Александар Лома

српски класични филолог, индоевропеиста, етимолог, ономастичар, универзитетски професор и академи

Александар Лома (Ваљево, 2. март 1955) српски је класични филолог, индоевропеиста, етимолог, ономастичар, универзитетски професор и академик.[1] Бави се историјом религија и митологија, топонимијом и историјском географијом.

Александар Лома
Лични подаци
Датум рођења(1955-03-02)2. март 1955.(69 год.)
Место рођењаВаљево, НР Србија, ФНР Југославија
Породица
СупружникСветлана Лома
Научни рад
Пољекласична филологија, индоевропеистика, етимологија, ономастика, историја религија и митологија, историјска географија
Званични веб-сајт
aleksandarloma.com

Живот и рад

уреди

Научно се образовао на Одељењу за класичну филологију Филозофског факултета у Београду. Дипломирао 1978, магистрирао 1986. (Значај контекста ономастичких података у изучавању реликтних језика), докторирао 1988[2]. (Проблеми изучавања супстрата у топонимији Србије), све под менторством проф. др Љиљане Црепајац. Од 1979. ради на Одељењу за класичну филологију. Изабран за редовног професора тог одељења 2001. Предаје претежно грецистику (Историјску граматику грчког језика I и II; Историју религија).

Стручна знања стицао је на Универзитету у Минхену (1989—1991) као Хумболтов стипендиста, на Универзитету у Солуну (2000) као стипендиста грчког министарства образовања.[2]

Суделовао је у многим научним скуповима у Србији, бившој Југославији, Немачкој, Аустрији, Француској, Русији, Пољској, Чешкој, Словачкој и Бугарској.

Предавао је по позиву на универзитетима у Минхену, Солуну, Будимпешти, Монпељеу и Бечу.

Од 1994. сарађује на изради Етимолошког речника српског језика при Институту за српски језик САНУ, од 2000. водитељ је израде и главни уредник досад изашлих свезака (И/2003, II/2006, III/2008).

Објавио је око 250 радова на српском, енглеском, немачком, француском, руском, бугарском и украјинском језику. Бавио се и превођењем уметничке и научне књижевности са старогрчког, латинског, Авесте, немачког, енглеског и француског.

Добитник је награде «Александар Белић» за најбољи чланак младог лингвиста 1987, као и Награде Вукове задужбине за најбољу научну књигу 2002. године.[2]

Члан је Етимолошке комисије Међународног славистичког комитета (2003—2008. био је њен председник), Издавачког одбора Европског лингвистичког атласа (Atlas linguarum Europae) и Морфонолошке комисије Општесловенског лингвистичког аталаса (Общеславянский лингвистический атлас)[2]. Члан је редакција више домаћих и страних научних часописа и њихов рецензент. Главни је уредник Ономатолошких прилога у издању САНУ.

Супруг је класичног филолога Светлане Лома.

Библиографија (избор)

уреди

Монографије

уреди

Друге књиге

уреди
  • И на небу и на земљи, Српска књижевна задруга, 2023.[3]

Радови у часописима и зборницима

уреди

Преводи

уреди
  • Александар Готлиб Баумгартен, Филозофске медитације о неким аспектима песничког дела, Београд 1985.
  • Јозеф Шиц, Географска терминологија српскохрватског језика, Горњи Милановац — Београд — Нови Сад 1994.
  • Аријан Флавије, Индија, Сремски Карловци — Нови Сад 1997.
  • Емил Бенвенист, Речник индоевропских установа. Привреда, сродство, друштво, власт, право, религија, Сремски Карловци — Нови Сад 2002.
  • Манфред Мајрхофер, Санскритска граматика са поредбеним објашњењима, Сремски Карловци — Нови Сад 2002.

Приређивач

уреди
  • Јан Пухвел, Упоредна митологија, Сремски Карловци — Нови Сад 2010.

Референце

уреди
  1. ^ „Биографија на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 13. 8. 2015. 
  2. ^ а б в г „АЛЕКСАНДАР ЛОМА”. sanu.ac.rs. Приступљено 26. 1. 2024. 
  3. ^ „РТС :: Нешто друго :: „И на небу и на земљи“, српска епика као Рамајана, Нибелунзи и Шахнама”. www.rts.rs. Приступљено 2023-05-25. 

Спољашње везе

уреди