svojoj prvoj fazi. [Napomena 4]

Trenutne rakete uredi

Legenda orbite:

Vozilo Poreklo Proizvođač Masa nosivosti do ... (kg) Orbitalna lansiranja uklj. neuspesi[a] Datum leta
LEO GTO Ostalo Prvi Najnoviji
Alpha   SAD Firefly Aerospace 1.000[1] 630 do SSO 2 2021 2022
Angara A5   Rusija Khrunichev 24.000[2] 5.400 with Briz-M[2]
7.500 with KVTK 		3[3] 2014 2021
Angara 1.2   Rusija Khrunichev 3.500[2] 2.400 do SSO 2[4] 2022 2022
Antares 230 / 230+   SAD Northrop Grumman 8.200[5] 3.000 do SSO[b] 6[6] 2016 2022
Ariane 5 (all variants)   Evropska Unija EADS Astrium (Arianegroup) 21.000[7] 11,210[8] 115 1996 2022
Atlas V 551   SAD ULA 18.500[9] 8,700 13,550 do SSO
3,960 do GEO 		12[9] 2006 2021
Atlas V N22[v]   SAD ULA 13,000 2 2019[11] 2022
Ceres-1   Kina Galactic Energy 350 270 do SSO 4[12] 2020 2022
Delta IV Heavy   SAD ULA 28.790[13] 14.220 23.560 do polara
11.290 do TLI
8.000 do TMI 		14[14] 2004 2022
Electron   SAD
  Novi Zeland 		Rocket Lab 300[15] 200 do SSO[15] 26[16] 2017 2022
Epsilon   Japan IHI[17] 1.500[18] 590 do SSO 6[19] 2013 2019
Falcon 9 Full Thrust
(partially reusable) 		  SAD SpaceX 16.800+[20] 5,500[21][g] 9,600 to polar[23] 158[24][25][d] 2015 2022
Falcon 9 Full Thrust
(expended) 		  SAD SpaceX 22.800[21] 8.300[21] 4,020 do TMI 17[27][28] 2017 2022
Falcon Heavy
(partially reusable)[29] 		  SAD SpaceX 30,000[30]–57,000[31] 8,000[21]–10,000[đ] 4[32][33] 2018 2022
Falcon Heavy
(expended) 		  SAD SpaceX 63,800[34] 26,700[34] 16,800 do TMI[34] 0 – [e]
GSLV Mk II   Indija ISRO 5.000[35] 2.700[36][ž] 7[37] 2010 2018

5.100 kg do 500-km Sunčeve sinhrone orbite; 3.300 kg do 800 km

GSLV Mk III   Indija ISRO 10,000[38] 4,000 2,380 do TLI 3[39] 2017[z] 2022[i]
H-IIA 202   Japan Mitsubishi 8,000[42]‍:67 4,000[42]‍:48 5,100 do SSO[j]
[42]‍:64–65 		26[43] 2001 2020
Hyperbola-1   Kina i-Space 300[44] 4[45] 2019[46][k] 2022
Jielong 1[47]   Kina CALT 200 (SSO) 1[47] 2019 2019
Jielong 3   Kina CALT 1.500 (500 km SSO) 1[48] 2022 2022
Kaituozhe-2   Kina CASC 800[49] 1[49] 2017 2017
Kuaizhou 1/1A   Kina ExPace 400[50] 250 do SSO 20 2013[l] 2022
Kuaizhou 11   Kina ExPace 1.500[51] 1.000 do SSO[52] 2 2020 2022
LauncherOne   SAD Virgin Orbit 500[53] 300 do SSO[54] 4 2020 2022
Lijian-1 (ZhongKe-1A)   Kina CAS Space 2.000[55] 1.500[56] do 500 km SSO 1[57] 2022 2022
Long March 2C   Kina CALT 3.850
[traži se izvor] 		1.250 with CTS2 2.000 do SSO with YZ-1S[58] 64[59] 1982 2022
Long March 2D   Kina SAST 4.000 1.150 do SSO 71[59] 1992 2022
Long March 2F   Kina CALT 8.600 19[59] 1999 2022
Long March 3A   Kina CALT 6,000[60] 2,600 5,000 do SSO 27[61] 1994 2018
Long March 3B/E   Kina CALT 11,500[60] 5,500 6,900 do SSO 75[61] 2007 2022
Long March 3C   Kina CALT 9,100[60] 3,800 6,500 do SSO 18[61] 2008 2021
Long March 4B   Kina SAST 4.200[62] 1.500 2.800 do SSO 47[62] 1999 2022
Long March 4C   Kina SAST 4.200[63] 1.500 2.800 do SSO 47[62] 2006 2022
Long March 5   Kina CALT 14.000 [64] 15.000 do SSO[65]
9.400 do TLI[64]
6.000 do TMI[64] 		5[65] 2016 2020
Long March 5B   Kina CALT 25.000[65] 4[65] 2020[66] 2022
Long March 6   Kina SAST 1.080 do SSO[67] 8[68] 2015 2021
Long March 6A   Kina SAST 4.000 do SSO[69] 2[68] 2022 2022
Long March 7   Kina CALT 13.500[70] 5.500 do SSO 6[71] 2016[72] 2022
Long March 7A   Kina CALT 5.500 do 7.000[66] 4[71] 2020 2022
Long March 8   Kina CALT 8.400 2.800 5.000 do SSO 2[73] 2020 2022
Long March 11   Kina CALT 700[74] 350 do SSO 15[75] 2015 2022
Minotaur I   SAD Northrop Grumman 580[76] 12[77] 2000 2021
Minotaur IV   SAD Northrop Grumman 1.735[78] 5[79][lj] 2010 2020
Minotaur V   SAD Northrop Grumman 670[79] 465 do HCO 1[79] 2013 2013
Minotaur-C (Taurus)[80]   SAD Northrop Grumman 1.458[81] 1.054 do SSO[m] 10[82] 1994 2017
Nuri (KSLV-II)   Južna Koreja KARI 2.600 1.500 do SSO[83][84] 2[84] 2021 2022
OS-M1   Kina OneSpace 205[85] 143 do SSO 1 2019[86][n] 2019
Pegasus   SAD Northrop Grumman 500[88] 44[88][89] 1990 2019
Proton-M / M+   Rusija Khrunichev 21.600 (M)[90]
23.000 (M+)[91] 		6.150 (M)
6.920 (M+) 		108[92][93][94] 2001 2020
PSLV-CA   Indija ISRO 2.100[95] 1.100 do SSO 14[95] 2007 2019
PSLV-DL   Indija ISRO 1[95] 2019 2021
PSLV-QL   Indija ISRO 2[95] 2019 2019
PSLV-XL   Indija ISRO 3.800[95] 1.300 1.750 do SSO
550 do TMI[96] 		21[95] 2008 2020
Qased   Iran Revolutionary Guard Corps (IRGC) 2 2020 2022
Shavit   Izrael IAI 300[97] 10[98] 1988 2020
Simorgh   Iran Iranian Space Agency 350[99] 2[99][nj] 2017 2019
Soyuz-2.1a   Rusija TsSKB-Progress 7.020 from Baikonur[100] 55[101][102][103] 2006[o] 2022
Soyuz-2.1b   Rusija TsSKB-Progress 8.200 from Baikonur[100] 2.400[104] 62[102][105] 2006 2022
Soyuz-2-1v   Rusija TsSKB-Progress 2.800[106] 1.400 do SSO 9[106] 2013 2022
SLS Block 1   SAD NASA / Boeing
Northrop Grumman 		95.000[107] 27,000+ do TLI[108] 1 2022[109] 2022
SS-520   Japan IHI Aerospace 4[110] 2[111] 2017[112][p] 2018
SSLV   Indija ISRO 500[113] 300 do SSO 1[114] 2022 2022
Unha   Severna Koreja KCST 100[115] 4[116] 2009[r] 2016
Vega   Evropska Unija ESA / ASI 1.500[s][117] 1.330 do SSO[118] 15[119] 2012 2020
Vega C   Evropska Unija ESA / ASI 2.200[s][120] 2[121] 2022 2022
Zhuque-2   Kina LandSpace 4,000[122] 2,000 do SSO 1 2022[123] 2022
  1. ^ Suborbitalni testovi leta i eksplozije na podlozi su isključeni, ali su uključena lansiranja koja ne uspeju na putu do orbite.
  2. ^ Referentna visina 500 km
  3. ^ za Starliner[10]
  4. ^ Korisna nosivost GTO-a je 5.550 kg kada se u prvoj fazi smanji domet (ASDS). Smanjenje tereta na 3.500 kg ako se prvi stepen vrati na mesto lansiranja (RTLS).[22]
  5. ^ Pored toga, jedna raketa je eksplodirala na lansirnoj rampi 2016.[26]
  6. ^ Korisna nosivost GTO-a je 8.000 kg kada se jezgro prvog stepena pojačivača spusti niz domet (ASDS), a bočni pojačivači se vrate na mesto lansiranja (RTLS). Povećano na 10.000 kg ako su svi busteri uključeni.[22]
  7. ^ Od 2022. Falcon Heavi je leteo samo u konfiguraciji koja se delimično može ponovo koristiti; potpuno potrošna konfiguracija se smatra operativnom u smislu da je to pojednostavljena verzija konfiguracije za višekratnu upotrebu.
  8. ^ GTO nosivost sa poboljšanim motorima, od GSLV verzije 2A[37]
  9. ^ Suborbitalni probni let obavljen je 2014. godine (označen LVM-3 / CARE) bez kriogene gornje faze (CUS).[40]
  10. ^ LVM3 M2 / OneWeb India-1 Mission.[41]
  11. ^ 5.100 kg do 500-km Sunčeve sinhrone orbite; 3.300 kg do 800 km[42]‍:64–65
  12. ^ Suborbitalni probni let obavljen je u aprilu 2018.[44]
  13. ^ Suborbitalni probni let obavljen je u martu 2012.[50]
  14. ^ Pored toga, sprovedene su dve suborbitalne misije 2010. i 2011.[79]
  15. ^ Referentna visina 400 km
  16. ^ Suborbitalni probni let obavljen je u maju 2018.[87]
  17. ^ Suborbitalni probni let je uspeo 2016; oba orbitalna leta 2017. i 2019. nisu uspela.[99]
  18. ^ Suborbitalni probni let 2004, bez gornjeg stepena Fregata.[101]
  19. ^ Prethodna verzija SS-520 letela je dva puta kao suborbitalna sondažna raketa 1998. i 2000. U 2017. dodatak malog trećeg stepena omogućio je orbitalna lansiranja ultralakih nano ili pikosatelita.[110]
  20. ^ Suborbitalni probni let nije uspeo 2006. Prve dve orbitalne misije su neuspešne 2009. i 2012. godine, a raketa je konačno stigla u orbitu krajem 2012.[116]
  21. ^ a b Referentna visina 700 km

