Иван Антић (Београд, 3. децембар 1923Београд, 25. новембар 2005) био је српски архитекта и академик САНУ и професор Архитектонског факултета у Београду. Један је од водећих послератних архитеката у Југославији.

Иван Антић
Лични подаци
Датум рођења(1923-12-03)3. децембар 1923.
Место рођењаБеоград, Краљевина СХС
Датум смрти25. новембар 2005.(2005-11-25) (81 год.)
Место смртиБеоград, Србија и Црна Гора

Биографија

уреди

Студирао је архитектуру у Београду од 1945. до 1950. године. Најпре је радио у Југопројекту, а од 1957. године је дошао на Архитектонски факултет у Београду најпре као асистент, а од 1973. као редовни професор. Био је члан дописни члан САНУ од 1976. и редовни од 1983. Његови радови се одликују прецизношћу и јасним пропорцијама.

Главна дела пројектовао је са арх. Иванком Распоповић: Музеј савремене уметности у Београду (Октобарска награда 1965. године), Спомен-музеј „21. октобар“ Крагујевац, стамбени солитери на Булевару револуције, Дом пионира у Београду, управна зграда Фабрике „Вискоза” у Лозници, Дом културе „Политика” у Крупњу и др.[1]

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ 011info.com <marijana.jankovic@011info.com>. „Ivan Antić – Svevremeni srpski arhitekta”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (на језику: српски). Приступљено 2023-01-28. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди