Википедија

Марина Арсенијевић

Марина Арсенијевић (Београд, 1970) америчк-српска је пијанисткиња и композиторка. Позната је по свирању на провидном клавиру, снимању популарних албума у својој родној земљи и извођењу у телевизијској емисији ПБС са својим оригиналним композицијама.[1]

Марина Арсенијевић
Датум рођења(1970-00-00)1970. (53/54 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
ДржављанствоСрбија
Сједињене Америчке Државе
Занимањеконцертна пијанисткиња и композиторка
Деловањесвирању на провидном клавиру
Значајни радовиалбум „My Balkan Soul” и ТВ емисија „Marina at West Point: Unity through Diversity”
Стилкласични крос-овер стил
НаградеМедаља части острва Елис
ПочастиВитез Светосавског пацифизма
Веб-сајтhttp://arsmarina.com/

Биографија

уреди

Марина Арсенијевић је рођена у Београду 1970. године. Почела је да свира клавир у својој четвртој години, а са девет година је наступала пред публиком од 2.000 људи.[2] Почела је студије високог образовања рано, када је имала само петнаест година, а касније је магистрирала на Универзитету уметности у Београду.[3][2]

Арсенијевић је компоновала и наступала у класичном крос-овер стилу, миксајући и трансформирајући жанрове.[4][5] Она је описана као „јединствена за уши, али позната души", и њене композиције су комбинација етно ритма са класичним техникама.[5][6] Снимила је „Ethno Classic & Wolfgang Amadeus Mozart” 1997. године и „Mother Tongue" 1999. године, оба албума су произведена у Србији.[7][8][9] У Сједињеним Државама је 2002. издала „My Balkan Soul” као и „Chopin: Waltzes” 2004. године, „Fire & Soul” 2007. године и „Marina at West Point” 2010. године.[7][10][11]

Период до 1999. (Југославија)

уреди

Као концертни извођач у Србији деведесетих, Марина Арсенијевић је освојила неколико међународних клавирских такмичења у Италији и бившој Југославији.[12][6][13] Такође је постала позната по свирању на свом провидном клавиру од плексигласа, који је направила немачка компанија Шимел.[14] Њени мировни концерти који су се супротстављали сукобима на Косову узнемирили су неке владине званичнике и стога јој је било забрањено да се појављује на телевизији.[2] Она је уместо тога наступала у тржним центрима, хотелима и концертним халама.[5] Године 1999, последњег дана бомбардовања, Марина је представила своју нову композицију „Косово” у Народном музеју у Београду. Док је свирала дубоко испреплетане хришћанске и муслиманске мелодије „Косова” са сузама по лицу, приметила је и да је публика почела да плаче, јер су сви у концертној дворани схватили да Југославија, као удружена мултикултурална нација, више не постоји.[15][16][2] Сутрадан је Марина саветована да одмах напусти земљу ради своје сигурности. Била је одведена у америчку амбасаду у Будимпешти, где је посебним конгресним уговором успела да уђе у Сједињене Државе као уметник изузетних способности. После свргавања екстремиста, Марину је новооснована влада позвала да се врати у Србију на европску концертну турнеју, а преко 300.000 обожавалаца дошло је да чује музику која је помирила нацију претходно захваћену мржњом и насиљем.[17][18] Након трагедије 11. септембра, Марина је осетила обавезу да се врати у Сједињене Државе да изведе серију добротворних концерата за жртве и њихове породице у Пенсилванији и Мериленду и да се захвали америчком народу за њихову великодушност у давању азила у Сједињеним Државама избеглицама из мешовитих српско-муслиманских бракова који су прогнани из Босне.[19]

Период од 2000. (САД)

уреди

Арсенијевић је наставила своју музичку каријеру у Сједињеним Државама, наступајући у Карнеги Холу 2003. и 2004. године.[13][6][20] Програм „Marina in America” састојао се од класичне крос-овер музике упарене са мултимедијалном представом.[1][7][21] Исте године, она је наступала у Белој кући за ручак Прве даме са бившом првом дамом Лором Буш и Шери Блер, супругом бившег премијера Уједињеног Краљевства.[7][21][13] Марина Арсенијевић је наступала у опери Шеридан у Телјурајду, Колорадо за астронаута Нила Армстронга, у част Фондације Само за децу.[22] Године 2004. одржала је концерт у Форумском аудиторијуму у Харисбургу, Пенсилванија.[13] Такође је наступала у Чикашком симфонијском центру, Чикашком морнаричком доку и Уметничком центру у Торонту.[6][20] Критичари описују њене композиције као „невероватно оригиналне" и „задивљујуће за душу".[23]