Predstojeće rakete uredi

Vozilo Poreklo Proizvođač Masa nosivosti do ... (kg) Datum prvog leta
LEO GTO Ostalo
Agnibaan   Indija AgniKul Cosmos 100 2023[124]
Amur   Rusija 10.500[125] 2026[125]
Antares 330   SAD Northrop Grumman
Firefly Aerospace[a] 		> 8.000[126] TBA
Ariane 6 A62   Evropska Unija ArianeGroup 10,350[127]‍:45 5,000[127]‍:33 6,450 do SSO
3,000 do HEO
3,000 do TLI [127]‍:40–49 		2023[128]
Ariane 6 A64   Evropska Unija ArianeGroup 21,650[127]‍:46 11,500+ [127]‍:33 14,900 do SSO
5,000 do GEO
8,400 do HEO
8,500 do TLI [127]‍:40–49 		2023
Beta   SAD
  Ukrajina 		Firefly Aerospace 8.000[129] TBA 5.800 do SSO TBA
Bloostar   Španija Zero 2 Infinity 140[130] 75 do SSO[130] TBA
Blue Whale 1   Južna Koreja Perigee Aerospace 63[131] 50 do SSO TBA
Cyclone-4M   Ukrajina Yuzhnoye
Yuzhmash 		5.000[132] 1.000[133] 3.350 do SSO[132] 2025[134]
DNLV   Malezija Independence-X Aerospace 200 2025[135]
Eris   Australija
  Singapur 		Gilmour Space Technologies 305[136] 2023[137]
H3   Japan Mitsubishi 4.000[138] 6.500[139] 4.000 do SSO[140] 2023[141]
Hyperbola-2   Kina i-Space 2,000[44] 2023[56]
Kuaizhou 21   Kina ExPace 20,000[142] 2025[52]
Long March 9   Kina CALT 150,000[143] 66,000[144] 53,000 do TLI[143]
40,000 do TMI[145] 		2030[146]
Miura 5   Španija PLD Space 900 450 do SSO 2024[147]
Neutron   SAD
  Novi Zeland 		Rocket Lab 8.000 2024[148]
New Glenn   SAD Blue Origin 45,000[149] 13,000 2023[150]
New Line 1
(partially reusable)[151] 		  Kina LinkSpace 200 do SSO[151] TBA
OS-M2   Kina OneSpace 390[85] 292 do SSO TBA
Qaem-100   Iran Islamic Revolutionary Guard Corps 80[152] TBA
Prime   Velika Britanija Orbex 220[153] 150 do SSO[b][154] 2023[155]
Ravn X   SAD Aevum 100[156] TBA
RFA One   Nemačka Rocket Factory Augsburg AG 1,600[157] 450[157] 2023[158]
RS1   SAD ABL Space Systems 1.350[159] 400 1.000 do SSO
750 do MEO 		2023[160]
Skyrora XL   SAD Skyrora 335[161] 315 do SSO[161] 2023[162]
Soyuz-5 / Irtysh   Rusija TsSKB-Progress
RSC Energia 		18,000[163] 2,500 do GEO 2023
SLS Block 1B[v]   SAD NASA / Boeing
Northrop Grumman 		105,000[164] 37,000 do TLI[165] 2027[166]
SLS Block 2[g]   SAD NASA / Boeing
Northrop Grumman 		130,000[167] 45,000 do HCO[165] late 2020s (TBD)
Spectrum   Nemačka Isar Aerospace 1,000[168] 700 do SSO[168] 2023[158]
Starship[169]
(Single launch) 		  SAD SpaceX 100,000+[169][Napomena 5] 21,000[170] 2023 (orbital) [171]
Starship[169]
(Additional refuelling launches) 		  SAD SpaceX 100,000+[169][Napomena 6] 100,000+
[169] 		100,000+do površine Marsa[169]
100,000+ do površine Meseca[169] 		2023 (TBD)[172]
Terran 1   SAD Relativity Space 1.250[173] 900 do SSO 2023
Terran R   SAD Relativity Space 20,000[173] 2024[173]
Vega E   Evropska Unija ESA / ASI 3.000[174] 2025[175]
Vikram 1[176]   Indija Skyroot Aerospace[177] 315 do 45º inclination 500 km LEO 200 do 500 km SSPO 2023[178]
Vikram 2[176]   Indija Skyroot Aerospace 520 do 45º inclination 500 km LEO 410 do 500 km SSPO TBA
Vikram 3[176]   Indija Skyroot Aerospace 720 do 45º inclination 500 km LEO 580 do 500 km SSPO TBA
Vulcan / Centaur   SAD ULA 27.200[179] 14.400[179] 7,200 do GEO[179]
12,100 do TLI 		2023[180]
Yenisei[181]   Rusija TsSKB-Progress
RSC Energia 		88,000 – 115,000[182] 27,000 do TLI[183][184][185] 2028[184]
Zero   Japan Interstellar Technologies 100 do SSO[b][186] 2023[187]
Zuljanah   Iran Iranian Space Agency 220[188] TBA
921 rocket   Kina CALT 25,000 do TLI[189] 2025[146]
  1. ^ obezbeđuje prvi stepen, uključujući motore
  2. ^ a b Referentna visina 500 km
  3. ^ sa EUS
  4. ^ sa EUS i
    naprednim pojačivačima

