Конзервација коже

Конзервација коже једна је од специјализација унутар конзервације рестаурације културне баштине. Посвећена је како превентивној заштити предмета од коже тако и методама интервентне конзервације, односно раду на самом конкретном објекту. Пожељно је да конзерватор рестауратор коже познаје основе технологије обраде, историју, те историју умијетности, односно основе етнологије или археологије. Битно је и познавање конзерваторске етике, те савремених метода конзервације коже. Неизоставно је и знање о методама научно заснованих истраживања предмета.

Египат 3500. п. н. е., обрада коже

Историја обраде коже

уреди

Технике обраде

уреди

Основне врсте

уреди

Иако се кожа може делити и по пореклу, те сврси најчешћа је подела по начину штављења. Такође је можемо делити и по начину завршне обраде - нпр лакирана, обојена, необојена, семиш.

  • Алаун штављена кожа
  • Формалдехид штављена кожа
  • Хромом штављена кожа
  • Кожа штављена помоћу биљних препарата
  • Синтаном штављена кожа
  • Димљењем штављена кожа

Узроци пропадања

уреди

Основни је разлог пропадања исушивање коже, која пак услед тога постаје крта и ломљива. Превелика влага такође кожи изразито штети, а исто важи и за температуру изнад 50 Ц. Влажна је кожа подложна нападу плесни, гљива те микроба.

Код археолошких налаза најнеповољније делују влажна, благо алкална тла. У киселим мочварним, те глиненим тлима се пак кожа може дуго очувати. Повољно на очување утиче и евентуални контакт са бакром или његовим легурама, јер бакар како знамо делује бактерицидно.

Превентивна конзервација

уреди

Предмете је најбоље чувати при 50-55% релативне влажности ваздуха, те при расвијетли од највише 50 лукса, температура најбоље око 18 Ц. Предмете чувати од загађеног ваздуха, прашине и УВ зрачења. Археолошки предмети захтевају посебну бригу зависно о томе да ли се ради о сувом (до 16 Ц, до 40% РВ, најбоље мање од 20% РВ), мокрим или минерализована налазима. Што чешће контролисати стање предмета!

Интервентна конзервација историјских предмета

уреди

Документовање затеченог стање

уреди

Стање предмета пре захвата, те током и након захвата темељни је део документације. Осим тога део документације мора бити и навођење резултата евентуалних научних испитивања спроведених на предмету као и препорука за даље чување предмета.

Доношење одлука о потреби, обиму, те последицама захвата

уреди

Пожељно је да у доношењу ових одлука учествује што већи број стручњака, као минимум можемо узети повијесничара умијетности, стручњака за пропадање коже, те самог конзерватора рестауратора.

Чишћење

уреди
  • Механичко
  • Хемијско

За хемијско чишћење се могу користити следећи раствори:

За чишћење тамнијих врста коже:

1 део говеђе жучи

1 део етанола

2 дела дестиловане воде

За чишћење светлијих врста коже:

15 гр дечјег сапуна

5 гр боракса

80 млл амонијака 10%

6,2 млл етанола

120 млл дестиловане воде

Након ових операција кожу још додатно обрадимо минимално натопљеним тампонима дестиловане воде[1]

Дублирање

уреди

Раздеротине и рупе дублирамо помоћу неткане тканине на бази полиестера (Ремаи, Холитекс). Као лепак користимо смесу од 1 дела Ласко 360 ХВ и 3 дела Ласко 498 ХВ [2]

Обрада оштећења

уреди

У принципу исто као код дублирања. Можемо користити и уметке од коже од какове је и сам предмет. У том случају морамо те делове и означити годином постављања.

Надокнада изгубљених делова

уреди

Изгубљене делове реконструишемо или у изворном или у неком другом лако уклонивом материјалу. Реконструкције од изворног материјала обавезно означимо годином израде.

Интервентна конзервација археолошких предмета

уреди

Документовање затеченог стање

уреди

Стање предмета пре захвата, те током и након захвата темељни је део документације. Осим тога део документације мора бити и навођење резултата евентуалних научних испитивања спроведених на предмету као и препорука за даље чување предмета. Код археолошких предмета пожељно је и да део документације буду и напомене о ископавању предмета, те саставу и провлажености тла у којем је предмет нађен (код водених налаза напомене о врсти воде, смеру струја, вентилације, дубини итд).

Доношење одлука о потреби, обиму, те последицама захвата

уреди

Пожељно је да у доношењу ових одлука учествује што већи број стручњака, као минимум можемо узети археолога, стручњака за пропадање коже, те самог конзерватора рестауратора

Чишћење мокре археолошке коже

уреди

Код чишћења археолошке коже обавезно користимо и антисептике попут тимола, на пример у мешавини етанола, глицерина, воде и тимола. Мрље од гљивица и плесни уклањамо водоник-пероксидом којем додамо малу количину 2% амонијака. Мрље од кородираног метала уклањамо раствором оксалне киселине, ЕДТА или амонијум цитрата, но у овом случају не заборавимо да ова средства из коже уклањајуи штавила, те масноће [3]

Чишћење суве археолошке коже

уреди

Примењујемо искључиво крајње пажљиво механичко чишћење.

