Ђумишића кућа
Породична кућа Ђумишића (Ђумишића кућа) је национални споменик Босне и Херцеговине. Налази се у Бања Луци у Републици Српској. Кућа потиче из друге половине 20. века и представља пример стамбене архитектуре из периода османске владавине Босном и Херцеговином.[1]
| Породична кућа Ђумишића (Ђумишића кућа) | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Бања Лука |
| Ентитет |  Република Српска |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Координате | 44° 46′ 11″ С; 17° 10′ 48″ И / 44.769744° С; 17.179967° И |
  Ђумишића кућа Ђумишића кућа на карти Босне и Херцеговине | |
| Врста споменика | Национални споменик |
Локација добра
уредиПородична кућа Ђумишића налази се улици Симе Пандуревића број 67, у бањалучком насељу Побрђе. Саграђена је на левој обали реке Врбас на око 95 метара удаљености од Харема Хаџи Османије џамије. Насеље Побрђе први пут се помиње у писаним изворима године 1851. када је у махали било 19 кућа.[2] У документацији аустроугарских геометара из 1884. године уцртана је Ђумишића кућа. Сматра се да породица Ђумишић води порекло из вилајета Гумушхане, из Турске, где су се бавили рударством и били власници рудника сребра. Први досељеници били су браћа хаџи Бехрам и хаџи Осман који су се настанили у Бања Луци крајем 16. века. Све до аграрне реформе из 1945. године, њихови потомци били су једни од највећих земљопоседника у Босни и Херцеговини.
Опис добра
уредиКућа породице Ђумишић налази се на плацу ограђеном каменом зиданом оградом са дрвеном капијом. Кућа има један главни и један помоћни улаз. Приземље дома грађено је масивним каменом дебљине између 78 и 90 центиметара.[3] Кроз помоћни улаз приступа се мушкој соби (халвату) која је са остатком просторија чинила селамлук. Селамлук, односно мушка авлија, се налазио северно од куће и користио се за дружење мушкараца. Жене су биле у посебно делу познатом као женска авлија, који се налазио источно од породичног дома. Током 20. века у мушкој соби саграђено је дрвено степениште је повезано са диванханом на спрату. Мушка соба има два прозора која гледају на двориште. Под је поплочан дрветом а на плафону су видљиве дрвене греде. Главна врата водила су до женског дела куће а у приземљу се налази и просторија која је некада служила као магаза (кућна остава). На спрату куће налазе се три собе, кухиња и купатило. Иако су у већим деловима Босне и Херцеговине собе са огњиштем грађене у приземљу дома, у бањалучком крају су се оне углавном налазиле на спрату куће. Првобитно, кухиња није имала таваницу а дим је ишао директно у кровиште. Током година кухиња је добила дрвену таваницу и мали тавански простор. Највећа просторија на спрату је диванхана као централно место за окупљање гостију и укућана. На спрату се налази и такозвани женски ћошак, просторија намењена за девојке и жене. Кућа породице Ђумишић грађена је од традиционалног материјала. Коришћен је локални масивни камен, ћерпич и дрво. Чађ на дрвеној кровној конструкцији указује да кров потиче из периода када кухиња није имала таваницу и када је дим из огњишта ишао директно ка крову.
Степен заштите
уредиПочетком 2007. године, сестре Џехва, Паша Емина Ђумишић поднели су предлог Комисији за националне споменике Босне и Херцеговине да се њихова породична кућа уврсти у заштићена добра. Комисија је усвојила предлог и на фебруара 2010. године донела одлуку да њихов породични дом прогласи за историјску грађевину и споменик културе. Земљотрес у Бањалуци 1969. године магнитуде 6,4 оштетио је кућу. Процењено је да је око 35% куће знатно оштећено. Елаборат за обнову није до краја испоштован и кућа је претрпела мање промене. Водница у којој је био нужник и посуде са водом срушена је у међувремену. Поред породичне куће, сестре Ђумишић желеле су да завештају породичну збирку докумената, рукописа, часописа и књига. Оне су поклониле библиотеци 64 рукописа на арапском, турском и персијском језику, 1159 оригиналних докумената на османском језику, 740 примерака периодичних часописа и 64 старих књига међу којима је и прво издање Љубибратићевог превода Курана. Старост рукописа се креће од 150 до 600 година и представљају важну историјску литературу. Проучавањем докумената, идентификовано је преко 1000 знаменитих људи као и важни догађаји који сведоче о историји Босне и Херцеговине за време владавине Османског царства.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Комисија за очување националних споменика: Одлука о проглашењу добра националним спомеником”. Архивирано из оригинала 26. 05. 2020. г. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ Бејтић, Алија, „Бања Лука под турском владавином”, „Архитектура и територијални развитак града у 16. и 17. вијеку”, Сарајево: Наше старине (Годишњак Завода за заштиту споменика културе СР Босне и Херцеговине), бр. I, 1953, 97
- ^ Хусеџиновић, Сабира, Документи опстанка, Вриједности, значај, рушење и обнова културног наслијеђа, Зеница: Музеј града Зенице, 2005, 164
Литература
уреди- Bejtić, Alija (1953a). „Banja Luka pod turskom vladavinom : Arhitektura i teritorijalni razvitak grada u XVI i XVII vijeku” (PDF). Naše starine. Sarajevo: Zemaljski zavod za zaštitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti Narodne Republike Bosne i Hercegovine, (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) (I): 91—116. COBISS.SR 523428964 COBISS.SR 57465612 COBISS.RS 57465612 COBISS.BH 12902146
- Popara, Haso (2008). „Tri banjalučka arzuhala : Prilog historiji Banje Luke”. Anali Gazi Husrev-begove biblioteke u Sarajevu. Sarajevo: Gazi Husrev-begova biblioteka. 15 (27—28): 69—112. COBISS.SR 15886338 COBISS.BH 15886338
- Husedžinović, Sabira (1999). „Džamije Banje Luke u planovima austrijskih ratnih karata iz XVIII stoljeća”. Prilozi za orijentalnu filologiju. Sarajevo: Orijentalni institut (47—48): 101—126. Архивирано из оригинала 01. 12. 2018. г. Приступљено 13. 12. 2019. COBISS.SR 1024307615 COBISS.SR 104008455 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 16399874
- Husedžinović, Sabira (2005). Dokumenti opstanka: vrijednosti, značaj, rušenje i obnova kulturnog naslijeđa. Zenica: Muzej grada Zenice. COBISS.BH 11596294
- Škaljić, Abdulah (1966). Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Sarajevo: Svjetlost (Sarajevo : Oslobođenje). COBISS.SR 98616327 COBISS.RS 747287 COBISS.BH 11338246
