Манастир Жупа Никшићка
Манастир Жупа Никшићка је женски манастир Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве а налази се у мјесту Жупа Никшићка код Никшића.[1]
Манастир Жупа Никшићка | |
---|---|
Основни подаци | |
Јурисдикција | СПЦ |
Оснивање | 13. вијек |
Оснивач | унука Вукана Немањића |
Место | Жупа Никшићка |
Држава | Црна Гора |
Историја
уредиХрам је посвећен св. апостолу Луки. По предању манастир је основала унука Вукана Немањића у 13. вијеку. Због тога што је у манастиру било скровиште хајдука, Турци су га порушили и спалили драгоцености и старине.[2] Највише података о монашком животу имамо из 17. и 18. вијека. Манастир је страдао од Турака 1853. године. Као и остали манастири старохерцеговачког краја, манастир Жупа Никшићка је био не само духовно средиште већ и културни и политички центар.
За манастир се везује и народно предање да је ту приликом градње манастирске цркве погинуо чувени, у песмама опевани градитељ Раде Неимар. Посетиоци су 1937. године видели у близини манастира "гроб Рада Неимара" - очувани велики мермерни бели крст са његовим именом.[3][4]
Манастир је припадао Херцеговачкој епархији све до 1878. године, када је након коначног ослобођења Старе Херцеговине и њеног прикључења Књажевини Црној Гори донета одлука о оснивању посебне Захумско-рашке епархије. Књаз Никола је обновио манастир 1881. године према плану манастира Мораче (подигао га за душу своме стрицу књазу Данилу), а иконостас је урађен 1884. године. Настојатељ манастира Архимандрит Никодим (Јањушевић) 1928. године подигао је конак. Он је убијен од комуниста у конаку свете обитељи у јулу 1941. Убице су том приликом опљачкале многе драгоцености, али и личне ствари убијеног архимандрита. Тако је однешено и 16 његових одликовања.[5][6]
Између два светска рата манастирском здању је претила опасност од воде. Две планинске речице Гојуша и Грачаница би након великих киша, сједињене у стихији, носиле све пред собом. Биле су озбиљна претња 1937. године, па је грађен насип као препрека бујици.
Манастир је остао у саставу Захумско-рашке епархије све до 1931. године, када је ова епархија укинута и прикључена Митрополији црногорско-приморској у чијем је саставу остао све до 2001. године када је створена нова Епархија будимљанско-никшићка којој и данас припада. Капела св. Амфилохија иконијског освештана је 6. децембра 2002. год, јеромонаха Лазар Стојковић је урадио живопис, а братство манастира Високи Дечани направило је иконостас. Од ризнице су остала само два изрезбарена крста окована у сребру.
Садашње сестринство је у манастиру од 1997. године. Оне су основале иконописачку, керамичку и калиграфску радионицу као и радионицу за вез и шивење. Монахиња Стефанија води дјечји хор Светог Апостола Луке.[7]
Галерија
уредиРеференце
уреди- ^ Манастир Светог Луке у Жупи Никшићкој
- ^ "Време", Београд 1937. године
- ^ "Време", Београд 23. нов. 1937. године
- ^ "Политика", 8. дец. 1940
- ^ Ракочевић, Донко (2023). Српско коло, бр. 86, март, Црногорска голгота: Свештенике бацали у јаме!. Београд: Савез Срба из региона. стр. 23.
- ^ ЦРНОГОРСКА ГОЛГОТА: Свештенике бацали у јаме!.
- ^ [1]
Литература
уреди- Вукић, Предраг (2006). „Православне епархије, цркве и манастири у Црној Гори”. Православље у Црној Гори. Цетиње: Светигора. стр. 87—128.
Спољашње везе
уреди- Званична презентација
- Манастир на сајту zupaniksicka.me