Од 2008. године, Марина Арсенијевић наступа са светски познатим оркестром Војне академије Вест Поинт и Вест Поинт кадетским клубом.[1][24] Комад „Marina at West Point: Јединство кроз различитости” креирали су и извели Марина и удружени ансамбли Вест Поинт оркестра и Вест Поинт кадетског клуба од 120 чланова.[18] Концерт је снимљен уживо у историјској дворани Ајзенхауер у Вест Поинту и наставиће се емитовати широм земље током 2019.[25][24] Овај комад покрива широки репертоар који чине Лист, Шопен, као и Боемска рапсодија групе Квин.[7] Укључене су и њене оригиналне композиције, преплићући муслиманске и хришћанске мелодије инспирисане српским и балканским ритмовима.[14] ТВ емисија је добила номинацију за Еми и емитована је на ПБС ТВ станици, са око 180 милиона гледалаца од 2009. године, чинећи је једним од најдужих концертних програма дистрибуираних на америчкој јавној телевизији.[24] Пратећи албум објављен је 2009. године, чији је продуцент био добитник награде Греми Грегори К. Сквајерс, а аранжман је урадио вишеструки добитник Еми награде Ед Грин.[26]

Током 2013. године, Марину Арсенијевић је интервјуисао Еј-Би-Си њуз канал о њеном заједничком добротворном концерту са Мичигенском филхармонијом под називом Клавирске авантуре, који је укључивао класичну музику која се чула у телевизијским рекламама.[27][28][29] Следеће године компоновала је музику за документарац "Кула људима", а такође је наступала на премијери филма на Менхетну.[30][31] Марина се вратила у Вест Поинт за концерт на Празник рада 2014. године, изводећи своју оригиналну композицију Балканска свита („"Balkan Suite"”).[32] Марина је изабрана да отвори церемонију додељивања Међународне награде за књижевни мир у Дејтону, Охајо 2015. године, која је такође била 20. годишњица историјског Дејтонског мировног споразума који је завршио најкрвавији сукоб у Европи од Другог светског рата.[33][25] Током 2017. Марина Арсенијевић отворила је комеморативни програм у Вест Поинту на којем се обележавала 72. годишњица ослобођења Аушвица са својим аранжманом America the Beautiful у комбинацији са Шопеновом Револуционарном Етудом.[12] Предстојећи пројекти укључују композицију музике за игру Бродвеја о животу Милеве Марић Ајнштајн, надарене математичарке и супруге Алберта Ајнштајна, чији се занемарени доприноси сада сматрају интегралним за стварање Теорије релативности.[34] Марина такође компонује музику за позоришну, филмску и концертну сцену у знак обожавања живота њеног сународника, познатог научника Николе Тесле.[25][3][1]

Марина Арсенијевић је изјавила да „музика има моћ да комуницира без речи, разбија границе и спаја људе, у добру и злу, а такав утицај треба користити у дипломатији".[14]

