Манастир Жупа Никшићка

Манастир Жупа Никшићка
Манастир Жупа Никшићка
Основни подаци
Јурисдикција	СПЦ
Оснивање	13. вијек
Оснивач	унука Вукана Немањића
Место	Жупа Никшићка
Држава	Црна Гора

Манастир Жупа Никшићка је женски манастир Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве а налази се у мјесту Жупа Никшићка код Никшића.^[1]

Историја

Храм је посвећен св. апостолу Луки. По предању манастир је основала унука Вукана Немањића у 13. вијеку. Због тога што је у манастиру било скровиште хајдука, Турци су га порушили и спалили драгоцености и старине.^[2] Највише података о монашком животу имамо из 17. и 18. вијека. Манастир је страдао од Турака 1853. године. Као и остали манастири старохерцеговачког краја, манастир Жупа Никшићка је био не само духовно средиште већ и културни и политички центар.

За манастир се везује и народно предање да је ту приликом градње манастирске цркве погинуо чувени, у песмама опевани градитељ Раде Неимар. Посетиоци су 1937. године видели у близини манастира "гроб Рада Неимара" - очувани велики мермерни бели крст са његовим именом.^[3]^[4]

Манастир је припадао Херцеговачкој епархији све до 1878. године, када је након коначног ослобођења Старе Херцеговине и њеног прикључења Књажевини Црној Гори донета одлука о оснивању посебне Захумско-рашке епархије. Књаз Никола је обновио манастир 1881. године према плану манастира Мораче (подигао га за душу своме стрицу књазу Данилу), а иконостас је урађен 1884. године. Настојатељ манастира Архимандрит Никодим (Јањушевић) 1928. године подигао је конак. Он је убијен од комуниста у конаку свете обитељи у јулу 1941. Убице су том приликом опљачкале многе драгоцености, али и личне ствари убијеног архимандрита. Тако је однешено и 16 његових одликовања.^[5]^[6]

Између два светска рата манастирском здању је претила опасност од воде. Две планинске речице Гојуша и Грачаница би након великих киша, сједињене у стихији, носиле све пред собом. Биле су озбиљна претња 1937. године, па је грађен насип као препрека бујици.

Манастир је остао у саставу Захумско-рашке епархије све до 1931. године, када је ова епархија укинута и прикључена Митрополији црногорско-приморској у чијем је саставу остао све до 2001. године када је створена нова Епархија будимљанско-никшићка којој и данас припада. Капела св. Амфилохија иконијског освештана је 6. децембра 2002. год, јеромонаха Лазар Стојковић је урадио живопис, а братство манастира Високи Дечани направило је иконостас. Од ризнице су остала само два изрезбарена крста окована у сребру.

Садашње сестринство је у манастиру од 1997. године. Оне су основале иконописачку, керамичку и калиграфску радионицу као и радионицу за вез и шивење. Монахиња Стефанија води дјечји хор Светог Апостола Луке.^[7]