Отворите главни мени

Квин (енгл. Queen) је име за британску рок групу веома популарну 70-их, 80-их и 90-их година. Такође су веома запамћени по својим наступима, највише због изузетног односа певача Фредија Меркјурија са публиком. Продали су преко 300 милиона примерака у целом свету (албума, синглова и DVD видео издања), што их чини једним од најуспешнијих бендова икада. Скоро сви албуми су им били у најпродаванијих 5 у Великој Британији, а имали су и више светских хитова. Најчувеније су им песме: Bohemian Rhapsody, We Will Rock You, We Are The Champions, The Show Must Go On, Radio Ga Ga, Don't Stop Me Now, I Want It All, Who Wants To Live Forever, Somebody To Love, I Want To Break Free, Innuendo ...

Queen logo.svg
Queen - montagem.png
Основне информације
Активни период1970—данас
Жанр(ови)рок
хард рок
метал
прогресивни рок
Издавачке кућеПарлафон(Parlophone)
Холивуд Рекордс(Hollywood Records) (САД)
Оснивање1970. год.; пре 49 година (1970) (Лондон, Уједињено Краљевство)
Садашњи члановиБрајан Меј
Роџер Тејлор
Бивши члановиФреди Меркјури
Џон Дикон

ИсторијаУреди

Бенд је основан 1971. године (у пуном саставу).

Први албум не баш инвентивног назива Queen прошао је релативно лоше, без већег хита, и никако није најављивао једну од најблиставијих рок каријера. Већ са другим албумом ствари су постале много јасније, да би у годинама које следе Квин израстао у водећу рок атракцију у свету. Квин се сматра најуспешнијим британским бендом у последњих 30 година, до данас задржавши огроман број фанова широм света. Иако често оспоравани и ниподаштавани од стране критичара (које је Меркјури називао „исфрустрираним губитницима који никад нису ништа урадили у животу") група се сматра једним од пионира глем-рока (glam-rock), хард-рока и хеви-метала. У вишемесечној анкети Канала 4 и еминентног VH1 музичког канала из 1999. године, Квин је изабран за другу највећу групу свих времена, одмах иза Битлса. Постали су чланови Рокенрол Куће Славних (Rock and Roll Hall of Fame) 2001. године. Од 1973. до 2005. продали су између 250 и 300 милиона плоча.

Највећи успех им је била песма Боемска рапсодија (енгл. Bohemian Rhapsody) из 1975. године. Била је број један 9 недеља на британским топ-листама, а забележила је успех широм света. Такође је прва песма са правим видео-клипом, што ће се убрзо после тога показати као стандард за све веће групе. Интересантно је да Фреди Меркјури, који је написао ову песму, никада није желео да открије о чему песма заправо говори. Брајан Меј је више пута рекао да му уопште није јасно о чему се ради у песми, што важи и за остале чланове групе. Самим тим се отворило доста шпекулација међу критичарима и фановима, од тога да песма говори о малолетничкој делинквенцији, до тога да је просатанистичка и има разне скривене поруке.

 
Квин у Франкфурту (1984)

Бенд је престао са интензивним радом након смрти фронтмена Фредија Меркурија 24. новембра 1991, иако се никад није званично распао. Дикон се званично повукао из музике убрзо потом. Меј и Тејлор и даље учествују на повременим наступима и хуманитарним концертима.

Године 2005, је почела турнеја у сарадњи са певачем Полом Роџерсом. У овом, измењеном саставу не учествује Џон Дикон, а званични назив групе на концертима је „Квин + Пол Роџерс“ (енгл. Queen+Paul Rodgers). На концертима изводе већином хитове групе Квин, уз неколико препознатљивих Роџерсових песама. Od 2012 Брајан и Роџер успешно сарађују са Америчким певачем Адамом Ламбертом, са којим су од 2014 до 2018 одржали више заједничких светских турнеја. За лето 2019 Квин + Адам Ламберт су заказали нову турнеју по Сједињеним Америчким државама и Канади.

ЛогоУреди

Лого групе Квин, или њихов грб је креација Фредија Меркјурија, настала пред излазак првог албума, мада се не налази на његовом омоту. Овај лого је одмах постао препознатљиви симбол свима који су за групу Квин знали, били обожаваоци или не. На логоу се налазе хороскопски знаци све четворице чланова: два лава за Лавове (Дикон и Тејлор), краба за Рака (Меј), и две виле за Девицу (Меркјури). Лавови се налазе са обе стране стилизованог латиничног слова "Q", краба је изнад тог слова, са пламеним језицима изнад, а виле седе испод сваког од лавова. Унутар слова "Q" је круна, а читав лого наткриљује огромни феникс. Меркјури је у каснијем периоду често говорио да је лого напросто део времена у ком је настао (односно 70-их), а осим на омотима албума, често је могао бити виђен на предњој страни бубњева Роџера Тејлора на концертима током 70-их. Грб, односно лого групе Квин је имао неколико дизајна са идентичним мотивима, али другачије стилизованих, једнобојних или у пуном колору.

НаступиУреди

Због односа Фредија Меркјурија према публици, наступи групе Квин су били распродати месецима раније. Квин се три пута појавио на листи најпосећенијих концерата на листи. Први пут 20. марта 1981. на стадиону Моромби, у Сао Паулу, кад је било више од 131.000 људи на концерту. Дан касније концерт је посетило 120.000 људи. Њихов задњи наступ уживо је био у Нуброт парку. На концерт је дошло 120.000 људи. Њихове песме као "We Will Rock You", "Radio Ga Ga" и "We Are The Champions" написане су у стилу да би је могли изводити са публиком. У току каријере групе Квин наступили су на преко 700 концерата широм света. Један од њихових најважнијих наступа је био на Лајв ејду.

ИсторијаУреди

1995—2003: Made in Heaven, концерт 46664Уреди

 
Статуа Меркјурија поред Женевског језера у Монтреу, Швајцарска

Последњи албум Квина са Меркјуријем, под називом Made in Heaven, објављен је 1995. године, четири године након његове смрти.[1] На албуму се песме попут песама Too Much Love Will Kill You и Heaven for Everyone, направљене су од Меркјуријевих последњих снимака из 1991. године, материјала који је преостао из њихових претходних студијских албума и прерађеног материјала са соло албума Меја, Тејлора и Меркјурија. Албум садржи и песму Mother Love, последњи вокални снимак Меркјурија, који је завршио користећи бубањ машину, преко које су Меј, Тејлор и Дикон касније додали инструментал.[2] Након завршетка претпоследњег стиха, Меркјури је рекао бенду да се „не осећа тако сјајно” и рекао, „завршићу га када се вратим, следећи пут”. Меркјури се никада није вратио у студио, остављајући Меја да сними последњи стих песме.[3] Обе фазе снимања, пре и после смрти Меркјурија, завршене су у студију бенда у Монтреу, Швајцарска.[4] Албум је достигао број један у Великој Британији након објављивања, што је њихов девети албум број један, и продат је у целом свету у преко 20 милиона примерака.[5][6] Дана 25. новембра 1996. године у Монтреу је откривена статуа Меркјурија која гледа на Женевско језеро, скоро пет година од дана његове смрти.[4][7]

Ви момци треба да изађете и наступате поново. Ово сада је као да имате Ферарија у гаражи који чека на возача.

Елтон Џон, о томе да Квин нема певача од смрти Фредија Меркјурија.[8]

Године 1997. Квин се вратио у студио како би снимио No-One but You (Only the Good Die Young), песму посвећену Меркјурију и свима онима који умиру прерано.[9] Издата је као бонус песма на компилацијском албуму Queen Rocks касније те године.[10] У јануару 1997. Квин је извео The Show Must Go On уживо са Елтоном Џоном у Бежар балету у Паризу, што је био последњи наступ и јавно појављивање Џона Дикона, који је одлучио да се повуче.[11] Концерт у Паризу био је други пут да је Квин свирао уживо од смрти Меркјурија, што је навело Елтона Џона да их поново позове да наступају.[8] Брајан Меј и Роџер Тејлор наступили су заједно на неколико церемонија доделе награда и добротворних концерата, са разним гостујућим певачима као главним вокалом. За то време, наступали су као Квин + праћени именом гостујућег певача. Године 1998. дуо се појавио на концерту Лучана Паваротија, када је Меј изводио Too Much Love Will Kill You са Паваротијем, а касније са Зукером Radio Ga Ga, We Will Rock You и We Are the Champions. Они су поново присуствовали и наступали на концерту Паваротија у Модени, Италија, у мају 2003. године.[12] Неколико гостујућих певача снимило је нове верзије Квинових хитова под именом Квин +, као што је Роби Вилијамс, који даје вокал за песму We Are the Champions као саундтрек за филм A Knight's Tale (2001).[13]

 
Звезда Квина на Холивудској стази славних у 6358 Холивуд булевару

Године 1999. објављен је албум Greatest Hits III. Албум, између осталих, садржи сарадњу Квин + Вајклеф Жан на реп верзији песме Another One Bites the Dust. На албуму се налазе и уживо верзије песама Somebody to Love са Џорџом Мајклом и The Show Must Go On са Елтоном Џоном.[14] До тада, Квинова огромна продаја албума ставила их је на друго место уметника у Великој Британији са најпродаванијим албумима свих времена, иза Битлса.[6] Квин је 18. октобра 2002. године награђена 2.207. Звездом на Стази славних у Холивуду, за њихов рад у музичкој индустрији, која се налази на 6358 Холивуд булевару.[15] Дана 29. новембра 2003. године, Меј и Тејлор су наступили на концерту 46664 који је водио Нелсон Мандела на стадиону Грин Поинт, Кејптаун, како би подигли свест о ширењу ХИВ / АИДС-а у Јужној Африци.[16] Нова песма, Invincible Hope, са Манделиним говором и приписана Квин + Нелсону Мандели, изведена је током концерта, а касније објављена на ЕП-у 46664: One Year On.[17] Током тог периода, Меј и Тејлор су боравили у Манделином дому, дискутујући о томе како би се могло приступити проблемима у Африци, а две године касније бенд је постао амбасадор за 46664.[16]

2004—2009: Квин + Пол РоџерсУреди

 
Квин на наступу са Полом Роџерсом током њихове турнеје из 2005. године

Крајем 2004. године, Меј и Тејлор су објавили да ће се поново окупити и вратити на турнеју 2005. године са Полом Роџерсом (оснивачем и бившим певачем група Free и Bad Company). Интернет страница Брајана Меја је такође навела да ће Роџерс бити представљен са Квином као Квин + Пол Роџерс, не замењујући Меркјурија. Дикон, који се повукао са музичке сцене, није учествовао у овом пројекту.[18] У новембру 2004. године, Квин је била међу групама које су наступиле на UK Music Hall of Fame, а церемонија доделе награда је била први догађај на којем се Роџерс придружио Меју и Тејлору као вокал.[16]