Награде и признања

уреди

Године 2010, Марина Арсенијевић је номинована за награду Еми за своје музичке композиције које је извела у ПБС емисији „Marina at West Point: Unity through Diversity”.[7][1][35][36][37][28] Академија Светог Срца у Мичигену дала јој је награду "Лидери савести" 2011. године,[27][38] а 2014. године је добила Медаљу части острва Елис, која се додељује имигрантима који живе у Сједињеним Државама.[1] Била је похваљена за стварање „мешавине различитих етничких мелодија и ритмова”.[3][14] Током 2018. Марина је награђена од стране заменика премијера и министра иностраних послова Ивице Дачића Орденом Витеза Светосавског пацифизма, на церемонији одавања почасти онима који су заслужили високо дипломатско признање, за њен рад у промовисању српске културе и традиције кроз њену мисију "Јединственост кроз разноликост".[39][1][16][14]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е „Marina Arsenijević: U svetu vas poštuju ako čuvate svoje poreklo”. www.novosti.rs. 
  2. ^ а б в г „Acclaimed pianist composes life story before students”. 
  3. ^ а б в „Bloomfield Hills musician honored for work to promote peace”. 
  4. ^ „At 68, Maye Musk, the Mother of Elon, Is Reclaiming the Spotlight”. 
  5. ^ а б в „Srpkinja dobila prestižnu nagradu za zaslužne imigrante u Americi”. www.telegraf.rs. 
  6. ^ а б в г „Medalists Database”. www.neco.org. Архивирано из оригинала 25. 10. 2018. г. Приступљено 03. 11. 2018. 
  7. ^ а б в г д ђ „Bila je jedna od najlepših žena u Srbiji, a njene slike sa Željkom Simićem dizale su veliku buru: Marina Arsenijević danas OVAKO IZGLEDA”. 
  8. ^ „Marina Arsenijević - Ethno Classic & Wolfgang Amadeus Mozart”. Discogs. 
  9. ^ „Марина Арсенијевић* - Мој Матерњи Језик”. Discogs. 
  10. ^ „Marina Arsenijevic albums and discography - Last.fm”. Last.fm. 
  11. ^ „♫ CD/DVD "Fire & Soul" - Marina Arsenijevic. Listen @cdbaby”. Архивирано из оригинала 19. 06. 2018. г. Приступљено 03. 11. 2018. 
  12. ^ а б „72nd Anniversary of the Liberation of Auschwitz at West Point”. 15. 12. 2016. Архивирано из оригинала 19. 06. 2018. г. Приступљено 03. 11. 2018. 
  13. ^ а б в г „Gettysburg Times Newspaper Archives, Jan 2, 2004, p. 38”. 02. 01. 2004. 
  14. ^ а б в г д „"Ajde, Jano" vole i na Vest Pointu”. www.novosti.rs. 
  15. ^ Personal communication with the artist
  16. ^ а б „Slavna pijanistkinja Marina Arsenijević posle 17 godina u Srbiji! Za Novo jutro otkriva koji je do Beograda podseća na Njujork! (VIDEO)”. 
  17. ^ „Patrick Besson — Wikipédia” (на језику: (језик: француски)). Fr.wikipedia.org. Приступљено 04. 11. 2018. 
  18. ^ а б „Pan Pipes - Sigma Alpha Iota International Music Fraternity”. Sai-national.org. Архивирано из оригинала 05. 08. 2018. г. Приступљено 04. 11. 2018. 
  19. ^ People/Music. „Serbica Americana - Marina Arsenijević”. Eserbia.org. Приступљено 04. 11. 2018. 
  20. ^ а б „Benefit concert by international pianist/composer Marina Arsenijevic benefits senior club”. 
  21. ^ а б „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. 
  22. ^ Posted on December 5, 2003 by bea (05. 12. 2003). „Holiday Festivities Abound In Telluride”. Bea Broda. Архивирано из оригинала 05. 08. 2018. г. Приступљено 04. 11. 2018. 
  23. ^ McCollum, Brian. „Brian McCollum, pop music critic - Detroit Free Press”. Freep.com. Приступљено 04. 11. 2018. 
  24. ^ а б в „MARINA AT WEST POINT: UNITY THROUGH DIVERSITY | American Public Television”. Aptonline.org. Приступљено 04. 11. 2018. 
  25. ^ а б в „Sigma Alpha Iota - Pan Pipes Summer 2018”. Saihq.uberflip.com. Приступљено 04. 11. 2018. 
  26. ^ „Ed Greene Dead: Sound Mixer and Winner of 22 Emmy Awards Was 82”. Hollywood Reporter. 08. 11. 2017. Приступљено 04. 11. 2018. 
  27. ^ а б „“Beauty & L. Brooks” Concert to support The Rainbow Connection”. Rochestermedia.com. 16. 04. 2013. Приступљено 04. 11. 2018. 
  28. ^ а б Marina Arsenijevic (14. 04. 2013). „ABC News Marina Arsenijevic with Chuck Stokes” — преко YouTube. 
  29. ^ „LOCAL BRIEFING FOR APRIL 17: Open house and health fair Wednesday; Book sale this Thursday through Saturday; Pianist to play for charity benefit”. 
  30. ^ Rumsey, Spencer (08. 10. 2014). „Tesla ‘Tower to the People’ Premieres at New Yorker Hotel”. 
  31. ^ „Sikorski: Pokazaću ko je bio Tesla”. www.novosti.rs. 
  32. ^ „West Point Band presents Labor Day concert | Warwick Greenwood Lake NY | Entertainment”. Warwickadvertiser.com. 11. 08. 2014. Архивирано из оригинала 05. 08. 2018. г. Приступљено 04. 11. 2018. 
  33. ^ „An International Award”. Dayton Literary Peace Prize. 15. 05. 2007. Приступљено 04. 11. 2018. 
  34. ^ Amazon.com: Mileva Marić Einstein: Life with Albert Einstein eBook: Radmila Milentijević: Kindle Store
  35. ^ „MARINA AT WEST POINT: UNITY THROUGH DIVERSITY”. APTonline.org. 
  36. ^ „Marina at West Point: Unity Through Diversity”. TVGuide.com. 
  37. ^ „West Point Band to Record PBS Special”. Архивирано из оригинала 19. 06. 2018. г. Приступљено 03. 11. 2018. 
  38. ^ „Academy of the Sacred Heart: Calendars”. www.ashmi.org. 
  39. ^ „Dačić: Štitovi Nemanjića pravim čuvarima srpskih vrednosti”. www.novosti.rs. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марина_Арсенијевић&oldid=28695971”