Захид Налић (Тузла, 1907 — 1984, Москва) био је босанскохерцеговачки оперски певач, члан Казалишта народног ослобођења и руски спикер. [1]

Захид Налић
Лични подаци
Датум рођења(1907{{month}}{{{day}}})1907.
Место рођењаТузла, Аустроугарска
Датум смрти1984.(1984-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (76/77 год.)
Место смртиМосква, СССР

Биографија

уреди

Године 1936. одржава концерт Вече арија и пјесама у Хрватској, у време када је био студент Музичке академије у Загребу, [2] а 1938. године добија први ангажман у опери у Загребу. [3]

Први пут је запослен у позоришту 1941. године. Наступао је у представи Зидање Раванице у Градском повлашћеном позоришту у Нишу 1939. године. [4] Године 1941. наступа у представи Дивља патка у Народном позоришту у Сарајеву, [5] а 1942. глуми у комедији Гогољевој комедији Ревизор у Загребу. [6][7]

За време Другог светског рата, бива заробљен у Логор Јасеновац, као комуниста у отпору, тамо борави од 1942. до 1943. године, а потом је, потпуно исцрпљен заједно са још неколико затвореника, размењен за заробљене немачке официре јер више није могао да ради. [3] Усташе су му газиле гркљан [8] и нанеле му тешке телесне повреде од сталног пребијања. [9]

Октобра 1943. године додељен је одсеку Казалишта народног ослобођења у Јајцу као део културних секција које се формирају из Титових партизанских јединица. [10] Потом је заједно са осталим члановима пребачен у Београд, где играју представе рањеним партизанима, војсци и народу у Народном позоришту у Београду. Потом постају чланови драмског ансамбла Народног позоришта. [10][11]

Након разлаза Тита и Стаљина, [3] Захид је 1944. године отишао у Совјетски Савез да покуша да лечи повреде гркљана, [9][12][13][14][15] али му се глас није вратио и после рата више никада није запевао. У Москви започиње своји каријеру као спикер у југословенском одсеку Радио комитета на захтев тамошње Комунистичке партије. [16][17] Оженио се са Рускињом и добио руско држављанство, те постаје Захид Омерович Налич. [9] Добијају петоро деце, међу којима је и скулптор и архиетекта Андреј Налић, [18] отац руског певача Петра Налића. [19][13]

Сахрањен је на Кунцевском гробљу у Москви. [20]

Референце

уреди
  1. ^ „TUZLA: LEKSIKON ZNAMENITIH BOŠNJAKA”. Ljubušaci (на језику: бошњачки). 2017-09-20. Приступљено 2023-08-19. 
  2. ^ „Evening of arias and songs - Tenor Zahid Nalić - 1936.”. eBay (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-19. 
  3. ^ а б в „Петр Налич: 80% песен на музыкальных конкурсах трудно отличимы друг от друга”. МИР 24 (на језику: руски). Приступљено 2023-08-19. 
  4. ^ „Muzej pozorišne umetnosti Srbije”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2023-08-19. 
  5. ^ „IbsenStage”. ibsenstage.hf.uio.no. Приступљено 2023-08-19. 
  6. ^ Хрчак.хр. „Описи фотографија”. 
  7. ^ Hrcak.hr. „Sevdalinka i Zagreb”. 
  8. ^ „Пётр Налич: Хотел бы положить на музыку покаянный псалом. Благовест-Инфо”. www.blagovest-info.ru. Приступљено 2023-08-19. 
  9. ^ а б в n_loceva (2012-02-03). „НАЛИЧ И ЕГО КОШКИ”. n_loceva. Приступљено 2023-08-19. 
  10. ^ а б Јеврејска дигитална библиотека. „Данон песмом”. 
  11. ^ „RTS :: RTS 2 :: Trezor”. www.rts.rs. Приступљено 2023-08-19. 
  12. ^ Vojvodiny, Rádiodifúzna ustanovizeň Vojvodiny Rádio-televízia. „Finale Evrosonga: Stanković nastupa osmi, Rus poreklom iz Bosne”. Rádio-televízia Vojvodiny. Приступљено 2023-08-19. 
  13. ^ а б „Пётр Налич - биография | Узнай Всё”. Uznayvse.ru (на језику: руски). Приступљено 2023-08-19. 
  14. ^ „Пётр Андреевич Налич - биография и семья”. people-archive.ru. Приступљено 2023-08-19. 
  15. ^ „Рус, а Тузлак”. 
  16. ^ {AUTHOR}. „Самое страшное слово!”. www.peoples.ru (на језику: руски). Приступљено 2023-08-19. 
  17. ^ „L'AZURE Декабрь 2019”. FlippingBook. Приступљено 2023-08-19. 
  18. ^ „Об авторе « Андрей Налич | Andrey Nalitch” (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-19. 
  19. ^ „Петр Налич - о том, почему он не уезжает из России: Хочу, чтобы мои дети росли в русской культуре”. Российская газета (на језику: руски). 2022-12-06. Приступљено 2023-08-19. 
  20. ^ „Они тоже гостили на земле...”. nec.m-necropol.ru. Приступљено 2023-08-19. 

Литература

уреди
  • Pašalić, Safet, and Žarko Ilić. “Nalić Zahid.” In Narodno pozorište Sarajevo 1921–1971, edited by Josip Lešić, 360. Sarajevo: Narodno pozorište, 1971.

Спољашње везе

уреди