Између 2005. и 2006. године, Квин + Пол Роџерс су кренули на светску турнеју, што је била прва турнеја Квина од њихове последње турнеје са Фредијем Меркјуријем 1986. године.[19] Тејлор је рекао: „Никада нисмо мислили да ћемо поново отпутовати, Пол је дошао случајно и чинило се да имамо хемију. Пол је баш одличан певач. Он не покушава да буде Фреди.”[19] Прво су наступали по Европи, потом у Јапану, а након тога у Сједињеним Државама 2006. године.[20] Квин је примила награду VH1 Rock Honors у Мандалеј Беј ивентс центру у Лас Вегасу, Невада, 25. маја 2006. године.[21] Фу фајтерси су одали почаст, изводећи песму Tie Your Mother Down како би отворили церемонију, а након тога су се на позорници придружили Меј, Тејлор и Роџерс, који су извели селекцију хитова Квина.[22]

 
Квин + Пол Роџерс, концерт на Тргу слободе у Харкову, Украјина, 12. септембра 2008. године

Дана 15. августа 2006. године, Меј је потврдио преко свог сајта и фан клуба да ће Квин + Пол Роџерс почети да снима свој први студијски албум почетком октобра, а који ће бити снимљен на „тајној локацији”.[23] Квин + Пол Роџерс су наступили на 90. рођендану Нелсона Манделе одржаном у Хајд парку у Лондону 27. јуна 2008. године, у сећање на Манделин деведесети рођендан, и поново промовисали свест о ХИВ / АИДС пандемији.[24] Први албум Квин + Пол Роџерс, под називом The Cosmos Rocks, објављен је у Европи 12. септембра 2008. и у Сједињеним Државама 28. октобра 2008. године. [178] Након објављивања албума, бенд је поново отишао на турнеју по Европи, започињући исту на Тргу слободе у Харкову пред 350.000 украјинских фанова.[25] Концерт у Харкову је касније објављен на ДВД-у.[25] Турнеја се потом преселила у Русију, а бенд је имао два распродата концерта у Московској арени.[26] Након што је завршио прву етапу своје опсежне европске турнеје, која је обухватала 15 распродатих концерата у девет земаља, британски део турнеје продат је у року од 90 минута од пуштања карата у продају и обухватала је три концерта у Лондону, од којих први био у О2 арени 13. октобра.[27] Последњи део турнеје одржан је у Јужној Америци и обухватао је распродати концерт у Естадио Хосе Амалфитани, Буенос Ајрес.[26]

Квин и Пол Роџерс су се званично растали без непријатељства 12. маја 2009. године.[28] Роџерс је изјавио: „Мој договор са [Квином] био је сличан мом аранжману са Џимијем [Пејџом] у The Firm у смислу да никада није речено да ће то бити стални аранжман”.[28] Роџерс није одбацио могућност поновног рада са Квином.[29][30]

2009—2011: Прекид сарадње са EMI-јем, 40. година радаУреди

Дана 20. маја 2009, Меј и Тејлор су извели We Are the Champions уживо у финалу сезоне American Idol-а са победником Крисом Аленом и другопласираним Адамом Ламбертом који је обезбедио вокални дует.[31] Средином 2009. године, након што су се Квин + Пол Роџерс растали, Квин је на свом веб-сајту објавио нову компилацију највећих хитова под називом Absolute Greatest. Албум је објављен 16. новембра и достигао је број 3 на званичној британској листи.[32] Албум садржи 20 највећих хитова Квина који обухватају целу њихову каријеру, а објављен је у четири различита формата: сингл диск, двоструки диск (с коментарима), двоструки диск са књигом и винил плоча. [206] Пре објављивања, Квин је организовала онлајн такмичење како би фанови погодили списак песама, а све као промоцију за албум.[33] Дана 30. октобра 2009. године, Меј је на свом сајту одговорио на писмо фанова у којем је навео да Квин нема намеру да има турнеје током 2010. године, али да постоји могућност наступа.[34] Меј и Тејлор су 15. новембра 2009. године извели Bohemian Rhapsody уживо у британској ТВ емисији The X Factor заједно са финалистима.[35]

Многи од вас ће прочитати делове на интернету о томе да Квин мења издавачку кућу и зато сам хтео да вам потврдим да је бенд потписао нови уговор са Universal Music ... желимо да се захвалимо EMI тиму за њихов напоран рад током свих ових година, за бројне успехе и успомене, и наравно, радујемо се наставку рада са EMI Music Publishing који се брине о нашим пословима писања песама. Следеће године ћемо почети да радимо са нашом новом издавачком кућом на прослави 40. годишњице Квина и најавићемо све детаље планова у наредна 3 месеца. Као што је Брајан већ рекао, наредни потези Квина ће укључивати студијски рад, компјутере и рад уживо.

Џим Бич, менаџер Квина, о промени издавачке куће.[36]

Меј и Тејлор су 7. маја 2010. објавили да су напустили своју издавачку кућу, EMI, након скоро 40 година.[37] Дана 20. августа 2010. године, менаџер Квина, Џим Бич, објавио је њузлетер у којем се наводи да је бенд потписао нови уговор са Universal Music.[36] Током интервјуа за HARDtalk на Би-Би-Сију 22. септембра, Меј је потврдио да су потписали нови уговор са Island Records, подружницом Universal Music Group.[38][39] Међутим, Hollywood Records је остао као издавачка кућа групе у Сједињеним Државама и Канади. Сходно томе, по први пут од касних 1980-их, Квинова издања сада имају истог дистрибутера широм света, пошто Universal дистрибуира и за издавачку кућу Island и за Hollywood (неко време крајем 1980-их, Квин је сарађивала са Capitol Records који је био део EMI-ја за САД).[40]

Дана 14. марта 2011, на 40. годишњицу бенда, Квинових првих пет албума су поново објављени у Великој Британији и неким другим територијама као ремастеризована делукс издања (америчке верзије су објављене 17. маја).[41] Других пет албума Квина били су објављени широм света 27. јуна, са изузетком САД-а и Канаде (27. септембар).[42][43] Послењих пет је објављено у Великој Британији 5. септембра.[44]

У мају 2011, вокалиста Пери Фарел из Џејнс адикшона напоменуо је да Квин тренутно тражи свог некадашњег и садашњег лајв басисту Криса Чанија да се придружи бенду. Фаррел је изјавио: „Морам да задржим Криса од Квина, који га желе и они га неће добити осим ако ништа не радимо. Онда га могу имати.”[45] Током истог месеца, Пол Роџерс је изјавио да ће можда ускоро поново ићи на турнеју са Квином.[46] На додели награда Broadcast Music, Incorporated (BMI) одржаног у Лондону 4. октобра те године, Квин је добила награду BMI Icon Award у знак признања за њихов успех у Сједињеним Државама.[47][48] На додели Европске МТВ музичке награде 2011. године, 6. новембра, Квин је примила награду Global Icon Award, коју је Кејти Пери уручила Брајану Меју.[49] Квин је затворила церемонију доделе награда, са Адамом Ламбертом на вокалима, изводећи песме The Show Must Go On, We Will Rock You и We Are the Champions.[49] Сарадња је добила позитиван одговор и од публике и од критичара, што је резултирало спекулацијама о будућим заједничким пројектима.[50]

2011—данас: Квин + Адам Ламберт, Queen ForeverУреди

 
Квин + Адам Ламберт, концерт у TD Garden, Бостон, у јулу 2014. године

Дана 25. и 26. априла, Меј и Тејлор су се појавили у једанаестој сезони American Idol-а у Нокија театру у Лос Анђелесу, изводећи микс песама Квина са шест финалиста првог дана, а наредног дана су извели Somebody to Love са бендом Queen Extravaganza.[51] Квин је требало да буде главна група на Sonisphere фестивалу у Небворту 7. јула 2012. године са Адамом Ламбертом,[52] али је фестивал отказан.[53] Последњи концерт Квина са Фредијем Меркјуријем био је у Небворту 1986. године. Брајан Меј је изјавио: „То је за нас велики изазов, и сигуран сам да би Адам оправдао Фредијево поверење.”[50] Квин је изразила разочарење због отказивања и изјавила да су тражили друго место за наступ.[54] Квин + Адам Ламберт су имали још два наступа у Хамерсмит Аполу, Лондон, 11. и 12. јула 2012.[55][56] Оба концерта су распродата у року од 24 сата од пуштања карата у продају.[57] Трећи датум у Лондону заказан је за 14. јул.[58] Дана 30. јуна, Квин + Ламберт су наступили у Кијеву, Украјина, на заједничком концерту са Елтоном Џоном за Фондацију Елена Пинчук ANTIAIDS.[59] Квин је такође наступао са Ламбертом 3. јула 2012. године на московском Олимпијском стадиону,[60][61] и 7. јула 2012. на општинском стадиону у Вроцлаву, Пољска.[62]

 
Квин на наступу са Адамом Ламбертом током њихове турнеје из 2017. године.

Квин је 12. августа 2012. године наступила на церемонији затварања Летњих олимпијских игара 2012. године у Лондону.[63] Наступ на лондонском Олимпијском стадиону отворен је посебним ремастеризованим видео клипом Меркјурија на позорници у којој је извео своју рутину позива и одговора током њиховог концерта 1986. године на стадиону Вембли.[64] Након тога, Меј је извео део солоа песме Brighton Rock пре него што му се придружио Тејлор и соло уметница Џеси Џеј за извођење песме We Will Rock You.[64][65]

Дана 20. септембра 2013. године, Квин + Адам Ламберт наступили су на музичком фестивалу iHeartRadio у МГМ Гранд хотелу & казину у Лас Вегасу.[66] Квин + Адам Ламберт су обилазили Северну Америку у лето 2014. године[67][68] и Аустралију и Нови Зеланд у августу и септембру исте године.[69] У интервјуу за Ролинг стоун, Меј и Тејлор су рекли да иако је турнеја са Ламбертом краткотрајна ствар, они су отворени за то да он постане званични члан и да стварају нови материјал са њим.[70]

У новембру 2014. године Квин је издао нови албум Queen Forever.[71] Албум је у великој мери компилација раније објављеног материјала, али садржи три нове нумере са Меркјуријевим вокалима уз подршку преживелих чланова групе. Једна нова нумера, There Must Be More To Life Than This, представља дует Меркјурија и Мајкла Џексона.[72] Квин + Адам Ламберт наступили су у Сентрал холу у Вестминстеру, у центру Лондона на Новогодишњем концерту испод Биг Бена на Новогодишњу ноћ 2014. и на Новогодишњи дан 2015. године.[73]

У 2016. години група је кренула широм Европе и Азије на Квин + Адам Ламберт летњу фестивалску турнеју 2016. Ова турнеја укључивала је затварање фестивала Isle of Wight у Енглеској 12. јуна, где су извели Who Wants to Live Forever као почаст жртвама масовне пуцњаве у геј ноћном клубу у Орланду, Флорида, која се десила раније тог дана.[74] Потом су 12. септембра по први пут наступили у Парку Хајаркон у Тел Авиву, Израел, пред 58.000 људи.[75] Као део Квин + Адам Ламберт турнеје 2017–2018, група је обишла Северну Америку у лето 2017. године, обишла Европу крајем 2017, пре него што је наступала у Аустралији и Новом Зеланду у фебруару и марту 2018. године.[76] Дана 24. фебруара 2019. године, Квин + Адам Ламберт отворили су 91. церемонију доделе награда у Долби театру у Холивуду, Лос Анђелес.[77] У јулу 2019. године они ће кренути на северноамерички део турнеје The Rhapsody Tour, а карте су распродате већ у априлу.[78] Група ће обићи Јапан и Јужну Кореју у јануару 2020. године, а месец дана након тога и Аустралију и Нови Зеланд.[79][80][81]

Музички стил и утицајиУреди

 
Брајан Меј свира своју ручно направљену гитару Red Special у O2 арени у Лондону 2017. године. Он је користио готово искључиво само ову гитару откад је дошао у бенд раних 1970-их.

Квин је уметнички утицај покупио од британских рок уметника из 1960-их и раних 1970-их, као што су Битлси, Kinks, Крим, Лед Цепелин, Пинк Флојд, Ху, Блек Сабат, Slade, Дип парпл, Дејвид Боуви, Genesis и Yes,[82] а поред тога и амерички гитариста Џими Хендрикс утицао је на Меркјурија.[83][84] Почетком 1970-их, музика Квина је окарактерисана као „сусрет Лед цепелина и Јеса” због њихове комбинације „екстремних акустичних/електричних гитара и епских песама инспирисаних фантазијом”.[85] У својој књизи о есеншл хард року и хеви металу, Еди Транк је описао Квин као „хард рок бенд у основи, али са високим нивоом величанства и театралности који је донео нешто за свакога”, а приметио је да је бенд „звучао британски”.[86]

Група Квин је компоновала музику која је инспирисана различитим музичким жанровима.[87] Музички стилови и жанрови са којима су повезани су прогресивни рок (познат и као симфонијски рок),[88][89][90] арт рок,[91] глам рок,[88] арена рок,[88] хеви метал,[88] поп рок,[88] психоделични рок,[92] барокни поп,[93] и рокабили.[93] Квин је такође писала песме које су инспирисане различитим музичким стиловима који се обично не повезују са рок групама, као што су опера,[94] мјузикхол,[94] народна музика,[95] јеванђеље,[96] регтајм,[97] и денс / диско.[98] Њихов сингл Another One Bites the Dust из 1980. године постао је велики хит сингл у фанк рок жанру.[99] Неколико Квинових песама написано је тако да публика треба да учествује у извођењу истих, као што су We Will Rock You и We Are the Champions.[100][101] Слично томе, Radio Ga Ga је постао фаворит током уживо извођења зато што би „гомиле људи пљескале као да су биле на митингу у Нирнбергу”.[102]

Године 1963, тинејџер Брајан Меј и његов отац су направили своју гитару Red Special, која је са намером дизајнирана за фидбек.[103][104] Меј је користио Vox AC30 појачала готово искључиво од упознавања свог дугогодишњег хероја Рорија Галагхера на концерту у Лондону током касних 1960-их / раних 1970-их.[105] Експериментисање звуком је у Квиновим песмама јасно видљиво. Својствена карактеристика музике Квина су вокалне хармоније које се обично састоје од гласова Меја, Меркјурија и Тејлора који се најбоље чују на студијским албумима A Night at the Opera и A Day at the Races. Неке од основа за развој овог звука могу се приписати продуценту Роју Томасу Бејкеру и инжењеру Мајку Стоуну.[106][107] Поред вокалних хармонија, Квин је био познат и по гласовима који су имитирали звук великог хора путем овердабова. На пример, према речима Брајана Меја, у песми Bohemian Rhapsody постоји преко 180 вокалних овердабова.[108] Вокалне структуре бенда су често биле упоређиване са Бич бојсима.[91][109]

У режији Бруса Гауерса, револуционарни промотивни видео за песму Bohemian Rhapsody показао је да бенд усваја „декадентни” глам сензибилитет.[110] Реплицирање Мик Рокове фотографије бенда са насловне стране албума Queen II — која је и сама инспирисана фотографијом глумице Марлен Дитрих из Шангај експреса (1932) — видео се отвара са „Квином чији чланови стоје у формацији дијаманта, главе нагнуте као статуе са Ускршњег острва” у скоро потпуном мраку док певају акапела део.[110] Дејвид Малет је режирао неколико њихових каснијих музичких спотова, од којих неки користе снимке из класичних филмова: Under Pressure укључује неме филмове из 1920-их, Оклопњача Потемкин Сергеја Ајнштајна и Носферату Ф. В. Мурнауа; видео из 1984. за песму Radio Ga Ga укључује снимке из филма Метрополис (1927) Фрица Ланга, а видео из 1995. године за песму Heaven for Everyone приказује снимке Мелијесовог Путовања на Месец (1902) и Немогућег путовања (1904).[111] Први део Малетовог музичког спота за I Want to Break Free исмевао је популарну британску серију Coronation Street.[112] Музички спот за Innuendo комбинује стоп моушон анимацију са ротоскопингом и члановима бенда који се појављују као илустрације и слике преузете из ранијих музичких спотова Квина, на исти начин као у британском филму 1984.[113]

НаслеђеУреди

Године 2002, Квинова песма Bohemian Rhapsody проглашена је за „омиљени хит свих времена” у анкети коју је спровео British Hit Singles & Albums.[114] Године 2004, песма је уведена у Гремијеву дворану славних.[115] Многи научници сматрају да је музички спот за песму Bohemian Rhapsody револуционаран, приписујући то популаризацији медијума. Рок историчар Пол Фолс изјавио је да је песма „широко призната као први глобални хит сингл за који је пратећи видео био кључан за маркетиншку стратегију”,[116] а видео је поздрављен као покретач МТВ доба.[117] У децембру 2018. године, Bohemian Rhapsody је постала најгледанија песма 20. века, и најпопуларнија класична рок песма свих времена.[118] Број преузимања песме и оригиналног видеа премашио је 1,6 милијарди у глобалним услугама стриминга на захтев.[119] Уважена због њиховог арена рок стила, анкета из 2005. године је оценила да је Квинов наступ на Лајв Ејду 1985. године био најбољи лајв наступ у историји.[100][120] Године 2007, они су такође изабрани за највећи британски бенд у историји од стране слушалаца Би-Би-Си Радија 2.[121]

Ако морате да се вратите назад и гледате један наступ, онда то мора бити Квин. То није био само тренутак који је дефинисао каријеру ... рокенрол је можда достигао врхунац тада. Фреди Меркјури на позорници у Лајв Ејду је врхунац рокенрола. За бенд за који су неки људи рекли да је исцрпљен, то је био најупечатљивији, запањујући, беспрекоран, моћан и слављен наступ. То је све што желиш у рокенролу.

Марта Квин у говору за МТВ из јула 2015. године поводом 30. годишњице Лајв Ејда.[122]

Од 2005. године, према Гинисовој књизи рекорда, албуми Квина су провели укупно 1.322 недеље (двадесет шест година) на британским листама, више времена него било који други албуми било које групе.[123] Такође, 2005. године, са објављивањем њиховог лајв албума са Полом Роџерсом, Квин је прешла на треће место на листи музичара са највише укупног времена проведеног на британским топ листама.[124] Године 2006, албум Greatest Hits је био најпродаванији албум у историји УК чарта, са 5.407.587 продатих копија, што је 604.295 копија више од њиховог најближег конкурента, Битлсовог албума Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band. Њихов албум Greatest Hits II је десети бестселер, са 3.746.404 продате копије.[125]

Бенд је објавио укупно осамнаест албума број један, осамнаест синглова на првом месту, и десет ДВД-ја по броју 1 широм света, што их чини једним од најпродаванијих музичких извођача на свету. Квин је продао више од 170 милиона плоча, са неким проценама које премашују 300 милиона плоча широм света,[100][126][127][128][129] укључујући 34,5 милиона албума у САД-у 2004. године.[130] Уведен у Рокенрол кућу славних 2001. године, бенд је једина група у којој је сваки члан компоновао више од једног сингла, а сва четири члана су уведена у Кућу славних композитора 2003. године.[131][132] Године 2009. We Will Rock You и We Are the Champions уведени су у Греми кућу славних,[133][134] а други је проглашен омиљеном светском песмом на глобалној Сони Ериксон музичкој анкети 2005. године.[135] Група је од стране Британске академије писаца, композитора и аутора добила награду Ајвор Новело за изванредан допринос британској музици 1987. године, а исту награду за изванредну колекцију песама 2005. године.[136][137] Године 2018. додељена им је награда Греми за животно дело.[138]

Квин је један од најцењенијих бендова икада, према речима Ника Вејмаута, менаџера званичног веб-сајта бенда.[139] Истраживање из 2001. године открило је постојање 12.225 сајтова посвећених Квиновим бутлеговима, што је највећи број за било који бенд.[140] Бутлег снимци су допринели популарности бенда у одређеним земљама у којима је западна музика цензурисана, као што је Иран.[141] У пројекту под називом Queen: The Top 100 Bootlegs, многи од њих су званично постали доступни за преузимање за номиналну накнаду са веб-сајта Квина, уз профит који иде у Фонд Меркјури Феникс.[139] Ролинг стоун је рангирао Квин на 52. место на листи „100 највећих уметника свих времена”,[142] док је Меркјурија ставио на 18. место на листи највећих певача,[143] а Меја као 26. на листи највећих гитариста свих времена.[144] Читаоци Ролинг стоуна прогласили су Меркјурија другим највећим фронтменом.[145] Квин се такође нашла на 13. месту на VH1-овој листи 100 највећих уметника хард рока,[146] а 2010. године је била 17. на VH1-овој листи 100 највећих уметника свих времена.[147] Године 2012, читаоци Gigwise-а су назвали Квин најбољим бендом у протеклих 60 година.[148] Еди Транк је тврдио да је важност Квина, као и Тин Лизија и Дип парпла, у Сједињеним Америчким Државама била потпуно непрепозната, јер су на другим местима „често наступали са много већом публиком на стадионима”.[86] Квин је престао да наступа по САД 1982. године, јер је њихов успех почео да слаби, али су наставили са „југернаут” турнејама, попуњавајући стадионе и арене на међународном нивоу осамдесетих година, до њихове последње турнеје (са Меркјуријем) 1986. године.[93]

УтицајУреди

 
Са 10 година, Том Јорке из Рејдиохеда направио је своју гитару као покушај имитирања Брајана Меја.