Стабилизација мокре археолошке коже

уреди

Мокра археолошка кожа нипошто не сме бити исушена, тако да се одмах по вађењу из земље или воде обавезно мора обезбедити и мокро чување ових налаза. Најједноставнија је мера уматање благо смочених предмета у двоструки слој полиетиленске фолије. Предмете до конзервације чувати у тамном и хладном простору (1-5 Ц). Обавезно контролисати стање предмета, код појаве буђи третирати фунгицидима попут Панацида или Адесола.

  • Дехидрација помоћу растварача
  • Више се не користи
  • Дехидрација замрзавањем
  • Данас преферирани поступак, у комбинацији са третманом полиетлен гликолом (ПЕГ 400/15%) или глицерином. Предмете потом смрзавамо на -20 до -30 Ц.
  • Третман силиконским уљем

Види конзервација предмета од дрвета

  • Третман полиетилен гликол (ПЕГ)

ПЕГ 600 поступак:

На предмет помоћу четкице наносимо 50% водену отопину ПЕГ 600. Можемо додати и до 1% сорбинске киселине (фунгицид). Обрађене предмете чувати у полиетиленским врећицама

ПЕГ 1800 поступак

Исушену кожу уронити у растопљени ПЕГ 1800 при 40°C температуре. Служи за обнову еластичности и пруживости коже, код жељеног стања зауставити поступак, сувишак уклонити ксилена или хексаном. Чувати при РВ мањој од 70%[4]

Стабилизација суве археолошке коже

уреди
  • Поступак са глицерином

59% глицерина/39% воде / 1% формалина или 25% глицерина/75% етанола

Предмете уронити у раствор, до постизања жељене мекоће и пруживости, Поступак траје до неколико недеља. Глицерин је хигроскопан и лако постане пљесњив.

  • Средство за негу коже британског музеја

(200 гр безводног ланолина/30 гр пчелињег воска/30 мл цедровог уља/350 млл хексан) - евентуално претходно кожу исушити ацетоном

  • Поступак са полиетилен гликолом (ПЕГ)

Сува се кожа може натопити водом или алкохолом те третирати 10% ПЕГ раствором (ПЕГ 1450.600.540,400). Концентрацију постепено повећавати до 30%. ПЕГ поступком третирана кожа може бити хигроскопна, тамна, масна, те ПЕГ може бити излучен из објекта.

  • Третман БАВОН-ом

6 делова Бавон АСАК АПБ отопити у 4 дела 1:1:1 триклоретана. Бавон је готов патентирани производ. За врло суву и тврду кожу. Код постизања жељене мекоће и пруживости извадити из раствора.

Консолидација

уреди
  • Паралоид Б-72
  • Клуцел Г
  • Циклодекан

Обрада оштећења

уреди

Надокнада изгубљених делова

уреди

Додатна литература

уреди

1.Thomson,R.;Kite,M. Conservation of leather and related materials,London 2006.

  1. Wills,B.(Ed.)Leather Wet and Dry: Current Treatments in the Conservation of Waterlogged and Dessicated Archaeological Leather,London 2001.
  2. Nikitin,M.K.;Meljnikova,E.P. Himija v restavracii.Lenjingrad 1990.
  3. Kuehn,H. Erhaltung und Pflege von Kunstwerken und Antiquitaeten,Muenchen 1981.
  4. Jackman, J., Leather Conservation. London, The Leather Conservation Centre, 1982.
  5. Lehmann, D., 'Hinweise zur Leder-konservierung', članak u: Maltechnik, 89 (1983), 3, pp. 204–207.
  6. McCrady, E., 'Research on the Dressing and Preservation of Leather', članak u: Abbey Newsletter, 5 (1981), 2, pp. 23–25.
  7. McCrady, E., 'How Leather Dressing may have Originated', članak u: Abbey Newsletter, 14 (1990), 1, pp. 19–20.
  8. Noehles, M., Lederpflege, Lederkonservierung. Frankfurt, Freies Deutsches Hoch-stift - Frankfurter Goethe Museum, 1986.
  9. Procter,H.R. The principles of leather manufacture(1903)[1]
  10. Recy,G.N.M. The decoration of leather(1905)[2]
  11. Leather in the decorative arts,Exhibition catalogue(1950)[http://www.archive.org/details/leatherindecorat00coop

Референце

уреди
  1. ^ Nikitin,M.K.;Meljnikova,E.P. Himija v restavracii,Lenjingrad 1990.,pp. 261
  2. ^ Conservation of leather and related materials,London 2007./pp. 268
  3. ^ Nikitin,M.K.;Meljnikova,E.P. Himija v restavracii,Lenjingrad 1990./pp. 261
  4. ^ Hucke,J.;Bleck,R.D. Chemikalien und Rezepte,Weimar 1990.

Спољашње везе

уреди