Penzionisane rakete uredi

Vozilo Poreklo Proizvođač Masa do ... (kg) Lansira
(+ suborbitalno) 		Datum leta
LEO GTO Ostalo Prvi Zadnji
Antares 110–130   SAD Orbital 5.100[5] 1.500 do SSO 5[5] 2013 2014
Ariane 1   Evropska Unija Aérospatiale 1.830[190] 11[190] 1979 1986
Ariane 2   Evropska Unija Aérospatiale 2.270[190] 6[190] 1986 1989
Ariane 3   Evropska Unija Aérospatiale 2.650[190] 11[190] 1984 1989
Ariane 4 40   Evropska Unija Aérospatiale 4.600[190] 2.105 2.740 do SSO 7[190] 1990 1999
Ariane 4 42L   Evropska Unija Aérospatiale 7.000[190] 3.480 4.500 do SSO 13[190] 1993 2002
Ariane 4 42P   Evropska Unija Aérospatiale 6.000[190] 2.930 3.400 do SSO 15[190] 1990 2002
Ariane 4 44L   Evropska Unija Aérospatiale 7.000[190] 4.720 6.000 do SSO 40[190] 1989 2003
Ariane 4 44LP   Evropska Unija Aérospatiale 7.000[190] 4.220 5.000 do SSO 26[190] 1988 2001
Ariane 4 44P   Evropska Unija Aérospatiale 6.500[190] 3.465 4.100 do SSO 15[190] 1991 2001
Ariane 5 G   Evropska Unija EADS Astrium 18.000[191] 6.900[191] 16[191] 1996 2003
Ariane 5 G+   Evropska Unija EADS Astrium 7.100[191] 3[191] 2004 2004
Ariane 5 GS   Evropska Unija EADS Astrium 16.000[192] 6.600[191] 6[191] 2005 2009[193]
Ariane 5 ES   Evropska Unija EADS Astrium 21.000[7] 8.000[191] 8[191] 2008 2018
ASLV   Indija ISRO[194] 150[195] 4[195] 1987 1994
Athena I   SAD Lockheed Martin 795[196] 515 4[197] 1995 2001
Athena II   SAD Lockheed Martin 1.800[198] 3[199] 1998 1999[200]
Atlas-Centaur   SAD Lockheed 1.134[201] 2.222[202] 148 1962 1983
Atlas G   SAD Lockheed 5.900[203] 2.222 1,179 do HCO[203] 7[203] 1984 1989
Atlas H/MSD   SAD Lockheed 3.630[204] 5 1983 1987
Atlas I   SAD Lockheed Martin 5.900[203] 2.340[203] 11[203] 1990 1997
Atlas II   SAD Lockheed Martin 6.780[203] 2.810 2,000 do HCO[203] 10[203] 1991 1998
Atlas IIA   SAD Lockheed Martin 7.316[203] 3.180 2,160 do HCO[203] 23[203] 1992 2002
Atlas IIAS   SAD Lockheed Martin 8.618[203] 3.833 2,680 do HCO[203] 30[203] 1993 2004
Atlas IIIA   SAD Lockheed Martin 8.686[203] 4.060 2,970 do HCO[203] 2[203] 2000 2004
Atlas IIIB/DEC   SAD Lockheed Martin 10.759[203] 4.609[203] 1[203] 2002 2002
Atlas IIIB/SEC   SAD Lockheed Martin 10.218[205] 4.193[203] 3[203] 2003 2005
Atlas V 401   SAD ULA 9.050[9] 4,950 6,670 do SSO 41[9] 2002 2022
Atlas V 411   SAD ULA 9.050[9] 6,075 8,495 do SSO 6[9] 2006 2020
Atlas V 421   SAD ULA 9.050[9] 7,000 9,050 do SSO 9[9] 2007 2022
Atlas V 431   SAD ULA 9.050[9] 7,800 9,050 do SSO 3[9] 2005 2016
Atlas V 501   SAD ULA 8.250[9] 3,970 5,945 do SSO
1,500 do GEO 		7[9] 2010 2020
Atlas V 511   SAD ULA 11,000[9] 5,250 7,820 do SSO
1,750 do GEO 		1[206] 2022 2022
Atlas V 521   SAD ULA 13.300[9] 6,485 9,585 do SSO
2,760 do GEO 		2[9] 2003 2004
Atlas V 531   SAD ULA 15.300[9] 7,425 11,160 do SSO
3,250 do GEO 		5[9] 2010 2022
Atlas V 541   SAD ULA 17.100[9] 8,240 12,435 do SSO
3,730 do GEO 		9[9] 2011 2022
Black Arrow   Velika Britanija RAE 73[207] 2 (+2) 1969[a] 1971
Commercial Titan III   SAD Martin Marietta 13.100[208] 4 1990 1992
Delta 0300   SAD McDonnell Douglas 340[209] 747 do SSO[210] 3[211] 1972 1973[212]
Delta 0900   SAD McDonnell Douglas 1.300[213] 818 do SSO[211] 2[211] 1972 1972
Delta 1410   SAD McDonnell Douglas 340[214] 1[211] 1975 1975
Delta 1604   SAD McDonnell Douglas 390[215] 2[211] 1972 1973
Delta 1900   SAD McDonnell Douglas 1.800[211] 1[211] 1973 1973
Delta 1910   SAD McDonnell Douglas 1.066[216] 1[211] 1975 1975
Delta 1913   SAD McDonnell Douglas 328[217] 1[211] 1973 1973
Delta 1914   SAD McDonnell Douglas 680[218] 2[211] 1972 1973
Delta 2310   SAD McDonnell Douglas 336[219] 3[211] 1974 1981
Delta 2313   SAD McDonnell Douglas 243 do GEO[220] 3[211] 1974 1977
Delta 2910   SAD McDonnell Douglas 1.887[211] 6[211] 1975 1978
Delta 2913   SAD McDonnell Douglas 2.000[221] 700[221] 6[211] 1975 1976
Delta 2914   SAD McDonnell Douglas 724[211] 30[211] 1974 1979
Delta 3910   SAD McDonnell Douglas 2.494[211] 1.154 with PAM-D 10[211] 1980 1988
Delta 3913   SAD McDonnell Douglas 816[222] 1[211] 1981 1981
Delta 3914   SAD McDonnell Douglas 954[211] 13[211] 1975 1987
Delta 3920   SAD McDonnell Douglas 3.452[211] 1.284 with PAM-D 10[211] 1982 1989
Delta 3924   SAD McDonnell Douglas 1.104[211] 4[211] 1982 1984
Delta 4925   SAD McDonnell Douglas 3.400[223] 1.312[211] 2[211] 1989 1990
Delta 5920   SAD McDonnell Douglas 3.848[224] 1[211] 1989 1989
Delta II 6920   SAD McDonnell Douglas 3.983[211] 3[211] 1990 1992
Delta II 6925   SAD McDonnell Douglas 1.447[211] 14[211] 1989 1992
Delta II 7320   SAD Boeing IDS / ULA 2.865[211] 1.651 do SSO 12[211] 1999 2015
Delta II 7326   SAD Boeing IDS 934[211] 636 do TLI
629 do HCO 		3[211] 1998 2001
Delta II 7420   SAD ULA 3.185[211] 1.966 do SSO 14[211] 1998 2018
Delta II 7425   SAD Boeing IDS 1.100[211] 804 do HCO 4[211] 1998 2002
Delta II 7426   SAD Boeing IDS 1.058[211] 734 do TLI
711 do HCO 		1[211] 1999 1999
Delta II 7920   SAD Boeing IDS / ULA 5.030[211] 3.123 do SSO 29[211] 1998 2017
Delta II 7925   SAD Boeing IDS / ULA 1.819[211] 1,177 do TLI
1,265 do HCO 		69[211] 1990 2009
Delta II-H 7920H   SAD Boeing IDS / ULA 6.097[211] 3[211] 2003 2011
Delta II-H 7925H   SAD Boeing IDS / ULA 2.171 1,508 do HCO[211] 3[211] 2003 2007
Delta III 8930   SAD Boeing IDS 8.292[211] 3.810 3[211] 1998 2000
Delta IV M   SAD Boeing IDS 9.440[13] 4.440 7.690 do polar 3[14] 2003 2006
Delta IV M+(4,2)   SAD ULA 13.140[13] 6.390 10.250 do polar 14[14] 2002 2019
Delta IV M+(5,2)   SAD ULA 11.470[13] 5.490 9.600 do polar 3[14] 2012 2018
Delta IV M+(5,4)   SAD ULA 14.140[13] 7.300 11.600 do polar 8[14] 2009 2019
Diamant   Francuska SEREB 107[225][226] 12 1965 1975
Dnepr   Ukrajina Yuzhmash 3.700[227] 22[227] 1999 2015[228]
Energia[b]   SSSR NPO Energia 100.000[229] 20.000 do GEO[229]
32,000 do TLI[229] 		1 (failed to orbit)[230] 1987 1987
Energia-Buran   SSSR NPO Energia (Launcher)
NPO Molniya (Orbiter) 		30.000[229][v] 1 1988 1988
Falcon 1   SAD SpaceX 470[231] 5[231] 2006 2009
Falcon 9 v1.0   SAD SpaceX 10,450[232] 4,540[232] 5[233] 2010 2013
Falcon 9 v1.1   SAD SpaceX 13,150[234][g] 4,850[234] 15[233] 2013 2016
Feng Bao 1   Kina Shanghai Bureau No.2 2,500[235] 8 (+3)[236] 1972 1981
GSLV Mk.I(a)   Indija ISRO 5.000[35] 1.540[237] 1[237] 2001 2001
GSLV Mk.I(b)   Indija ISRO 5.000[35] 2.150[237] 4[237] 2003 2007
GSLV Mk.I(c)   Indija ISRO 5.000[35] 1[237] 2010 2010
H-I   Japan
  SAD 		Mitsubishi 1.400[238] 9 1986 1992
H-II / IIS   Japan Mitsubishi 10.060[239] 4.000[240] 7[240] 1994 1999
H-IIA 204   Japan Mitsubishi 5,950[42]‍:48 5[43] 2006 2021
H-IIA 2022   Japan Mitsubishi 4.500[43] 3[43] 2005 2007
H-IIA 2024   Japan Mitsubishi 11.000[241] 5.000[43] 7[43] 2002 2008
H-IIB   Japan Mitsubishi 16,500 (ISS)[139] 8,000 8[242] 2009 2020
J-I   Japan Nissan Motors[243] 1.000[244] 0 (+1) 1996 1996
Kaituozhe-1   Kina CALT 100[245] 2 2002 2003
Kosmos-3M   SSSR
  Rusija 		NPO Polyot 1.500[246] 442[247] 1967 2010
Lambda 4S   Japan Nissan Motors[243] 26[248] 5 1966 1970
Long March 1   Kina CALT 300[249] 2[250] 1970 1971
Long March 1D   Kina CALT 740[251] 0 (+3)[250] 1995[d] 2002
Long March 2A   Kina CALT 2.000[252] 4[59] 1974 1978
Long March 2E   Kina CALT 9.200[59] 7[59] 1990 1995
Long March 3   Kina CALT 5.000[61] 13[61] 1984 2000
Long March 3B   Kina CALT 11,200[60] 5,100 5,700 do SSO 12[61] 1996 2012
Long March 4A   Kina CALT 4.000 2[62] 1988 1990
M-V   Japan Nissan Motors[243] (1997–2000)
IHI Aerospace[17] (2000–2006) 		1.850[248] 7 1997 2006
Molniya   SSSR RSC Energia 1.800[253] 40[254] 1960 1967
Molniya-M   SSSR
  Rusija 		RSC Energia 2.400[255] 280[256] 1965 2010
Mu-3C   Japan Nissan Motors[243] 195[248] 4 1974 1979
Mu-3H   Japan Nissan Motors[243] 300[248] 3 1977 1978
Mu-3S   Japan Nissan Motors[243] 300[248] 4 1980 1984
Mu-3SII   Japan Nissan Motors[243] 770[248] 8 1985 1995
Mu-4S   Japan Nissan Motors[243] 180[248] 4 1971 1972
N1   SSSR NPO Energia 95.000[257][258][259][đ] 4[260] (never reached orbit) 1969 1972
N-I   Japan
  SAD 		Mitsubishi 1.200[261] 7 1975 1982
N-II   Japan
  SAD 		Mitsubishi 2.000[262] 8 1981 1987
Naro-1   Južna Koreja
  Rusija 		KARI/Khrunichev 100[263] 3 2009 2013
NOTS-EV-1 Pilot   SAD United States Navy 105[264] 10 1958 1958
Paektusan   Severna Koreja KCST 700[265] 0 (+1) 1998 1998
Polyot   SSSR RSC Energia 1.400 2 1963 1964
Proton-K   SSSR
  Rusija 		Khrunichev 19.760[266] 4.930[267] 311[268] 1965 2012
PSLV-G   Indija ISRO 3.200[95] 1.050 1.600 do SSO 12[95] 1993 2016[269]
Rocket 3   SAD Astra 100[270] 150 do SSO 7[271] 2020[270] 2022
Rokot   Rusija Khrunichev 1.950[272] 1.200 do SSO 34[272] 1990 2019
Safir   Iran Iranian Space Agency 65[273] 7[273][e] 2008 2019
Saturn I   SAD Chrysler (S-I)
Douglas (S-IV) 		9.000[274] 10[275] 1961 1965[275]
Saturn IB   SAD Chrysler (S-IB)
Douglas (S-IVB) 		18.600[276] 9[277] 1966 1975
Saturn V   SAD Boeing (S-IC)
North American (S-II)
Douglas (S-IVB) 		140.000[278][279] 47.000 do TLI[280] 13[281][282][ž] 1967 1973
Scout   SAD US Air Force/NASA 174[283] 125 1961 1994
Shtil'   Rusija Makeyev 280–420[284] 2[285] 1998 2006
SLV   Indija ISRO 40[286] 4[286] 1979 1983[286]
Soyuz   SSSR RSC Energia 6.450 31[287] 1966 1976
Soyuz-FG   Rusija TsSKB-Progress 6.900[288] 70[102][289] 2001 2019
Soyuz-L   SSSR RSC Energia 5.500 3[290] 1970 1971
Soyuz-M   SSSR RSC Energia 6.600 8[291] 1971 1976
Soyuz ST-A   Rusija
  Evropska Unija 		TsSKB-Progress
Arianespace 		7.800 from Kourou[292] 2.810 with Fregat[293] 9[102] 2011 2021
Soyuz ST-B   Rusija
  Evropska Unija 		TsSKB-Progress
Arianespace 		9.000 from Kourou[294] 3.250 with Fregat[293] 4.400 do SSO[295] 18[102] 2011 2022
Soyuz-U   SSSR
  Rusija 		TsSKB-Progress 6.650 from Baikonour[296]
6.150 from Plesetsk[296] 		786[102][103][297] 1973 2017
Soyuz-U2   SSSR
  Rusija 		TsSKB-Progress 7.050 72[298] 1982 1995
Space Shuttle   SAD ATK (SRBs)
Martin Marietta (External tank)
Rockwell (Orbiter) 		24.400[v]
3.550 to escape with IUS[299] 135[301] 1981 2011
Sputnik 8K71PS   SSSR RSC Energia 500[302] 2 1957 1957
Sputnik 8A91   SSSR RSC Energia 1.327 2 1958 1958
Start-1   Rusija MITT 532 350 do SSO[303] 5[304] 1993 2006
Strela   Rusija Khrunichev 1.400[305] 3[306] 2003 2014
Titan II GLV   SAD Martin Marietta 3.600[307] 11 (+1) 1964 1966
Titan II(23)G   SAD Martin Marietta 3.600[308] 13 1988 2003
Titan IIIA   SAD Martin Marietta 3.100[309] 4 1964 1965
Titan IIIB   SAD Martin Marietta 3.000[310] 70 1966 1987
Titan IIIC   SAD Martin Marietta 13.100[311] 36 1965 1982
Titan IIID   SAD Martin Marietta 12.300[312] 22 1971 1982
Titan IIIE   SAD Martin Marietta 15.400[313] 7 1974 1977
Titan 34D   SAD Martin Marietta 4.515[314] 15 1982 1989
Titan IVA   SAD Martin Marietta 17.110[315] 4,944 with IUS
  • 14,090 do SSO[315]
  • 4,536 do GSO with Centaur
  • 3,550 to escape with IUS
 22[316] 1989 1998
Titan IVB   SAD Lockheed Martin 21,682[317] 5,761[317]
(9,000 with upper stage) 		17[316] 1997 2005
Tsyklon-2A   SSSR Yuzhmash 3.350[318] 8[319] 1967 1969
Tsyklon-2   SSSR
  Ukrajina 		Yuzhmash 2.820[320] 106[321] 1969 2006[321]
Tsyklon-3   SSSR
  Ukrajina 		Yuzhmash 1.920[322] 122[323] 1977 2009[323]
Vanguard   SAD Martin 9[324] 11 (+1) 1957 1959
VLS-1   Brazil AEB, IAE 380[325] 2[z] (never reached orbit) 1997 2003
Volna   Rusija Makeyev 100[326] 1 (+5)[285] 1995[i] 2005[285]
Voskhod   SSSR RSC Energia 6.000[327] 306 1963 1976
Vostok-L   SSSR RSC Energia 390 do TLI[328] 4 1960 1960
Vostok-K   SSSR RSC Energia 2.460[329] 16 1960 1964
Vostok-2   SSSR RSC Energia 4.730[329] 45 1962 1967
Vostok-2M   SSSR RSC Energia 1.300[330] 93 1964 1991
Soyuz/Vostok   SSSR RSC Energia 6.000[331] 2 1965 1966
Zenit-2   SSSR
  Ukrajina 		Yuzhnoye 13.740[332] 36[333] 1985 2004[334]
Zenit-2M / 2SLB   Ukrajina Yuzhnoye 13.920[332] 2[333] 2007 2011
Zenit-3F   Ukrajina Yuzhnoye 1.740 do GEO[335] 4[336] 2011 2017
Zenit-3SL   Ukrajina Yuzhmash
RSC Energia 		7.000[336] 6.160 36[336] 1999 2014
Zenit-3SLB / 3M   Ukrajina Yuzhmash
RSC Energia 		3.750[336] 6[336] 2008 2013
Zhuque-1   Kina LandSpace 300[337] 200 do SSO 1[338] 2018[338] 2018
  1. ^ Prvi suborbitalni test 1969, prvi pokušaj lansiranja u orbitu 1970
  2. ^ Bez Burana, uz pretpostavku da nosivost obezbeđuje orbitalno ubacivanje
  3. ^ a b Američki sistem za transport spejs šatla i sovjetski Energia-Buran sastoje se od raketa lansirnih vozila i orbitera svemirskog aviona. Ovde navedene vrednosti korisnog tereta odnose se na masu korisnog tereta u tovarnom prostoru svemirskih aviona, isključujući masu samih svemirskih aviona.
  4. ^ Veb lokacija SpaceX navodi da nosivost F9 za LEO iznosi 13.150 kg. Nosivost za GTO je navedena kao 4.850 kg. Međutim, SpaceX je naveo da ovi brojevi uključuju marginu od 30% da bi se prilagodila mogućnost ponovne upotrebe.
  5. ^ Suborbitalni probni letovi 1995, 1997. i 2002. godine, nije bilo pokušaja orbitalnog lansiranja
  6. ^ Raketa N1 je prvobitno bila projektovana za 75 t LEO kapaciteta i pokušaji lansiranja su napravljeni sa ovom verzijom, ali su postojale studije za povećanje nosivosti na 90–95 t, ako bi se mogao razviti motor gornjeg stepena tečnog vodonika.
  7. ^ Pored toga, dve rakete su eksplodirale na lansirnoj rampi, jedna 2012. i jedna 2019.[273]
  8. ^ Saturn V je izvršio 13 lansiranja, od kojih je 12 dostiglo ispravne orbite, a drugo (Apollo 6) je dostiglo drugačiju orbitu od one koja je bila planirana; međutim, neki ciljevi misije još uvek bi mogli da budu ispunjeni; NASA, Saturn V News Reference, Appendix: Saturn V Flight History (1968) Arhivirano 2011-05-17 na sajtu Wayback Machine. Za više informacija pogledajte članak Saturn V. Rekord lansiranja Saturna V obično se navodi kao da nikada nije zakazao, npr. „Raketu je dizajnirao Verner fon Braun i nije propala ni u jednom od svojih letova“, Alan Lori i Robert Godvin; Saturn, ali lansiranje Apola 6 treba smatrati delimičnim neuspehom misije. 13. lansiranje Saturna V bilo je u specijalnoj konfiguraciji (SA-513) sa Skylab.
  9. ^ Treća raketa je eksplodirala pre lansiranja.
  10. ^ Prvi pokušaj lansiranja u orbitu 2005

