Википедија

Марко Симић

Марко Симић (Обреновац, 16. јун 1987) је црногорски фудбалер који тренутно наступа за Сутјеску из Никшића.[4] Игра на позицији одбрамбеног играча.[5]

Марко Симић
Симић са репрезентацијом Црне Горе
Лични подаци
Пуно име Марко Симић
Датум рођења (1987-06-16)16. јун 1987. (37 год.)
Место рођења Обреновац, СФР Југославија
Висина 1,86 м[1]
Позиција центархалф[2]
Клупске информације
Тренутни клуб
 Сутјеска Никшић
Број 55
Јуниорска каријера
0000—2006 Партизан[3]
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2006—2007 Спартак Варна 0 (0)
2007 → Черноморец Бјала 6 (0)
2007—2008 Раднички Крагујевац 11 (0)
2008 → Младеновац 12 (1)
2008—2009 Хонвед 3 (0)
2009—2010 Бежанија 25 (4)
2010 Јагодина 12 (1)
2011—2012 БАТЕ Борисов 48 (5)
2013—2016 Кајсериспор 75 (4)
2016—2017 Хапоел Тел Авив 6 (0)
2017 Ростов 7 (0)
2017—2019 Пахтакор 53 (7)
2020—2022 Лијепаја 39 (3)
2022—2023 Будућност Подгорица 27 (4)
2023— Сутјеска Никшић 11 (0)
Репрезентативна каријера
2013—2022 Црна Гора 50 (2)
* Датум актуелизовања: 25. децембар 2023.

Каријера

уреди

Симић је прошао млађе категорије београдског Партизана.[6] На почетку сениорске каријере је био у Бугарској, потом се вратио у Србију и играо у Српској лиги Запад за Раднички из Крагујевца. Почетком 2008. је прешао у ОФК Младеновац, у чијем дресу је наступао током пролећног дела сезоне 2007/08. у Првој лиги Србије.[7] Био је затим у Хонведу из Будимпеште па се поново вратио у српски фудбал и играо у Првој лиги Србије за Бежанију. У највишем рангу српског фудбала, Суперлиги Србије, дебитовао је као фудбалер Јагодине у сезони 2010/11. Почетком 2011. године потписао је за БАТЕ Борисов. Са овим клубом је освојио две белоруске Премијер лиге и играо је два пута у групној фази Лиге шампиона (2011, 2012).[8] Почетком 2013. је потписао за турски Кајсериспор.[9] Три и по године је провео у клубу из Кајсерија, од тога је две и по године играо у Суперлиги Турске а годину дана је са клубом наступао и у другом рангу такмичења. Током сезоне 2016/17. је наступао прво за Хапоел Тел Авив а затим и за Ростов.[10] Након тога је био у Узбекистану где је играо за Пахтакор из Ташкента.[11] Наредни ангажман је имао у Летонији где је две године носио дрес Лијепаје. У августу 2022. потписао је за Будућност из Подгорице.[12] У екипи Будућности је провео једну сезону у којој је освојио црногорску Прву лигу.[13] У јуну 2023. потписао је за Сутјеску из Никшића.[14]

У септембру 2011. је добио први позив у сениорску репрезентацију Србије. Тадашњи селектор Владимир Петровић Пижон уврстио га је на списак играча за утакмице са Италијом и Словенијом у квалификацијама за Европско првенство 2012.[15] Симић се одазвао али није дебитовао. На утакмици са Италијом је седео на клупи за резервне играче.[16] У наредном периоду није добијао позив из Србије па је 2013. године прихватио да заигра за репрезентацију Црне Горе.[17] Дебитовао је за црногорски национални тим 14. августа 2013. на пријатељској утакмици са Белорусијом.[18] Наступио је на 50 утакмица за репрезентацију Црне Горе.[19]

Успеси

уреди
  БАТЕ Борисов
Кајсериспор
  • Друга лига Турске (1) : 2014/15.[24]
Пахтакор
  • Суперлига Узбекистана (1) : 2019.[25]
  • Куп Узбекистана (1) : 2019,[26] (финале: 2018)[27]
  • Лига куп Узбекистана (1) : 2019.[28]
  Лијепаја
  • Куп Летоније (1) : 2020,[29] (финале: 2021)[30]
  Будућност