Квину је приписан значајан допринос жанровима као што су хард рок и хеви метал.[86][149] Многи музичари су овај бенд наводили као бенд који је утицао на њих. Поред тога, разноврсни су бендови и уметници који су као свој утицај наводили Квин или су према бенду изражавали дивљење и обухватају различите генерације, државе и жанрови, укључујући бендове и музичаре из хеви метала: Џудас прист,[150] Ајрон мејден,[151] Металика,[152] Дрим тијатер,[153] Trivium,[154] Мегадет,[155] Антракс,[156] Мелвинс,[157] Slipknot[158] and Rage Against the Machine;[159] хард рока: Ганс ен’ роузиз,[160] Def Leppard,[161] Van Halen,[162] Mötley Crüe,[163] Стив Вај,[164] the Cult,[165] the Darkness,[166] Кид Рок[167] и Фу фајтерси;[168] алтернативног рока: Нирвана,[169] Рејдиохед,[170] Трент Резнор,[171] Muse,[172] Ред хот чили пеперс,[173] Jane's Addiction,[174] Флејминг липс,[175] и Смешинг пампкинс;[176] шок рока: Marilyn Manson;[177] поп рока: Килерси,[178] Мај кемикал романс,[179] и Panic! at the Disco;[180] и попа: Мајкл Џексон,[181] Џорџ Мајкл,[182] Роби Вилијамс,[183] Адел,[184] Лејди Гага,[185] Кејти Пери,[186] and Сај.[187]

Почетком седамдесетих година, Квин је помогао развоју и еволуцији хеви метала тако што је одбацио већи део утицаја блуза.[188][189] Њихова песма Stone Cold Crazy из 1974. навођена је као претеча спид метала.[190] Металика је снимила кавер верзију песме Stone Cold Crazy, која се први пут појавила на албуму Rubáiyát: Elektra's 40th Anniversary 1990. године, и Металици донела другу Греми награду за најбољи метал наступ 1991. године.[191] Том Јорке из Рејдиохеда добио је своју прву гитару када је имао седам година, охрабрен након што је видео Брајана Меја у преносу концерта Квина.[170] Са 10 година, Јорке је направио своју гитару, покушавајући да имитира оно што је Меј урадио са својим моделом Red Special, али није био задовољан резултатима.[192] Квин је потом била једна од првих група које су утицале на музику Рејдиохеда.[170]

У другим медијимаУреди

МјузиклУреди

 
Статуа Меркјурија у позоришту Доминион у Вест Енду, где је Квинов и Бен Елтонов мјузикл We Will Rock You извођен од 2002. до 2014. године

У мају 2002. године, мјузикл или „рок театрала” базирана на песмама Квина, под називом We Will Rock You, премијерно је приказан је у позоришту Доминион на лондонском Вест Енду.[100] Мјузикл је написао британски комичар и аутор Бен Елтон у сарадњи са Брајаном Мејом и Роџером Тејлором, а у продукцији Роберта де Нира. Од тада је приказиван у многим градовима широм света.[100] Премијерно приказивање мјузикла поклопило се са златним јубилејем краљице Елизабете II. Као део прославе јубилеја, Брајан Меј је извео соло на гитари песме God Save the Queen,[193] која се налази на Квиновом албуму A Night at the Opera, на крову Бакингемске палате. Снимак овог извођења коришћен је као видео за песму за ДВД издање поводом 30. годишњице албума A Night at the Opera.[194][195] Након премијере у Лас Вегасу 8. септембра 2004. године, Квин је примљен у холивудски Роквок у Сансет Булевару, Лос Анђелес.[196]

 
Мјузикл We Will Rock You у Токију, Јапан, новембар 2006. године

Оригинална представа у Лондону је требало да буде затворена у суботу, 7. октобра 2006. године, у позоришту Доминион, али због јавног захтева, мјузикл је извођен до маја 2014. године.[197] We Will Rock You је постао најдужи мјузикл који је икада извођен у овом врхунском лондонском позоришту, престигавши претходног рекордера, музикл Grease.[198] Брајан Меј је 2008. године изјавио да размишљају о писању наставка за We Will Rock You.[199] Мјузикл је обишао Велику Британију 2009. године и био извођен у позоришту Манчестер палас, Сундерланд емпајру, на хиподрому у Бирмингему и Бристолу и Единбург плејхаусу.[200]

Шон Бовим је написао Queen at the Ballet, почаст Меркјурију, који користи Квинову музику као саундтрек за плесаче, који интерпретирају приче иза песама попут Bohemian Rhapsody, Radio Ga Ga и Killer Queen.[201] Музика Квина се појављује и у комедији Power Balladz бродвејске продукције, од којих је најпознатија песма We Are the Champions, а два извођача овог шоуа верују да је песма „врхунац уметничког достигнућа у своје време”.[202]

Дигитална областУреди

У сарадњи са Electronic Arts, Квин је 1998. објавио компјутерску игру Queen: The eYe.[203] Сама музика — песме из богате дискографије Квина, у многим случајевима ремиксоване у нове инструменталне верзије — углавном су биле добро прихваћене, али је искуство игре било ометено лошим гејмплејем. Додатни проблем је било екстремно дуго развојно време, што је резултирало графичким елементима који су се већ чинили застарелим до тренутка објављивања.[204]

Под надзором Меја и Тејлора, креирани су бројни пројекти рестаурације који укључују дуготрајне аудио и видео каталоге Квина. ДВД издања њиховог концерта на Вемблију из 1986. године (под називом Live at Wembley Stadium), концерт у Милтон Кејнсу 1982. (Queen on Fire – Live at the Bowl), и два Greatest Video Hits (издање 1 и 2, који су трајали седамдесетих и осамдесетих) у којима је музика бенда ремиксована у 5.1 и DTS звук. До сада су само два албума, A Night at the Opera и The Game, у потпуности ремиксовани у вишеканални звук високе резолуције на ДВД-аудио. A Night at the Opera је поново објављена са неким измењеним 5.1 миксовима и пратећим видео записима 2005. године за 30. годишњицу оригиналног издања албума (ЦД + ДВД-видео сет). Године 2007, издато је блу-реј издање Квинових претходно објављених концерата, Queen Rock Montreal & Live Aid, што је био њихов први пројекат у 1080p HD.[205]

Квин је више пута представљен у Guitar Hero франшизи: насловна нумера Killer Queen у оригиналном Guitar Hero-у, We Are The Champions, Fat Bottomed Girls и сарадња са Полом Роџерсом C-lebrity у „track pack” за Guitar Hero World Tour, Under Pressure са Дејвидом Боувијем у Guitar Hero 5,[206] I Want It All у Guitar Hero: Van Halen,[207] Stone Cold Crazy у Guitar Hero: Metallica,[208] и Bohemian Rhapsody у Guitar Hero: Warriors of Rock.[209] Дана 13. октобра 2009. године, Брајан Меј је открио да су у току преговори о игри посвећеној рок групи Квин.[210]

Квин је такође био више пута представљен у Rock Band франшизи: „track pack” од 10 песама које су компатибилне са Rock Band, Rock Band 2 и Rock Band 3 (три од њих су такође компатибилне са Lego Rock Band-ом). Њихов хит Bohemian Rhapsody представљен је у Rock Band 3 са пуном хармонијом и подршком за кључеве. Бенд се такође појавио у видео игри Lego Rock Band као лего аватари.[211]

У марту 2009, Sony Computer Entertainment је издао верзију њихове франшизе за караоке SingStar, брендирану групом Квин. Игра, која је доступна на Плејстејшну 2 и Плејстејшну 3, носи назив SingStar Queen и има 25 песама на ПС3 и 20 на ПС2.[212] We Will Rock You и друге песме Квина се такође појављују у DJ Hero-у.[213]

Песма One Vision је успешно представљена у видео игри Grand Theft Auto IV на фиктивној радио станици Liberty Rock Radio 97.8,[214] док се Radio Ga Ga приказује на трејлеру и у саундтреку игре Grand Theft Auto V.[215]

Филм и телевизијаУреди

Саундтрек за филм Flash Gordon из 1980. године снимио је Квин. Бенд је такође допринео музици за Highlander (оригинални филм из 1986. године),[216] са песмама A Kind of Magic, One Year of Love, Who Wants to Live Forever, Hammer to Fall и темом Princes of the Universe, која је такође коришћена као тема ТВ серије Highlander (1992–1998).[217] У Сједињеним Америчким Државама, Bohemian Rhapsody је поново објављена као сингл 1992. године, након што се појавила у комедији Wayne's World.[218] Након тога, сингл је достигао број два на Билборд Хот 100 листи (док је песма The Show Must Go On била прва нумера на синглу), што је помогло да се поново покрене популарност бенда у Северној Америци.[218][219]

 
Robbie Williams, on stage in 2015 with the Queen image in the background, performed "We Are the Champions" for the 2001 medieval adventure film A Knight's Tale

Неколико филмова садржи песме Квина у извођењу других уметника. Верзија Somebody to Love у извођењу Ен Хатавеј је била у филму из 2004. године Ella Enchanted.[220] Британи Марфи је 2006. године снимила кавер исте песме за филм Happy Feet из 2006. године.[221] Године 2001. верзију песме The Show Must Go On извели су Џим Бродбент и Никол Кидман у филмском мјузиклу Moulin Rouge![222] Филм A Knight's Tale из 2001. има верзију песме We Are the Champions у извођењу Робија Вилијамса и Квина; у филму се појављује и песма We Will Rock You коју изводи средњовековна публика.[223]

Песма I Was Born to Love You је коришћена као тематска песма јапанске телевизијске драме Pride на телевизији Фуџи 2004. године, у којој глуме Такуја Кимура и Јуко Такеучи. Саундтрек емисије садржи и друге песме Квина.[224] Песма Don't Stop Me Now појављује се у телевизијској емисији Би-Би-Сија Top Gear, а 2005. песма је проглашена за „најбољу песму за вожњу икада" од стране гледалаца серије.[225]

Држећи се традиције именовања епизода сваке сезоне по песама из 1970-их рок бендова, осма и завршна сезона That '70s Show имала је епизоде назване по Квиновим песмама. Bohemian Rhapsody је служила као премијера сезоне.[226] Са уносом за 1977. годину, Квин је ушла у VH1-ову серију I Love the '70s, преношеној у САД-у.[227] Симпсонови су направили приче које су садржавале Квинове песме попут We Will Rock You, We Are the Champions (обе пева Хомер), и You're My Best Friend.[228] Последња песма се такође појављује у Family Guy, као и песма Another One Bites the Dust, док је епизода емисије Killer Queen названа по песми Квина и у њој се појављује та песма.[229]

Дана 11. априла 2006. године, Брајан Меј и Роџер Тејлор појавили су се на телевизијској емисији American Idol. Сваки такмичар је морао да пева песму Квина током те недеље такмичења. Песме које су се појавиле на емисији укључивале су Bohemian Rhapsody, Fat Bottomed Girls, The Show Must Go On, Who Wants to Live Forever, и Innuendo. Брајан Меј је касније критиковао емисију због уређивања одређених сцена,[230] због чега је, између осталог, време које је група провела са такмичарем Ејс Јангом изгледало негативно, упркос томе што је било супротно. Тејлор и Меј су се поново појавили у финалу сезон овог шоу програма у мају 2009. године, изводећи We Are the Champions са финалистима Адамом Ламбертом и Крисом Аленом.[31] Дана 15. новембра 2009, Брајан Меј и Роџер Тејлор појавили су се у телевизијској емисији The X Factor у Великој Британији.[231]

