Купрес
Купрес је градић и седиште истоимене општине у југозападној Босни, смештен на крајњем сјеверу Кантона 10, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ.
Купрес | |
|---|---|
 Купрес | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Кантон 10 |
| Општина | Купрес (Кантон 10) |
| Становништво | |
| — 2013. |  2.883 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 59′ 34″ С; 17° 16′ 38″ И / 43.992861° С; 17.277139° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 1.182 m |
| Површина | 35,48 km2 |
  Купрес Купрес на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 80320 |
| Позивни број | 034 |
| Веб-сајт | www |
Само мјесто је познато у прошлости по многим великим биткама и сукобима због свог геостратешког положаја (Купрешка висораван) и као мјесто првих сукоба који су означили почетак грађанског рата у БиХ, а данас по зимским спортским садржајима, па представља једну од посећенијих туристичких дестинација у Босни и Херцеговини.
Историја уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Други свјетски рат уреди
Покољи Срба у Бугојну и Купресу извршени су на Видовдан и Илиндан 1941. године. Поубијани и поклани бачени су у јаме.[1]
Фра Мирко Радош био је главни организатор усташке акције против Срба у околини Купреса. Усташка недела извршена августа месеца 1941. године против Срба у селу Маловану где је страдало око 70 људи, жена и деце, учињена су углавном по жељи жупника фра Радоша.
Рат у БиХ уреди
Током грађанског рата у Босни и Херцеговини, подручје Купреса се налазило под контролом Срба. У заједничкој офанзиви Хрвата и Муслимана, почетком новембра 1994. године, Купрес је заузет а Срби протерани.
Становништво уреди
| Састав становништва – насељено мјесто Купрес | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991.[3] | 1981.[4] | 1971.[5] | ||||
| Укупно | 2 883 (100,0%) | 2 715 (100,0%) | 1 693 (100,0%) | 943 (100,0%) | |||
| Хрвати | 2 737 (94,94%) | 963 (35,47%) | 609 (35,97%) | 433 (45,92%) | |||
| Бошњаци | 116 (4,024%) | 357 (13,15%)1 | 202 (11,93%)1 | 125 (13,26%)1 | |||
| Срби | 23 (0,798%) | 1 298 (47,81%) | 727 (42,94%) | 367 (38,92%) | |||
| Остали | 3 (0,104%) | 33 (1,215%) | 3 (0,177%) | 3 (0,318%) | |||
| Неизјашњени | 2 (0,069%) | – | – | – | |||
| Црногорци | 1 (0,035%) | – | 5 (0,295%) | 4 (0,424%) | |||
| Непознато | 1 (0,035%) | – | – | – | |||
| Југословени | – | 64 (2,357%) | 146 (8,624%) | 11 (1,166%) | |||
| Словенци | – | – | 1 (0,059%) | – | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Јован Поповић, свештеник Бугојно, 3.9.1947. год.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 14)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.