Референце

уреди
  1. ^ „Симич Марко”. footballfacts.ru (на језику: руски). 
  2. ^ „Simić, Marko”. national-football-teams.com (на језику: енглески). 
  3. ^ „Marko Simić novo ime u reprezentaciji Srbije?”. reprezentacija.rs. 
  4. ^ „Marko Simić”. fksutjeska.me. 
  5. ^ „Marko Simić”. fscg.me. 
  6. ^ „MARKO SIMIĆ: SPREMAN SAM ZA MESIJA”. kurir-info.rs. 28. 9. 2011. Архивирано из оригинала 30. 09. 2011. г. Приступљено 2. 5. 2023. 
  7. ^ „Mladenovačke fudbalske zanimljivosti: Internacionalci u mladenovačkom fudbalu (1)”. mladenovacuzivo.com. 19. 1. 2023. Приступљено 2. 5. 2023. 
  8. ^ „Marko Simić kod Prosinečkog”. sportklub.rs. 15. 1. 2013. Приступљено 2. 5. 2023. 
  9. ^ „Simić završio reprezentativnu karijeru: Uvijek sam pružao maksimum”. vijesti.me. 17. 11. 2022. Приступљено 3. 4. 2023. 
  10. ^ „Crnogorski reprezentativac u Rostovu”. vijesti.me. 14. 3. 2017. Приступљено 2. 5. 2023. 
  11. ^ „Simić se rastao sa Pakhtakorom”. dan.co.me. 19. 1. 2020. Приступљено 3. 4. 2023. 
  12. ^ „Budućnost potvrdila dolazak Simića: Najbolja odluka i za mene i za mlade igrače, mogu da pomognem iskustvom i znanjem”. vijesti.me. 2. 8. 2022. Приступљено 2. 5. 2023. 
  13. ^ „Marko Simić napustio Budućnost”. vijesti.me. 10. 6. 2023. Приступљено 17. 8. 2023. 
  14. ^ „Marko Simić napustio Budućnost, pa pojačao Sutjesku”. sportklub.n1info.rs. 16. 6. 2023. Приступљено 17. 8. 2023. 
  15. ^ „Dva debitanta, na spisku i Vidić!?”. b92.net. 29. 9. 2011. Приступљено 2. 5. 2023. 
  16. ^ „Serbia vs. Italy 1 - 1” (на језику: енглески). soccerway.com. Приступљено 2. 5. 2023. 
  17. ^ „Marko Simić novi reprezentativac Crne Gore!”. portalanalitika.me. 
  18. ^ „Crna Gora remizirala u Bjelorusiji”. vijesti.me. 14. 8. 2013. Приступљено 2. 5. 2023. 
  19. ^ „Simić završio reprezentativnu karijeru: Uvijek sam pružao maksimum”. vijesti.me. 17. 11. 2022. Приступљено 2. 5. 2023. 
  20. ^ „Premier League 2011.”. soccerway.com (на језику: енглески). 
  21. ^ „Premier League 2012.”. soccerway.com (на језику: енглески). 
  22. ^ „Super Cup 2011.”. soccerway.com (на језику: енглески). 
  23. ^ „BATE vs. Gomel 0 - 2”. soccerway.com (на језику: енглески). 
  24. ^ „1. Lig 2014/2015.”. soccerway.com (на језику: енглески). 
  25. ^ „Super League 2019.”. soccerway.com (на језику: енглески). 
  26. ^ „Cup 2019.”. soccerway.com (на језику: енглески). 
  27. ^ „AGMK vs. Pakhtakor 3 - 1”. soccerway.com (на језику: енглески). 
  28. ^ „League Cup 2019.”. soccerway.com (на језику: енглески). 
  29. ^ „Cup 2020.”. soccerway.com (на језику: енглески). 
  30. ^ „Rigas FS vs. Liepaja 1 - 0”. soccerway.com (на језику: енглески). 
  31. ^ „First League”. soccerway.com (на језику: енглески). 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марко_Симић&oldid=28725015”