Године 2007, Квин је био један од главних уметника у петој епизоди серије Би-Би-Сија и VH1 Seven Ages of Rock — фокусирајући се на стадионски рок, а сама епизода је названа We Are the Champions.[232] У јесен 2009. године, у серији Glee је средњошколски хор певао песму Somebody to Love као свој други наступ у епизоди The Rhodes Not Taken. Извођење те песме нашло се на првом ЦД-у шоуа под називом Volume 1.[233] У јуну 2010. хор је извео Another One Bites the Dust у епизоди Funk.[234] Недељу дана након тога, епизода Journey to Regionals, представила је супарнички хор који изводи целу песму Bohemian Rhapsody. Песма се нашла и на ЕП-у за ту епизоду. У мају 2012, хор је извео песму We Are the Champions у епизоди Nationals, а песма се нашла на албуму The Graduation Album.[235]

Боемска рапсодијаУреди

У интервјуу за Би-Би-Си септембра 2010. године, Брајан Меј је најавио да ће Саша Барон Коен играти Меркјурија у биографском филму о бенду,[236] док је Тајм са одобравањем коментарисао његове певачке способности и визуелну сличност са Меркјуријем.[237] Ипак, јула 2013. године, Барон Коен је одустао од улоге због „креативних разлика” између њега и преосталих чланова бенда.[238] Децембра исте године објављено је да је Бен Вишо, познат по тумачењу Q-а у Џејмс Бондовом филму Skyfall, могућа замена за Барона Коена у улози Меркјурија,[239] али се Вишо повукао неколико месеци касније због неизвесности како је филм напредовао.[240]

Пројекат је повратио замах 2016. године. Објављено је 4. новембра да је филм осигурао подршку компанија 20th Century Fox, New Regency и GK Films. До тада је радни наслов филма био Bohemian Rhapsody, по истоименој песми бенда. Потом је објављено да Фредија Меркјурија игра Рами Малек, а снимање је почело почетком 2017.[241] Филм је написао Ентони Макартен, који је заједно са Петером Морганом написао и причу, а који је био номинован за Оскара за своје сценарије за филмове The Queen и Frost/Nixon.[242]

Боемска рапсодија, која је објављена октобра 2018. године, фокусира се на године оснивања групе и период до прослављеног наступа на концерту Лајв Ејд 1985. године.[243] Филм је зарадио преко 900 милиона долара широм света,[244] што га чини најпродаванијим музичким биографским филмом свих времена.[245] Упркос мешовитим рецензијама, освојио је награду Златни глобус за најбољи филм у категорији драма. Малек је добио велико признање и бројне похвале за свој портрет Меркјурија, укључујући и Оскара за најбољег глумца.[246] Док је Лајв Ејд похваљен, критика је дошла због тога што нису истраживали сложеније теме које су укључивале Меркјурија, док је Џони Олексински из Њујорк поста изјавио: „Оно што смо на крају желели од Боемске рапсодије нису били концерти са карбонским копијама, али увид у живот дубоко повучене, компликоване и интернационално вољене звезде.[247] Након објављивања филма, песма Bohemian Rhapsody се поново нашла на америчкој Билборд Хот 100 листи по трећи пут (након што је раније била на истој 1976. и 1992. године) и то на 33. месту 12. новембра 2018.[248]

ЧлановиУреди

Садашњи члановиУреди

Бивши члановиУреди

КолаборацијеУреди

Тренутни чланови током тураУреди

  • (енгл. Spike Edney) – клавијатуре, клавир, ритам гитара, пратећи вокали (1984—данас)
  • (енгл. Neil Fairclough) – бас гитара, пратећи вокали (2011—данас)
  • (енгл. Tyler Warren) – перкусије, бубњеви, пратећи вокали (2017—данас)

Бивши чланови током тураУреди

  • Морган Фишер (енгл. Morgan Fisher) – клавијатуре, клавир (1982)
  • (енгл. Fred Mandel) – клавијатуре, клавир (1982)
  • Дејвид Гросман (енгл. David Grosman) – бас гитара (1998–2004)
  • (енгл. Jamie Moses) – ритам гитара, пратећи вокали (1998–2009)
  • Дени Миранда (енгл. Danny Miranda) – бас гитара, пратећи вокали (2005–2009)
  • (енгл. Rufus Tiger Taylor) – перкусије, бубњеви, пратећи вокали (2011–2017)

Рани члановиУреди

  • Мајк Гроз (енгл. Mike Grose) – бас (1970)
  • Бари Мичел (енгл. Barry Mitchell) – бас (1970–1971)
  • Даг Боги (енгл. Doug Bogie) – бас (1971)

Временска линијаУреди

 

Награде и номинацијеУреди

ТуреУреди

ДискографијаУреди

Студијски албумиУреди

 
Меркјуријева статуа у Монтреу, Швајцарска

11 од 15 албума је било број 1 у Великој Британији.

Концертни албумиУреди

 
Квин са Ламбертом, 2014.

КомпилацијеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ queen, official, Freddie Mercury, Brian May, Roger Taylor, John Deacon. „Made in Heaven”. Queenonline.com. 
  2. ^ Lemieux, Patrick (2013). The Queen Chronology: The Recording & Release History of the Band. Lulu. стр. 86. 
  3. ^ „Inside the studio where Freddie Mercury sang his last song”. The Telegraph. 25. 10. 2015. 
  4. 4,0 4,1 „Mercury, heavy metal and a jazz explosion”. The Sydney Morning Herald. 
  5. ^ Michaels, Sean (20. 3. 2008). „We will rock you – again”. The Guardian. London. Приступљено 16. 1. 2011. 
  6. 6,0 6,1 Jackson, Laura (2002). Queen: The Definitive Biography. London: Piatkus. стр. 2. ISBN 978-0-7499-2317-4. 
  7. ^ Montreuxmusic – Freddie Mercury statue. EMI international. Archived 26 март 2012 at the Wayback Machine
  8. 8,0 8,1 „Crowning Glory”. Queenzone.com. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2010. Приступљено 11. 8. 2011. 
  9. ^ „Queen Press Release – No One But You”. Queenarchives.com. Приступљено 28. 9. 2014. 
  10. ^ „Queen: No-one But You/Tie Your Mother Down”. Chart Stats. 
  11. ^ [1] Archived 5 новембар 2013 at the Wayback Machine
  12. ^ Mr.Scully. „Brian May + Roger Taylor live in Parco Novi Sad, Modena, Italy (Pavarotti & Friends)”. Queenconcerts.com. 
  13. ^ „Soundtrack for "A Knight's Tale". Internet Movie Database. 
  14. ^ „Music – John Deacon”. BBC. Приступљено 2. 6. 2010. 
  15. ^ „Queen honoured with Hollywood star”. BBC News. 18. 10. 2002. 
  16. 16,0 16,1 16,2 „Brian May – Ambassadors – 46664”. 46664.com. 30. 11. 2003. Архивирано из оригинала на датум 4. 10. 2011. 
  17. ^ „iTunes of Hope”. NME. Приступљено 2. 6. 2019. 
  18. ^ „Queen News March 2006”. brianmay.com. 
  19. 19,0 19,1 Owen Gibson (5. 7. 2005). „Queen most loved band”. The Guardian. London. 
  20. ^ „Queen + Paul Rodgers Concertography”. Ultimatequeen.co.uk. 
  21. ^ Cohen, Jonathan (6. 4. 2006). „VH1 Rock Honors To Salute Kiss, Queen”. Billboard. Приступљено 23. 12. 2017. 
  22. ^ „Queen & Foo Fighters "We Will Rock You/We Are The Champions" Live at Rock Honors 2006”. VH1. 3. 12. 2010. 
  23. ^ May, Brian (15. 8. 2006). „USA Convention Story and Queen and Paul Rodgers Heading Towards a Studio Assignation”. Архивирано из оригинала на датум 24. 5. 2012. 
  24. ^ „Mandela concert line-up unveiled”. BBC News. 6. 5. 2008. 
  25. 25,0 25,1 „Queen & Paul Rodgers – Live In Ukraine DVDs!”. Daily Record. Scotland. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2012. Приступљено 28. 9. 2014. 
  26. 26,0 26,1 Mr.Scully. „Queen live on tour: Queen + Paul Rodgers 2008”. Queenconcerts.com. 
  27. ^ „QUEEN + PAUL RODGERS: UK Tour Press Release”. Queenworld.com. 8. 10. 2008. 
  28. 28,0 28,1 „Queen end collaboration with Paul Rodgers”. NME. 14. 5. 2009. 
  29. ^ „Paul Rodgers, Queen Split: "It Was Never a Permanent Arrangement". idiomag. 13. 5. 2009. Приступљено 14. 5. 2009. 
  30. ^ „Queen and Paul Rodgers split”. idiomag. 14. 5. 2009. Приступљено 14. 5. 2009. 
  31. 31,0 31,1 Kaufman, Gil (20. 5. 2009). „Kris Allen, Adam Lambert Tear Up Queen's 'We Are The Champions' – News Story | MTV News”. MTV. Приступљено 2. 6. 2010. 
  32. ^ „Chart Archive: Top 40 Official UK Albums Archive – 28th November 2009”. The Official Charts Company. Архивирано из оригинала на датум 6. 7. 2012. Приступљено 4. 8. 2011. 
  33. ^ Absolute Greatest Tracklist Revealed! Archived 2 април 2012 at the Wayback Machine
  34. ^ Brian May. „WHAT'S NEW”. 
  35. ^ „X Factor twins John and Edward in final six”. The Belfast Telegraph. 16. 11. 2009. Приступљено 16. 11. 2009. 
  36. 36,0 36,1 „Queen News August 2010”. Brianmay.com. Приступљено 7. 11. 2010. 
  37. ^ Paphides, Pete (2. 6. 2010). „Can EMI pick up the pieces?”. The Times. London. Приступљено 27. 6. 2010. 
  38. ^ „Hardtalk Interview Part 1”. YouTube. Приступљено 20. 12. 2010. 
  39. ^ „Hardtalk Interview Part 2”. YouTube. Приступљено 20. 12. 2010. 
  40. ^ Collett-White, Mike (8. 11. 2010). „Queen Signs To Universal, Preps Remastered Albums”. Billboard. Приступљено 17. 7. 2014. 
  41. ^ „First Five Albums Re–Released Today!”. Queen. 14. 3. 2011. Приступљено 25. 5. 2011. 
  42. ^ „Press Release: Second Five Albums Re-Issued on 27th June”. Queen. 5. 4. 2011. Приступљено 25. 5. 2011. 
  43. ^ queen, official, Freddie Mercury, Brian May, Roger Taylor, John Deacon. „Second Set of Re-issues: Out This Week!”. Queenonline.com. 
  44. ^ „Press Release: Final Five Albums Re-Issued On 5th September”. Queen. Приступљено 22. 7. 2011. 
  45. ^ „Perry Farrell Battles Queen for a Bassist, Plots Dream Lineup for Lollapalooza 2012”. Spinner. 
  46. ^ „Paul Rodgers to tour with Queen again?”. Queenzone.com. 31. 5. 2011. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2011. 
  47. ^ „Queen take the Icon prize at BMI Awards”. NME. 5. 10. 2011. 
  48. ^ „Queen, the Script, Andrew Frampton, Fraser T. Smith & more honored at 2011 BMI London Awards”. Bmi.com. 4. 10. 2011. 
  49. 49,0 49,1 Source: Penny Newton (6. 11. 2011). „Katy and Adam Honour Queen”. MTV. 
  50. 50,0 50,1 „Adam Lambert to perform with Queen at Sonisphere”. BBC. 20. 2. 2012. 
  51. ^ „The Queen Extravaganza: 'Somebody to Love' on American Idol”. Rolling Stone. 27. 4. 2012. 
  52. ^ „Queen + Adam Lambert = Saturday night partytime”. Sonisphere.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2012. 
  53. ^ „Sonisphere festival cancelled”. sonisphere. Архивирано из оригинала на датум 31. 3. 2012. Приступљено 29. 3. 2012. 
  54. ^ queen, official, Freddie Mercury, Brian May, Roger Taylor, John Deacon. „Sonisphere – Statement from Queen”. Queenonline.com. 
  55. ^ „Press Release: Queen To Play Hammersmith”. 12. 4. 2012. Приступљено 12. 4. 2012. 
  56. ^ „Queen + Adam Lambert Playing Four Shows This Summer”. Billboard. 
  57. ^ „Queen + Adam Lambert Hammersmith Shows – SOLD OUT”. 19. 4. 2012. Приступљено 19. 4. 2012. 
  58. ^ „After 'Instant' Sell-out, Queen and Adam Lambert Add Third London Dat ...”. 8. 7. 2012. Архивирано из оригинала на датум 8. 7. 2012. 
  59. ^ „Queen Rock Kiev With Adam Lambert”. Ultimateclassicrock.com. 1. 7. 2012. 
  60. ^ „Press Release: Queen + Adam Lambert Will Rock Moscow”. 28. 2. 2012. Приступљено 3. 3. 2012. 
  61. ^ „Adam Lambert has second show with Queen”. USA Today. 28. 2. 2012. 
  62. ^ „Press Release: Queen + Adam Lambert Announce Poland Show”. 27. 4. 2012. Приступљено 30. 4. 2012. 
  63. ^ „Olympics Closing Ceremony: Jessie J Joins Queen For 'We Will Rock You' Performance”. Capital Radio. 12. 8. 2012. 
  64. 64,0 64,1 Rees, Jasper (13. 8. 2012). „Olympics closing ceremony: A long goodbye to the Games”. BBC. 
  65. ^ Silverman, Rosa (13. 8. 2012). „Record TV audience for Olympics Closing ceremony”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 22. 9. 2013. 
  66. ^ „Lineup announced for the 2013 iHeartRadio festival”. CBS News. 15. 7. 2013. Приступљено 28. 9. 2014. 
  67. ^ „Queen and Adam Lambert reunite for Summer Tour”. Rolling Stone. Приступљено 28. 9. 2014. 
  68. ^ „Queen + Adam Lambert Announce Summer Tour”. Billboard. 6. 3. 2014. Приступљено 28. 9. 2014. 
  69. ^ „Queen Australian tour announced with best Freddie Mercury replacement”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 28. 9. 2014. 
  70. ^ „Q&A: Queen, Adam Lambert Talk New Tour, Pressure and John Deacon”. Rolling Stone. Приступљено 28. 9. 2014. 
  71. ^ „Brian May – BBC Wales Interview”. YouTube. Приступљено 28. 9. 2014. 
  72. ^ „Queen Forever”. Allmusic. 9. 5. 2016. 
  73. ^ „Queen and Adam Lambert to perform New Year's Eve concert broadcast on BBC One”. BBC.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 9. 1. 2019. 
  74. ^ „Isle of Wight Festival: Queen pay tribute to Orlando shooting victims”. BBC. 14. 6. 2016. 
  75. ^ „After Four Decades, Queen Rock Israel with Help From Adam Lambert”. Billboard. 16. 9. 2016. 
  76. ^ „Queen + Adam Lambert Plot U.S. Summer Tour”. Rolling Stone. 26. 1. 2017. Приступљено 3. 2. 2017. 
  77. ^ „Watch Queen and Adam Lambert’s Oscars 2019 opening performance”. Oscars. Приступљено 28. 2. 2019. 
  78. ^ „Watch "The Queen + Adam Lambert Story" Monday, April 29”. ABC. Приступљено 21. 4. 2019. 
  79. ^ „British rock band Queen to bring 2020 Rhapsody Tour to Japan”. The Japan Times. Приступљено 21. 4. 2019. 
  80. ^ „British rock band Queen to come to South Korea”. The Korea Herald. Приступљено 3. 6. 2019. 
  81. ^ „Queen + Adam Lambert set to tour Australia after Bohemian Rhapsody success”. Sydney Morning Herald. Приступљено 21. 4. 2019. 
  82. ^ Queen's influences;
  83. ^ „Tony Iommi, Neal Schon, Brian May Talk Jimi Hendrix On Planet Rock Special”. Blabbermouth.net. 3. 3. 2010. Приступљено 9. 10. 2015. 
  84. ^ Georg Purvis (2007). "Queen: Complete Works". p. 251. Reynolds & Hearn
  85. ^ Ramirez, Aj (8. 6. 2011). „In the Lap of the Gods: The First Five Queen Albums”. PopMatters. Приступљено 16. 10. 2015. 
  86. 86,0 86,1 86,2 Trunk, Eddie (2011). Eddie Trunk's Essential Hard Rock and Heavy Metal. Abrams. ISBN 978-0810998315. Приступљено 4. 1. 2019. 
  87. ^ Masters, Tim (13. 10. 2009). „Queen star May hails Muse album”. BBC News. 
  88. 88,0 88,1 88,2 88,3 88,4 Erlewine, Stephen Thomas. „Queen”. Allmusic. 
  89. ^ de Haan, Jan-Jaap. „Queen: A Night At The Opera”. Dutch Progressive Rock Page. Приступљено 14. 9. 2015. 
  90. ^ DeRogatis, Jim (14. 7. 2002). „Queen, A Day at the Races, A Night at the Opera”. jimdero.com. Приступљено 28. 12. 2015. 
  91. 91,0 91,1 Marsh, Dave (24. 2. 1977). „A Day At The Races”. Rolling Stone. Приступљено 9. 10. 2015. 
  92. ^ Scoppa, Bud (6. 12. 1973). „Sheer Heart Attack”. Rolling Stone (186). Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2007. 
  93. 93,0 93,1 93,2 Gilmore, Mikal (7. 7. 2014). „Queen's Tragic Rhapsody”. Rolling Stone. Приступљено 6. 1. 2019. 
  94. 94,0 94,1 Erlewine, Stephen Thomas. „A Night at the Opera”. AllMusic. Приступљено 28. 12. 2015. 
  95. ^ Erlewine, Stephen Thomas. „A Day at the Races”. AllMusic. Приступљено 28. 12. 2015. 
  96. ^ Christopher Knowles (2010). The Secret History of Rock 'n' Roll. Viva Editions. стр. 162. ISBN 978-1573444057. 
  97. ^ Blake, Mark (2011). Is This the Real Life?: The Untold Story of Queen. Aurum Press Ltd. ISBN 978-1845137137. Приступљено 28. 12. 2015. 
  98. ^ Prato, Greg. Hot Space. Allmusic. 
  99. ^ Schaffner, Nicholas (1982). The British Invasion: From the First Wave to the New Wave. New York: McGraw-Hill. стр. 254. 
  100. 100,0 100,1 100,2 100,3 100,4 „For the first time ever ... Queen: Ten great hits from the sensational rock band”. Mail Online. London. 20. 4. 2014. Приступљено 28. 9. 2014. 
  101. ^ LG (6. 10. 1977). „Queen – Royal Legend: Detailed information about albums: News Of The World”. Queen.musichall.cz. Приступљено 11. 8. 2011. 
  102. ^ Paul Simpson (2003). The Rough Guide to Cult Pop. Rough Guides Ltd. стр. 153. ISBN 978-1843532293. 
  103. ^ „Brian May Interview, The Music Biz (1992)”. Youtube.com. 16. 7. 2011. 
  104. ^ David McNamee (11. 8. 2010). „Hey, what's that sound: Homemade guitars”. Guardian. London. 
  105. ^ „Pro's Reply: Brian May”. Guitar Player. август 1975. стр. 154.  (repr. January 2014)
  106. ^ „Roy Thomas Baker”. AllMusic.com. Приступљено 12. 7. 2010. 
  107. ^ „Mike "Clay" Stone, credits”. AllMusic.com. Приступљено 12. 7. 2010. 
  108. ^ Black, Johnny (2002). „The Greatest Songs Ever! Bohemian Rhapsody”. Blender. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2007. 
  109. ^ Cavanagh, David (11. 3. 2011). „Queen – The First Five Albums”. Uncut. Приступљено 16. 10. 2015. 
  110. 110,0 110,1 Hamrogue, Sasha; Bottomley, C. "Mick Rock: Shooting Up Archived 8 август 2007 at the Wayback Machine". VH1. 22 July 2004. Retrieved 9 March 2019.
  111. ^ Lemieux, Patrick (2013). The Queen Chronology: The Recording & Release History of the Band. Lulu. стр. 40. 
  112. ^ Sutcliffe, Phil; Hince, Peter; Mack, Reinhold (15. 11. 2009). Queen: The Ultimate Illustrated History of the Crown Kings of Rock. MBI Publishing Company. стр. 180. ISBN 978-0-7603-3719-6. 
  113. ^ Queen – Champions of the World video (1995)
  114. ^ „Queen rock on in poll”. BBC News. 8. 5. 2002. 
  115. ^ [2] Archived 2010-12-24 at the Wayback Machine
  116. ^ Fowles, Paul (2009). A Concise History of Rock Music. Mel Bay Publications, Inc. стр. 243. ISBN 978-0786666430. 
  117. ^ Directed by Carl Johnston (4. 12. 2004). The Story of Bohemian Rhapsody (Television production). BBC. 
  118. ^ Thompson, Simon. „Queen's 'Bohemian Rhapsody' Is Officially The World's Most-Streamed Song”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 16. 12. 2018. 
  119. ^ „Queen's Bohemian Rhapsody becomes most-streamed song from the 20th century | Music | The Guardian”. The Guardian. Приступљено 16. 12. 2018. 
  120. ^ „Queen win greatest live gig poll”. BBC. 9. 11. 2005. 
  121. ^ „Queen declared 'top British band'. BBC. 2. 1. 2007. 
  122. ^ „Live Aid Turns 30: The Backstage Scoop From The People Who Were There”. MTV. 11. 7. 2015. 
  123. ^ „Queen top UK album charts league”. News.bbc.co.uk. 4. 7. 2005. Приступљено 28. 9. 2014. 
  124. ^ Noah, Sherna (10. 12. 2005). „Queen closer to King as UK chart-toppers”. The Scotsman. Edinburgh. 
  125. ^ Brown, Mark (16 November 2006) Queen are the champions in all-time album sales chart The Guardian Retrieved 16 February 2011
  126. ^ „Queen Getting 'Global Icon' Nod at MTV Europe Awards”. Billboard. 19. 10. 2011. Приступљено 28. 9. 2014. 
  127. ^ „Queen 'planning to abandon EMI'. Daily Express. Приступљено 6. 6. 2010. 
  128. ^ Joe Joseph (13. 10. 2006). „Paying homage to Queen Freddie”. The Times. London. Приступљено 20. 11. 2010. 
  129. ^ „BBC BREAKFAST NEWS VIDEO”. BBC NEWS. 6. 11. 2009. Приступљено 6. 11. 2009. 
  130. ^ „Top Selling Artists”. RIAA. 
  131. ^ „Rock and Roll Hall of Fame: Queen”. 2007. Приступљено 6. 2. 2010. 
  132. ^ „2003 Award and Induction Ceremony: Queen”. Songwritershalloffame.org. Архивирано из оригинала на датум 17. 12. 2010. Приступљено 28. 9. 2014. 
  133. ^ „Grammy Hall of Fame Award”. The GRAMMYs. Архивирано из оригинала на датум 22. 1. 2011. Приступљено 28. 9. 2014. 
  134. ^ „Queen enter Grammy Hall of Fame”. News.bbc.co.uk. 1. 12. 2008. Приступљено 28. 9. 2014. 
  135. ^ Haines, Lester (29 September 2005) 'We Are The Champions' voted world's fave song (Sony Ericsson world music poll) Retrieved 16 February 2011