Vidi još uredi

Napomene uredi

  1. ^ Postoji mnogo različitih metoda. Svaka metoda ima nedostatke i prednosti, a pogon svemirskih letelica je aktivna oblast istraživanja. Međutim, većina svemirskih letelica danas se pokreće potiskivanjem gasa iz zadnjeg dela vozila veoma velikom brzinom kroz supersoničnu de Lavalovu mlaznicu. Ova vrsta motora se zove raketni motor.
  2. ^ Prve srednjovekovne rakete bile su rakete na čvrsto gorivo koje su pokretane barutom; koristili su ih Kinezi, Indijci, Mongoli i Arapi, u ratovanju još u 13. veku.
  3. ^ Kao što su raketa Pegaz i SpaceShipOne.
  4. ^ Većina satelita ima jednostavne pouzdane hemijske potisnike (često rakete sa jednim stepenom) ili otporne rakete za održavanje orbitalne stanice i za kretanje za kontrolu položaja. Sateliti sovjetskog bloka decenijama koriste električni pogon, a novije zapadne geo-orbitalne svemirske letelice počinju da ih koriste za održavanje stanica sever-jug i podizanje satelita u više slojeve orbite. Međuplanetarna vozila uglavnom koriste i hemijske rakete, iako je nekoliko njih koristilo jonske potisnike i potisnike sa Holovim efektom (dva različita tipa električnog pogona).
  5. ^ Elon Musk [elonmusk] (31. 3. 2020). „Mass of initial SN ships will be a little high & Isp a little low, but, over time, it will be ~150t to LEO fully reusable” (твит) — преко Twitter-a. 
  6. ^ Elon Musk [elonmusk] (31. 3. 2020). „Mass of initial SN ships will be a little high & Isp a little low, but, over time, it will be ~150t to LEO fully reusable” (tvit) — preko Twitter-a. 

