The Beatles (album)

The Beatles je deveti studijski album britanske rok grupe „Bitlsi“, album je mnogo poznatiji po nazivu „White Album” po potpuno belom omotu, na kome se samo nalazi sivi natpis „The Beatles“. Producirao ga je Džordž Martin, a studijski inženjer je najčešće bio Geof Emerik. Ovo je ujedno i najobimniji album grupe, sa 30 pesama i jedini je izašao na 2 LP-ploče (danas 2 kompakt-diska). Grupa se verovatno odlučila da nazove album po svom sopstvenom nazivu, jer su ostali bez naročite ideje nakon što su im drugi bendovi „ukrali“ nekoliko naslova ispred nosa. Nazvati ga po određenoj pesmi nije bilo lako, obzirom da je album izašao na dve ploče sa ukupno 30 pesama, od kojih se izdvaja nekolicina.

The Beatles
Studijski album: Bitlsi
Izdat	22. novembar 1968.
Žanr	rok pop folk
Trajanje	93:35
Izdavač	Kapitol, Parlofon, EMI, Epl
Producent	Džordž Martin
Diskografija
Magical Mystery Tour (1967) The Beatles (1968) Yellow Submarine (1968)

Rišikeš

Početkom 1968. godine, „Bitlsi“ su proveli nekoliko meseci u indijskom kampu za izučavanje transcedentalne meditacije (TM), Rišikeš, kod Mahareši-Maheš Jogija. Nakon nekoliko nedelja, napustili su kamp, razočaravši se kako i u TM, tako i u samog Jogija, koji je pokušavao da stupi i ljubavnu vezu sa nekim devojkama iz pratnje „Bitlsa“. Još pre toga, niko od članova grupe nije uspeo da položi ispit za instruktora meditacije. I pored relativno neuspešnog putovanja, članovi grupe su se u Britaniju vratili sa nekoliko desetina novih pesama. Napokon je i Ringo Star dobio priliku da se dokaže kao kompozitor, svojom pesmom "Don`t Pass me By" Džordž Harison je dobio priliku da se dokaže sa više pesama, ali je svakako na ovom albumu ostao najpoznatiji po jednoj od svojih najboljih pesama ikada- „While My Guitar Gently Weeps“.

Studijski rad i tehnike

Iako je rad na novom albumu počeo bez naročitih problema, ubrzo je postalo jasno da grupa sve teže funkcioniše u zajedničkom radu. Sve vreme su postojale tenzije, naročito između članova najznačajnijeg autorskog tandema- Džona Lenona i Pola Makartnija. Već tada, Lenon je zahtevao da se u studio unese kauč, kako bi mogao da sedi pored svoje nove ljubavnice, Joko Ono. U maju 1968. godine, rad na albumu je otpočeo Lenonovom pesmom „Revolution“, koja će ubrzo postati jedna od najpoznatijih mirnodopskih himni. Pored osnovne verzije, koja je na neki način, jedna od prvih hard-rok pesama, snimljena je i mirnija verzija- „Revolution 1“, koja je završila na albumu i avangardna „Revolution 9“, koju su snimili Lenon, Ono i Harison, kombiunujući tehniku poznatu u elektronskoj muzici- „tape loops“, razne snimke, kao i glas EMI-jevog klapera koji sve vreme ponavlja „number nine“, očigledno najavljujući da je na redu deveti pokušaj da se snimi neka pesma (izvesno je da je autor ovog projekta-Lenon-bio posebno vezan za broj 9). U junu, izbila je najveća kriza u istoriji grupe. Gledajući svađe među preostalim članovima, Ringo Star je pomislio da niko ne obraća pažnju na njegove potrebe, pa je napustio grupu i otišao na Korziku sa porodicom. Sa svoje strane, i Harison je prolazio kroz ličnu psihološku krizu, što je demonstrirao tada neobjavljenom pesmom „Not Guilty“. Nekoliko nedelja, grupa je radila bez Stara. Lenon i Harison su najčešće bili u jednoj studijskoj sobi, a Makartni istovremeno u drugoj, koristeći različite inženjere. Tih dana Makartni je bio bubnjar prvi put od 1961. godine. Tada je snimljeno svega nekoliko pesama, među kojima su trojica članova grupe zajedno radili jedino na pesmi „Back In The U.S.S.R.“, koja je kasnije smeštena na početak albuma. Star se ubrzo ipak vratio na Harisonovu molbu i odmah je dobio priliku da snimi svoju pesmu... Kriza se ipak nastavila-Makartniju i Harisonu je očigledan problem predstavljalo prisustvo Joko Ono, pa su često snimali u odvojenim prostorijama. Kada je Harison shvatio da sam nije dovoljno kvalitetan gitarista da bi izvukao određenu boju tona za svoju pesmu „While My Guitar Gently Weeps“, pozvao je u pomoć svog prijatelja Erik Kleptona. Dolazak slavnog gitariste bio je malo iznenađenje za preostale članove grupe, ali ipak svaki član je doprineo njenom nastanku-Harison, kao glas i za akustičnom gitarom, Makartni za klavirom (smislio je uvodnu solažu) i bas-gitarom, Lenon za klavijaturama, Klepton na električnoj gitari i Star na bubnjevima. Bilo je to jedno od retkih zajedničkih snimanja. Joko Ono se može čuti u pesmama „Birthday“ i „Ob-La-Di, Ob-La-Da“ kao prateći vokal. Međutim, najkompleksniji posao je bio rad na pesmi „Hey, Jude“, koju je napisao Makartni, želeći da je posveti sinu Džona Lenona, Džulijanu, sa kojim je, ironično, bio u znatno boljim odnosima nego sam Džon. Dobivši Lenonovu podršku, Makartni je odlučio da to bude prva pesma koja će biti snimljena na EMI-jevoj novoj mašini sa 8 kanala. Problem je bio što do dana za kada je zakazano snimanje niko u studiju nije umeo da instalira novu aparaturu. Zbog toga, snimanje je zakazano u malom, Trident studiju, koji je već imao istu opremu. Nakon više neuspešnih pokušaja da se snimi početak, u kome su nastup imali jedino Makartni i Star, bubnjar je opravdano izašao iz studija i vratio se tek kad je Makartni, koji nije primetio njegovo odsutstvo, već počeo da snima svoju deonicu. Tek kad je Star počeo, Makartni je primetio njegov ulazak i taj pokušaj je prihvaćen kao najbolji. Naknadno, Martin je dodao i orkestar na kraju ove, dotada najduže pesme koju su „Bitlsi“ snimili. Članove orkestra koji su na to pristali, Martin je upotrebio kao hor u četvorominutnom skandiranju na kraju pesme (neki su besno to odbili). Ipak, ova pesma se na kraju nije našla na albumu, već na singlu, zajedno sa primarnom verzijom pesme „Revolution“, ali to je nije sprečilo da postane najtraženija pesma „Bitlsa“ u Britaniji (traženija čak i od „Yesterday“).

