Добриша Цесарић
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Добриша Цесарић (Славонска Пожега, 10. јануар 1902 — Загреб, 18. децембар 1980) био је хрватски и југословенски песник.[2][3]
| Добриша Цесарић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. јануар 1902. |
| Место рођења | Славонска Пожега, Аустроугарска |
| Датум смрти | 18. децембар 1980. (78 год.)[1] |
| Место смрти | Загреб, СФРЈ |
Биографија
уредиДетињство је провео у Осијеку, матурирао у Загребу, где је и студирао на Филозофском факултету.[2] Био је библиотекар Школе народног здравља у Загребу све до 1941. године, и редактор у издавачкој кући Зора до пензионисања.[3] Редован је члан Југославенске академије знаности и уметности.
У књижевности се појавио као ђак песмом И ја љубим у часопису Побратим 1916. године, а прву књигу песама објавио је 1931. у властитој издавачкој кући и за то добио награду Југославенске академије знаности и уметности (ЈАЗУ) за најбољу збирку песама.[4] Потом је штампао више збирки поезије, за живота је објавио шест књига које су различити избори већ објављиваних песама, писао је критичке и мемоарске текстове.[2]
Као песника сутона, вечери, јесени, бола и жудње за светлом, највише га је заоукупљало обично, свакодневно, неупадљиво људско лице из забаченог ресторана или болничке чекаонице, из загушљиве канцеларије или подстанарске собице из радничког стана или трешњевачке улице.[2]
Због једноставности и јасноће, али и наративности, Цесарићева лирика је уживала велику популарност у широким читалачким круговима. Заокупљен темом субјекта у отуђеном свету, поезији је вратио естетику бола, а оријентација на човека и друштво упутила га је на социјално ангажовану књижевност.[2]
Цесарић је много преводио са немачког (Гетеа, Хајнеа и Рилкеа) и руског (Пушкина, Љермонтова, Јесењина и други) језика.[3] Један је од преводилаца чувене Хајнеове песме Азра.
Библиографија
уредиОбјављена дела:[3]
- Лирика - Загреб 1931,
- Спасена свјетла - Загреб 1938,
- Изабрани стихови - Загреб 1942,
- Пјесме - Загреб 1951,
- Књига препјева - Загреб 1951,
- Освијетљени пут - Загреб 1953,
- Голи часови - Београд 1956,
- Изабране пјесме - Загреб 1960,
- Поезија - Скопје 1965,
- Мој пријатељу - избор, 1966,
- Слап, изабране пјесме - Загреб 1970,
- Изабране пјесме и препјеви - Сарајево 1975
- Свјетла за даљине, 1975
Референце
уреди- ^ Draško Ređep (1971). Živan Milisavac, ур. Jugoslovenski književni leksikon [Yugoslav Literary Lexicon] (на језику: српскохрватски). Novi Sad (SAP Vojvodina, SR Serbia): Matica srpska. стр. 62-63.
- ^ а б в г д ђ „Добриша Цесарић | Поезија суштине” (на језику: српски). Приступљено 2022-01-16.
- ^ а б в г Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 100.
- ^ Цесарић, Добриша. Изабрана лирика /. Београд : Српска књижевна задруга, 1975. стр. 137—139.