Reference uredi

  1. ^ „Firefly Alpha”. Firefly Aerospace. Arhivirano iz originala 26. 01. 2021. g. Pristupljeno 29. 10. 2019. 
  2. ^ a b v „Angara Launch Vehicle Family”. Khrunichev State Research and Production Space Center. Arhivirano iz originala 24. 12. 2014. g. Pristupljeno 2. 9. 2018. 
  3. ^ Krebs, Gunter. „Angara Family”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 31. 12. 2021. 
  4. ^ Mooney, Justin (2022-04-30). „Russia launches first orbital Angara 1.2 rocket with military payload”. NASASpaceFlight.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-12. 
  5. ^ a b v Krebs, Gunter. „Antares (Taurus-2)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 1. 12. 2019. 
  6. ^ Krebs, Gunter. „Antares 230”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 20. 11. 2019. 
  7. ^ a b „Ariane 5 Users Manual” (PDF). Issue 4. Arianespace. str. 39 (ISS orbit). Arhivirano iz originala (PDF) 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 13. 11. 2007. 
  8. ^ „Ariane 5 sets new record on latest launch”. ESA. 24. 10. 2021. Pristupljeno 25. 10. 2021. 
  9. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p Krebs, Gunter. „Atlas-5”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 29. 7. 2022. 
  10. ^ Egan, Barbara [barbegan13] (15. 10. 2016). „We are calling the config N22. No payload fairing with the Starliner on board” (tvit) — preko Twitter-a. 
  11. ^ Roulette, Joey (22. 12. 2019). „'Bull's-eye' landing in New Mexico for Boeing's Starliner astronaut capsule”. Reuters. Pristupljeno 22. 12. 2019. 
  12. ^ Krebs, Gunter. „Ceres-1”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 6. 2. 2022. 
  13. ^ a b v g d „Delta IV Launch Services User's Guide, June 2013” (PDF). United Launch Alliance. jun 2013. str. 2—10. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 07. 2014. g. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  14. ^ a b v g d Krebs, Gunter. „Delta-4”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  15. ^ a b „Rocket Lab Increases Electron Payload Capacity, Enabling Interplanetary Missions and Reusability”. Rocket Lab (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-04. 
  16. ^ „Completed Missions”. Rocket Lab (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-09. 
  17. ^ a b „Projects&Products”. IHI Aerospace. Arhivirano iz originala 6. 4. 2011. g. Pristupljeno 8. 3. 2011. 
  18. ^ „Epsilon a solid propellant launch vehicle for new age” (PDF). IHI Aerospace. Pristupljeno 3. 2. 2018. 
  19. ^ Krebs, Gunter. „Epsilon”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 18. 1. 2019. 
  20. ^ Mogg, Trevor (24. 5. 2019). „SpaceX joins internet-from-space race with launch of 60 Starlink satellites”. www.digitaltrends.com. 
  21. ^ a b v g „Capabilities & Services”. SpaceX. Arhivirano iz originala 07. 10. 2013. g. Pristupljeno 5. 4. 2017. 
  22. ^ a b Koenigsmann, Hans (3. 10. 2018). SpaceX performance tiers to GTO. IAC 2018. Pristupljeno 23. 10. 2018. 
  23. ^ de Selding, Peter B. (15. 6. 2016). „Iridium's SpaceX launch slowed by Vandenberg bottleneck”. SpaceNews. Pristupljeno 21. 6. 2016. 
  24. ^ Krebs, Gunter. „Falcon-9 v1.2 (Falcon-9FT)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 19. 11. 2018. 
  25. ^ Krebs, Gunter. „Falcon-9 v1.2 (Block 5) (Falcon-9FT (Block 5))”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 20. 11. 2019. 
  26. ^ Malik, Tariq (1. 9. 2016). „Launchpad Explosion Destroys SpaceX Falcon 9 Rocket, Satellite in Florida”. Space.com. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  27. ^ Krebs, Gunter. „Falcon-9 v1.2(ex) (Falcon-9FT(ex))”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 29. 6. 2018. 
  28. ^ Krebs, Gunter. „Falcon-9 v1.2 (Block 5)(ex) (Falcon-9FT (Block 5)(ex))”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 10. 8. 2019. 
  29. ^ Either 2 or 3 boosters recoverable
  30. ^ Musk, Elon. Making Life Multiplanetary. SpaceX. Korisna informacija se nalazi na: 15:35. Arhivirano iz originala 2021-12-12. g. Pristupljeno 22. 3. 2018 — preko YouTube. „BFR in fully reusable configuration, without any orbital refueling, we expect to have a payload capability of 150 tonnes to low Earth orbit and that compares to about 30 for Falcon Heavy” 
  31. ^ Elon Musk [elonmusk] (12. 2. 2018). „Side boosters landing on droneships & center expended is only ~10% performance penalty vs fully expended. Cost is only slightly higher than an expended F9, so around $95M.” (tvit) — preko Twitter-a. 
  32. ^ Krebs, Gunter. „Falcon-Heavy”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 15. 4. 2019. 
  33. ^ Krebs, Gunter. „Falcon-Heavy (Block 5)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 15. 7. 2019. 
  34. ^ a b v „SpaceX”. SpaceX (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-29. 
  35. ^ a b v g „Geosynchronous Satellite Launch Vehicle (GSLV)”. ISRO. Arhivirano iz originala 21. 06. 2019. g. Pristupljeno 31. 8. 2018. 
  36. ^ Subramanian, T.S. (14. 9. 2018). „ISRO developing vehicle to launch small satellites”. Frontline. Pristupljeno 29. 8. 2018. 
  37. ^ a b Krebs, Gunter. „GSLV”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  38. ^ „GSLV MkIII-M1 Successfully Launches Chandrayaan-2 spacecraft - ISRO”. www.isro.gov.in. Arhivirano iz originala 12. 12. 2019. g. Pristupljeno 2019-12-01. 
  39. ^ Krebs, Gunter. „GSLV Mk.3 (LVM-3)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 10. 8. 2019. 
  40. ^ „Crew module Atmospheric Re-entry Experiment (CARE)”. ISRO. 18. 12. 2014. Arhivirano iz originala 25. 09. 2020. g. Pristupljeno 4. 9. 2018. 
  41. ^ „LVM3 M2 / OneWeb India-1 Mission”. ISRO. 23. 10. 2022. Pristupljeno 23. 10. 2022. 
  42. ^ a b v g d „H-IIA – User's Manual” (PDF). 4.0. Mitsubishi Heavy Industries, MHI Launch Services. februar 2015. YET04001. Pristupljeno 4. 9. 2018. 
  43. ^ a b v g d đ Krebs, Gunter. „H-2A”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 12. 11. 2018. 
  44. ^ a b v Jones, Andrew (15. 5. 2018). „Chinese commercial launch sector nears takeoff with suborbital rocket test”. SpaceNews. Pristupljeno 16. 8. 2018. 
  45. ^ „Chinese rocket company suffers third consecutive launch failure”. SpaceNews (na jeziku: engleski). 2022-05-13. Pristupljeno 2022-05-13. 
  46. ^ Huang, Echo (25. 7. 2019). „A private Chinese space firm successfully launched a rocket into orbit”. Quartz. Pristupljeno 10. 8. 2019. 
  47. ^ a b Krebs, Gunter. „Jielong-1 (Smart Dragon-1, SD 1)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 2. 11. 2019. 
  48. ^ Krebs, Gunter. „Jielong-3 (Smart Dragon-3, SD 3)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 9. 12. 2022. 
  49. ^ a b Krebs, Gunter. „Kaituozhe-2 (KT-2)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 2. 11. 2019. 
  50. ^ a b Krebs, Gunter. „Kuaizhou-1 (KZ-1) / Fei Tian 1”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 8. 1. 2020. 
  51. ^ „快舟十一号小型固体运载火箭(KZ-11)：推迟到2018年首飞” [Kuaizhou 11 small solid launch vehicle (KZ-11): First flight planned for 2018] (na jeziku: kineski). Ocdober 30, 2017. Arhivirano iz originala 27. 07. 2018. g. Pristupljeno March 10, 2018.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  52. ^ a b „Kuai Zhou (Fast Vessel)”. China Space Report. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 10. 3. 2018. 
  53. ^ Clark, Stephen (31. 8. 2018). „Virgin Orbit nears first test flights with air-launched rocket”. Spaceflight Now. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  54. ^ „LauncherOne service guide” (PDF). Virgin Orbit. 2017. Arhivirano iz originala (PDF) 2018-03-28. g. Pristupljeno 2017-08-07. 
  55. ^ „产品信息 - 中科宇航”. www.cas-space.com. Pristupljeno 2022-08-13. 
  56. ^ a b Jones, Andrew (6. 7. 2022). „New launch vehicles set for test flights from China's Jiuquan spaceport”. SpaceNews. Pristupljeno 8. 7. 2022. 
  57. ^ Krebs, Gunter. „Zhongke-1 (ZK-1, Lijian-1)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 31. 7. 2021. 
  58. ^ „Two satellites with secretive missions launched by China”. Spaceflight Now. 12. 10. 2018. Pristupljeno 12. 10. 2018. 
  59. ^ a b v g d đ Krebs, Gunter. „CZ-2 (Chang Zheng-2)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 5. 10. 2021. 
  60. ^ a b v g „LM-3A Series Launch Vehicles User's Manual Issue 2011” (PDF). 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 7. 2015. g. Pristupljeno 17. 8. 2015. 
  61. ^ a b v g d đ Krebs, Gunter. „CZ-3 (Chang Zheng-3)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 5. 10. 2021. 
  62. ^ a b v g Krebs, Gunter. „CZ-4 (Chang Zheng-4)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 5. 10. 2021. 
  63. ^ Krebs, Gunter. „CZ-4C (Chang Zheng-4C)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 16. 8. 2018. 
  64. ^ a b v Qin, Xudong; Long, Lehao; Rong, Yi (april 2016). „我国航天运输系统成就与展望” [Achievements and prospects of China's space transportation system]. 深空探测学报 (Journal of Deep Space Exploration) (na jeziku: kineski). 3 (4): 315—322. doi:10.15982/j.issn.2095-7777.2016.04.003. Pristupljeno 28. 8. 2017. 
  65. ^ a b v g Krebs, Gunter. „CZ-5 (Chang Zheng-5)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 24. 8. 2021. 
  66. ^ a b Jones, Andrew (14. 2. 2020). „China prepares to launch new rockets as part of push to boost space program”. space.com. Pristupljeno 14. 2. 2020. 
  67. ^ Barbosa, Rui (19. 9. 2015). „China conducts debut launch of Long March 6”. NASASpaceFlight.com. Pristupljeno 2015-09-26. 
  68. ^ a b Krebs, Gunter. „CZ-6 (Chang Zheng-6)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 5. 10. 2021. 
  69. ^ „China conducts debut launch of Long March 6”. Xinhua Net. 29. 3. 2022. Pristupljeno 2022-04-14. 
  70. ^ „"长征七号"运载火箭具备近地轨道13.5吨、700千米太阳同步轨道5.5吨运载能力”. 新华网. 2011-12-29. Arhivirano iz originala 2015-11-02. g. 
  71. ^ a b Krebs, Gunter. „CZ-7 (Chang Zheng-7)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 5. 10. 2021. 
  72. ^ „长征七号首飞成功 空间实验室任务大幕拉开” [Successful maiden flight of the Long March 7 mission Damulakai]. www.spacechina.com (na jeziku: kineski). 2016-06-25. Arhivirano iz originala 28. 6. 2016. g. Pristupljeno 25. 6. 2016. 