Video spotovi

„Bitlsi“ su snimili spot jedino za „Hey, Jude“, i to u studiju. Na kraju pesme, hor koji skandira čine ljudi različitih nacionalnosti i rasa. Postoji i video-snimak njihovog promotivnog gostovanja u emisiji „Šou Dejvida Frosta“, gde su uživo (izuzev klavira) izveli pesmu „Revolution“. Ovo je jedan od retkih javnih nastupa „Bitlsa“ nakon prekida koncertnih turneja 1966. godine.

Omot

Na belom omotu se nalazi jedino sivi natpis „The Beatles“, a na pozadini znak kompanije „Apple“ i serijski broj ploče.

Konačna verzija, reakcije i uticaji

Pesme nisu koncepcijski bitno povezane. Džordž Martin je smatrao da je album preobiman i loše koncipiran, te je pokušavao da ubedi članove grupe da izbace neke pesme, kao npr. „Revolution 9“. Ipak, publika ga je primila sa oduševljenjem, nakon dužeg čekanja nekog ozbiljnijeg rada od „Bitlsa“. Ovaj album je otvorio modu, tzv. „albuma u boji“- kolekcija platinijumskih radova Bitlsa je izašla na 2 ploče (danas kompakt-diska) crvenom, na kome je slika grupe sa albuma „Please, Please Me“, i plavom, na kome je slična slika grupe sa pretposlednjeg singla iz 1969. godine- „Get, Back/Don`t Let me Down“. Metal grupa, Metallica je objavila „Black Album“.

Po sličnom principu postupila je i najpopularnija jugoslovenska grupa, Bijelo dugme, koja je 1984. godine objavila album Bijelo dugme na čijem omotu je slika Uroš Predića - „Kosovka devojka“, zbog čega su fanovi tako prozvali i sam album.

Spisak pesama

Sve pesme su napisali Lenon/Makartni, izuzeci su naznačeni.

Prva strana

1. Back in the U.S.S.R. – 2:43
2. Dear Prudence – 3:56
3. Glass Onion – 2:17
4. Ob-La-Di, Ob-La-Da – 3:08
5. Wild Honey Pie – 0:52
6. The Continuing Story of Bungalow Bill – 3:14
7. While My Guitar Gently Weeps (Džordž Harison) – 4:45
8. Happiness Is a Warm Gun – 2:43

Druga strana

9. Martha My Dear – 2:28
10. I'm So Tired – 2:03
11. Blackbird – 2:18
12. Piggies (Džordž Harison) – 2:04
13. Rocky Raccoon – 3:32
14. Don't Pass Me By (Ringo Star) – 3:50
15. Why Don't We Do It in the Road? – 1:40
16. I Will – 1:45
17. Julia – 2:54

Treća strana

1. Birthday – 2:42
2. Yer Blues – 4:00
3. Mother Nature's Son – 2:47
4. Everybody's Got Something to Hide Except Me and My Monkey – 2:24
5. Sexy Sadie – 3:15
6. Helter Skelter – 4:29
7. Long, Long, Long (Džordž Harison) – 3:03

Četvrta strana

8. Revolution 1 – 4:15
9. Honey Pie – 2:40
10. Savoy Truffle (Džordž Harison) – 2:54
11. Cry Baby Cry – 3:01
12. Revolution 9 – 8:22
13. Good Night – 3:11