Други доњи секутић

Зуби горње вилице
Стални зуби човјека
Други доњи секутић

Други доњи секутић сталне (лево) и млечне дентиције (десно) маркиран црвено
Класа сјекутића Централни сјекутић Латерални сјекутић Класа очњака Горњи очњак Класа преткутњака Први преткутњак Други преткутњак Класа кутњака Први кутњак Други кутњак Трећи кутњак (умњак)
Зуби доње вилице
Класа сјекутића Централни сјекутић Латерални сјекутић Класа очњака Доњи очњак Класа преткутњака Први преткутњак Други преткутњак Класа кутњака Први кутњак Други кутњак Трећи кутњак (умњак)

Доњи други (латерални) секутић – dens incisivus secundus inferior је други зуб од медијалне линије у оба квадранта доњег денталног лука. У контакту је са доњим центалним секутићем и доњим очњаком, а оклудира са секутићима из горње вилице. Веома подсећа на централни секутић, од кога је нешто већи и показује правилан знак угла и лука и мезијални нагиб корена (што значи да се код њега није задржала билатерална симетрија). Овај зуб има значајну улогу у мастикацији и функционише као „покретно сечиво“ дентиције. Постоје два доња латерална секутића, која се обележавају на следећи начин:

стални доњи десни други секутић – 42;
стални доњи леви други секутић – 32.

Круна

Круна овог зуба има облик длета и веома подсећа на круну првог секутића од које је мало виша и шира. Описује се из пет различитих аспеката: лабијалног, линвалног, два проксимална и инцизалног.

Лабијални аспект

Лабијална површина има облик правоугаоника и благо је конвексна у цервикалној трећини, док су средња и инцизална трећина углавном равне. Преклопне линије и лабијалне развојне депресије (карактеристичне за горње секутиће) овде су ретко присутне.

Мезијални и дистални профил су равни, са контактним зонама у инцизалној трећини и веома су слични, с тим што је дистални профил незнатно краћи. На инцизалној ивици новоизниклих зуба могу се уочити кумулуси (овалне екстензије глеђи), који временом нестају. Инцизална ивица је нагнута цервикално и дистално (правилан знак угла), за разлику од централног секутића, што се користи за њихово разликовање. Цервикална линија је конвексна према апексу корена.

Лингвални аспект

Лингвална површина има облик троугла и ужа је од лабијалне (због конвергенције проксималних површина). Она је равна или благо конкавна, осим у цервикалној трећини која је представљена слабо израженим цингулумом, и као код осталих секутића показује лингвалну јаму (лат. fossa lingualis s. dentalis). Цингулум је више нагнут дистално и, као и маргинални гребенови, слабо је изражен. Цервикална линија је слична као код лабијалне површине.

Проксимални аспект

Проксималне површине су троуглстог облика и конвергују орално и ка врату зуба. Мезијална и дистална површина су веома сличне, осим што је дистална незнатно краћа и има цервикалније локализовану контактну зону.

Лабијални профил је умерено конвексан, а лингвални конкаван у средњој и инцизалној трећини, а конвексан у цервикалној. Цервикална линија је испупчена према сечивној ивици.

Инцизални аспект

Посматран са инцизалног аспекта зуб има четвороугаону форму. За разлику од доњег првог секутића, инцизални гребен није раван у мезиодисталном правцу, а и цингулум је померен дистално. Ово се користи за њихово разликовање.

Врат

Врат зуба (лат. collum dentis) садржи глеђно-цементни спој (цервикалну линију) који је конвексног облика на све четири површине.

Корен

Корен зуба (лат. radix dentis) је једнокрак и нешто је дужи, шири и масивнији од корена централног секутића. Има облик купе и благо је нагнут дистално (знак корена) и шири је у вестибуло-оралном правцу. На бочним странама присутна је лонгитудинална бразда, при чему је дистална боље изражена. На попречном пресеку корен је најчешће овалног облика.

Димензије

Мезио-дистална ширина	Лабио-лингвална ширина	Висина круне	Дужина корена	Укупна дужина зуба
Други доњи секутић
5,5 mm	6,5 mm	9,5 mm	14,0 mm	23,5 mm

Развој зуба

Почетак калцификације	Комплетно формирана круна	Ницање (ерупција)	Завршен раст корена
3 - 4 месеца	4 - 5 година	7 - 8 година	10 година

Варијације

Варијације и аномалије овог зуба су аналогне варијацијама централног секутића, и односе се на:

степен инклинације (нагиба) лабијалне површине,
изглед кумулуса и
закривљеност или бифуркацију корена.

Види још

Референце

Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање („Службени гласник“ Београд, 2000) ISBN 978-86-7549-175-0;
Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001) ISBN 978-86-17-08912-0;
Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање („БМГ“ Београд, 2001) ISBN 978-86-7330-139-6, COBISS-ID 94080780;