  73. ^ Krebs, Gunter. „CZ-8 (Chang Zheng-8)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 5. 10. 2021. 
  74. ^ Chan, Kai Yee (8. 10. 2015). „China reveals CZ-11 anti-ASAT rocket”. Chinese Daily Mail. Arhivirano iz originala 23. 02. 2019. g. Pristupljeno 4. 9. 2018. 
  75. ^ Krebs, Gunter. „CZ-11 (Chang Zheng-11)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 5. 10. 2021. 
  76. ^ „Minotaur I Space Launch Vehicle—Fact Sheet” (PDF). Orbital Sciences Corporation. 2012. Pristupljeno 28. 2. 2012. „Spacecraft mass-to-orbit of up to 580 kg to LEO (28.5 deg, 185 km)” 
  77. ^ Krebs, Gunter. „Minotaur-1 (OSP-SLV)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 5. 10. 2021. 
  78. ^ „Minotaur IV – Fact sheet” (PDF). Orbital Sciences Corporation. 2010. BR06005d. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 10. 2010. g. Pristupljeno 4. 3. 2009. 
  79. ^ a b v g Krebs, Gunter. „Minotaur-3/-4/-5/-6 (OSP-2 Peacekeeper SLV)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 5. 10. 2021. 
  80. ^ „Taurus”. Orbital Sciences Corporation. 2012. Arhivirano iz originala 22. 7. 2012. g. 
  81. ^ „Minotaur-C, Ground-Launched Space Launch Vehicle” (PDF). Orbital Sciences Corporation. 2014. FS003_02_2998. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 7. 2014. g. 
  82. ^ Krebs, Gunter. „Taurus / Minotaur-C”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  83. ^ „Korea Space Launch Vehicle (Nuri)”. Korea Aerospace Research Institute. Pristupljeno 1. 12. 2019. 
  84. ^ a b „South Korea's KSLV-II conducts maiden launch”. NASASpaceFlight.com. 2021-10-21. Pristupljeno 2021-10-22. 
  85. ^ a b Goh, Deyana (5. 7. 2018). „Chinese startup One Space successfully tests first stage engine for orbital rocket”. Spacetech Asia. Pristupljeno 16. 8. 2018. 
  86. ^ Krebs, Gunter. „OS-M (Chongqing SQX)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 15. 4. 2019. 
  87. ^ Jones, Andrew (17. 5. 2018). „Chinese company OneSpace sends OS-X rocket to 40 km in maiden flight”. GBTimes. Arhivirano iz originala 25. 02. 2020. g. Pristupljeno 17. 5. 2018. 
  88. ^ a b Krebs, Gunter. „Pegasus”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 11. 10. 2019. 
  89. ^ Clark, Stephen (11. 10. 2019). „NASA Awards Launch for Orbital's Pegasus Rocket”. Spaceflight Now. Pristupljeno 11. 10. 2019. 
  90. ^ „Proton Launch System Mission Planner's Guide, LKEB-9812-1990” (PDF). International Launch Services. str. 2. Arhivirano iz originala 27. 10. 2007. g. Pristupljeno 12. 11. 2007. „LEO i = 51.6°, H = 200 km circular ... GTO (1800 m/s from GSO) i = 31.0°, Hp = 2100 km, Ha = 35,786 km” 
  91. ^ „Proton Launch System Mission Planner's Guide Section 2 LV Performance” (PDF). International Launch Services. Pristupljeno 2016-04-07. 
  92. ^ Krebs, Gunter. „Proton-M Blok-DM-2”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  93. ^ Krebs, Gunter. „Proton-M Blok-DM-03”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 10. 8. 2019. 
  94. ^ Krebs, Gunter. „Proton-K and -M Briz-M”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 12. 10. 2019. 
  95. ^ a b v g d đ e ž Krebs, Gunter. „PSLV”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 1. 12. 2019. 
  96. ^ Arunan, S.; Satish, R. (25. 9. 2015). „Mars Orbiter Mission spacecraft and its challenges”. Current Science. 109 (6): 1061—1069. doi:10.18520/v109/i6/1061-1069  . 
  97. ^ „Shavit”. Space Launch Report. 13. 9. 2016. Arhivirano iz originala 04. 11. 2016. g. Pristupljeno 4. 9. 2018. „LEO Payload 200 x 1,600 km x 143 deg – Shavit: 160 kg – Shavit-1: 225 kg – Shavit-2: 300 kg” 
  98. ^ Krebs, Gunter. „Shavit”. Gunter's Space Pages. Pristupljeno 20. 12. 2016. 
  99. ^ a b v Krebs, Gunter. „Simorgh (Safir-2)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 15. 1. 2019. 
  100. ^ a b „Soyuz-2.1 Launch Vehicle”. Progress Rocket Space Centre. Pristupljeno 2. 2. 2018. 
  101. ^ a b Krebs, Gunter. „Soyuz-2-1a (14A14)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 10. 8. 2019. 
  102. ^ a b v g d đ Krebs, Gunter. „Soyuz with Fregat upper stage”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 26. 9. 2019. 
  103. ^ a b Krebs, Gunter. „Soyuz with Ikar and Volga upper stages”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 20. 12. 2016. 
  104. ^ „Soyuz Rocket”. Space Launch Report. Pristupljeno 17. 5. 2015. 
  105. ^ Krebs, Gunter. „Soyuz-2-1b”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 27. 9. 2019. 
  106. ^ a b Krebs, Gunter. „Soyuz core only”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 10. 8. 2019. 
  107. ^ Harbaugh, Jennifer (9 July 2018). "The Great Escape: SLS Provides Power for Missions to the Moon". NASA. Archived from the original on 11 December 2019. Retrieved 16 November 2022. Public Domain This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
  108. ^ [1] (PDF). 20 August 2018. Archived (PDF) from the original on 7 August 2020. Retrieved 16 November 2022. Public Domain This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
  109. ^ https://www.theguardian.com/science/live/2022/nov/16/artemis-1-nasa-rocket-launch-moon-mission-space-live-updates
  110. ^ a b Krebs, Gunter. „SS-520”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 5. 11. 2017. 
  111. ^ Graham, William (3. 2. 2018). „Japanese sounding rocket claims record-breaking orbital launch”. NASASpaceFlight. Pristupljeno 3. 2. 2018. 
  112. ^ „Experimental Launch of World's Smallest Orbital Space Rocket ends in Failure”. Spaceflight 101. 14. 1. 2017. Pristupljeno 5. 11. 2017. 
  113. ^ Krebs, Gunter. „SSLV”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 16. 8. 2018. 
  114. ^ „India’s new SSLV rocket fails in first launch”. SpaceNews (na jeziku: engleski). 2022-08-07. Pristupljeno 2022-08-14. 
  115. ^ „Kwangmyongsong 3, 3-2 (KMS 3, 3-2)”. 
  116. ^ a b Krebs, Gunter. „Unha ("Taepodong-2")”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 20. 12. 2016. 
  117. ^ „Vega overview”. Arianespace. Pristupljeno 7. 6. 2018. 
  118. ^ „Vega User's Manual” (PDF). Issue 4. Arianespace. april 2014. str. 2—10. Pristupljeno 4. 9. 2018. 
  119. ^ Krebs, Gunter. „Vega”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 15. 7. 2019. 
  120. ^ „Vega C: Launcher”. Avio. Arhivirano iz originala 26. 04. 2019. g. Pristupljeno 7. 6. 2018. 
  121. ^ „Vega C lifts off on maiden flight”. SpaceNews (na jeziku: engleski). 2022-07-13. Pristupljeno 2022-08-12. 
  122. ^ Jones, Andrew (10. 7. 2018). „Commercial Chinese companies set sights on methalox rockets, first orbital launches”. SpaceNews. Pristupljeno 16. 8. 2018. 
  123. ^ Andrew Jones [AJ_FI] (14. 12. 2022). „Looks like Zhuque-2 second stage failed to reach orbital velocity. Satellites lost. Similar to Zhuque-1 launch four years ago.” (tvit) — preko Twitter-a. 
  124. ^ „5 Indian space startups to watch in 2023”. Techcircle (na jeziku: engleski). 2022-12-26. Pristupljeno 2022-12-29. 
  125. ^ a b Berger, Eric (7. 10. 2020). „Russian space corporation unveils planned "Amur" rocket—and it looks familiar”. Ars Technica. Pristupljeno 7. 10. 2020. 
  126. ^ „Northrop Grumman Teams with Firefly Aerospace to Develop Antares Rocket Upgrade and New Medium Launch Vehicle”. Northrop Grumman Newsroom (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-08. 
  127. ^ a b v g d đ Lagier, Roland (mart 2018). „Ariane 6 User's Manual Issue 1 Revision 0” (PDF). Arianespace. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 11. 2020. g. Pristupljeno 27. 5. 2018. 
  128. ^ „Ariane 6 launch debut pushed into 2023”. SpaceNews (na jeziku: engleski). 2022-06-13. Pristupljeno 2022-06-14. 
  129. ^ „Firefly Beta”. Firefly Aerospace. Arhivirano iz originala 10. 05. 2019. g. Pristupljeno 18. 1. 2021. 
  130. ^ a b „Bloostar Launch Vehicle Payload User's Guide” (PDF). Revision 2. Zero 2 Infinity. januar 2018. Z2I-BS-TN-1-0316-R2. Pristupljeno 4. 9. 2018. 
  131. ^ „Perigee Aerospace Inc.” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 01. 12. 2020. g. Pristupljeno 2020-06-14. 
  132. ^ a b Boucher, Marc (14. 3. 2017). „Exclusive: Maritime Launch Services Selects Nova Scotia Site for Spaceport Over 13 Other Locations”. SpaceQ. Pristupljeno 18. 3. 2017. 
  133. ^ Krebs, Gunter. „Tsiklon-4M (Cyclone-4M)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 11. 4. 2017. 
  134. ^ „Precious Payload allies with Maritime Launch + adds Canada’s 1st commercial spaceport to the Launch.ctrl marketplace for smallsat interests – SatNews”. news.satnews.com. Pristupljeno 2022-12-29. 
  135. ^ „LAUNCH SERVICES”. Independence-X Aerospace (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-29. 
  136. ^ „LAUNCH”. Gilmour Space (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-29. 
  137. ^ „Gilmour Space announces first 'Caravan' rideshare mission to LEO”. Gilmour Space Technologies (Saopštenje). 19. 9. 2022. Pristupljeno 19. 9. 2022. „[The company] is expecting to launch its first Eris vehicle from the Bowen Orbital Spaceport in Queensland, Australia, early next year.” 
  138. ^ Only the X00 version of the H3 is intended for LEO launches.[nije u datom izvoru] The higher capability X02 and X03 variants could presumably launch significantly more payload to LEO, but are not specified for this mission. Space Launch Report: H3 Data Sheet, retrieved 20 Feb. 2019/
  139. ^ a b „MHI Launch Services: Launch Vehicles”. Mitsubishi Heavy Industries, MHI Launch Services. Pristupljeno 4. 9. 2018. 
  140. ^ 新型基幹ロケットの開発状況について [Development status of the new carrier rocket] (PDF) (na jeziku: japanski). JAXA. 2. 7. 2015. str. 3. Pristupljeno 8. 7. 2015. 
  141. ^ „JAXA Looks to Launch H3 Rocket on Maiden Flight by Q1 2023”. 4. 9. 2022. Arhivirano iz originala 15. 12. 2022. g. Pristupljeno 15. 12. 2022. 
  142. ^ „China to test large solid-fuel rocket engine”. China Daily. 25. 12. 2017. Pristupljeno 10. 3. 2018. 
  143. ^ a b Jones, Andrew (28. 6. 2021). „China's super heavy rocket to construct space-based solar power station”. Pristupljeno 8. 1. 2022. 
  144. ^ „China to develop new series of carrier rockets: expert”. Xinhua.net. 2. 7. 2018. Arhivirano iz originala 2. 7. 2018. g. Pristupljeno 25. 9. 2018. 
