Алберто Ђилардино
Алберто Ђилардино (итал. Alberto Gilardino; Бјела, 5. јул 1982) је бивши италијански фудбалер и тренутни тренер Ђеновe.[1] Са репрезентацијом Италије освојио је Светско првенство у фудбалу 2006.
| Алберто Ђилардино | |||
|---|---|---|---|
 Ђилардино у дресу Фјорентине | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 5. јул 1982. | ||
| Место рођења | Бјела, Италија | ||
| Висина | 1,84 m | ||
| Позиција | Нападач | ||
| Клупске информације | |||
Тренутни клуб | Сијена (тренер) | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1999—2000 2000—2002 2002—2005 2005—2008 2008—2012 2012—2014 2012—2013 2014—2015 2015 2015—2016 2016—2017 2017 2017—2018 |
Пјаченца Верона Парма Милан Фјорентина Ђенова → Болоња Гуангџоу Евергранде → Фиорентина Палермо Емполи Пескара Специја |
17 39 96 94 118 50 36 14 14 33 14 3 16 |
(3) (5) (50) (36) (48) (19) (13) (5) (4) (10) (0) (0) (6) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 2004—2013 |
 Италија | 57 | (19) |
| Тренерска каријера | |||
| 2019 2019—2020 2020—2021 2022— |
Рецато Про Верчели Сијена Ђенова | ||
Ђилардино држи рекорд као најмлађи фудбалер који је стигао до 100 голова у Серији А.
Каријера
уредиКаријеру је започео у Пјаченци, где је дебитовао у Серији А против будућег клуба, Милана. Продат је 2001. у Хелас Верону где је играо доста добро, али се није баш исказао у постизању голова. Бивши тренер његовог тадашњег клуба, Чезаре Прандели затражио је да се доведе у Парму.[2] На почетку није био пoсебно ефикасан (5 голова у првој сезони), али је наредне сезоне постигао 23 поготка и био други стрелац сезоне.
У сезони 2004/05. проглашен је најбољим играчем лиге. Било је то довољно да га запази велики Милан, који га 17. јула 2005. доводи у своје редове за 25.000.000 евра. У Милану је био довољно добар у националном првенству, постигавши 17 голова, али у Лиги шампиона није био ни приближно тако добар. У сезони након скандала "Калчополи", његов Милан играо је лоше, а Ђилардино се у потпуности утопио у то сивило, па су започеле приче о његовом одласку са Сан Сира. То се и догодило на крају сезоне 2007/08., када потписује за Фјорентину. У Фјорентини је провео четири сезоне и одиграо 118 лигашких утакмица на којима је постигао 48 голова.
У јануару 2012. Ђилардино је потписао четворогодишњи уговор са Ђеновом. Изабрао је број 82 на дресу. Постигао је 4 гола на 14 утакмица другог дела сезоне 2011/12.
Дана 31. августа 2012. Ђилардино је отишао на позајмицу у Болоњу.
Репрезентација
уредиГодине 2004, наступао је на Олимпијади у Атини где је освојио бронзану медаљу, а пре тога и постао првак Европе за узраст испод 21 године.[3] Наступао је на Светском првенству 2006. где је са репрезентацијом Италије постао првак света. На том такмичењу постигао је погодак против репрезентације САД и асистирао Дел Пјеру за погодак против Немаца у полуфиналу. Такође је наступао на Светском првенству 2010. у Јужној Африци.
Референце
уреди- ^ „Tournaments, latest news, latest video, futsal, beach soccer”. web.archive.org. 2015-09-06. Архивирано из оригинала 04. 05. 2017. г. Приступљено 2024-02-05.
- ^ „Alberto Gilardino Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 2016-12-03. Архивирано из оригинала 13. 12. 2012. г. Приступљено 2024-02-05.
- ^ „Alberto Gilardino”. olympics.com.
