Љиљана Црепајац

Љиљана Црепајац (Београд, 14. септембар 1931[1] — Београд, 6. септембар 2018)[2] била је српски класични филолог и преводилац, редовни професор (1987) Филозофског факултета Универзитета у Београду. Предавала је Историјску граматику грчког језика. Била је управник Одељења за класичне науке (од 1994).

Љиљана Црепајац
Датум рођења(1931-09-14)14. септембар 1931.
Место рођењаБеоград
Краљевина Југославија
Датум смрти6. септембар 2018.(2018-09-06) (86 год.)
Место смртиБеоград
Србија
ПољеКласична филологија, превођење
ИнституцијаФилозофски факултет Универзитета у Београду
СупружникЉубомир Црепајац

Студије класичне филологије отпочела 1950. на Филозофском факултету Универзитета у Београду, ту је дипломирала и докторирала, а на Универзитету у Копенхагену магистрирала. На Одељењу за класичне науке професори су јој били Милош Н. Ђурић, Милан Будимир и Аница Савић Ребац.

Говорила је енглески, немачки, руски, италијански и француски језик, а латински и (старо)грчки писала.

Главна делаУреди

  • О префиксалном а у класичним језицима, докторска дисертација (1973);
  • Στοιξεια ελληνικα: основи грчке глотологије с Миланом Будимиром (прво издање: Београд, 1967; последње, пето издање: Београд, 1997);
  • О двема инверсним индоевропским лексичким групама, у Зборник Филозофског факултета, 7, 1963.
  • Уз историју грчког плусквамперфекта, Београд, 1970.
  • Лат. pio грч. τι(ν)ω, српскохрв. кајати, Скопље, 1971.
  • Из хеленске глотологије с Миланом Будимиром, Београд, 1976.
  • Примарне синестесије у индоевропском, у Зборник Филозофског факултета, 10, 1968.
  • Indoeuropäische Gutturale im Griechischen und mykenische Zeugnisse, у Tractata Mycenaea. Proceedings of the Eighth International Colloquium on Mycenaean Studies, Held in Ohrid (15-20 September 1985), Скопље, 1987.
  • Zur Etymologie von griechischen σίδαρος und (σ)μύδρος у Zeitschrift fur vergleichende Sprachforschung, 80, (1966)
  • Пеластичка теорија Милана Будимира, у Saecula confluentia: зборник радова са научног скупа посвећеног 120–годишњици наставе класичне филологије на Београдском универзитету, Београд, 2004.

ПреводиУреди

Са грчкогУреди

Са латинскогУреди

Са енглескогУреди

НаградеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Којчић, Драгољуб, ур. (2013). Српски Who is Who 2011-2013, стр. 773. Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-18446-7. 
  2. ^ Политика, 18 септембар 2018, стр. 28, породична умрлица