  145. ^ Jones, Andrew (5. 7. 2018). „China reveals details for super-heavy-lift Long March 9 and reusable Long March 8 rockets”. SpaceNews. Pristupljeno 4. 9. 2018. 
  146. ^ a b Berger, Eric (24. 2. 2021). „China officially plans to move ahead with super-heavy Long March 9 rocket”. Ars Technica. Pristupljeno 1. 3. 2021. 
  147. ^ „PLD Space, la ambición de lanzar satélites con cohetes reutilizables” [PLD Space, and the ambition to launch satellites with reusable rockets]. El País (na jeziku: španski). 11. 8. 2020. Pristupljeno 17. 8. 2020. 
  148. ^ „JP Introducing Neutron”. YouTube. 2021-03-01. Arhivirano iz originala 2021-12-12. g. Pristupljeno 2021-03-01. 
  149. ^ Foust, Jeff (8. 3. 2017). „Eutelsat first customer for Blue Origin's New Glenn”. SpaceNews. Pristupljeno 8. 3. 2017. 
  150. ^ Foust, Jeff (23. 3. 2022). „Vulcan Centaur on schedule for first launch in 2022 as New Glenn slips”. SpaceNews. Pristupljeno 24. 3. 2022. 
  151. ^ a b Lin, Jeffrey; Singer, P.W. (18. 12. 2017). „China could become a major space power by 2050”. Popular Science. Pristupljeno 4. 9. 2018. 
  152. ^ „IRGC Launches Satellite Carrier into Space - Politics news”. Tasnim News Agency (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-07. 
  153. ^ „About us”. Orbex. Pristupljeno 4. 9. 2018. „Orbex can accommodate a range of payload capacities between 100kg-220kg, to altitudes of between 200km-1250km.” 
  154. ^ Foust, Jeff (18. 7. 2018). „Orbex stakes claim to European smallsat launch market”. SpaceNews. Pristupljeno 4. 9. 2018. 
  155. ^ Foust, Jeff (2022-10-18). „Orbex raises Series C round”. SpaceNews (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-19. 
  156. ^ Berger, Eric (2020-12-03). „Meet Ravn X—a fully autonomous, air-launched rocket for small satellites”. Ars Technica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-04. 
  157. ^ a b „LAUNCHER – Rocket Factory Augsburg” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 12. 02. 2022. g. Pristupljeno 2021-09-18. 
  158. ^ a b „German Launch Providers Isar Aerospace and RFA Eye Maiden Launches in 2023 – Parabolic Arc” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-13. 
  159. ^ „ABL Space Systems”. 
  160. ^ ABL [ablspacesystems] (14. 12. 2022). „The team is implementing fixes and working towards a launch attempt during our next launch window opening on January 9th.” (tvit). Pristupljeno 15. 12. 2022 — preko Twitter-a. 
  161. ^ a b „Skyrora XL Rocket | Skyrora”. www.skyrora.com. Pristupljeno 2022-08-19. 
  162. ^ „Second stage static fire engine test moves Skyrora closer to UK launch | SKYRORA”. www.skyrora.com. Pristupljeno 2022-08-19. 
  163. ^ Zak, Anatoly (7. 8. 2017). „Preliminary design for Soyuz-5 races to completion”. Russian Space Web. Pristupljeno 2. 9. 2018. 
  164. ^ „Space Launch System” (PDF). NASA Facts. NASA. 11. 10. 2017. FS-2017-09-92-MSFC. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 12. 2018. g. Pristupljeno 4. 9. 2018. 
  165. ^ a b Harbaugh, Jennifer (9. 7. 2018). „The Great Escape: SLS Provides Power for Missions to the Moon”. NASA. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 4. 9. 2018. 
  166. ^ Foust, Jeff (30. 10. 2022). „Lunar landing restored for Artemis 4 mission”. SpaceNews. Pristupljeno 15. 12. 2022. 
  167. ^ Creech, Stephen (april 2014). „NASA's Space Launch System: A Capability for Deep Space Exploration” (PDF). NASA. str. 2. Arhivirano iz originala (PDF) 07. 03. 2016. g. Pristupljeno 4. 9. 2018. 
  168. ^ a b „Spectrum”. Isar Aerospace (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-05. 
  169. ^ a b v g d đ e „Starship”. SpaceX. Arhivirano iz originala 30. 9. 2019. g. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  170. ^ „Starship Users Guide” (PDF). spacex.com. Pristupljeno 1. 4. 2020. 
  171. ^ Berger, Eric (2022-12-09). „Rocket Report: Starship flight test slips to 2023; first methane launch is imminent”. Ars Technica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-29. 
  172. ^ „FAA delays completion of Starship environmental review”. SpaceNews (na jeziku: engleski). 2021-12-28. Pristupljeno 2022-01-02. 
  173. ^ a b v „Terran”. Relativity Space. Pristupljeno 3. 2. 2022. 
  174. ^ „Vega E: M10 motor / Mira”. Avio. Arhivirano iz originala 19. 4. 2019. g. Pristupljeno 7. 6. 2018. 
  175. ^ Henry, Caleb (7. 11. 2019). „Avio anticipating Vega C upgrade funding at ESA ministerial, Vega return to flight in March”. SpaceNews. Pristupljeno 17. 8. 2020. 
  176. ^ a b v „Launch Vehicle”. Skyroot Aerospace (na jeziku: engleski). 2019-01-10. Arhivirano iz originala 15. 12. 2020. g. Pristupljeno 2019-04-21. 
  177. ^ „Skyroot Aerospace”. Skyroot Aerospace (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-04-21. 
  178. ^ „Skyroot Aerospace's Mission Prarambh: A closer look at India's first private rocket launch”. Moneycontrol (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-11. 
  179. ^ a b v „Rocket Rundown – A Fleet Overview” (PDF). ULA. novembar 2019. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  180. ^ „ULA Sets Path Forward for Inaugural Vulcan Flight Test”. www.ulalaunch.com. Pristupljeno 2022-10-14. 
  181. ^ Zak, Anatoly (19. 2. 2019). „The Yenisei super-heavy rocket”. RussianSpaceWeb. Pristupljeno 20. 2. 2019. 
  182. ^ „Russia to launch super-heavy rocket to Moon in 2032–2035”. TASS. 23. 1. 2018. Pristupljeno 6. 6. 2018. 
  183. ^ Zak, Anatoly (24. 11. 2017). „Russia charts new roadmap to super-heavy rocket”. Russian Space Web. Pristupljeno 6. 6. 2018. 
  184. ^ a b Zak, Anatoly (8. 2. 2019). „Russia Is Now Working on a Super Heavy Rocket of Its Own”. Popular Mechanics. Pristupljeno 20. 2. 2019. 
  185. ^ „Roscosmos unveils characteristics of super-heavy rockets for flights to the Moon (In Russian)”. RIA NOVOSTI. 24. 4. 2019. 
  186. ^ Werner, Debra (9. 8. 2018). „Japan's Interstellar Technologies goes full throttle toward small orbital rocket”. SpaceNews. Pristupljeno 11. 8. 2018. 
  187. ^ Yamanaka, Hirofumi; Kugai, Shoko (27. 5. 2020). „LNG-powered rocket offers boost to Japan's private space industry”. Nikkei Asia. Pristupljeno 30. 4. 2021. 
  188. ^ Axe, David. „Iran's New Space Rocket Could Double As A Nuclear Missile”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-08. 
  189. ^ Jones, Andrew (1. 10. 2020). „China is building a new rocket to fly its astronauts on the moon”. Space.com. Pristupljeno 1. 3. 2021. 
  190. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o Krebs, Gunter. „Ariane-1, -2, -3, -4”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 2. 8. 2011. 
  191. ^ a b v g d đ e ž z Krebs, Gunter. „Ariane-5”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 31. 12. 2021. 
  192. ^ „Ariane 5”. andegraf.com. Arhivirano iz originala 28. 11. 2015. g. Pristupljeno 27. 4. 2018. 
  193. ^ „Final launch of Ariane 5 GS completes busy year / Launchers / Our Activities / ESA”. European Space Agency. 2009-12-19. Pristupljeno 2013-11-04. 
  194. ^ „Welcome To ISRO :: Launch Vehicles”. ISRO. Arhivirano iz originala 24. 11. 2013. g. Pristupljeno 2013-11-04. 
  195. ^ a b Krebs, Gunter. „SLV-3 / ASLV”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 18. 12. 2016. 
  196. ^ „Athena-1 (LLV-1 / LMLV-1)”. 
  197. ^ „Athena-1”. Astronautix.com. Arhivirano iz originala 2013-10-20. g. Pristupljeno 2013-11-04. 
  198. ^ „NASA, Athena Mission Planner’s Guide 26 August 2012” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 07. 01. 2017. g. Pristupljeno 06. 01. 2023. 
  199. ^ „Athena-2”. Astronautix.com. Arhivirano iz originala 2013-11-08. g. Pristupljeno 2013-11-04. 
  200. ^ „Athena-2 (LLV-2 / LMLV-2)”. 
  201. ^ „Atlas Centaur LV-3C Development”. 
  202. ^ „Atlas Centaur”. 
  203. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć Krebs, Gunter. „Atlas Centaur”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 1. 8. 2011. 
  204. ^ astronautix.com, Atlas H
  205. ^ astronautix.com, Atlas IIIB Arhivirano 2002-05-01 na sajtu Wayback Machine
  206. ^ „ULA launches two space surveillance satellites for U.S. Space Force”. SpaceNews (na jeziku: engleski). 2022-01-21. Pristupljeno 2022-01-24. 
  207. ^ Encyclopedia Astronautica, Black Arrow Arhivirano 2007-12-06 na sajtu Wayback Machine
  208. ^ astronautix.com, Titan III Arhivirano 2014-12-25 na sajtu Wayback Machine
  209. ^ „WMO OSCAR – Satellite: NOAA-3”. 
  210. ^ „NASA – NSSDCA – Spacecraft – Details”. 
  211. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž š aa ab av ag ad ađ ae až az ai aj ak al alj am an anj ao ap ar as at ać Krebs, Gunter. „Delta”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 16. 9. 2018. 
  212. ^ Wade, Mark. „Delta 0300”. Encyclopedia Astronautica. Arhivirano iz originala 11. 10. 2011. g. Pristupljeno 2. 8. 2011. 
  213. ^ Wade, Mark. „Delta 0900”. Encyclopedia Astronautica. Arhivirano iz originala 11. 10. 2011. g. Pristupljeno 2. 8. 2011. 
  214. ^ „GEOS 3”. 
  215. ^ „1972 – 2616 – Flight Archive”. 
  216. ^ „OSO 8”. 
  217. ^ „Explorer: RAE B”. 
  218. ^ „Delta-1914”. 
  219. ^ „NASA – NSSDCA – Spacecraft – Details”. 
  220. ^ „Skynet 2A, 2B”. 
  221. ^ a b Wade, Mark. „Delta 2913”. Encyclopedia Astronautica. Arhivirano iz originala 11. 10. 2011. g. Pristupljeno 2. 8. 2011. 
  222. ^ „Explorer: DE 1, 2”. 
  223. ^ Wade, Mark. „Delta 4000”. Encyclopedia Astronautica. Arhivirano iz originala 11. 10. 2011. g. Pristupljeno 2. 8. 2011. 
  224. ^ Wade, Mark. „Delta 5000”. Encyclopedia Astronautica. Arhivirano iz originala 11. 10. 2011. g. Pristupljeno 2. 8. 2011. 
  225. ^ „Aura / Signe 3 (D 2B)”. 
  226. ^ Space Skyrocket, Diamant, retrieved 19 December 2015
  227. ^ a b Krebs, Gunter. „Dnepr”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 18. 12. 2016. 
  228. ^ Clark, Stephen (30. 12. 2016). „Iridium satellites closed up for launch on Falcon 9 rocket”. Spaceflight Now. Pristupljeno 30. 12. 2016. „Russian officials have said they plan to discontinue Dnepr launches.” 
  229. ^ a b v g „S.P.Korolev RSC Energia – LAUNCHERS”. Energia. Arhivirano iz originala 2016-03-03. g. Pristupljeno 2010-08-01. 
  230. ^ Wade, Mark. „Energia”. Encyclopedia Astronautica. Arhivirano iz originala 11. 10. 2011. g. Pristupljeno 9. 8. 2010. 
