Душан Ј. Поповић (Сурдук, код Старе Пазове, 28. март 1894Белегиш, код Старе Пазове, 28. април 1965) био је први историјски социолог у Србији.[1]

Душан Ј. Поповић
Лични подаци
Датум рођења(1894-03-28)28. март 1894.
Место рођењаСурдук, код Старе Пазове, Аустроугарска
Датум смрти28. април 1965.(1965-04-28) (71 год.)
Место смртиБелегиш, код Старе Пазове, СР Србија, СФР Југославија

Биографија

уреди

Душан се школовао у родном Сурдуку и Сремским Карловцима.[2] Као гимназијалац користио је стипендију из Задужбине Атанасије Бале.[3] Студирао је историју на Филозофском факултету у Загребу и Бечу. Дпломирао је и докторирао у Загребу (1919), па радио извесно време као предавач на Трговачкој академији у Новом Саду. Затим је две године био на својеврсној специјализацији из социологије у Паризу, Бриселу и Лондону.

Био је професор на Катедри историјских наука, Филозофског факултета у Београду[4] (асистент Историјског семинара 1921-1926, доцент 1926, ванредни професор 1930, редовни професор 1935-1941). Уређивао је "Гласник историјског друштва у Новом Саду" током његовог излажења (1928-1940). Бавио се историјом Срба у Хабзбуршкој монархији 17-19. века, као и прошлошћу Београда. Јавља се и као уредник зборника: "Војводина I и II",[5] Нови Сад 1939-1940. године.

Његова књига и бројни написи и јавна предавања на тему Цинцари, изазвали су отпор и негодовања у делу научне јавности.[6] Сматрали су његови неистомишљеници да је претеривао и преувеличавао број и улогу богатих Цинцара на српско грађанског друштво. Са Поповићем је започео у новинама полемику Драгиша Лапчевић; Лапчевић је чак аутор брошуре "Цинцарство у Србији - Београду и србијанским градовима".

Пензионисан је Поповић као професор Универзитета у Београду 1945. године. Посветио је Београду своју последњу књигу "Београд кроз векове", објављену 1964. године.

Између два светска рата на Катедри историјских наука увео предавања из историјске социологије, будући да је изабаран за доцента с тим «да на Филозофском факултету предаје историју Срба на социолошкој основи». Настојао је да историјску грађу излаже према социолошким начелима. Објашњавао политичке сукобе у Краљевини Југославији различитим културно-историјским коренима српске и хрватске елите.[7]

Најпознатија дела

уреди

Литература

уреди
  • Поповић, Душан Ј. (Н. Гаћеша. стр. 592), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
  • С. Гавриловић, О историографском делу др Душана Ј. Поповића, ИЧ 37 (1990), 249—256

Референце

уреди
  1. ^ Душан Ј. Поповић
  2. ^ http://www.istorijskabiblioteka.com/art:dusan-j-popovic
  3. ^ "Школски гласник", Нови Сад 1911.
  4. ^ "Зборник Матице српске за друштвене науке", Нови Сад 1965.
  5. ^ "Време", Београд 23. мај 1940.
  6. ^ https://www.makart.rs/knjige/knjiga-o-cincarima-prilozi-pitanju-postanka-naseg-gradjanskog-drustva-dusan-j-popovic-36834
  7. ^ Душан Ј. Поповић