Џигме Хесар Намгјел Вангчук

Џигме Хесар Намгјел Вангчук (џонг. འཇིགས་མེད་ཁེ་སར་རྣམ་རྒྱལ་དབང་ཕྱུག, енгл. Jigme Khesar Namgyel Wangchuck; рођен 21. фебруара 1980. у Непалу) је пети Краљ змаја Бутана, и директни потомак династије Вангчук. Постао је краљ 9. децембра 2006, а званично је крунисан 6. новембра 2008. године.

Џигме Хесар Намгјел Вангчук
Краљ Бутана
Лични подаци
Пуно имеའཇིགས་མེད་ཁེ་སར་རྣམ་རྒྱལ་དབང་ཕྱུག
Jigme Khesar Namgyel Wangchuck
Датум рођења(1980-02-21)21. фебруар 1980.(44 год.)
Место рођењаКатманду, Непал
Породица
СупружникЏецун Пема
ПотомствоЏигме Намгјел Вангчук
РодитељиЏигме Синге Вангчук
Церинг Јангдон Вангчук
ДинастијаДинастија Вангчук
Период9. децембар 2006. —
ПретходникЏигме Синге Вангчук
НаследникЏигме Намгјел Вангчук

Детињство и младост

уреди

Хесар је најстарији син четвртог краља Бутана Џигме Синге Вангчука и његове треће жене краљице Церинг Јангдон Вангчук. Има млађу сестру, принцезу Дечен Јангзом, млађег брата Џигме Дорџи Вангчука, као и четири полу-сестре и три полу-брата.[1] По завршетку виших средњих студија на Јангцепунг вишој школи, Хесар је студирао у иностранству на Филипс академији, Кашинг академији и Веатон колеџу у Масачусетсу, пре дипломирања на Магдален колеџу Универзитета у Оксфорду, где је завршио међународне односе.[2] Често је деловао као представник Бутана на међународним догађајима.

Крунисани принц

уреди

Престолонаследник, популарно познат народу као „Dasho Khesar“, путовао је у пратњи свог оца на бројним турнејама широм Уједињеног Краљевства. Он је предстваљао Бутан на неколико међународних догађаја. Дана 8. маја 2002. представљао је Бутан на седмој генералној скупштини Уједињених нација.[3] Присуствовао је 12-13. маја 2006. на прослави шездесетогодишњице владавине тајландског краља Пумипун Адунједете уз присуство делегација 25 краљевина из целог света.[4] Џигме је на тој прослави био најмлађи члан неке делегације и скренуо је пажњу на себе.

Ступање на престо

уреди

Дана 17. децембра 2005, када је имао педесет година, Џигме Синге Вангчук објавио је намеру да абдицира[5] и престо препусти сину 2008. године. Едиктом који је издао 9. децембра 2006. власт је одмах препустио свом сину Џигме Хесар Намгјел Вангчуку[6], који је званично крунисан 1. новембра 2008. године у Пунакхи.[7][8] Верски обреди и јавне прославе одржане су у манастиру Ташичо-џонг и на стадиону Чанглимитанг у Тимбу. Крунисању је присуствовао велики број званичника, укључујући и председницу Индије Пратибу Патил.[9][10]

Веридба и краљевско венчање

уреди

Док је отварао седницу парламента у петак, 20. маја 2011, краљ је објавио своју веридбу са Џецун Пемом, рођене у Тимбу 4. јуна 1990. Они су се венчали 13. октобра 2011. у манастиру Пунакха-џонг. Краљевско венчање је највећи медијски догађај у историји. Церемонија краљевског венчања одржана у Пунакхи а затим су уследиле посете различитим деловима земље. Током церемоније краљ је примио круну из светог храма Џонг и даривао је круну Џеџун Пеми, чиме је она формално проглашена за краљицу.[11][12][13]

Дана 11. новембра 2015. године је објављено да краљица и краљ очекују прво дете.[14] Краљица је 5. фебруара 2016. године родила сина који је добио име Џигме Намгјел Вангчук.[15] У децембру 2019. године је објављено да краљица очекује друго дете, које би требало да се роди у пролеће 2020. године.[16] Краљица је 19. марта 2020. године родила другог сина који је по рођену добио име Џигме Угјен Вангчук.[17] Треће дете, девојчицу, добили су 9. септембра 2023. године и дали су јој име Сонам Јангден Вангчук.

Достигнућа

уреди

Демократизација

уреди

Млади краљ је владавину почео демократизацијом државе. Као председавајући народне скупштине повео је питање о изборним законима, реформама земљишта и другим важним питањима.[18] Он је навео да је одговорност ове генерације Бутанаца да се осигура успех демократије. Он је такође путовао широм земље да подстакне учешће младих у демократизацији Бутана, говорећи углавном младима о потреби Бутанаца да се залажу за веће стандарде у образовању, у послу, јавној служби и потреби људи у малим земљама да раде напорније од других.[19][20]

Дипломатија

уреди

Потписао је нови уговор о пријатељству са Индијом у фебруару 2007, замењујући споразум из 1949. године.[21] Устав Краљевине Бутан је усвојен 18. јула 2008, а по први пут је изабрана и народна скупштина на изборима.

