Камиј Писаро

Камиј Писаро
Камиј Писаро
	Аутопортрет Камија Писара
Лични подаци
Датум рођења	10. јул 1830.
Место рођења	Шарлота Амалија, Данска Девичанска Острва
Датум смрти	13. новембар 1903. (73 год.)
Место смрти	Париз, Француска

Камиј Писаро (фр. Camille Pissarro; Шарлота Амалија, 10. јул 1830 — Париз, 13. новембар 1903) је био француски импресиониста. Рођен на Антилима, један је од учесника прве изложбе импресиониста у Паризу 1874. У касној фази определио се за поентилизам Сераа и Сињака.

Живот и дело

Детињство

Камиј Писаро родио се 1830. године на острву у Карипском мору. Његова породица је имала једну галантеријску продавницу и живела је на горњем спрату у пространом апартману са погледом на главну улицу. У малом пристанишном граду Шарлоте Амелије било је јако узбудљиво и ту су долазили бродови који су доносили робу. Град је имао статус „слободног пристаништа“ и у њега су улазили бродови који су саобраћали и превозили робу измађу Америке, Европе и Африке. Са својом породицом Камиј је говорио француски док је са домородим црначким становништвом говорио шпански или енглески.

Школа у париском интернату и почетак уметности

Башта у Понтоис (1877)

Са дванаест година родитељи су га послали у интернатску школу у Париз. Директор школе је запазио таленат младог Камија и саветовао му је да у тропским крајевима где је живео слика палме и Камиј када је отишао кући послушао је његов савет. Тако он када се 1874. године вратио кући на острво све своје слободно време користи за сликање не сам палми већ и другог егзотичног биља као и догађаја из живота око њега. Свугде са собом носи свој блок за скицирање и у овим цртежима налазимо његову нарав искреног и једноставног посматрача. У пристаништу слика бродове који долазе и живот око њих. Како није нашао на разумевање код својих родитеља за свој интерес он одлучује да побегне од куће.

Бег од куће и пут за Венецију

Камиј је са своје 23 године осетио први пут сласт слободе коју је неочекивано стекао. Он прави све време скице, слика акварелом, прави цртеже у оловци и тушу и своја дела потписује на шпанском језику са Pizzarro.

1852. године су се његови родитељи помирили са његовим амбицијама, он се враћа кући да би отпутовао на студије уметности у Париз.

Студије у Паризу

На предавањима академских учитеља Писаро није налазио инспирацију и интересовао се за уметничке правце који нису били примани од страбе широке јавности. У њиховим делима је почео да налази сличности са својим убеђењима и начином посматрања. Он је сваку страну предложка верно бележио и интересовао се за светло и светлосне услове и схватао га је као неодељив део предмета који осветљава.

Тврда критика

Већина стручњака није разумевала значај овог доба и промена која су ова дела делила и раздвајала од класике- заступници ов „старе школе“ сликарства и сликарских техника су нови начин сликања сматрали грешкама од стране сликара.

Налажење властитог стила је за младог сликара било јако сложено. Нагла промена је настала када је сусрео Клода Монеа и Пола Сезана и захваљујући њима налази многа познанства која су у његово дело унели нове подстицаје и нови изглед.

Писаров највећи обожаватељ

Неколико година пошто је Камиј дошао у Париз, његови родитељи су оставили радњу на управљање управнику и настанили се у Паризу. Они су изнајмили служавку по имену Јулија Велај, која је постала највећи обожавалац Камијевих дела и његова целоживотна сапутница и имали су шесторо деце.

Тежња за независношћу

Онерасположени са оштром критиком официјелних изложби 1874. године Писаро и Моне организовали су независне изложбе на којима су касније учествовали многи авангардни уметници Реноар, Сисле, Дега, Сезан и други. Прве изложбе су се сусрели са оштрим критикама и први пут је уведен појам „импресионизма“ као увредљиви назив за слику а затим и правац чији припадници су се тешко доживели признања за њиховог живота. Писаро се обрео у средишту импресионистичког покрета. На седмој изложби импресиониста, 1882. године, Писаро је изложио низ слика са темом сељака, које су изазвале одушевљење код критичара и писца Ј. К. Уисманса. И Дега је био задивљен Писароовим сељацима.

Експерименти

Камиј Писаро је експеримантисао са теоријом светла и студирао је утицај светла, климе и годишњих доба, доносио нове технике у уметности. Своја сазнања је спојио у нови стил који је остао као самосталан стил у импресионизму. Био је јако признат и као учитељ и постао је средиште групе сликара Реноара, Монеа, Дегаа, као и Сезана који су га поштовали и ценили његово сликарство и обраћали му се када би тражили извор за инспирацију.

Слава на крају живота

У 74. години коначно је доживео уважавања које га је целога живота избегавало и његове слике се продају на аукцијама по већим ценама, а нова генерација га воли и прихвата. Он никада није изгубио способност да задржи одушевљење и љубав према природи, као и способност да захвати живот на платну са јасноћом и незаборавном љубкошћу.

Активни и продуктивни сликар је умро од тровања крви 1903. године у Ле Хавру у Француској.