Крем де касис
Крем де касис (фр. Crème de cassis) или само касис[1] јест слатки, тамноцрвени ликер.[2]
 крем де касис компаније „Ведрен” | |
| Тип | ликер |
|---|---|
| Земља порекла | Француска (Бургундија) |
| Уведен | 1841 |
| Алкохол по запремини | најмање 15 % |
| боја | тамноцрвена |
| Укус | сладак |
| Састојци | црна рибизла |
Процес производње
уредиПрави се од црних рибизли, сорте Noir de Bourgogne („бургундска црна”) комбиноване са сортом Blackdown[3] или сортом Royal de Naples[4], које се изгњече и натопе алкохолом (од најмање 96 %[5]) и оставе да одстоје, уз накнадно цеђење и додавање шећера.[2]
Постотак алкохола износи најмање 15 %, али је често виши (16-20 %).[6]
Конзумација
уредиПије се као дигестив после вечере.[7]
Може се излити преко смрвљеног леда[8], или преко сладоледа од ваниле[9][8].
Чест је састојак бразилског десерта „крема од папаје” (порт. creme de papaia / de mamão).[10]
Састојак је више коктела, попут коктела El Diablo[11], Cassis Spritz[12], Arnaud[13] и многих других[14].
Подручја производње
уредиСпецијалитет је Бургундије (изворне), превасходно Дижона, њеног највећег града.
У Француској се прави и у департманима Мен и Лоара[15] и Шаранта[16]. Чак 98 % овог ликера производи се у Француској.[17]
Ван Француске, прави се у Енглеској[18], Луксембургу, Канади (Квебек),[2] САД-у (Вермонт)[19], Аустралији (Тасманија)[20].
Историјат
уредиНастао је у Дижону 1841. године, када је Дижонац по имену Огист-Дени Лагут (фр. Auguste-Denis Lagoute) изменио рецепт за ратафију од црних рибизли, тако што је алкохолом заменио вино.[1]
Немачка је 1979. забранила увознику касиса да га продаје као ликер, јер по немачком закону ликер мора имати више од 25 посто алкохола. Међутим, Европски суд правде утврдио је да та одлука представља незакониту забрану увоза (Реве-Централ АГ против Бундесмонополфервалтунг фир Брантвајн).[21]
Још 21. децембра 1923. године, у Француској је донесена одлука по којој се било који ликер под називом „Cassis de Dijon” („Дижонски касис”) мора производити у Дижону.[22] Дана 7. августа 2013. године, одобрена је употреба ознаке заштићеног географског порекла „Crème de Cassis de Dijon”.[23] Поред дижонског порекла, ознака гарантује натопљеност рибизли алкохолом шест недеља,[3] минимално 400 грама шећера по литру и минимално 200 грама рибизли по литру.[24] Ову ознаку смеју имати касиси само четири компаније: Boudier, Briottet, L’Héritier Guyot и Lejay Lagoutte.[6]
Такође, дана 22. јануара 2015. године, одобрена је употреба ознаке заштићеног географског порекла „Crème de Cassis de Bourgogne“ („Бургундски крем де касис”).[25] Поред бургундског порекла, тачније, порекла из департмана Златна обала и Сона и Лоара,[26] ознака гарантује натопљеност рибизли алкохолом три недеље, минимално 450 грама шећера по литру и минимално 250 грама рибизли по литру.[27] Претходно је иницијатива наишла на отпор дижонских произвођача касиса.[28]
Референце
уреди- ^ а б „Cassis: the Town, the Wine, the Liqueur”. The Bubbly Professor (на језику: енглески). 2016-08-26. Приступљено 2024-04-02.
- ^ а б в Marianski, Stanley; Marianski, Adam (септембар 2012). Home Production of Vodkas, Infusions & Liqueurs (на језику: енглески). Bookmagic LLC. стр. 265. ISBN 978-0-9836973-4-3.
- ^ а б „Crème de Cassis de Dijon | L'Héritier-Guyot”. www.lheritier-guyot.com. Приступљено 2024-04-02.
- ^ „Cassissier Royal de Naples - Racines nues”. Pépinière de l'Arz (на језику: француски). Приступљено 2024-04-02.
- ^ „Farmhouse Crème de Cassis - Arca del Gusto”. Slow Food Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-08.
- ^ а б „Les Crèmes de Cassis”. www.marque-alcool.com. Приступљено 20. 2. 2023.
- ^ McKirdy, Tim (2018-12-05). „Everything You Need to Know About Crème de Cassis, Explained”. VinePair (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-03.
- ^ а б „The Cream of Blackcurrants - Crème de Cassis”. Demijohn - The Liquid Deli (на језику: енглески). 2021-06-22. Приступљено 2024-04-01.
- ^ „Pierre-Marie Chermette Creme de Cassis”. Weygandt Wines (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-01.[мртва веза]
- ^ „Creme de papaya (Papaya Cream)”. www.maria-brazil.org. Приступљено 2024-04-01.
- ^ „Crème de cassis”. Taste France Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-01.
- ^ „SPRITZ CASSIS”. Premium Liqueur - Vedrenne (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-01.
- ^ „Arnaud French classic cocktail recipe with pictures”. Cocktail Hunter (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-01.
- ^ „Crème De Cassis Cocktails | Cocktail Recipes with De Kuyper Crème De Cassis: Showbiz, Ruby Breeze, Pink Lady, Black Shadow, All Night Long, Cassis Screwdriver, Red Brandy Sunset, Russian Punch, , Vodkir | In The Spirit”. www.inthespirit.co.uk. Приступљено 2024-04-04.
- ^ „Crème de Cassis d'Anjou (Blackcurrant)”. Giffard (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-01.
- ^ „crème de cassis jacquiot - Boutique Jacquiot”. boutique.jacquiot.com. Приступљено 2024-04-02.
- ^ Cyclist, The Drunken (2018-04-25). „Now For Something Completely Different”. the drunken cyclist (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-02.
- ^ O'Sullivan, Eve (21. 12. 2013). „Meet the cassis producer: 'We used to have 1,000 pickers at a time'”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 20. 2. 2023.
- ^ Robin (2017-09-21). „Vermont Cassis | Putney Mountain Winery And Spirits” (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-01.
- ^ „Wines & Ports, Hartzview Vineyard, Tasmania”. Архивирано из оригинала 26. 9. 2013. г. Приступљено 21. 9. 2013.
- ^ ECJ 22 May 1978, nr. C-120/78, Cassis de Dijon, paragraph 8, subparagraph 2.
- ^ „Le combat des fabricants de crème de cassis”. Les Echos (на језику: француски). 1996-11-25. Приступљено 2024-04-02.
- ^ „Fiche produit”. www.inao.gouv.fr. Приступљено 2024-04-02.
- ^ „Crème de Cassis de Dijon 15°”. Lamblin (на језику: француски). Приступљено 2024-04-02.
- ^ „Arrêté du 22 janvier 2015 modifié relatif à l'indication géographique Crème de cassis de Bourgogne”. www.inao.gouv.fr. Приступљено 2024-04-01.
- ^ „Crème de Cassis”. bourgondietoerist.nl (на језику: холандски). Приступљено 2024-04-02.
- ^ „Crème de cassis”. Taste France Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-02.
- ^ „Spiritueux : « guerre du cassis » déclarée entre les fabricants de Dijon et de Nuits-Saint-Georges”. www.rayon-boissons.com (на језику: француски). Приступљено 2024-04-02.