Амнестија

уреди

Устав из Бутана оснажује краља да одобри амнестију затвореницима. Током 2014. године помиловао је 45 затвореника који су били затворени због поседовања прекомерне количине дувана, након измене Закона о контроли дувана у Бутану од стране парламента Бутана. Краљевско помиловање је одобрено онима који нису понављали преступе и који су имали добре владање у затвору.[22]

Популарност у иностранству

уреди
 
У посети Јапану 2011. године

Након посете Тајланду, као престолонаследник 2006. године краљ је постао изузетно популаран у Тајланду. Број тајландских туриста који посећују Бутан се стално повећава од његове посете.[23] У новембру 2011, краљ је са краљицом Џецун био у државној посети Јапану. Они су били први државни гости у Јапану од земљотреса 2011. године. Краљевска посета је имала сличан ефекат, са извештајима да су Јапанци опчињени краљем и земљом.[24] Млади монарх је често описиван од стране међународних медија као „шармантан“ и „згодан“.[25] Познат је по томе што је у честом додиру са својим народом, и често се назива „народним краљем“.[26]

У веома добрим односима је са Индијом и у неколико наврата посетио је ову државу. Био је специјални гост на прослави дана републике 2013. године.[27][28] У марту 2015. године, краљ и краљица су били међу страним званичницима који су присуствовали сахрани бившег премијера Сингапура Ли Гуангјаоа.[29]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Lawson, Alistair (4. 11. 2008). „Profile: Jigme Khesar Namgyel Wangchuck”. BBC News. 
  2. ^ „His Royal Highness Crown Prince Dasho Jigme Khesar Namgyel Wangchuck”. RAOnline. Приступљено 7. 3. 2014. 
  3. ^ „Crown Prince addresses the United Nations”. Kuensel. Архивирано из оригинала 2. 1. 2010. г. Приступљено 11. 3. 2014. 
  4. ^ „Crown Prince in Thailand”. Kuensel. Архивирано из оригинала 2. 1. 2010. г. Приступљено 11. 3. 2014. 
  5. ^ „National Day Address”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2008. г. Приступљено 11. 3. 2014. 
  6. ^ „Bhutanese king steps down early”. BBC. 15. 12. 2006. Приступљено 8. 11. 2008. 
  7. ^ „His Majesty, Jigme Khesar Namgyel Wangchuck”. Архивирано из оригинала 2. 9. 2011. г. Приступљено 11. 3. 2014. 
  8. ^ „‘Prince charming’ is now king of Bhutan (Profile, To go with: celebrations in Bhutan as new king is crowned – Lead)”. Архивирано из оригинала 8. 4. 2014. г. Приступљено 11. 3. 2014. 
  9. ^ „Lavish coronation for Bhutan king”. BBC. 6. 11. 2008. Приступљено 6. 11. 2008. 
  10. ^ „Coronation fever in Bhutan as people's king bonds with subjects”. 208-11-10.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. ^ „Royal wedding: Bhutan king weds Jetsun Pema”. NDTV. 13. 10. 2011. Приступљено 13. 10. 2011. 
  12. ^ „Bhutan's 'Prince Charming' king marries student bride”. The Daily Telegraph. UK. 12. 10. 2011. Приступљено 13. 10. 2011. „Bhutan's 31-year-old king has married a student 10 years his junior in an isolated valley high in the Himalayas where thousands of nomads and villagers gathered to celebrate 
  13. ^ Plowright, Adam (20. 5. 2011). „Bhutan's 31-year-old king to marry”. Sydney Morning Herald. Приступљено 11. 3. 2014. 
  14. ^ „Queen Jetsun Pema and King Jigme Khesar Wangchuck of Bhutan expecting first child”. HOLA. 11. 11. 2015. Приступљено 13. 1. 2016. 
  15. ^ „Our happiness knows no bounds, as we announce the Royal Birth of His Royal Highness The Gyalsey on 5th February 2016”. Facebook. 05. 02. 2016. Приступљено 10. фебруар 2016. 
  16. ^ Hurtado, Alexandra (17. децембар 2019). „Royal Baby on The Way for The Dragon King and Queen”. Hola! USA. Архивирано из оригинала 22. 12. 2019. г. Приступљено 17. децембар 2019. 
  17. ^ Foussianes, Chloe (2020-07-01). „Bhutan's King and Queen Reveal the New Royal Baby's Name”. Town & Country (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2024. 
  18. ^ „Last National Assembly session begins”. Bhutan Observer. 19. 1. 2008. Приступљено 11. 3. 2014. [мртва веза]
  19. ^ „His Majesty to attend mock election in Dungkhar”. Kuensel. 22. 4. 2007. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 11. 3. 2014. 
  20. ^ „His Majesty speaks on Bhutan’s future”. Kuensel. 11. 4. 2006. Архивирано из оригинала 13. 7. 2011. г. Приступљено 11. 3. 2014. 
  21. ^ „Bhutan and India sign new treaty”. BBC. 8. 2. 2007. Приступљено 11. 3. 2014. 
  22. ^ „His Majesty grants pardon to 45 prisoners convicted under TCA”. Приступљено 9. октобар 2017. 
  23. ^ „Bhutanese take up Thai language course”. BBS. 2. јун 2007. Архивирано из оригинала 18. 5. 2013. г. Приступљено 11. 3. 2014. 
  24. ^ „Bhutan royals' visit to Japan boosts interest in travel to their country”. Japan Today. 22. 11. 2011. 
  25. ^ Denyer, Simon (5. 11. 2008). „Bhutan's charming king emerges from father's shadow”. Reuters. Приступљено 11. март 2014. 
  26. ^ „Coronation fever in Bhutan as people's king bonds with subjects”. Hello Magazine. 8. 10. 2011. 
  27. ^ „As China-India feud ebbs, tiny Bhutan reexamines its place in the world”. The Washington Post. 28. август 2017. Архивирано из оригинала 10. 06. 2020. г. Приступљено 07. 05. 2022. 
  28. ^ „Republic Day: Bhutan King chief guest at 26th Jan parade”. The Economic Times. 26. јануар 2013. Приступљено 9. 10. 2017. 
  29. ^ Straitstimes

Спољашње везе

уреди


краљ Бутана
(2006 — )
-