  136. ^ "The 32nd Ivor Novello Awards". The Ivors. Retrieved 3 January 2018
  137. ^ "The 50th Ivor Novello Awards". The Ivors. Retrieved 3 January 2018
  138. ^ "Queen, Tina Turner to Receive Grammy Lifetime Achievement Award". Rolling Stone. Retrieved 8 March 2018
  139. 139,0 139,1 „Queen embrace new technology: whether it's remixing for DVD or releasing live sets online, the band have stayed at the forefront of change”. Music Week. 12. 11. 2005. Архивирано из оригинала на датум 15. 5. 2013. 
  140. ^ „Classic bands top net bootleg chart”. BBC News. 22. 3. 2001. 
  141. ^ „People Watch”. Fort Worth Star-Telegram. 26. 8. 2004. 
  142. ^ Way, Gerard (29 April 2011). 100 Greatest Artists Of All Time: Queen Rolling Stone. Retrieved 23 May 2011
  143. ^ „100 Greatest Singers of All Time: Freddie Mercury”. Rollingstone.com. 
  144. ^ „100 Greatest Guitarists of All Time: Brian May”. Rollingstone.com. 
  145. ^ „2. Freddie Mercury”. Readers Pick the Best Lead Singers of All Time. Rolling Stone. 12. 4. 2011. Архивирано из оригинала на датум 15. 4. 2011. Приступљено 16. 12. 2018. 
  146. ^ „VH1: '100 Greatest Hard Rock Artists'. www.rockonthenet.com. Приступљено 2. 6. 2010. 
  147. ^ „VH1 Listed 100 Greatest Artists Of All Time”. Today24news.com. Приступљено 28. 9. 2014. 
  148. ^ „Queen named best band of the past 60 years”. Gigwise. 4. 6. 2012. 
  149. ^ "Queen, first non-blues based heavy metal band". Rolling Stone, Dec 1973.
  150. ^ „Rob Halford Tells Nikki Sixx That Adam Lambert Is Doing An 'Extraordinary' Job Fronting Queen”. Blabbermouth.net. 10. 7. 2014. Приступљено 8. 9. 2015. 
  151. ^ "Queen, 50 greatest songs as voted for by Maiden, Priest, Kiss, etc". Classic Rock magazine, October 2006.
  152. ^ Erlewine, Stephen Thomas; Prato, Greg. „Metallica”. Allmusic. 
  153. ^ „Dream Theater: Dragon Attack – A Tribute To Queen”. Архивирано из оригинала на датум 20. 9. 2010. 
  154. ^ „TRIVIUM Frontman: 'If It Weren't For JAMES HETFIELD, I Literally Wouldn't Be Here'. BLABBERMOUTH.NET (на језику: енглески). 13. 5. 2010. Приступљено 17. 4. 2016. 
  155. ^ „Baker's Dozen | Th1rt3en Best: Dave Mustaine Of Megadeth's Favourite Albums”. The Quietus. Приступљено 17. 4. 2016. 
  156. ^ „MP3 David Lee Roth Queen review”. Приступљено 2. 6. 2010. 
  157. ^ „Melvins' King Buzzo Talks About Queen's Influence in Exclusive Video”. Ultimate Classic Rock. Приступљено 17. 4. 2016. 
  158. ^ Sutcliffe, Phil (2009). Queen: the Ultimate Illustrated History of the Crown Kings of Rock (2015 изд.). Minneapolis, MN, USA: Voyageur Press. стр. 227. ISBN 978-0-7603-4947-2. »Corey Taylor: 'The older I got, the more I got into Queen, and I got into the harmonies, which were just unreal ... It was one of those things where you go, 'Man I wish I would've started listening to this earlier.' I think Freddie Mercury was one of the best singers ever lived. I think he would look around at a lot of this stuff today and laugh his ass off 'cause it would be so funny to him. Then again, he'd probably be a god to some of these people because he was such a great frontman, such a good singer, and just incredibly gifted man.'« 
  159. ^ Sutcliffe, Phil (2009). Queen: the Ultimate Illustrated History of the Crown Kings of Rock (2015 изд.). Minneapolis, MN, USA: Voyageur Press. стр. 3. ISBN 978-0-7603-4947-2. »Tom Morello: 'There is no band remotely like them. There aren't even imitators that come within a hundred city blocks of Queen, and that can be said about very, very few bands. It's one of the few bands in the history of rock music that was actually best in a stadium. And I miss Freddie Mercury very much.'« 
  160. ^ Erlewine, Stephen Thomas; Prato, Greg. „Guns N' Roses”. Allmusic. 
  161. ^ Erlewine, Stephen Thomas. „Def Leppard”. Allmusic. 
  162. ^ Erlewine, Stephen Thomas. Van Halen AllMusic. Retrieved 28 February 2012
  163. ^ "Queen: The Ultimate Illustrated History of the Crown Kings of Rock". p.27. Voyageur Press, 2009
  164. ^ Deacon, queen, official, Freddie Mercury, Brian May, Roger Taylor, John. „Steve Vai On Brian May”. www.queenonline.com. Архивирано из оригинала на датум 26. 4. 2016. Приступљено 26. 4. 2016. 
  165. ^ „The Cult's Ian Astbury still seeking in this amazing interview – Louder Than War”. Louder Than War (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2016. 
  166. ^ Trendell, Andrew. „The Darkness on the magic of Queen | Gigwise”. gigwise.com. Приступљено 17. 4. 2016. 
  167. ^ Sutcliffe, Phil (2009). Queen: the Ultimate Illustrated History of the Crown Kings of Rock (2015 изд.). Minneapolis, MN, USA: Voyageur Press. стр. 242. ISBN 978-0-7603-4947-2. »Kid Rock: 'I love Queen. The more you listen to Queen, the more you realize, especially if you're a musician, how much of a genius Freddie Mercury was, and Brian May and those guys are.'« 
  168. ^ Arjun S Ravi (12. 10. 2007). „They're back: And thank God for the Foo Fighters”. Screen Weekly. Приступљено 2. 12. 2009. [мртва веза]
  169. ^ Byrne, Ciar (21. 3. 2008). „The last days of Kurt Cobain, in his own words”. The Independent. London. Приступљено 28. 9. 2014. 
  170. 170,0 170,1 170,2 McLean, Craig (18. 6. 2006). „All messed up”. The Guardian. London. 
  171. ^ „Nine Inches of Love”. TheNINHotline.com. Internet. 1. 3. 1992. 
  172. ^ Jonathan Fisher (17. 6. 2006). „Muse talk to DiS: new album, Western films and WIN! WIN! WIN! / Music News // Drowned In Sound”. Drownedinsound.com. Приступљено 2. 6. 2010. 
  173. ^ „RHCP's Chad Smith | Modern Drummer Magazine”. Modern Drummer Magazine (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2016. 
  174. ^ Caplan, B. „Surfing, Pinball, and Weed: Perry Farrell on His Teen Years in Miami”. Miami New Times. Приступљено 17. 4. 2016. 
  175. ^ Sutcliffe, Phil (2009). Queen: the Ultimate Illustrated History of the Crown Kings of Rock (2015 изд.). Minneapolis, MN, USA: Voyageur Press. стр. 2. ISBN 978-0-7603-4947-2. »Wayne Coyne: 'Musically they really are phenomenal. Freddie Mercury was just a beautiful singer, and they all are so great as musicians and have so many great moments where it's like, oh my God, here's a band that didn't hold back.'« 
  176. ^ Erlewine, Stephen Thomas; Prato, Greg. „The Smashing Pumpkins”. Allmusic. 
  177. ^ Childers, Chad (15. 9. 2015). „17 Years Ago: Marilyn Manson Goes Glam With 'Mechanical Animals'. Loudwire. Townsquare Media. Приступљено 30. 8. 2016. 
  178. ^ "The Killers channel Queen, Meat Loaf, for new album". Rolling Stone. Retrieved 13 July 2015
  179. ^ Leahey, Andrew My Chemical Romance Allmusic Retrieved 24 January 2011
  180. ^ „Panic! at the Disco's Brendon Urie Talks the Influence of Bowie, Queen and Sinatra on Death of a Bachelor”. Abcnewsradioonline.com. Приступљено 18. 1. 2016. 
  181. ^ Sutcliffe, Phil (2009). Queen: the Ultimate Illustrated History of the Crown Kings of Rock (2015 изд.). Minneapolis, MN, USA: Voyageur Press. стр. 170. ISBN 978-0-7603-4947-2. 
  182. ^ Deming, Mark George Michael Allmusic.
  183. ^ People, Sunday. „Robbie Williams turned to Freddie Mercury for tour inspiration”. mirror. Приступљено 17. 4. 2016. 
  184. ^ Sutcliffe, Phil (2009). Queen: the Ultimate Illustrated History of the Crown Kings of Rock (2015 изд.). Minneapolis, MN, USA: Voyageur Press. стр. 3. ISBN 978-0-7603-4947-2. »Adele: 'I love them. I'm the biggest Queen fan ever ... They're the kind of band that's just in your DNA, really. Everyone just knows who they are.'« 
  185. ^ Dingwall, John (27. 11. 2009). „The Fear Factor; Lady Gaga used tough times as inspiration for her new album”. Daily Record. стр. 48—49. Приступљено 25. 1. 2011. 
  186. ^ Leahey, Andrew Katy Perry Allmusic Retrieved 25 January 2011
  187. ^ "His Style Is Gangnam, and Viral Too". New York Times. Retrieved 31 August 2016
  188. ^ „Rolling Stone Magazine: Queen by Gordon Fletcher December 6, 1973”. Приступљено 3. 10. 2016. 
  189. ^ Classic Rock magazine, October 2006.
  190. ^ Jones, Chris (7. 6. 2007). „Queen Sheer Heart Attack Review”. BBC Music. Приступљено 3. 1. 2015. 
  191. ^ Morse, Steve (11. 1. 1991). „Grammys focus on fresh faces, jilt Madonna” (fee required). The Boston Globe. The New York Times Company. Приступљено 3. 1. 2015. 
  192. ^ „Here's The Thing with Alec Baldwin: interview with Thom Yorke”. WNYC. 1. 4. 2013. Архивирано из оригинала на датум 21. 6. 2015. Приступљено 22. 6. 2015. 
  193. ^ May, Brian (1. 4. 2004). „Biography”. brianmay.com. 
  194. ^ „A Night at the Opera, 30th Anniversary CD/DVD”. AllMusic. Приступљено 28. 9. 2014. 
  195. ^ „God Save The Queen”. Ultimatequeen.co.uk. Приступљено 28. 9. 2014. 
  196. ^ „RockWalk Inductees: Queen. Guitar Center's Hollywood Rockwalk”. Rockwalk.com. 
  197. ^ "Queen musical We Will Rock You to close after 12 years". BBC. Retrieved 28 October 2014
  198. ^ „We Will Rock You”. London Theatre. 
  199. ^ „Queen plan second stage musical”. BBC News. 15. 4. 2008. 
  200. ^ „We Will Rock You UK Tour”. Wewillrockyou.co.uk. 
  201. ^ Sewpersad, Roshan (21. 10. 2004). „Too little balls for balletomanes”. LitNet. Teater. South Africa. Архивирано из оригинала на датум 10. 10. 2006. 
  202. ^ Christopher Isherwood (19 August 2010) Here They Go Again: Head-Banging Anthems of Their Youth The New York Times
  203. ^ „Queen: The Eye”. Ultimatequeen.co.uk. 13. 7. 2013. 
  204. ^ PC Review: Queen: The Eye Review Archived 2011-04-04 at the Wayback Machine
  205. ^ „Queen Rock Montreal (& Live Aid)”. Ultimatequeen.co.uk. 
  206. ^ „Rock Band's Queen 10-Pack in All Its Glory”. Kotaku.com. 2. 10. 2009. Приступљено 2. 6. 2010. 
  207. ^ „Exclusive: 'Guitar Hero: Van Halen' Song List”. Multiplayerblog.mtv.com. 5. 8. 2009. Архивирано из оригинала на датум 10. 9. 2015. 
  208. ^ „Guitar Hero Metallica Track List: Queen – Stone Cold Crazy”. Guitarherosongs.co.uk. 
  209. ^ „'Guitar Hero: Warriors of Rock' Track List”. Multiplayerblog.mtv.com. 4. 6. 2010. 
  210. ^ Masters, Tim (13. 10. 2009). Queen star May hails Muse album. BBC News. 
  211. ^ „Queen Playable in Lego Rock Band along with their songs "We Will Rock You and We Are The Champions". 1up.com. 20. 10. 2009. Архивирано из оригинала на датум 15. 5. 2013. Приступљено 2. 6. 2010. 
  212. ^ Previous post Next post (3. 2. 2009). „Singstar Queen Track Listing Revealed | GameLife”. Wired.com. Приступљено 2. 6. 2010. 
  213. ^ „Music, Current Set List”. DJ Hero. Архивирано из оригинала на датум 23. 7. 2010. Приступљено 2. 6. 2010. 
  214. ^ „Grand Theft Auto IV soundtrack”. GTAIV.net. Архивирано из оригинала на датум 14. 2. 2017. Приступљено 1. 5. 2013. 
  215. ^ „GTA V What You Need to Know About The New Trailers”. IGN. Приступљено 1. 5. 2013. 
  216. ^ Greg Prato (27. 1. 1981). „Flash Gordon (Original Soundtrack): Queen”. Allmusic.com. 
  217. ^ Sounds of the Future: Essays on Music in Science Fiction Film. p.19. Books.google.com. 
  218. 218,0 218,1 Billboard 25 July 1992. p.8. Books.google.com. 
  219. ^ Olson, James Stuart (1999). Historical dictionary of the 1970s p.292. Greenwood Publishing Group, 1999. Retrieved 30 May 2011
  220. ^ Heather Phares (6. 4. 2004). „Ella Enchanted Original Soundtrack”. Allmusic.com. 
  221. ^ Other reviews by Mike Brennan (14. 11. 2006). „Happy Feet Soundtrack”. Soundtrack.net. 
  222. ^ Stephen Thomas Erlewine (26. 2. 2002). „Moulin Rouge, Music from the Motion Picture”. Allmusic.com. 
  223. ^ "A Knight's Tale OST". All music. Retrieved 13 July 2015
  224. ^ Yukari Shima (14 November 2005) Japan Report BrianMay.com. Retrieved 11 June 2011
  225. ^ „Queen win Top Gears Best Driving Song ever poll”. Queenzone.com. 7. 8. 2005. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2011. Приступљено 11. 8. 2011. 
  226. ^ „Episode Guide”. That '70s Show. 1. 12. 2008. Scholar search
  227. ^ „VH1 Takes Trip to The 1970s”. The Ledger. Приступљено 5. 4. 2019. 
  228. ^ „The Simpsons Archive: Music Featured on the Simpsons”. Snpp.com. 14. 11. 2012. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2008. 
  229. ^ McFarland, Kevin (11. 3. 2012). „Killer Queen”. The A.V. Club. Приступљено 5. 4. 2019. 
  230. ^ Lyndsey, Parker (13. 4. 2006). „Queen's Brian May Addresses 'Idol Fallout'. Yahoo!. 
  231. ^ „X Factor twins John and Edward in final six”. Belfast Telegraph. 16. 11. 2009. Приступљено 16. 11. 2009. 
  232. ^ „Seven Ages of Rock”. BBC. Приступљено 14. 6. 2019. 
  233. ^ „'GLEE: The Music, Volume 1' Track Listing Revealed”. Broadwayworld.com. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2012. Приступљено 16. 7. 2011. 
  234. ^ "Funk: Featured Music". Fox Retrieved 3 July 2011
  235. ^ „Glee: The Music, The Graduation Album”. The Official Music for Glee Site. Приступљено 28. 9. 2014. 
  236. ^ „Sacha Baron Cohen to play Freddie Mercury”. BBC News. 17. 9. 2010. Приступљено 22. 9. 2010. 
  237. ^ @megancarol (17. 9. 2010). „Sacha Baron Cohen to Play Freddie Mercury”. Newsfeed.time.com. 
  238. ^ Finke, Nikki (22. 7. 2013). „Sacha Baron Cohen Exits Freddie Mercury Biopic Over Creative Differences With Queen”. Deadline Hollywood. Приступљено 22. 7. 2013. 
  239. ^ „Ben Whishaw joins Freddie Mercury biopic”. BBC News. 10. 12. 2013. Приступљено 10. 12. 2013. 
  240. ^ „Queen Biopic Will Happen, Band Says”. The New York Times. Приступљено 15. 11. 2018. 
  241. ^ Mike Fleming Jr (4. 11. 2016). „Queen Movie Amping Up With Bryan Singer & Rami Malek As Freddie Mercury”. Deadline. Архивирано из оригинала на датум 5. 11. 2016. Приступљено 5. 11. 2016. 
  242. ^ „Queen's Freddie Mercury: taming the madness for Bohemian Rhapsody”. The Times. Приступљено 14. 11. 2018. 
  243. ^ „"Is it because I has a mankini?" Ali G creator to take on Queen”. The Independent. London. 17. 9. 2010. Приступљено 22. 9. 2010. 
  244. ^ “Bohemian Rhapsody”. Box Office Mojo. Retrieved 14 April 2019
  245. ^ „Bohemian Rhapsody: Queen biopic surpasses $900m at box office”. BBC. Приступљено 15. 4. 2019. 
  246. ^ Aridi, Sara (24. 2. 2019). „2019 Oscar Winners: The Full List”. The New York Times. Приступљено 11. 3. 2019. 
  247. ^ „Bohemian Rhapsody: Critics say Freddie Mercury film is a kind of magic”. BBC. Приступљено 31. 10. 2018. 
  248. ^ „Queen's 'Bohemian Rhapsody' Makes Rare Third Visit to Billboard Hot 100”. Billboard. Приступљено 14. 11. 2018. 