  231. ^ a b Krebs, Gunter. „Falcon-1”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 18. 12. 2016. 
  232. ^ a b „Falcon 9 Overview”. SpaceX. 2011. Arhivirano iz originala 2012-01-18. g. Pristupljeno 2011-12-01. 
  233. ^ a b Krebs, Gunter. „Falcon-9”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 24. 5. 2018. 
  234. ^ a b „Falcon 9”. SpaceX. 2012-11-16. Arhivirano iz originala 5. 8. 2014. g. 
  235. ^ Feng Bao 1, part of CZ family
  236. ^ Krebs, Gunter. „FB-1 (Feng Bao-1)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  237. ^ a b v g d Krebs, Gunter. „GSLV”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 18. 12. 2016. 
  238. ^ „JERS (Fuyo)”. 
  239. ^ astronautix.com, H-2 Arhivirano 2008-07-06 na sajtu Wayback Machine
  240. ^ a b Krebs, Gunter. „H-2”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 1. 8. 2011. 
  241. ^ astronautix.com H-IIA 2024 Arhivirano 2011-10-11 na sajtu Wayback Machine
  242. ^ Krebs, Gunter. „H-2B”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 24. 9. 2019. 
  243. ^ a b v g d đ e ž „Nissan Heritage Collection online【その他】プリンス自動車工業小史”. Nissan Motors. Pristupljeno 8. 3. 2011. 
  244. ^ „JAXA – J-I Launch Vehicle”. 
  245. ^ astronautix.com Kaituozhe-1, also called KY-1 Arhivirano 2008-05-12 na sajtu Wayback Machine
  246. ^ „Cosmos-1, 3, 3M and 3MU – SL-8 – C-1”. 
  247. ^ „Kosmos-3M (11K65M)”. Arhivirano iz originala 2013-06-02. g. Pristupljeno 2015-12-21. 
  248. ^ a b v g d đ e „Satellite Launch Vehicles”. Institute of Space and Astronautical Science (ISAS). Pristupljeno 4. 3. 2011. 
  249. ^ astronautix.com, Long March 1, also called CZ-1
  250. ^ a b Krebs, Gunter. „CZ-1 (Chang Zheng-1)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 12. 2. 2014. 
  251. ^ astronautix.com, Long March 1D (CZ-1D) Arhivirano 2002-05-25 na sajtu Wayback Machine
  252. ^ astronautix.com Long March 2A – CZ-2A Arhivirano 2008-05-16 na sajtu Wayback Machine
  253. ^ astronautix.com, Encyclopedia Astronautica, Molniya 8K78M Arhivirano 2012-05-08 na sajtu Wayback Machine
  254. ^ Krebs, Gunter. „Molniya (8K78)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 18. 12. 2016. 
  255. ^ „US-K (73D6)”. 
  256. ^ Krebs, Gunter. „Molniya and Soyuz with upper stages”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 18. 12. 2016. 
  257. ^ „Complex N1-L3”. Energia.ru. Arhivirano iz originala 30. 10. 2016. g. Pristupljeno 2013-11-04. 
  258. ^ „L3”. Astronautix.com. Arhivirano iz originala 2012-12-01. g. Pristupljeno 2013-11-04. 
  259. ^ „RSC "Energia" – History”. Energia.ru. 2011-04-12. Arhivirano iz originala 30. 10. 2016. g. Pristupljeno 2013-11-04. 
  260. ^ Wade, Mark. „N1”. Encyclopedia Astronautica. Arhivirano iz originala 12. 6. 2002. g. Pristupljeno 9. 8. 2010. 
  261. ^ astronautix.com, N-I- Delta Arhivirano 2008-07-24 na sajtu Wayback Machine
  262. ^ astronautix.com, Encyclopedia Astronautica, N-2 Arhivirano 2013-11-08 na sajtu Wayback Machine
  263. ^ „STSAT 2C”. 
  264. ^ LePage, Andrew J. (jul 1998). „NOTSNIK: The Navy's Secret Satellite Program”. Spaceviews. Arhivirano iz originala 21. 5. 2003. g. Pristupljeno 2009-01-17. 
  265. ^ Korea, By Christoph Bluth,
  266. ^ Encyclopedia Astronautica, Proton-K
  267. ^ „Launch Vehicles”. Arhivirano iz originala 06. 11. 2015. g. Pristupljeno 06. 01. 2023. 
  268. ^ „Proton”. Astronautix.com. Arhivirano iz originala 13. 9. 2008. g. Pristupljeno 2013-11-04. 
  269. ^ „Outcome Budget 2016–2017” (PDF). Government of India, Department of Space. 2016. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 06. 2017. g. Pristupljeno 15. 9. 2018. „Currently, two versions of PSLV are operational, namely PSLV-XL (with six extended version of Strap-on motors) and the PSLV Core-alone (without Strap-on motors).” 
  270. ^ a b Vance, Ashlee (3. 2. 2020). „A Small-Rocket Maker Is Running a Different Kind of Space Race”. Bloomberg News. Pristupljeno 3. 2. 2020. 
  271. ^ „Astra cancels Rocket 3 to focus on larger vehicle”. SpaceNews (na jeziku: engleski). 2022-08-05. Pristupljeno 2022-08-12. 
  272. ^ a b Krebs, Gunter. „Rokot (Rockot)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 31. 8. 2019. 
  273. ^ a b v Krebs, Gunter. „Safir”. Gunter's Space Pages. Pristupljeno 2. 3. 2019. 
  274. ^ astronautix.com, Saturn I Arhivirano 2010-12-07 na sajtu Wayback Machine
  275. ^ a b „Saturn-1 & Saturn-1B”. Space.skyrocket.de. Pristupljeno 2013-11-04. 
  276. ^ Encyclopedia Astronautica, Saturn IB Arhivirano 2011-05-14 na sajtu Wayback Machine
  277. ^ Bilstein, Roger E. „Appendix C: Saturn Family/Mission Data”. Stages to Saturn A Technological History of the Apollo/Saturn Launch Vehicles. NASA History Office. Pristupljeno 7. 4. 2011. 
  278. ^ Alternatives for Future U.S. Space-Launch Capabilities (PDF), The Congress of the United States. Congressional Budget Office, oktobar 2006, str. X,1, 4, 9 
  279. ^ Thomas P. Stafford (1991), America at the Threshold – Report of the Synthesis Group on America's Space Exploration Initiative, str. 31 
  280. ^ „Rocket and Space Technology”. Braeunig.us. Pristupljeno 2013-11-04. 
  281. ^ Alan Lawrie and Robert Godwin, Saturn, 2005 (paperback, Apogee Books Space Series, 2010), ISBN 1-894959-19-1
  282. ^ John Duncan, Saturn V Flight History Arhivirano 2011-08-05 na sajtu Wayback Machine (1999), web page (accessed 20 August 2010)
  283. ^ „NASA – Scout Launch Vehicle Program”. Arhivirano iz originala 10. 11. 2016. g. Pristupljeno 06. 01. 2023. 
  284. ^ „Vysota / Volna / Shtil”. 
  285. ^ a b v „Vysota / Volna / Shtil”. Pristupljeno 2014-12-23. 
  286. ^ a b v „SLV-3”. Pristupljeno 13. 2. 2014. 
  287. ^ Krebs, Gunter. „Soyuz (11A511)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 20. 12. 2016. 
  288. ^ „Soyuz-FG Launch Vehicle”. Progress Rocket Space Centre. Pristupljeno 16. 5. 2015. 
  289. ^ Krebs, Gunter. „Soyuz-FG (11A511U-FG)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 25. 9. 2019. 
  290. ^ Krebs, Gunter. „Soyuz-L (11A511L)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 20. 12. 2016. 
  291. ^ Krebs, Gunter. „Soyuz-M (11A511M)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 20. 12. 2016. 
  292. ^ „Soyuz-ST”. Encyclopedia Astronautica. Arhivirano iz originala 24. 8. 2015. g. Pristupljeno 17. 5. 2015. 
  293. ^ a b „Soyuz-ST Launch Vehicle”. Progress Rocket Space Centre. Pristupljeno 17. 5. 2015. 
  294. ^ „Soyuz 2 Launch Vehicle”. Russian Space Web. Pristupljeno 19. 5. 2015. 
  295. ^ „Soyuz overview”. Arianespace. Pristupljeno 7. 6. 2018. 
  296. ^ a b „Soyuz-U Launch Vehicle”. JSC "RCC" Progress. Pristupljeno 16. 5. 2015. 
  297. ^ Krebs, Gunter. „Soyuz-U (11A511U)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 20. 12. 2016. 
  298. ^ Krebs, Gunter. „Soyuz-U2 (11A511U2)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 20. 12. 2016. 
  299. ^ a b Krebs, Gunter. „Shuttle (STS)”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 14. 7. 2014. 
  300. ^ „SPACE TRANSPORTATION SYSTEM PAYLOADS”. Kennedy Space Center. 2000. Arhivirano iz originala 17. 07. 2014. g. Pristupljeno 14. 7. 2014. 
  301. ^ „NASA – Space Shuttle”. NASA. Arhivirano iz originala 25. 04. 2013. g. Pristupljeno 2012-07-25. 
  302. ^ „Sputnik 2 (PS-2 #1)”. 
  303. ^ „EROS B”. 
  304. ^ „Start-1”. 
  305. ^ „Strela launcher”. 
  306. ^ „Strela”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  307. ^ astronautix.com, Titan II GLV Arhivirano 2016-02-28 na sajtu Wayback Machine
  308. ^ astronautix.com, Titan 23G Arhivirano 2016-03-04 na sajtu Wayback Machine
  309. ^ Encyclopedia Astronautica, Titan 3A Arhivirano 2008-03-07 na sajtu Wayback Machine
  310. ^ Encyclopedia Astronautica, Titan 3B Arhivirano 2012-10-25 na sajtu Wayback Machine
  311. ^ astronautix.com, Titan IIIC Arhivirano 2014-12-25 na sajtu Wayback Machine
  312. ^ astronautix.com, Titan IIID Arhivirano 2016-03-04 na sajtu Wayback Machine
  313. ^ astronautix.com, Titan IIIE Arhivirano 2015-12-02 na sajtu Wayback Machine
  314. ^ astronautix.com, Titan 34D Arhivirano 2008-06-30 na sajtu Wayback Machine
  315. ^ a b „Titan-4”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 14. 7. 2014. 
  316. ^ a b „Titan-4”. Space.skyrocket.de. Pristupljeno 2013-11-04. 
  317. ^ a b „Fact Sheet – Titan IVB”. United States Air Force. Arhivirano iz originala 24. 02. 2011. g. Pristupljeno 2007-11-12. 
  318. ^ astronautix.com, Tsyklon-2A Arhivirano 2013-05-22 na sajtu Wayback Machine
  319. ^ „Tsiklon-2A (11K67)”. Space.skyrocket.de. Pristupljeno 2013-11-04. 
  320. ^ astronautix.com, Tsyklon-2 Arhivirano 2013-05-22 na sajtu Wayback Machine
  321. ^ a b „Tsiklon-2 (11K69)”. Space.skyrocket.de. Pristupljeno 2013-11-04. 
  322. ^ nasaspaceflight.com, Tsyklon-3
  323. ^ a b „Tsiklon-3 (11K68)”. Space.skyrocket.de. Pristupljeno 2013-11-04. 
  324. ^ astronautix.com, vanguard Arhivirano 2002-05-06 na sajtu Wayback Machine
  325. ^ „VLS”. 
  326. ^ „IRDT 1, 2, 2R”. 
  327. ^ Handbook of Space Engineering, Archaeology, and Heritage by Ann Darrin, Beth L. O'Leary, page 116
  328. ^ „NASA – NSSDCA – Spacecraft – Details”. 
  329. ^ a b „Spacecraft – Vostok”. 
  330. ^ „Meteor-2 (11F632)”. 
  331. ^ astronautix.com, Soyuz/Vostok Arhivirano 2010-01-07 na sajtu Wayback Machine
  332. ^ a b Ed Kyle. „Zenit Data Sheet”. Spacelaunchreport.com. Pristupljeno 2013-11-04. 
  333. ^ a b Krebs, Gunter. „Zenit-2”. Gunter's Space Pages. Pristupljeno 20. 12. 2016. 
  334. ^ „Zenit launch vehicle”. Russianspaceweb.com. Pristupljeno 2013-11-04. 
  335. ^ „Elektro-L 1, 2, 3”. 
  336. ^ a b v g d Krebs, Gunter. „Zenit-3”. Gunter's Space Page. Pristupljeno 28. 12. 2017. 
  337. ^ Jones, Andrew (2. 8. 2018). „Landspace of China to launch first rocket in Q4 2018”. SpaceNews. Pristupljeno 16. 8. 2018. 
  338. ^ a b Barbosa, Rui C. (27. 10. 2018). „Chinese commercial provider LandSpace launches Weilai-1 on a Zhuque-1 rockets – fails to make orbit”. NASASpaceFlight.com. Pristupljeno 27. 10. 2018. 
 
Poređenje orbitalnih sistema za lansiranje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Poređenje_orbitalnih_sistema_za_lansiranje&oldid=27702687”