Љиљана Црепајац (Београд, 14. септембар 1931[1] –Београд, 6. септембар 2018)[2] била је српски класични филолог и преводилац, редовни професор (1987) Филозофског факултета Универзитета у Београду. Предавала је Историјску граматику грчког језика. Била је управник Одељења за класичне науке (од 1994).

Љиљана Црепајац
Датум рођења1931.
Место рођењаБеоград
Краљевина Југославија
Датум смрти2018.
Место смртиБеоград
Србија
ПољеКласична филологија, превођење
ИнституцијаФилозофски факултет Универзитета у Београду
СупружникЉубомир Црепајац

Студије класичне филологије отпочела 1950. на Филозофском факултету Универзитета у Београду, ту је дипломирала и докторирала, а на Универзитету у Копенхагену магистрирала. На Одељењу за класичне науке професори су јој били Милош Н. Ђурић, Милан Будимир и Аница Савић Ребац.

Говорила је енглески, немачки, руски, италијански и француски језик, а латински и (старо)грчки писала.

Главна делаУреди

  • О префиксалном а у класичним језицима, докторска дисертација (1973);
  • Στοιξεια ελληνικα: основи грчке глотологије с Миланом Будимиром (прво издање: Београд, 1967; последње, пето издање: Београд, 1997);
  • О двема инверсним индоевропским лексичким групама, у Зборник Филозофског факултета, 7, 1963.
  • Уз историју грчког плусквамперфекта, Београд, 1970.
  • Лат. pio грч. τι(ν)ω, српскохрв. кајати, Скопље, 1971.
  • Из хеленске глотологије с Миланом Будимиром, Београд, 1976.
  • Примарне синестесије у индоевропском, у Зборник Филозофског факултета, 10, 1968.
  • Indoeuropäische Gutturale im Griechischen und mykenische Zeugnisse, у Tractata Mycenaea. Proceedings of the Eighth International Colloquium on Mycenaean Studies, Held in Ohrid (15-20 September 1985), Скопље, 1987.
  • Zur Etymologie von griechischen σίδαρος und (σ)μύδρος у Zeitschrift fur vergleichende Sprachforschung, 80, (1966)
  • Пеластичка теорија Милана Будимира, у Saecula confluentia: зборник радова са научног скупа посвећеног 120–годишњици наставе класичне филологије на Београдском универзитету, Београд, 2004.

ПреводиУреди

Са грчкогУреди

Са латинскогУреди

Са енглескогУреди

НаградеУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Драгољуб Којчић, ур. (2013). Српски Who is Who 2011-2013, стр. 773. Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-18446-7. 
  2. ^ Политика, 18 септембар 2018, стр. 28, породична умрлица