ЛитератураУреди

  • Brooks, Greg (1995). Queen Live: A Concert Documentary. London: Omnibus Press. ISBN 978-0-7119-4814-3. 
  • Dawson, Mike (2008). Freddie & Me. London: Jonathan Cape. ISBN 978-0-224-08193-1. 
  • Dean, Ken; Charlesworth, Chris (1991). Queen: The New Visual Documentary. London: Omnibus Press. ISBN 978-0-7119-2828-2. 
  • Goodall, Nigel; Lewry, Peter (1998). The Ultimate Queen. London: Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-82149-8. 
  • Gunn, Jacky; Jenkins, Jim (1992). Queen: As It Began. London: Sidgwick & Jackson. ISBN 978-0-330-33259-0. 
  • Hodkinson, Mark (2005). Queen: The Early Years. London: Music Sales Limited. ISBN 978-0-7119-6012-1. 
  • Hogan, Peter (1994). The Complete Guide to the Music of Queen. London: Omnibus Press. ISBN 978-0-7119-3526-6. 
  • Jackson, Laura (2002). Queen: The Definitive Biography. London: Piatkus. ISBN 978-0-7499-2317-4. 
  • Michael, Mick (1992). Queen, In Their Own Words. London: Omnibus Press. ISBN 978-0-7119-3014-8. 
  • Nester, Daniel (2003). God Save My Queen: A Tribute. Brooklyn, NY: Soft Skull Press. ISBN 978-1-887128-27-8. 
  • Nester, Daniel (2004). God Save My Queen II: The Show Must Go On. Brooklyn, NY: Soft Skull Press. ISBN 978-1-932360-51-6. 
  • Purvis, Georg (2006). Queen: Complete Works. Richmond: Reynolds & Hearn. ISBN 978-1-905287-33-8. 
  • Sutcliffe, Phil; Hince, Peter; Mack, Reinhold (2009). Queen: The Ultimate Illustrated History of the Crown Kings of Rock. London: Voyageur Press. ISBN 0-7603-3719-5. 

Спољашње везеУреди