Друга митровданска офанзива

Митровданска офанзива 1994. или Друга митровданска офанзива (бошњ. Operacija Jesen 94) био је напад снага Армије Републике Босне и Херцеговине на подручје које је држала Невесињска бригада Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске.

Друга Митровданска офанзива 1994.
Део рата у Босни и Херцеговини
Време911. новембар 1994.
Место
Исход Побједа Војске Републике Српске
Сукобљене стране
Република Српска
Војска Републике Српске
Босна и Херцеговина
Армија РБиХ
Команданти и вође
Република Српска Зоран Пурковић Босна и Херцеговина Рамиз Дрековић
Укључене јединице
Херцеговачки корпус
Невесињска бригада
4. корпус АРБиХ
4. муслиманска бригада
Јачина
око 4.000 2.600[1]
Жртве и губици
22 погинула, 217 рањених[2] укупно 220 погинулих[2]

Околности и циљеви напада уреди

Након потписивања Вашингтонског споразума на пролеће 1994. између Хрвата и Бошњака, бошњачке снаге у Херцеговини усмериле су своје нападе на Херцеговачки корпус Војске Републике Српске. Будући да је бошњачка војска оскудевала у оклопу и великокалибарском наоружању а да је пешадијски била далеко бројнија, АРБиХ је развио доктрину убацивања великих диверзантских група у позадину Војске Републике Српске. Након октобарских неуспешних напада на коњичком правцу, који је бранила 2. херцеговачка бригада, АРБиХ је пребацио тежиште на мостарско-невесињски правац. Напад је био лоше планиран - Херцеговачки корпус је знао за почетак акције.

Ток борбе уреди

АРБиХ је започео припрему напада убацивањем 1.000 диверзаната иза редова Невесињске бригаде 9. новембра. Део диверзаната је већ наредне вечери открила група од 20-ак бораца Невесињске бригаде на простору Бруска. Блокирано је 113 бораца другог батаљона 41. мостарске бригаде АРБиХ[3], а команда Невесињске бригаде је наредила кружну одбрану и повећану будност. И наредне вечери диверзанти су наставили убацивање, али су наишли на потешкоће, па тако група Незима Халиловића Мудериса није испунила своје задатке. Битка се разбуктала 11. новембра када је АРБиХ започео и фронтални напад, али су борци ВРС одбранили све положаје, нарочито у селима Бањдол и Равнице. До краја дана АРБиХ је започео повлачење, док су мањи окршаји с разбијеним бошњачким групама настављени и наредних дана.

Последице уреди

Рамиз Дрековић, командант 4. корпуса АРБиХ, јавно је изјавио да му је овај напад на Невесиње био највећи пораз у рату. Губици АРБиХ били су велики, према неким изворима 117 војника АРБиХ погинуло је у нападу. АРБиХ је током битке починила ратне злочине.[4]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Према тврдњи Шефка Хоџића, наведено у Јањић, Зоран. Невесињска бригада у рату 1992-1995. Невесиње: Општина Невесиње, Општинска борачка организација Невесиње, Удружење Невесињаца у Београду, 2017. стр. 388. ISBN 978-99938-722-9-0. 
  2. ^ а б Сјећање на Митровданске битке 1992. и 1994. године на Невесињском ратишту, Јадовно 1941, Приступљено 6. 11. 2013.
  3. ^ Јањић, Зоран. Невесињска бригада у рату 1992-1995. Невесиње: Општина Невесиње, Општинска борачка организација Невесиње, Удружење Невесињаца у Београду, 2017. стр. 395. ISBN 978-99938-722-9-0. 
  4. ^ Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука. 2018. ISBN 978-99976-730-1-5. стр. 207.

Литература уреди

  • Илић, Драгослав. Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, 2018. ISBN 978-99976-730-1-5. 
  • Јањић, Зоран. Невесињска бригада у рату 1992-1995. Невесиње: Општина Невесиње, Општинска борачка организација Невесиње, Удружење Невесињаца у Београду, 2017. ISBN 978-99938-722-9-0.